Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Hvala u svakom slučaju.
tragac
Expert
Drumski radovi na Žeželjevom mostu
Послато са Redmi Note 4X уз помоћ Тапатока
Послато са Redmi Note 4X уз помоћ Тапатока
tekst je ( manje vise iz aspekta agencija )o stanju trzista nekretnina u Novom Sadu, ali vazi i za druge vece gradove u Srbiji.
Mali stanovi mit i činjenice
Mali stanovi mit i činjenice
Mel
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 26.11.2015.
- Poruke
- 1.049
- Pohvaljen
- 1.257
postoji znak za pešačku zonu.
nakon što srede gomilu parkiranja po istoj toj pešačkoj zoni i nakon što ulože u jedan period gde bi policajci upozoravali samo i navikavali ljude na to da se tuda ne vozi moožda može da se priča o nekoj kazni. i naravno uočljivija signalizacija je potrebno, ne verujem da je dovoljno samo označiti pešačku zonu.
ja inače ne vozim bajs tuda i nervuraju me biciklisti koje ne mrzi da zaobilaze decu, šetače i ostale kroz ionako uzurpiran prostor baštama sa obe strane, samo guranje bicikla je naporno a kamoli vožnja.
ali policajac je težak slučaj, ovakvo ponašanje javnog službenika je nedopustivo. Sramota me je što imamo takve policajce dok ja s druge strane učim svoje malo dete da im veruje i da su oni dobri ljudi koji čuvaju red.
može da pogleda ovaj video https://www.youtube.com/watch?v=FkMVlyuB77A
nakon što srede gomilu parkiranja po istoj toj pešačkoj zoni i nakon što ulože u jedan period gde bi policajci upozoravali samo i navikavali ljude na to da se tuda ne vozi moožda može da se priča o nekoj kazni. i naravno uočljivija signalizacija je potrebno, ne verujem da je dovoljno samo označiti pešačku zonu.
ja inače ne vozim bajs tuda i nervuraju me biciklisti koje ne mrzi da zaobilaze decu, šetače i ostale kroz ionako uzurpiran prostor baštama sa obe strane, samo guranje bicikla je naporno a kamoli vožnja.
ali policajac je težak slučaj, ovakvo ponašanje javnog službenika je nedopustivo. Sramota me je što imamo takve policajce dok ja s druge strane učim svoje malo dete da im veruje i da su oni dobri ljudi koji čuvaju red.
može da pogleda ovaj video https://www.youtube.com/watch?v=FkMVlyuB77A
Novajlija!
Novice
- Učlanjen(a)
- 12.11.2017.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 30
FOTO: Napravljena mapa lokacija u Novom Sadu na kojima se gradi ili će se tek graditi
Građani od nedavno na "Mapi gradilišta" mogu da vide ko i šta zida u Novom Sadu, ali i to gde će, ko i šta zidati uskoro.
Tako se može videti da na mestu Kvantaške pijace preduzeće Galens planira da zida "Kej Garden Residence", a "Aleksandar group" gradi stambene zgrade na mestu Neimarovih baraka na Bulevaru despota Stefana. Pomenuti Galens je zabeležen i kao budući graditelj na mestu nekadašnjeg Brodogradilišta, kao i prostora Depresije (Liman IV) na granici Limana i Telepa gde će nići njihov stambeni kompleks "Liman".
Prema podacima sa "Mape gradilišta" ove dve firme se vode i kao graditelji budućih zgrada na samom uglu Bulevara Evrope i Cara Dušana. Postoji i niz podatka o drugim investitorima na manje atraktivnim lokacijama, ali i informacija o tome da se negde nešto planira bez podataka ko će tu zidati.
Kao zanimljiva lokacija pojavljuje se prostor na uglu Bulevara Jovana Dučića i Bulevara kneza Miloša, koji sada koristi Gradsko zelenilo. Tu je i prostor uz Ulicu Braće Popović gde je nedavno izmenama urabnističkog plana predloženo da se zida 16-spratnica, zatim ugao Bulevara Evrope i Futoške, gde se za jednu parcelu pominju Dijagonala i opet Galens, i tako dalje...
Ovu mapu sređuje i vodi portal Gradnja.rs, a njihov urednik Igor Conić kaže za 021 da se mapa odnosi ne samo na Novi Sad, nego i na Beograd, Kragujevac, Niš i Loznicu, dok će uskoro biti vidljivi i podaci za Zlatibor. Kako je objasnio za 021.rs, do sada je identifikovano više od 360 gradilišta u Srbiji, od čega je 250 u Novom Sadu i Beogradu, a ideja je da se mapiraju sva gradilišta u Srbiji.
"Mapa je pre svega namenjena građanima koji planiraju da kupe nekretninu, kako bi mogli da vide šta sve ima u ponudi ili šta će se i gde uskoro zidati. Takođe, mape će biti korisne i ljudima iz struke, jer će moći da vide gde mogu da ponude svoje usluge ili proizvode", objašnjva Conić za 021.rs.
Urednik portala Gradnja.rs kaže da su najažurniji podaci za Novi Sad, sa pokrivenošću od preko 95 odsto. Objašnjava da informacije prikupljaju sa terena, obilaskom ulica, zatim posetama najvažnijih i najvećih investitora u gradu, sa sajtova, društvenih mreža, ali i CEOP-a (n.a. objedinjeni sistem za izdavanje građevinskih dozvola) gde se mogu videti podaci za koju parcelu su izdati uslovi za gradnju ili druge dozvole.
Igor Conić za 021.rs dodaje da im pomažu i građani koje su pozvali da im pošalju informacije o gradilištima, što podrazumeva fotografiju gradilišta i po mogućstvu fotografiju informacione table sa gradilišta, odnosno druge podatke koje imaju o tome šta se negde zida ili planira da se gradi.
http://www.021.rs//images/dafe16441e693 ... _skela.jpg
Iskustva sa jednosobnim stanovima u NOvom Sadu:
Možemo slobodno reći da su jednosobni stanovi ako ih ima, alternativa garsonjerama. Zanimljivo je da nove garsonjere manje kvadrature, skoro dostižu cenu jednosobnog stana starije gradnje na uslovno rečeno slabijoj lokaciji. U slučaju da se za kupca ne može pronaći adekvatna garsonjera, pojedini klijenti koji to sebi mogu priuštiti uz manju doplatu kupuju jednosobne stanove.
Obzirom na pozitivnu praksu koja je prisutna na tržištu, klasične jednosobne stanove najčešće kupuju uglavnom studenti ili starija populacija, najčešće penzioneri.
Mladi bračni parovi se uglavnom opredeljuju za kupovinu garsonjera, a ako imaju dete onda se odlučuju za jednoiposobne stanove.
ceo tekst
Možemo slobodno reći da su jednosobni stanovi ako ih ima, alternativa garsonjerama. Zanimljivo je da nove garsonjere manje kvadrature, skoro dostižu cenu jednosobnog stana starije gradnje na uslovno rečeno slabijoj lokaciji. U slučaju da se za kupca ne može pronaći adekvatna garsonjera, pojedini klijenti koji to sebi mogu priuštiti uz manju doplatu kupuju jednosobne stanove.
Obzirom na pozitivnu praksu koja je prisutna na tržištu, klasične jednosobne stanove najčešće kupuju uglavnom studenti ili starija populacija, najčešće penzioneri.
Mladi bračni parovi se uglavnom opredeljuju za kupovinu garsonjera, a ako imaju dete onda se odlučuju za jednoiposobne stanove.
ceo tekst
Novajlija!
Novice
- Učlanjen(a)
- 12.11.2017.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 30
Kako će izgledati centar Novog Sada: Pobednička rešenja konkursa za jezgro grada
Na konkursu koje je organizovala novosadska Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, prvu nagradu je osvojio autorski tim Igor i Jelena Čubra iz Beograda za rešenje koje predviđa talasasto popločavanje s puno zelenila i klupa.
Predmet konkursa je bila izrada idejnog rešenja uređenja javnih prostora dela gradskog jezgra u Novom Sadu – prostor Pozorišnog trga sa neposrednim okruženjem objekta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Trg slobode, delovi ulica Modene, Kralja Aleksandra i Njegoševe.
Cilj je da se kroz kvalitetno osmišljeno uređenje površina javne namene i svih elemenata koji doprinose boljoj funkcionalnosti, estetici i kvalitetnom funkcionisanju ovog dela grada, aktiviraju svi potencijali prostora i poveća njegova atraktivnost, i stvori kvalitetno ambijentalno uređenje, koje treba da bude privlačno različitim grupama korisnika i usklađeno sa uslovima zaštite graditeljskog nasleđa.
Tražilo se idejno rešenje uređenja javnih prostora koje je trebalo da bude originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno centralnoj zoni grada Novog Sada, koje će poslužiti kao polazna osnova za uređenje ovog značajnog gradskog urbanog fragmenta.
Na konkursu se javilo 13 domaćih autorskih timova, a žiri Gradske uprava za građevinsko zemljište i investicije objavilo je 7. juna 2018. godine rezultate konkursa na kojem je pobedio autorski tim kojeg čini Igor Čubra i Jelena Čubra iz Novog Beograda.
1. nagrada – Igor Čubra i Jelena Čubra, ARTHS Studio Čubra, Novi Beograd
Obrazloženje žirija: U odnosu na zadate parametre, pobednički rad je najbolje odgovorio na zadatak konkursa, a to je: „originalno, funkcionalno, racionalno i estetski primereno rešenje centralne zone grada Novog Sada“. Rešenje na konceptualno čist i jasan način objedinjuje prostorne elemente ulice i trga, kroz osmišljen i nenametljiv pristup.
Popločavanje je rešeno kroz jedinstvenu matricu koja parterno ujednačava centralnu gradsku zonu kroz tri diskretno tonirane nijanse granita, koja u svom osnovnom grafičkom pristupu asocira na geometriju talasa. Ova matrica svojim usmerenjem u obrađenim zonama nagoveštava sam karakter i dinamiku prostora: podužnim slogom nagoveštava ubrzanje pešačke komunikacije u ulicama Modene (pretežno ugostiteljska ulica), NJegoševoj i Uspenskoj, dok poprečnim slogom, primereno lokalitetima Ulice kralja Aleksandra (koja je u većoj meri trgovačka) i Pozorišnog trga usporava prolaznika.
Prostiranjem podne matrice kroz Trg Slobode povezuju se svi pomenuti pravci, dok blagi valer tonova kamena i način popločavanja naglašavaju širinu i dinamiku trga i čine ga prijatnim za boravak i zadržavanje. Usled ujednačene geometrije parternog sloga, izbegnuti su konflikti u izvođenju kontaktnih zona, a od velikog je značaja i jednostavnost realizacije ovakvog rešenja.
Predlog ozelenjavanja je u potpunosti primeren centralnoj gradskoj zoni, kako u odnosu visokog i niskog rastinja, tako i u celokupno predloženom zelenom fondu. Pedantno je osmišljena i veza između mobilijara – predloženih klupa i niskog rastinja u njihovom zaleđu, čime svaka klupa postaje ujedno i zeleni kutak – mikro meditativni ambijent.
Klupe su dizajnirane tako da se izdižu iz delova partera materijalizacije od svetlog kamena, što doprinosi kontinuitetu u estetici prostora kroz već spomenutu asocijaciju na talase.
Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.
Rasveta i drugi elementi urbanog mobilijara funkcionalno doprinose prostoru, dok stilski ne dominiraju i ne opterećuju prostor.
Imajući na umu činjenicu o slojevitosti, različitosti, specifičnosti svih objekata koji generišu predmetni prostor, neophodno je bilo pronaći zajednički sadržalac, esencijalnu bazu i potku, koja će biti osnova za kreiranje ambijentalne celovitosti i prepoznatljivosti dela najužeg centra Grada Novog Sada. Ovaj konkursni rad je na jedan originalan i naizgled jednostavan način, koji u svojoj jednostavnosti ostavlja mnoštvo različitosti u mogućnosti „čitanja“ i povezivanja prostora, upravo to i uspeo da postigne.
2. nagrada – Dubravka Đukanović i tim Studio D ART, Novi Sad
Obrazloženje žirija: Dominantna impresija je izuzetna reakcija na studioznost konkursnog rada koji je na pravi način odgovorio na programsko-prostorne zahteve urbanističko-arhitektonskog konkursa. Očekivani idejni koncept uređenja površine javne namene uže gradske zone – značajno je unapređen, valorizovan na pravi način – ostvarenjem kvalitetnijeg javnog prostora, koji je vidljiiv, do koga se lako dolazi i po kome se jednostavno kreće.
Zatečenu funkcionalno-urbanističko-oblikovnu heterogenost prostora dela gradskog jezgra grada – kao specifikum, autori ovog konkursnog rada su uspešno „osetili“ i projektno uspešno rešili. U tom kontekstu, žiri je „prepoznao“ analitički pristup autora za vrednovanje zatečenih aktivnosti na prostoru različitih prostornih celina, te uspešno akcentovanje Trga slobode, kao centralnog prostornog repera, kao esencijalnog
dela identiteta istorije naselja.
Primenjeni likovno-estetski tretman i primenjena rešenja parternog uređenja i urbanog opremanja, svih 11 mikroambijenata povezani su u koherentnu celinu, a savremenim oblikovnim izrazom unapeđuju postojeći prostor, njegovu atraktivnost, likovnost zatečene arhitekture, posebno ističući najznačajnije graditeljsko nasleđe.
Rešenje Trga slobode osmišljeno je uz primenu čistih ravnih površina bez suvišnih detalja, koji bi ga ograničavali i razbijali na manje segmente, uz prisustvo jednoobraznog svetlog tona granitnih ploča u parternom uređenju. Na (približno) trećini dela trga projektovano je „polje magle“ – ugodno rešenje za letnje mesece.
U Ulici Modene predviđena je likovna i oblikovna transformacija, savremeni atraktivni urbani segment – nepravilna shema trougaonih elemenata, koji se međusobno mešaju, formirajući geometrijsku šaru partera. Formiranje zelenih površina i vodenih ogledala definisalo je atraktivan prostorni motiv, koji se preuzima i u drugim mikroambijentima, uz određene modifikacije – u svrhu naglašavanja različitosti ambijenta. Upotreba savremene javne rasvete tipa „free street“ – oslobođen je urbani prostor ulice namenjen pešacima. Ulaz u podzemnu garažu definisan je stilski na način da korespondira urbanom prostoru ulice, uz primenu denivelisanih trougaonih površina, delimično ozelenjenih ili zastakljenih.
Ulica Kralja Aleksandra – deo uz Trg slobode je tretiran svedeno, parterna površina sredine ulice u delu ka Bul.M.Pupina je zatalasana stepenastim podizanjem popločanih i ozelenjenih trouglova, ka najvišim tačkama silaza u podzemne magacine TC Bazar. Projektovanom denivelacijom u delu partera ka bulevaru ostvarena je vizuelna i zvučna barijera, koja fizički odvaja pešačku zonu od intezivnog saobraćaja. U ulici su projektovana dva manja „vodena ogledala“, centralni komunikacioni plato ispred ulaza u TC“Bazar“ opremljen je prskalicama za stvaranje magle (veza sa delom Trga slobode).
Pozorišni trg – Uz upotrebu svetlih granitnih ploča, uveden je novi koloritni materijal – liveno lomljeno staklo u četiri selektovane boje. Kao memorija na „malu Jevrejsku ulicu“, u parter je ugrađena metalna „traka sećanja“ sa ugraviranim različitim elementima, i gde se ugrađuju podni reflektori – za projektovanje hologramske slika srušenih zdanja. Rasveta u potpunosti „prati“ projektno rešenje.
Autori su datim rešenjem pozorišni plato SNP-a u likovnom i estetskom smislu tretirali integralno (sagledavajuće je kao prirodnu fizičku i vizuelnu celinu, što u stvari i jeste).
Mikroambijenti: deo ulice Ilije Ognjanovića, prolaz uz Menratovu palatu rešeni su u vidu atraktivnog urbanog čvorišta, celishodnom valorizacijom saobraćajnog rešenja, pešaci i vozila, primenu savremenog led osvetljenja.
Polukružni trg i prolaz Miloša Hadžića – kao i ostali delovi centralne pešačke zone, tretirani su primenom motiva superponiranih trouglova različitih oblika i veličina, parter opremnjen sadržajima za decu, svetlosno-zvučnom instalacijom i dr.
Plato ispred starog bioskopa – sa osvetljenjem u maniru „free street“ i parternim popločanjem u materijalizaciji Pozorišnog trga, opremljeno savremenim mobilijarom.
Ulica Njegoševa – podržava karakter uličnog koridora, u parteru ne konkurišući likovnom efektu postojećih fasada. Osvetljenje je savremeno – „prostorno“ na sajlama. Kao poseban kvalitet žiri je vrednovao saobraćajno rešenje – reorganizacija saobraćaja Ulice Uspenske.
Takođe, neophodno je istaći studiozne priloge koji se odnose na sve konkursnim zadatkom tražene elemente. Kvalitetu Konkursnog rešenja doprinosi i prilog: Saobraćajna studija „Saobraćajno lice i naličje Novog Sada“ koja tretira probleme koji prevazilaze granice pešačke zone i njihovo rešavanje nije moguće u domenu obuhvata konkursa, a od njihovog razrešenja direktno zavisi kvalitet novosadske pešačke zone. Studijom se predlažu moguća rešenja na širem nivou obuhvata i ukazuje na više rešenja koja oslikavaju uspešne prakse koje su primenjive i kod nas.
3. nagrada – Bojana Kovač Đurasinović i Miloš Đurasinović, Studio PLAT.FORM.A, Beograd
Obrazloženje žirija: Rad karakteriše ispravan pristup urbanističkim uslovima, i u najvećoj meri zadovoljava uslove raspisa konkursa i tretman svih 11 celina.
Osnovni koncept uređenja je zasnovan na ideji parternih dijagonala, u odnosu na građevinske linije blokova. U centralnom prostoru, Trgu slobode, dijagonalama je suprotstavljen niz linija iz suprotnog pravca, što stvara utisak reminiscencije na slična rešenja renesansnih trgova italijanskih gradova. Suptilnom primenom ovog modula, dobijaju se autentična rešenja svakog od predmetnih prostora. Razlika je jedino u zoni kulturnog centra, gde se od ovog modula odstupa, i prostor popločava jednobojnim materijalom toplije, crvenkaste boje.
Od svih predloženih prostora, Trg slobode dominira u jasnoći koncepta uređenja, a originalno i primereno rešenje je završetak Ulice kralja Aleksandra koji je oblikovan kao mali skver, zarotiran u odnosu na pravac glavne ose, kojim dominira „auditorijum“ stepenište – konstrukcija nad ulazom u postojeći pešački pothodnik.
Sa jasnim razumevanjem planskih smernice, predloženo je uređenje polukružnog trga iza objekta Srpskog narodnog pozorišta, koji formira vredni zeleni prostor sa obodnim sedenjem prema severnoj fasadi pozorišta. Uređenjem manjih prostora, kao što je „urbani džep“ u okviru prolaza uz Menratovu palatu, vešto oblikuje ambijent, formiranjem neke vrste zarotiranog „urbnog separea“. Tretman Pozorišnog trga, koji je podrazumevao prostor ispred velikog stepeništa, je rešen relativno neutralno, bez novih intervencija, osim povećanje postojeće zatravljene zone prema Trgu Slobode.
Uređenjem Ulice Modene dominira velika popločana površina, što ne predstavlja novi kvalitet prostora. Delovi ulica Ilije Ognjanovića i NJegoševe nisu tretirani, možda zbog činjenice da su ovi prostori već uređeni.
Idejno rešenje uređenja grupe prostora centralnog dela gradskog jezgra je prikazao dobar osećaj za „nadgradnju“ sadržaja prostora koju pre svega, čine ljudi, ali sve dodatne, povremene i stalne aktivnosti. Primena jednostavnog principa dijagonalnih linija, dodatno prijatno unapređenog kontra linijama na Trgu slobode, je jasan i nenametljiv koncept. Iako rešenje Pozorišnog trga predstavlja više uvod u Trg slobode, završetak.
Ulice kralja Aleksandra je sveža i nova ideja nadogradnje postojećeg neartikulisanog gradskog mesta, sa skulpturom relociranog spomenika Mihajlu Pupinu, što je upitan izbor. Minimalne intervencije na polukružnom trgu – novoj zelenoj oazu, i potpuno drugačije uređenju platoa ispred starog bioskopa, potvrdila je potrebu za smirenim, ali autentičnim oblikovanjem. Rešenje Ulice Modene, posebno zbog ukidanje zelenih površina (bez uvođenja planiranog drvoreda), nije dovoljno u skladu sa brižljivošću pristupa drugim prostorima.
Tretman rasvete nije razrađen, a samo dodavanjem diskretnih parternih rasvetnih tela nije ubedljiv koncept.
Hortikulturno uređenje svih prostora je takođe nerazrađeno, što nije u skladu sa planskim smernicama, načinom i intenzitetom sadašnjeg korišćenja prostora. Na ovaj način je propuštena prilika da se stvore zeleni mikroambijenti i poboljšaju uslovi za boravak ljudi, u sve dužim toplim periodima godine.
Otkup
Jedan rad je otkupljen, a u pitanju je rešenja autorskog tima kojeg čine: Aleksandar Stanojlović, Pančevo, Sava Ristić, Beograd i Nemanja Vujić, Pančevo.
https://www.gradnja.rs/kako-ce-izgledat ... gro-grada/
Tanurdžićeva palata
Ova palata je svojevremeno smatrana najmodernijom zgradom u Novom Sadu. Tanurdžićeva palata je zajedno sa hotelom i bioskopom Reks, bila vlasništvo čuvenog i nadaleko poznatog novosadskog trgovca Nikole Tanurdžića.
Predivna građevina je osim što ima izuzetnu važnost za istoriju moderne arhitekture u Novom Sadu, predstavljala i pravi primer modernog urbanizma tog vremena. Tanurdžićeva palata je bila ujedno i najveći projekat stambene i poslovne zgrade u Novom Sadu. Najzaslužniji za izgradnju ovog predivnog arhitektonskog zdanja, bio je poznati novosadski trgovac Nikola Tanurdžić, koji je kompletan projekat sam finansirao. Veliku čast da izgradi ovo predivan objekat po svojim nacrtima i projektu, pripalo je Đorđu Tabakoviću, poznatom arhitekti tog vremena.
Tanurdžićeva palata
Nikola Tanurdžić je rođen 4. aprila 1887. godine u kolima prilikom selidbe njegovih roditelja iz Stanišića u Srbobran. Rastao je u siromašnom okruženju tadašnjeg Srbobrana, dok nije izučio takozvanu „pomodnu manufakturnu trgovinu“, kod poznatog novosadskog trgovca Miloša Prodanovića. Zatim odlučuje da ode u inostranstvo, gde je dodatno radio u trgovini i izučavao je na svoj način. Radio je u Pešti, Beču, sve dok se nije zaposlio kod poznatog Bečkog trgovca Antona Hibla, a trgovinom se bavio i u Subotici, Pragu i Budimpešti. Kada se vratio u Srbobran, oženio se Rakilom Popović, koja je potekla iz trgovačke porodice.
Tada sa zajedničkom ušteđevinom, Nikola pokreće Tvorničko stovarište štofova Silesia. Nikola postaje imućan, ali je tada rado davao dobrovoljne priloge u plemenite svrhe.
Tanurdžićeva palata najveće životno delo Nikole Tanurdžića
Mnogi smatraju da je najveće životno delo Nikole Tanurdžića, bez sumnje krunisano izgradnjom predivne građevine palate Tanurdžić, koja se i danas prostire i objedinjuje ulice Zmaj Jovinu, Ilije Ognjanovića i Modene u Novom Sadu. Tanurdžić 1932. godine na organizovanoj licitaciji, kupuje za četiri miliona dinara plac na kome je do tada bio skroman građevinski objekat tadašnje pivnice Minhen. Čim je srušio dotadašnju pivnicu, počinje planiranje izgradnje ogromnog stambeno poslovnog objekta.
Nikola 1931. godine raspisuje konkurs za izradu projekta, kojim je predvideo izgradnju objekta, koji bi posedovao hotel, bioskop i dućane. Zanimljivo je da se na konkurs prijavilo čak četiri stotine arhitekata, koji su ponudili svoje radove. Tanurdžić je nakon završenog konkursa isplatio sve autore nagrađenih radova, ali je izgradnju palate, poverio iskusnom kreatoru stambenih zgrada, svom velikom prijatelju Đorđu Tabakoviću.
Izgradnja ovog zaista grandioznog objekta, započela je 1933. godine. Prvi problemi su se pojavili zbog zbog sastava tla na kome je planirana gradnja na kome je bilo puno peska, tako da je ispod zgrade kao temelj, izlivena betonska ploča debljine 100 centimetara. Ovaj tada najmoderniji trgovački centar, posedovao je 14 modernih i izuzetno velikih lokala. Lokali su bili atraktivni, jer je ceo prizemni pojas bio zastakljen.
Na preostalih 5 spratova, bilo je izgrađeno 35 stambenih jedinica. Do svih stanova se moglo doći hodnicima, koji su bili postavljeni sa strane dvorišne fasade. Zanimljivo je da je stan na petom spratu, bio predviđen za domara, kao i projektom izgrađena pomoćna prostorija i perionica. U palati je naravno projektovan i izgrađen izuzetno velik stan od 300 kvadrata za potrebe porodice Tanurdžić.
Zgrada je posedovala posebna tri nezavisna sistema, instalacije za snabdevanje toplom vodom, kao i za grejanje. Tanurdžićeva palata je posedovala i dva lifta, koja su koristili stanari, kao i gosti hotela. Tabaković i Tanurdžić su putovali u mnoge evropske metropole, jer su želeli tokom tih zajedničkih putovanja, dobiti posebnu inspiraciju za što modernije projekte. Inspiraciju su naravno crpeli iz moderne arhitekture gradova sa zapada, tako da je izgrađena Tanurdžićeva palata odisala racionalnom arhitekturom, bez ukrasnih elemenata. Palata je inače još dodatno dograđivana 1939. godine i to u dužinu.
Hotel i Bioskop Reks
Bioskop „Reks“ je bio prvi namenski bioskop, koji je izgrađen u Novom Sadu. Imao je dužinu od 105 metara i smešten na samoj sredini palate Tanurdžić. U izuzetno velikom bioskopu sa indirektnim osvetljenjem, moglo se smestiti veliki broj osoba (u jednom natpisu se pominje brojka od 680). Godine 1940. Tabakoviću je predloženo, a on i prihvatio da dodatno dogradi deo palate. Na već postojeći objekat, tada je dograđen za tadašnja shvatanja, izuzetno moderan hotel Reks.
Hotel „Reks“ je izgrađen početkom rata 1941. godine i jasno je kako Nikola Tanurdžić, nikada nije uspeo povratiti svoja uložena sredstva. Hotel je posedovao četrdeset pet hotelskih soba, koje su bile raspoređene na spratovima i u potkrovlju. Interesantno je da su sobe u svom sastavu imale kupatilo, telefon, uređaje za signalizaciju i radio prijemnike. Ulaz u restoran samog hotela, imao je izuzetno raskošnu oblogu od Švedskog mermera, a prizemni hol je takođe bio obložen meremerom.
U ono vreme, ova predivna palata je smatrana izuzetno modernom građevinom, a ujedno je pridobila snažnu i veliku naklonost građana Novog Sada tog vremena i to posebno u predratnom dobu. Tanurdžićeva palata je građena uglavnom od betona, a smatra se jednom od najvećih izgrađenih, između dva rata.
Ovaj dodatno građeni objekat, samo je zaokružio projekat kompletne palate Tanurdžić. U kasnim pedesetim i šezdesetim godinama sa potpuno inovativnim urbanističkim aktivnostima u samom srcu gradskog tkiva, Đorđe Tabaković postaje prvi da kažemo svesni urbanista Novog Sada. Smatra se da je ovaj arhitekta svojim projektima „nacrtao“ naš grad. Arhitekta Tabaković je bio i jedan od najvećih srpskih arhitekata modernizma. On je takozvani bezorijentalni stil gradnje, prepoznao kao stil građevinarstva budućnosti. Poznato je da je često voleo da krši mnoga pravila u građevinarstvu, ali je izvesno da je na taj način izgradio i najlepše palate.
Tabaković je projektovao svoje objekte u isključivo modernističkom stilu, a presudni uticaj na njegove projekte, imao je Le Korbizi, čije je radove video na izložbi u Parizu. Čitav da kažemo korpus Tanurdžićeve palate, zaokružuje arhitekta Milan Marić 1979. godine, koji izvodi projekat novog hotela Putnik, koji ujedno predstavlja izuzetno uspešnu interpolaciju.
Nakon završetka drugog svetskog rata 1946. godine, cela palata je nacionalizovana kao privredna celina. Iako ga je konfiskacijom palate snašla velika nesreća, zatekao ga je veliki problem, jer nije mogao povratiti uložena sredstva te je imao velikih finansijskih problema. Uprkos nedaćama koje su ga snašle, kažu da je i dalje do kraja života, ostao nesalomivog duha. Tanurdžićeva palata je ujedno i najveća gradska palata u Novom Sadu, podignuta 1934. godine u takozvanom „Bahaus“ stilu, a po urađenom projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.
Palata se jednim krilom nalazi u Zmaj Jovinoj ulici, dok hotel i drugo krilo, pripadaju ulici Ilije Ognjanovića. Jedan od najčešćih motiva na razglednicama, a sad i mnogim portalima, upravo je Tanurdžićeva palata. Nikola Tanurdžić je izgradnjom ove palate, želeo zaokružiti svoje poslovne uspehe, ali i ovekovečiti svoj životni vek i iza sebe ostaviti nešto zaista posebno. U svoj želji je i uspeo, jer je i danas Tanurdžićeva palata, remek delo arhitekture sa kojom se Novi Sad i novosađani i danas ponose.
Ova palata je svojevremeno smatrana najmodernijom zgradom u Novom Sadu. Tanurdžićeva palata je zajedno sa hotelom i bioskopom Reks, bila vlasništvo čuvenog i nadaleko poznatog novosadskog trgovca Nikole Tanurdžića.
Predivna građevina je osim što ima izuzetnu važnost za istoriju moderne arhitekture u Novom Sadu, predstavljala i pravi primer modernog urbanizma tog vremena. Tanurdžićeva palata je bila ujedno i najveći projekat stambene i poslovne zgrade u Novom Sadu. Najzaslužniji za izgradnju ovog predivnog arhitektonskog zdanja, bio je poznati novosadski trgovac Nikola Tanurdžić, koji je kompletan projekat sam finansirao. Veliku čast da izgradi ovo predivan objekat po svojim nacrtima i projektu, pripalo je Đorđu Tabakoviću, poznatom arhitekti tog vremena.
Tanurdžićeva palata
Nikola Tanurdžić je rođen 4. aprila 1887. godine u kolima prilikom selidbe njegovih roditelja iz Stanišića u Srbobran. Rastao je u siromašnom okruženju tadašnjeg Srbobrana, dok nije izučio takozvanu „pomodnu manufakturnu trgovinu“, kod poznatog novosadskog trgovca Miloša Prodanovića. Zatim odlučuje da ode u inostranstvo, gde je dodatno radio u trgovini i izučavao je na svoj način. Radio je u Pešti, Beču, sve dok se nije zaposlio kod poznatog Bečkog trgovca Antona Hibla, a trgovinom se bavio i u Subotici, Pragu i Budimpešti. Kada se vratio u Srbobran, oženio se Rakilom Popović, koja je potekla iz trgovačke porodice.
Tada sa zajedničkom ušteđevinom, Nikola pokreće Tvorničko stovarište štofova Silesia. Nikola postaje imućan, ali je tada rado davao dobrovoljne priloge u plemenite svrhe.
Tanurdžićeva palata najveće životno delo Nikole Tanurdžića
Mnogi smatraju da je najveće životno delo Nikole Tanurdžića, bez sumnje krunisano izgradnjom predivne građevine palate Tanurdžić, koja se i danas prostire i objedinjuje ulice Zmaj Jovinu, Ilije Ognjanovića i Modene u Novom Sadu. Tanurdžić 1932. godine na organizovanoj licitaciji, kupuje za četiri miliona dinara plac na kome je do tada bio skroman građevinski objekat tadašnje pivnice Minhen. Čim je srušio dotadašnju pivnicu, počinje planiranje izgradnje ogromnog stambeno poslovnog objekta.
Nikola 1931. godine raspisuje konkurs za izradu projekta, kojim je predvideo izgradnju objekta, koji bi posedovao hotel, bioskop i dućane. Zanimljivo je da se na konkurs prijavilo čak četiri stotine arhitekata, koji su ponudili svoje radove. Tanurdžić je nakon završenog konkursa isplatio sve autore nagrađenih radova, ali je izgradnju palate, poverio iskusnom kreatoru stambenih zgrada, svom velikom prijatelju Đorđu Tabakoviću.
Izgradnja ovog zaista grandioznog objekta, započela je 1933. godine. Prvi problemi su se pojavili zbog zbog sastava tla na kome je planirana gradnja na kome je bilo puno peska, tako da je ispod zgrade kao temelj, izlivena betonska ploča debljine 100 centimetara. Ovaj tada najmoderniji trgovački centar, posedovao je 14 modernih i izuzetno velikih lokala. Lokali su bili atraktivni, jer je ceo prizemni pojas bio zastakljen.
Na preostalih 5 spratova, bilo je izgrađeno 35 stambenih jedinica. Do svih stanova se moglo doći hodnicima, koji su bili postavljeni sa strane dvorišne fasade. Zanimljivo je da je stan na petom spratu, bio predviđen za domara, kao i projektom izgrađena pomoćna prostorija i perionica. U palati je naravno projektovan i izgrađen izuzetno velik stan od 300 kvadrata za potrebe porodice Tanurdžić.
Zgrada je posedovala posebna tri nezavisna sistema, instalacije za snabdevanje toplom vodom, kao i za grejanje. Tanurdžićeva palata je posedovala i dva lifta, koja su koristili stanari, kao i gosti hotela. Tabaković i Tanurdžić su putovali u mnoge evropske metropole, jer su želeli tokom tih zajedničkih putovanja, dobiti posebnu inspiraciju za što modernije projekte. Inspiraciju su naravno crpeli iz moderne arhitekture gradova sa zapada, tako da je izgrađena Tanurdžićeva palata odisala racionalnom arhitekturom, bez ukrasnih elemenata. Palata je inače još dodatno dograđivana 1939. godine i to u dužinu.
Hotel i Bioskop Reks
Bioskop „Reks“ je bio prvi namenski bioskop, koji je izgrađen u Novom Sadu. Imao je dužinu od 105 metara i smešten na samoj sredini palate Tanurdžić. U izuzetno velikom bioskopu sa indirektnim osvetljenjem, moglo se smestiti veliki broj osoba (u jednom natpisu se pominje brojka od 680). Godine 1940. Tabakoviću je predloženo, a on i prihvatio da dodatno dogradi deo palate. Na već postojeći objekat, tada je dograđen za tadašnja shvatanja, izuzetno moderan hotel Reks.
Hotel „Reks“ je izgrađen početkom rata 1941. godine i jasno je kako Nikola Tanurdžić, nikada nije uspeo povratiti svoja uložena sredstva. Hotel je posedovao četrdeset pet hotelskih soba, koje su bile raspoređene na spratovima i u potkrovlju. Interesantno je da su sobe u svom sastavu imale kupatilo, telefon, uređaje za signalizaciju i radio prijemnike. Ulaz u restoran samog hotela, imao je izuzetno raskošnu oblogu od Švedskog mermera, a prizemni hol je takođe bio obložen meremerom.
U ono vreme, ova predivna palata je smatrana izuzetno modernom građevinom, a ujedno je pridobila snažnu i veliku naklonost građana Novog Sada tog vremena i to posebno u predratnom dobu. Tanurdžićeva palata je građena uglavnom od betona, a smatra se jednom od najvećih izgrađenih, između dva rata.
Ovaj dodatno građeni objekat, samo je zaokružio projekat kompletne palate Tanurdžić. U kasnim pedesetim i šezdesetim godinama sa potpuno inovativnim urbanističkim aktivnostima u samom srcu gradskog tkiva, Đorđe Tabaković postaje prvi da kažemo svesni urbanista Novog Sada. Smatra se da je ovaj arhitekta svojim projektima „nacrtao“ naš grad. Arhitekta Tabaković je bio i jedan od najvećih srpskih arhitekata modernizma. On je takozvani bezorijentalni stil gradnje, prepoznao kao stil građevinarstva budućnosti. Poznato je da je često voleo da krši mnoga pravila u građevinarstvu, ali je izvesno da je na taj način izgradio i najlepše palate.
Tabaković je projektovao svoje objekte u isključivo modernističkom stilu, a presudni uticaj na njegove projekte, imao je Le Korbizi, čije je radove video na izložbi u Parizu. Čitav da kažemo korpus Tanurdžićeve palate, zaokružuje arhitekta Milan Marić 1979. godine, koji izvodi projekat novog hotela Putnik, koji ujedno predstavlja izuzetno uspešnu interpolaciju.
Nakon završetka drugog svetskog rata 1946. godine, cela palata je nacionalizovana kao privredna celina. Iako ga je konfiskacijom palate snašla velika nesreća, zatekao ga je veliki problem, jer nije mogao povratiti uložena sredstva te je imao velikih finansijskih problema. Uprkos nedaćama koje su ga snašle, kažu da je i dalje do kraja života, ostao nesalomivog duha. Tanurdžićeva palata je ujedno i najveća gradska palata u Novom Sadu, podignuta 1934. godine u takozvanom „Bahaus“ stilu, a po urađenom projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.
Palata se jednim krilom nalazi u Zmaj Jovinoj ulici, dok hotel i drugo krilo, pripadaju ulici Ilije Ognjanovića. Jedan od najčešćih motiva na razglednicama, a sad i mnogim portalima, upravo je Tanurdžićeva palata. Nikola Tanurdžić je izgradnjom ove palate, želeo zaokružiti svoje poslovne uspehe, ali i ovekovečiti svoj životni vek i iza sebe ostaviti nešto zaista posebno. U svoj želji je i uspeo, jer je i danas Tanurdžićeva palata, remek delo arhitekture sa kojom se Novi Sad i novosađani i danas ponose.
Гага
Professional
Опет прича о аеродрому у Новом Саду
I Novi Sad dobija putnički aerodrom?
Loukost kompanije, čarter letovu i avio-taksi trebalo bi da od 2020. godine sleću i na Aerodrom "Čenej" u Novom Sadu, piše u današnjem izdanju "Blic".
Skupština Novog Sada usvojila je nedavno predlog da se izradi plan detaljne regulacije Aerodroma "Novi Sad - Čenej", a plan bi u naredna četiri meseca trebalo da izradi gradski Zavod za urbanizam, a odnosi se na 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma koji bi trebalo da do 2020. godine preraste u regionalnu vazdušnu luku.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... emofkj%600
и један од коментра:
Прочитао сам овај чланак јутрос,око 9,али имао сам посла.Ја сам већ 33 године ваздухопловни инжењер.90% коментара је,уз дужно поштовање,ГЛУПОСТ.Са стручне стране.Да би low cost компаније могле да лете са Ченеја треба НАЈМАЊЕ 1800 м бетонске писте(а боље 2400 м),taxi way,стајанка,аеродромска зграда,царина итд.
Све то кошта много пара.Е да ће доћи,а можда и неће,low cost компаније.Ајде да се договоримо.Жеље су жеље,стварност је стварност.Неки од вас би баш волели да лете са Ченеја у Фанфур или Михен.Али прављење аеродрома,добијање сертификата за међународни ваздушни саобраћај итд(да вас не давим струком)није ШАЛА.Нису то Жеље слушалаца,уплатиш кинту,пусте твоју песму.Пустите ме више с тим,где сте и како летели.Летео сам и ја,колико нико од вас неће,све да се изује.Али, ПРАВЉЕЊЕ аеродрома је ВЕЕЕ…ЕЕ ЛИКИ и јако скуп посао.А на 60 км од доброг међународног аеродрома(што Сурчин јесте)правити други је унапред пропао посао.
Ниш је друга ствар.Био је војни аеродром,дете се родило,ваља га љуљати.Као и Лађевци,као и Поникве.Јел лети неко?Јок.А многи обећали,па их нешто нема.
(артиљерац, 6. jul 2018 14:50
https://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=1415608
I Novi Sad dobija putnički aerodrom?
Loukost kompanije, čarter letovu i avio-taksi trebalo bi da od 2020. godine sleću i na Aerodrom "Čenej" u Novom Sadu, piše u današnjem izdanju "Blic".
Skupština Novog Sada usvojila je nedavno predlog da se izradi plan detaljne regulacije Aerodroma "Novi Sad - Čenej", a plan bi u naredna četiri meseca trebalo da izradi gradski Zavod za urbanizam, a odnosi se na 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma koji bi trebalo da do 2020. godine preraste u regionalnu vazdušnu luku.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... emofkj%600
и један од коментра:
Прочитао сам овај чланак јутрос,око 9,али имао сам посла.Ја сам већ 33 године ваздухопловни инжењер.90% коментара је,уз дужно поштовање,ГЛУПОСТ.Са стручне стране.Да би low cost компаније могле да лете са Ченеја треба НАЈМАЊЕ 1800 м бетонске писте(а боље 2400 м),taxi way,стајанка,аеродромска зграда,царина итд.
Све то кошта много пара.Е да ће доћи,а можда и неће,low cost компаније.Ајде да се договоримо.Жеље су жеље,стварност је стварност.Неки од вас би баш волели да лете са Ченеја у Фанфур или Михен.Али прављење аеродрома,добијање сертификата за међународни ваздушни саобраћај итд(да вас не давим струком)није ШАЛА.Нису то Жеље слушалаца,уплатиш кинту,пусте твоју песму.Пустите ме више с тим,где сте и како летели.Летео сам и ја,колико нико од вас неће,све да се изује.Али, ПРАВЉЕЊЕ аеродрома је ВЕЕЕ…ЕЕ ЛИКИ и јако скуп посао.А на 60 км од доброг међународног аеродрома(што Сурчин јесте)правити други је унапред пропао посао.
Ниш је друга ствар.Био је војни аеродром,дете се родило,ваља га љуљати.Као и Лађевци,као и Поникве.Јел лети неко?Јок.А многи обећали,па их нешто нема.
(артиљерац, 6. jul 2018 14:50
https://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=1415608
Gradska kuća Novi Sad
Gradska kuća u Novom Sadu, monumentalno je magistratsko zdanje. Ovaj objekat je izgrađen po projektu tada poznatog arhitekte Đerđa Molnara, a izgrađena je 1895. godine u neorenesansnom stilu.
Prvi magistrat je bio smešten u iznajmljenoj kući gradskog senatora Petera Ferencija u takozvanoj „Ferencijani“. Ova kuća se nalazila na sadašnjem mestu gde je izgrađena Gradska kuća, kako se tada govorilo na „Glavnom varoškom trgu“. Tadašnji magistrat su često selili od mesta do mesta od Apelacije koja je bila smeštena na sadašnjem mestu robne kuće Bazar, na mestu Svojina u Glavnoj ulici, kao i na mestu Gvozdenog čoveka, koji se nalazio na trgu.
Između 1873. i 1874. godine, organizovan je jedan interni konkurs za podizanje gradskog zdanja u kome su mogli učestvovati svi projektanti i graditelji u tadašnjoj monarhiji. Odbor za izgradnju nove Varoške kuće (Rathaus Varoshaz), bio je osnovan 1869. godine. Jedan od najvećih građevinskih problema tadašnje gradske vlasti, bila je upravo njena izgradnja. Zanimljivo je da je u Državnom arhivu Budimpešte, bio sačuvan i jedan plan za izgradnju Gradske kuće, a ovaj projekat je uradio varoški inženjer Lazar Urošević.
Zatim je 1885. godine raspisan i zvaničan javni konkurs, prvi tog tipa na ovim prostorima. Radovi Budimpeštanskih arhitekata su bili i najzapaženiji. Na konkurs je bilo prijavljeno trideset dva rada, ali se komisija nije odlučila ni za jedan prispeli rad. Svi primljeni radovi su bili izloženi u velikoj dvorani starog magistrata u maju mesecu iste godine. Obzirom da komisija nije odabrala nijedan izvođački projekat, odlučili su da pozovu prvu trojicu arhitekata. Zatim je odlučeno da njih trojica, zajedno sa arhitektonskom komisijom, koju je izabrao grad, naprave novi projekat. Komisija ipak nije bila u mogućnosti ponovo organizovati izradu planova zajedno sa učesnicima konkursa i odlučuju da se ipak kao najbolji, izabere Molnarov projekat. Molnaru je predloženo da se na osnovu svih radova, njegov plan malo izmeni i dodatno popravi i prilagodi. Varoški odbor odlučuje u jesen 1885. godine da kompletan posao od izrade projekta do izgradnje, poveri Đerđu Molnaru za tadašnjih 300 Forinti.
Pre dobijanja statusa slobodnog grada, Petrovaradinski šanac je bio pod takozvanom civilnom i vojnom upravom. Granica između dve uprave, išla je Dunavskom ulicom. Nakon ukidanja Vojne granice, grad dolazi pod civilnu upravu sudaca do 7. decembra 1788. godine i tada grad Novi Sad, dobija i svog prvog gradonačelnika. Dimitrije Bugarski kao dotadašnji senator, bio je ujedno i prvi postavljeni gradonačelnik Novog Sada, a na tu funkciju je bio biran dva puta. Smatra se da je najpoznatiji gradonačelnik Novog Sada, bio Stevan Miletić. Iz današnje zgrade Gradske kuće, našim gradom se upravlja tek nešto više od 100 godina.
Zanimljiva je priča pre same izgradnje, jer je kamen spoticanja bio odabir samog mesta, gde će se Gradska kuća izgraditi. Jedni su hteli da se gradska kuća gradi na takozvanom Hanskom placu (mesto gde se sada nalazi Matica Srpska), dok su drugi želeli da se ona izgradi na glavnom trgu u gradu. Posle izvesnog vremena, pobedila je opcija, kojom je odlučeno da Gradska kuća bude izgrađena na glavnom trgu u Novom Sadu. Poznata je i informacija koja kaže da je Stevan Miletić na sadašnjem mestu, gde se nalazi Gradska kuća, želeo izgraditi Srpsko narodno pozorište.
Gradska kuća je građena u trenutku, kada je gradonačelnik Novog Sada bio Stevan Popović, tada veoma cenjeni advokat. Projekat gradske kuće u Novom Sadu u suštini je kopija gradske kuće u mestu Grac u Austriji. Sama institucija magistrata, stara je onoliko koliko je star i status slobodne kraljevske varoši od 1748. godine. Na izgradnju samog objekta, čekalo se sve do samog prikupljanja potrebnih finansijskih sredstava 1893. godine. Nakon usvajanja kompletnog projekta izuzetno poznatog i u to vreme cenjenog arhitekte Đerđa Molnara, prikupljena su potrebna sredstva i tada se pristupilo i izgradnji Gradske kuće. Zgrada je okrenuta licem prema severoistoku i izlazi na dve ulice.
Gradska kuća u Gracu
Kompletno zdanje je završeno je 1895 godine i prelepo renesansno zdanje magistrata sa tornjem, smatrano je tada jednim od najlepših zdanja u Novom Sadu. Samo čelo fasade ima istureni rizalitit sa veoma snažnim stubovima te arkadama u prizemlju. Godine 1907. vatrogasci na prelepi visoki toranj, postavljaju zvono pod nazivom „Matilda“.
Ovim zvonom se obaveštavalo, kada je negde u Novom Sadu izbio požar. Fasada ove palate poseduje predivne alegorijske figure grčkih boginja. Ove skulpture je izradio Julije Anika, tada poznati i priznati vajar. Slikar Pavle Ružička je u svečanoj sali na prvom spratu, postavio obeležja zanata, trgovine i radinosti. Sadašnja Gradska kuća je podignuta u takozvanom kitnjastom stilu eklekticizma.
Ovaj projekat je na svoj način odražavao razmišljanje i uopšte stanje duha građana Novog Sada u to vreme.Zbog svog prepoznatljivog i poznatog stila, ovaj objekat ima veliku sličnost sa upravnim gradskim zgradama, koje su bile građene širom Austrougarske monarhije u drugoj polovini 19. veka. Gradska kuća svojim izgledom izuzetno liči na gradsku kuću u gradu Grac u Austriji.
Prva skupštinska sednica u novoj palati, održana je 3. januara 1895. godine. U ovoj sali su se održavali i čuveni novosadski balovi, ali na žalost u sadašnjem vremenu, prelepih balova više nema. Nema više ni zvona „Matilda“, koje je pretopljeno tokom rata. Kada je već bio u poznim godinama, Molnar je dobio zadatak da svoj započeti, predivan projekat katoličke crkve, dovrši do kraja. Molnar je rođen 1829. godine u Budimpešti, a tu je i završio graditeljski zanat.
Kasnije postaje baumajster, a u Novi Sad dolazi odmah nakon bombardovanja, jer je želeo učestvovati u velikoj obnovi grada 1850. godine. Ovaj poznati arhitekta 1850. godine kao građanin Novog Sada, gradi svoju kuću na Trifkovićevom trgu i ta kuća i danas postoji. Molnar je izgradio mnoge značajne objekte u Novom Sadu i to poput Reformatorske crkve u Šafarikovoj ulici od 1867. do 1871. gradio je bolnicu, prvu zgradu Srpskog narodnog pozorišta, kao i građansku dvoranu.
Poznato je da je Molnar bio i suvlasnik fabrike za proizvodnju građevinskih materijala, ali i predsednik novosadskog udruženja zanatlija.
Mada je sasvim sigurno da sećanja na dešavanja tokom duge istorije ovog prelepog objekta, kao i lepota samog zdanja i danas privlače pažnju mnogih. Najmonumentalnija građevina u Novom Sadu pored katoličke crkve, zasigurno je gradska kuća izgrađena krajem 19. veka. Na bronzanoj tabli, koja je postavljena na ulazu u gradsku kuću, ispisani su gradovi pobratimi Novog Sada sa kojima se godina ostvaruje kulturna i privredna saradnja.
Gradovi pobratimi Novog Sada su: Modena iz Italije, Dortmund iz Nemačke, Čengčun iz Kine, Budva iz Crne Gore te Norvič iz Norveške. Novi Sad je do sada imao 58 gradonačelnika, a neki su bili birani na mesto gradonačelnika i više puta.
Link ka sajtu odakle je korišćena fotografija:
https://de.wikipedia.org/wiki/Grazer_Rathaus
Gradska kuća u Novom Sadu, monumentalno je magistratsko zdanje. Ovaj objekat je izgrađen po projektu tada poznatog arhitekte Đerđa Molnara, a izgrađena je 1895. godine u neorenesansnom stilu.
Prvi magistrat je bio smešten u iznajmljenoj kući gradskog senatora Petera Ferencija u takozvanoj „Ferencijani“. Ova kuća se nalazila na sadašnjem mestu gde je izgrađena Gradska kuća, kako se tada govorilo na „Glavnom varoškom trgu“. Tadašnji magistrat su često selili od mesta do mesta od Apelacije koja je bila smeštena na sadašnjem mestu robne kuće Bazar, na mestu Svojina u Glavnoj ulici, kao i na mestu Gvozdenog čoveka, koji se nalazio na trgu.
Između 1873. i 1874. godine, organizovan je jedan interni konkurs za podizanje gradskog zdanja u kome su mogli učestvovati svi projektanti i graditelji u tadašnjoj monarhiji. Odbor za izgradnju nove Varoške kuće (Rathaus Varoshaz), bio je osnovan 1869. godine. Jedan od najvećih građevinskih problema tadašnje gradske vlasti, bila je upravo njena izgradnja. Zanimljivo je da je u Državnom arhivu Budimpešte, bio sačuvan i jedan plan za izgradnju Gradske kuće, a ovaj projekat je uradio varoški inženjer Lazar Urošević.
Zatim je 1885. godine raspisan i zvaničan javni konkurs, prvi tog tipa na ovim prostorima. Radovi Budimpeštanskih arhitekata su bili i najzapaženiji. Na konkurs je bilo prijavljeno trideset dva rada, ali se komisija nije odlučila ni za jedan prispeli rad. Svi primljeni radovi su bili izloženi u velikoj dvorani starog magistrata u maju mesecu iste godine. Obzirom da komisija nije odabrala nijedan izvođački projekat, odlučili su da pozovu prvu trojicu arhitekata. Zatim je odlučeno da njih trojica, zajedno sa arhitektonskom komisijom, koju je izabrao grad, naprave novi projekat. Komisija ipak nije bila u mogućnosti ponovo organizovati izradu planova zajedno sa učesnicima konkursa i odlučuju da se ipak kao najbolji, izabere Molnarov projekat. Molnaru je predloženo da se na osnovu svih radova, njegov plan malo izmeni i dodatno popravi i prilagodi. Varoški odbor odlučuje u jesen 1885. godine da kompletan posao od izrade projekta do izgradnje, poveri Đerđu Molnaru za tadašnjih 300 Forinti.
Pre dobijanja statusa slobodnog grada, Petrovaradinski šanac je bio pod takozvanom civilnom i vojnom upravom. Granica između dve uprave, išla je Dunavskom ulicom. Nakon ukidanja Vojne granice, grad dolazi pod civilnu upravu sudaca do 7. decembra 1788. godine i tada grad Novi Sad, dobija i svog prvog gradonačelnika. Dimitrije Bugarski kao dotadašnji senator, bio je ujedno i prvi postavljeni gradonačelnik Novog Sada, a na tu funkciju je bio biran dva puta. Smatra se da je najpoznatiji gradonačelnik Novog Sada, bio Stevan Miletić. Iz današnje zgrade Gradske kuće, našim gradom se upravlja tek nešto više od 100 godina.
Zanimljiva je priča pre same izgradnje, jer je kamen spoticanja bio odabir samog mesta, gde će se Gradska kuća izgraditi. Jedni su hteli da se gradska kuća gradi na takozvanom Hanskom placu (mesto gde se sada nalazi Matica Srpska), dok su drugi želeli da se ona izgradi na glavnom trgu u gradu. Posle izvesnog vremena, pobedila je opcija, kojom je odlučeno da Gradska kuća bude izgrađena na glavnom trgu u Novom Sadu. Poznata je i informacija koja kaže da je Stevan Miletić na sadašnjem mestu, gde se nalazi Gradska kuća, želeo izgraditi Srpsko narodno pozorište.
Gradska kuća je građena u trenutku, kada je gradonačelnik Novog Sada bio Stevan Popović, tada veoma cenjeni advokat. Projekat gradske kuće u Novom Sadu u suštini je kopija gradske kuće u mestu Grac u Austriji. Sama institucija magistrata, stara je onoliko koliko je star i status slobodne kraljevske varoši od 1748. godine. Na izgradnju samog objekta, čekalo se sve do samog prikupljanja potrebnih finansijskih sredstava 1893. godine. Nakon usvajanja kompletnog projekta izuzetno poznatog i u to vreme cenjenog arhitekte Đerđa Molnara, prikupljena su potrebna sredstva i tada se pristupilo i izgradnji Gradske kuće. Zgrada je okrenuta licem prema severoistoku i izlazi na dve ulice.
Gradska kuća u Gracu
Kompletno zdanje je završeno je 1895 godine i prelepo renesansno zdanje magistrata sa tornjem, smatrano je tada jednim od najlepših zdanja u Novom Sadu. Samo čelo fasade ima istureni rizalitit sa veoma snažnim stubovima te arkadama u prizemlju. Godine 1907. vatrogasci na prelepi visoki toranj, postavljaju zvono pod nazivom „Matilda“.
Ovim zvonom se obaveštavalo, kada je negde u Novom Sadu izbio požar. Fasada ove palate poseduje predivne alegorijske figure grčkih boginja. Ove skulpture je izradio Julije Anika, tada poznati i priznati vajar. Slikar Pavle Ružička je u svečanoj sali na prvom spratu, postavio obeležja zanata, trgovine i radinosti. Sadašnja Gradska kuća je podignuta u takozvanom kitnjastom stilu eklekticizma.
Ovaj projekat je na svoj način odražavao razmišljanje i uopšte stanje duha građana Novog Sada u to vreme.Zbog svog prepoznatljivog i poznatog stila, ovaj objekat ima veliku sličnost sa upravnim gradskim zgradama, koje su bile građene širom Austrougarske monarhije u drugoj polovini 19. veka. Gradska kuća svojim izgledom izuzetno liči na gradsku kuću u gradu Grac u Austriji.
Prva skupštinska sednica u novoj palati, održana je 3. januara 1895. godine. U ovoj sali su se održavali i čuveni novosadski balovi, ali na žalost u sadašnjem vremenu, prelepih balova više nema. Nema više ni zvona „Matilda“, koje je pretopljeno tokom rata. Kada je već bio u poznim godinama, Molnar je dobio zadatak da svoj započeti, predivan projekat katoličke crkve, dovrši do kraja. Molnar je rođen 1829. godine u Budimpešti, a tu je i završio graditeljski zanat.
Kasnije postaje baumajster, a u Novi Sad dolazi odmah nakon bombardovanja, jer je želeo učestvovati u velikoj obnovi grada 1850. godine. Ovaj poznati arhitekta 1850. godine kao građanin Novog Sada, gradi svoju kuću na Trifkovićevom trgu i ta kuća i danas postoji. Molnar je izgradio mnoge značajne objekte u Novom Sadu i to poput Reformatorske crkve u Šafarikovoj ulici od 1867. do 1871. gradio je bolnicu, prvu zgradu Srpskog narodnog pozorišta, kao i građansku dvoranu.
Poznato je da je Molnar bio i suvlasnik fabrike za proizvodnju građevinskih materijala, ali i predsednik novosadskog udruženja zanatlija.
Mada je sasvim sigurno da sećanja na dešavanja tokom duge istorije ovog prelepog objekta, kao i lepota samog zdanja i danas privlače pažnju mnogih. Najmonumentalnija građevina u Novom Sadu pored katoličke crkve, zasigurno je gradska kuća izgrađena krajem 19. veka. Na bronzanoj tabli, koja je postavljena na ulazu u gradsku kuću, ispisani su gradovi pobratimi Novog Sada sa kojima se godina ostvaruje kulturna i privredna saradnja.
Gradovi pobratimi Novog Sada su: Modena iz Italije, Dortmund iz Nemačke, Čengčun iz Kine, Budva iz Crne Gore te Norvič iz Norveške. Novi Sad je do sada imao 58 gradonačelnika, a neki su bili birani na mesto gradonačelnika i više puta.
Link ka sajtu odakle je korišćena fotografija:
https://de.wikipedia.org/wiki/Grazer_Rathaus
U planu rekonstrukcija "Karađorđa", novi kapacitet 17.000 mesta
Idejni koncept za rekonstrukciju dela stadiona "Karađorđe" predviđa povećani kapacitet sedećih mesta, premeštanje VIP lože, natkrivanje svih tribina, ali i teren bez atletske staze, saznaje 021.
Za sada nema pouzdanih informacija o tome kada bi radovi i zaista mogla da počnu. Ipak, idejni projekat postoji već izvesno vreme, a aktuelizovan je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da Vojvodina u skorije vreme može da očekuje ozbiljniju pomoć države za obnovu svog stadiona i da je novac već obezbeđen za te namene (takođe i za niški i dva stadiona u Beogradu).
Po idejnom projektu u koji je 021 imao uvid, preuređeni stadion bi bio kapaciteta 17.000 mesta. Predviđeno je da se rekonstruišu severna, istočna i južna tribina, a radovi će se odvijati fazno i počeli bi sa južne strane.
Okvirno predviđena vrednost radova je oko 27 miliona evra, a finasiraće ih zajednički Grad, Republika i fudbalski klub.
Stadion će, kada bude završen, imati garažu na dva nivoa sa oko hiljadu parking mesta i oko 15.000 kvadrata poslovnog prostora za izdavanje. VIP loža će po idejnom projektu u budućnosti biti na istočnoj tribini.
Stadion će biti bez atletske staze, a Novi Sad će novi atletski stadion graditi na Novom naselju (deo ka vojnom poligonu na Bulevaru vojvode Stepe). Tamo je predviđena gradnja stadiona kapaciteta do 5.000 gledalaca i dvorane za atletska takmičenja kapaciteta do 2.500 sedišta.
Stadion u Novom Sadu sagrađen je 1924. godine. Nosio je ime "Karađorđe" do 1945. godine i ponovo od 2007. do danas. U periodu od II Svetskog rata do 2007. godine zvao se Gradski stadion.
Sadašnji kapacitet mu je oko 14.500 mesta i u vlasništvu je Grada Novog Sada.
https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/pos ... 03-08-2018
(VIDEO) PROMENJENA PANORAMA GRADA: Najavljen višemilionski projekat silaska grada na Dunav
Panorama Novog Sada više nije ista. Milionski vredna gradilišta poput Promenade, Pupinove palate, zgrade RTV –a, podižu urbanističke standarde, ali i pune budžet, i povećavaju stopu zaposlenosti.
“Pravi razvoj grada se dešava razvojem infrastrukture grada i razvojem javnog prostora, odnosno javnog sadržaja. U gradu u kom je kvalitet života dobar, svi će želeti da ulažu u stanogradnju i da razvijaju druge komercijalne sadržaje, i onda u tom smislu investicije neće biti upitne“, kaže za RTV Slobodan Jović, predsednik Društva arhitekata Novog Sada, i dodaje da nije loše nekad doći Petrovaradinsku tvrđavu odakle se najbolje vidi i odakle najbolje možemo da proverimo u kakvom se stanju grad nalazi.
[YouTube]https://youtu.be/otOCzdrk8Pc[/YouTube]
Krovovi objekta na najskupljoj gradskoj parceli od 3,8 milijardi dinara koliko je platila kompanija NEPI Rockcastl, najavljuju skoro otvaranje najvećeg tržnog centra u ovom delu Evrope – Promenadu, sa 1500 radnih mesta. Na proleće, Novi Sad dobija i Pupinovu palatu – ekskluzivni poslovno stambeni kompleks u centru grada. Investitor je novosadska kompanija Galens invest koja gradi i u Beogradu i na Zlatiboru, a samo prošle godine, grad je od njihovih projekata inkasirao oko milijardu dinara. U Novom Sadu u kome se traži parking mesto više, posebno u centru grada, Pupinova palata će ih imati oko 400.
“Garaže se nalaze na tri podzemna nivoa ispod celog objekta, projektovane i izgrađene su na oko 15000 kvadrata i apsolutno zadovoljavaju i više nego zakonski okvir koji su propisani za ovakav vid objekta. I to je nešto što posebno izdvaja ovaj objekat i za korišćenje poslovnog dela i stambenog u samom centru grada”, objašnjava Vladimir Šojić, iz kompanije Galens Invest
Osim primene najviših standarda gradnje, u delu objekta biće očuvane fasada i ornamentika nekadašnje Komunalne banke. Nemački Kontinetal već je najavio da će od proleća 2019. biti na novoj adresi – u Pupinovoj palati. Iste godine, ali u decembru, i RTV bi trebalo da se nađe na novoj, staroj adresi – Kamenički put 45. Ostaje li jedino Dunav kao neiskorišćen potencijal za investiranje, pitali smo gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.
“Imam naznaku, najavu od jednog investitora da ćemo do kraja 2019. godine imati najveću investiciju u oblasti građevinarstva u Novom Sadu. Mislim da će ići preko pola milijarde evra. U pitanju je domaća kompanija koja je zainteresovana za gradnju na delovima Dunava, i to će preporoditi Novi Sad, i to će biti investicija kakva nije viđena u Novom Sadu”, kaže gradonačelnik Miloš Vučević.
Ono što će, posle 19 godina čekanja, upotpuniti panoramu Novog Sada svakako je treći novosadski most. Novi Žeželj trebalo bi uskoro da bude otvoren i za drumski saobraćaj.
ww.rtv.rs