Novajlija!
Novice
- Učlanjen(a)
- 12.11.2017.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 30
Ista je zgrada, Radničkog univerziteta, uvek obese nekog političara na nju
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=510556#p510556:30nj1zdg je napisao(la):srefanns » 22 Jan 2018 08:10 pm[/url]":30nj1zdg]Počela je izgradnja pre dva, tri meseca...
Što se Novog Sada konkretno tiče, grad ima nekoliko industrijskih zona. Ove zone se znatno razlikuju od gradskih naselja i predviđene su isključivo za razvoj privrednih delatnosti. Evo i spiska industrijskih zona u gradu Novom Sadu. Radna zona Sever je podeljena na nekoliko zona i to na Radnu zonu sever I, Radnu zonu sever II, Radnu zonu sever III, radnu zonu sever IV, Rimski šančevi i Deponiju. Radna zona zapad podeljena je na Zapadnu privrednu zonu i Rasadnik. Radna zona Istok je podeljena na Pobedu i Marija Snežna.
Novosadska industrija je uglavnom smeštena u Industrijske zone, koje su 70-tih i 80-tih doživele veliku seobu u te zone. Ove zone su tokom razvoja bile znatno rekonstruisane, a uz postojeće građeni su i novi kapaciteti. Najveći deo poslovnih objekata, smešten je u industrijskim zonama jug i sever. Postavljene su sa obe strane kanala Dunav-Tisa-Dunav i ceo kompleks ima postavljenu infrastrukturu. Svi poslovni objekti postojeće industrije, imaju uređaje koji obezebeđuju zaštitu čovekove okoline. Isto tako ovi industrijski objekti imaju postavljene velike zelene površine.
Industrijska zona Sever 4, ujedno je i najznačajnija investicija u Novom Sadu. Uz velike uložene investicije Novi Sad je dobio novu industrijsku zonu. Ova industrijska zona se nalazi u blizini auto-puta, a poseduje 38 hektara zemljišta. Grad Novi Sad je uspeo privući velike kompanije iz inostranstva, a naročito kompanije koje privređuju u automobilskoj industriji. Grad je posle dugo vremena dobio potpuno novu industrijsku zonu, koja je smeštena uz sam autoput Novi Sad-Beograd.
Urbanisti Novog Sada su predložili da se urade regulacioni planovi radnih zona Sever i Sever 4. To je deo grada od Železničke stanice do Kanal DTD, kao i deo grada oko Rafinerije, jer se na samom terenu puno toga promenilo. Prostor terena treba urediti i prilagoditi starim, ali i budućim korisnicima industrijske zone.
Cena stanova u novogradnji porasla jer svi žele u Novi Sad
Cene novoizgrađenih stanova u Novom Sadu porasle su u proteklih nekoliko meseci, a razlog je sve veća tražnja.
Prema projekcijama, cena stanova je proteklih meseci "skočila" za 20 odsto. Centralizacija Vojvodine, sve specifičnije želje kupaca, povoljne bankarske kamate, ali i uvećane cene građevinskih materijala dovele su do toga da cena na kvadrata na Novoj Detelinari košta oko 1.250 evra, a što je stan bliži centru Novog Sada cena skače i preko 2.450 evra.
Tokom 2016. godine prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Novom Sadu je završen 1.291 stan, odnosno 73.713 kvadratnih metara. Iako je prethodno bilo nagoveštavano da će cene nekretnina, zbog najavljivanih projekata i velikog broja stanova, verovatno pasti, to se nije dogodilo, a trenutni kapaciteti nisu zadovoljili sve veće apetite grada.
"Cene novih stanova u Novom Sadu su porasle u poslednjih nekoliko meseci, jer je tražnja za njima veća. Na povećanje cene nisu toliko uticale cene materijala niti cena usluga, nego jednostavno zakon ponude i tražnje. Zašto je veća tražnja? Tu postoji više razloga, a jedan od njih je centralizacija, svi žele u Novi Sad", priča za 021.rs Jovica Plavšić iz "Bombyx" nekretnina.
Ovakvo tumačenje je u skladu i sa zvaničnim statistikama. Novi Sad je opština u Srbiji koja ima najveći pozitivni migracioni saldo, odnosno najveću razliku između broja doseljenih i odseljenih. Poslednji podaci RZS za 2016. godinu, pokazuju da se u Novom Sadu doselilo 2.311 ljudi više nego što se odselilo. Novi Sad se našao i među pet opština u Srbiji koje su imale pozitivan prirodni priraštaj, a porast stanovnika zabeležen je u celoj Južnobačkoj oblasti.
Da su cene kvadrata porasle kažu i u "Euroinvestu". Međutim, kako navode u ovoj kompaniji, na to su ipak uticale cene materijala, ali i želje kupaca.
"Kupci stanova postaju zahtevniji, pa je samim tim konkurencija veća. Imate, recimo, pločice koje koštaju četiri-pet evra, a imate i one od 15, pa se ugrađuje sve kvalitetniji materijal i to se, naravno, odražava i na finalnu cenu. Poskupeli su i osnovni materijali, koje svakako morate da ugradite, ali i radna snaga", poručuju u ovom preduzeću za 021.rs.
To nisu svi razlozi zašto cene "skaču". Plavšić ukazuje na to da je želja kupaca da kupe novi stan u novoj zgradi. Stari stan mogu da renoviraju, ali ostaje staro okruženje, ukazuje on.
"Drugi faktori su povoljne bankarske kamate, one su sada na godišnjem nivou između 2,5 i 2,7 odsto. Tu je i povrat PDV-a za nove kupce koji nemaju svoju nekretninu. Ljudi koji su podstanari dugi niz godina, a imaju mogućnost da uzmu kredit, odlučuju se za nove stanove. Tako da tražnja za novim stanovima još uvek traje, već nekoliko meseci imamo ovaj trend, što se ne dešava sa stanovima koji nisu novogradnja", zaključuje Plavšić iz "Bombyxa".
U "Euroinvestu" dodaju da bi na tržište nekretnina mogla da utiče izgradnja takozvanih socijalnih stanova. Stanovi su završeni u Kisačkoj ulici, a od 2013. godine najavljuje se izgradnja od 200 stanova u Ulici Momčila Tapavice na Novom naselju.
Dok je izgradnja stanova u Kisačkoj trajala, sprovedena je neformalna anketa koja je pokazala da vlada velika zainteresovanost za socijalne stanove. Prijavilo se oko 600 Novosađana, što je u proseku 17 na jedan stan u ovom objektu.