Šta je novo?
Od:
Filteri

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

Ponuda placeva u Novom Sadu za individualnu gradnju

Mišljenje agenata koji se bave prodajom nekretnina je da ponuda placeva u Novom Sadu za gradnju individualnih objekata nije najbolja. Novi Sad je izuzetno deficitaran sa dobrom lokacijom sa placevima tog tipa. Poznato je da su placevi u našem gradu izuzetno skupi, upravo zbog toga što je potražnja znatno veća od ponude.

Trenutno govorimo samo o placevima koji se nalaze samo na teritoriji grada, a ne u prigradskim naseljima.

Pod placevima za gradnju individualnih objekata, smatraju se i placevi na kojima se nalaze takozvane ruševne kuće u kojima se ne može živeti. Ovi placevi na kojima je potrebno potpuno srušiti staru kuću, može se ponovo izgraditi novi individualni stambeni objekat ili više stambenih objekata.


Plac na prodaju Novi Sad


Najčešće lokacije slobodnih placeva

Placevi za individualnu gradnju, najčešće su smešteni na rubnim delovima Novog Sada. Evo koja su to naselja, gde još ima slobodnih placeva u prodaji:

Adice
Klisa
Veternik

U ovim rubnim delovima grada, još se mogu pronaći slobodni (goli) placevi sa urađenom infrastrukturom (voda, kanalizacija, struja, grejanje, gas...). Ostali slobodni placevi se pojedinačno mogu pronaći u urbanim delovima grada i to su najčešće placevi sa kućama za rušenje. Mada se na urbanim lokacijama prodaju i kuće u kojima se može živeti, ali vlasnici često odlučuju da kuću prodaju, jer za nju mogu dobiti ozbiljnu sumu novca. Mada najčešće vrednost koja im se isplati kroz izgrađene nekretnine na nekoj drugoj lokaciji, a ređe na istoj lokaciji, ali tek kada se planirani objekat izgradi.

Na Telepu se sada već teško mogu pronaći slobodni placevi za gradnju individualnih građevinskih objekata. Ali je zato ovaj deo grada u Novom Sadu, sve više interesantan investitorima. U urbanim delovima grada nema više slobodnih placeva za izgradnju više stambenih objekata. Na Telepu se sve više grade urbane vile sa četiri stana, takozvani P+1 i to nisu porodične kuće.


Placevi Telep


Ponuda placeva u blizini Novog Sada

Pod prvim prstenom oko Novog Sada, gde isto u ponudi ima građevinskih placeva na prodaju, smatraju se sledeće lokacije: Petrovaradin, Sremska Kamenica, Rumenka pa čak i Veternik. Jedino moramo napomenuti da placevi na ovim lokacijama, imaju izuzetno visoku cenu. To su nešto udaljenija naselja, ali koja se opet direktno naslanjaju na Novi Sad i zbog toga se ti placevi i nude po većim cenama. Jeftiniji placevi se mogu pronaći tek u drugom prstenu oko Novog Sada. To su naselja koja se opet naslanjaju na taj prvi prsten naselja oko Novog Sada, ali su ipak udaljenija od samog grada.

Pod drugim prstenom, smatraju se naselja uz put od Sremske Kamenice ka Beočinu i to su: Ledinci, Novi Ledinci, Rakovac, naselje Salaksije. Možemo ovde spomenuti možda i mesto Beočin, dok se Čerević već smatra ipak jako udaljenim u ovoj varijanti o kojoj pišemo. Sremski Karlovci isto mogu biti interesantni za kupovinu građevinskih placeva, jedino što je cena istih, nešto jača od cena placeva u mestima u pravcu Beočina. Mada je cena građevinskih placeva u Sremskim Karlovcima ipak znatno niža od cena placeva u Petrovaradinu. U drugi prsten mesta oko Novog Sada, gde se mogu kupiti placevi po povoljnijim cenama i tu možemo spomenuti Futog, Begeč pa i Kisač.

Raspon cena placeva u Novom Sadu

Na lokacijama poput Adica, Klise i Veternika, gde se može kupiti takozvani goli plac bez ikakvog objekta, iznos koji kupac treba izdvojiti za plac veličine 500 kvadrata je od 15.000 do 20.000 eura, mada ponekad u pojedinačnim slučajevima, ove cene mogu biti i veće.

Uvek je naravno pitanje lokacije i sa koliko novca raspolažete, jer ako je ta suma manja onda svakako treba razmisliti da li da kupite plac od 15.000 do 20.000 eura uz sve kasnije dodatne troškove komunalija i troškove zidanja ili kupiti kuću u blizini Novog Sada To je recimo mesto Rakovac, koje je udaljeno od Novog Sada oko 15 kilometara,a gde možete kupiti kuću i za 20.000 eura u koju se vaša porodica odmah može useliti.

Međutim već na Telepu, teško da se može pronaći plac za gradnju ispod 100.000 eura. Na Telepu se zna da se to prodaju uglavnom već sagrađene kuće, a mogu se pronaći i ruševne kuće, ali tek nešto malo ispod cene od 100.000 eura. Na cenu placeva, pre svega utiču same lokacije na kojima se placevi prodaju. Kao luksuzne lokacije na kojima se prodaju građevinski placevi, možemo pre svega smatrati lokaciju oko Jodne banje i okolinu ulice Cara Dušana. Možemo slobodno reći da su ove dve lokacije, ujedno i najluksuznije lokacije na kojima se mogu pronaći građevinski placevi u Novom Sadu. Na ovim lokacijama se uglavnom prodaju placevi sa starim ili eventualno ruševnim kućama i ovaj tip placeva, teško da možete pronaći ispod sume od 200.000 eura.

Skuplje placeve poput onih na Telepu, kod Jodne Banje i u okolini Cara Dušana, kupuju imućniji ljudi. Jer ako za jedan građevinski plac izdvoje oko 100.000 eura za izgradnju individualnog stambenog objekta im treba barem još 100.000 pa i 200.000 eura. Placeve za koje je potrebno izdvojiti ozbiljne sume novca, poput onih na Telepu, kod Jodne Banje i u okolini Cara Dušana, kupuju imućniji ljudi.

ceo tekst na linku
 
Dva pitanja za Novosadjane.Prvo sta se desava sa Carrfurom u Novom Sadu i kako ste dozvolili da dignu ono cudo od Pupinove Palate?Inace iako sam iz Bg-a znam sve vase projekte. :D
 
O Carrfuru niko više i ne priča, a taj kompleks u centru je politicki podrzan kao i Bg na vodi, dzabe protesti građana i negodovanja. Novac i mito su čudo.
 
Crkva „Ime Marijino“

katedrala-ime-marijino.jpg


http://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/crkva-ime-marijino-53.html
 
Sto nam ne slikate Petrovaradin Novosadjani? :D
Inace nisam uspeo da ispratim.Koje godine renoviraju Trg slobode?
 
Ovu zgradu izmedju singidunuma i nove zgrade treba dodati sprat i novu fasadu
 
Izvor: N1.rs

Vučević: Najbolje bi bilo srušiti Spens i izgraditi manji
spens-novi-sad-n1.jpg

JP "Sportski i poslovni centar Vojvodina" (Spens) je 2017. godinu završio sa gubitkom od čak 307 miliona dinara, dok je minus iz prethodnih godina veći od 719 miliona, piše 021.rs. Gradonačelnik Miloš Vučević smatra da bi bilo najbolje srušiti postojeći objekat i izgraditi "manji, funkcionalniji, ekonomičniji i efikasniji".

"Sportski i poslovni centar Vojvodina" je u prethodnom periodu, uz JKP "Stan" i Apoteku "Novi Sad", pominjan kao preduzeće za koje bi trebalo da se pronađe javno-privatni partner, podseća 021.rs. Krajem juna, gradonačelnik Miloš Vučević izjavio je da će Grad testirati tržište, kako bi proverio da li postoje zainteresovane privatne kompanije koje bi ušle u takav projekat.

Ipak, finalno rešenje za Spens u gradskoj upravi još uvek ne postoji. Jedna od ideja bila je da se postojeći objekat JP "Sportskog i poslovnog centra Vojvodina" sruši, a da se izgradi novi, koji bi bio "manji, funkcionalniji, ekonomičniji i efikasniji".

Po Vučevićevim rečima, potreban je dogovor oko toga da li će se Spens finansirati iz budžeta grada, i šta bi se u tom slučaju finansiralo manje, odnosno šta se ne bi finansiralo, ili će se rešenje naći u javno-privatnom partnerstvu.

"Siguran sam da bi u velikoj većini država doneli odluku da se sruši postojeći objekat, izgradi manji i ekonomičniji, sa boljim dvoranama, a da se okolni prostor iskoristi komercijalno. Ali u Novom Sadu često nemate takav ambijent, jednostavno ovde se raspravlja o tome da li je benzinska stanica simbol grada. Time se otvara i pitanje da li će Novi Sad biti polumilionski grad ili će da tavori kao varošica. Sagledavajući sve aspekte mislim da bi najbolji potez bio izgradnja novog, modernijeg i ekonomičnijeg Spensa", smatra Vučević.

Na kraju 2016. godine, procenjena je vrednost "Sportskog i poslovnog centra Vojvodine", te je ona prema metodu neto imovine, iznosila više od 5,8 milijardi dinara. U preduzeću radi 219 zaposlenih na neodređeno i 16 na određeno radno vreme.

http://rs.n1info.com/a414435/Vesti/Vuce ... pensu.html
 
Lupi i osta ziv nije mu tata ostavio pa da rusi bolje da stavi solarne panele na krov toplotne pumpe itd
 
^ Sve sto predlazes (paneli, pumpe i sl.) bi bilo odrzavanje mrtvaca na aparatima.

Spens treba srusiti i napraviti novi, ali sigurno ne manji kako predlaze gore pomenuti. Nazalost to iziskuje dosta ulaganja, tako da je ce sudbina Spensa ostati nepomenjena jos neko vreme.
 
може да се уради као БГ са Ареном, да се нађе спонзор. само што Спенс нема честе спортске и музичке догађаје као Арена. можда када би Мега прешла да игра тамо да се мало активира хала

Послато са Nokia 7 plus уз помоћ Тапатока
 
najlakše je srušiti. I napraviti manji Spens, a okolo zgrade sa skupim stanovima
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=561818#p561818:1lfieb7n je napisao(la):
Stefan BB » Pet Avg 24, 2018 5:12 pm[/url]":1lfieb7n]Sto nam ne slikate Petrovaradin Novosadjani? :D
Inace nisam uspeo da ispratim.Koje godine renoviraju Trg slobode?
Kliknite za proširenje...

Za trg još nema vesti u pogledu termina rekonstrukcije.
 
Vučić i Farici su najavili da će krajem ove nedelje Žeželjev most u Novom Sadu biti otvoren za drumski saobraćaj, u prisustvu komesara za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanesa Hana.

Ambasador Fabrici je istakao da je EU uložila više od 30 miliona evra u izgradnju mosta i pristupnih saobraćajnica, jer ovaj most služi boljoj povezanosti u regionu i doprinosi daljem snaženju ekonomije i unapređenju poslovanja u Srbiji.

Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji za veliku pomoć u obnovi Žeželjevog mosta, ali i za sve donacije koje pomažu jačanju srpskog društva, a posebno ekonomije.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... oc-eu.html
 
Nama je bio dobar i orginalni zezelj...bag** licimuri evropejanski...
 
Sutra stzu slike iz Novog Sada!Nestrpljivi mogu da pogledaju na mom instagram profilu beogradskiprojekti!
 
Ipak sam resio da sada izdvojim vrena

Najpre Pupinova palata ne izgleda bas tako lose uzivoPogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13E sada i ono glavno Gradic odnosno podnozje Petrovaradina.Mogu vam reci da sam pomalo razocaran.Slike su mi bas dobro ispale takoda ce vam se sigurno svideti.Medjutim recimo ona ulica koju su poplucali i stavili kaldrmu nije ni pipnuta od poslednje objave sa Nsbuilda a uzivo izgleda bas bezveze...Fasade su dobro radjene sto se tice boja,skidanja klima manjanje prozora ali zbog slezanja vec nastaju veoma ozbiljne pukotine...Inace Beogradska kapija je bukvano pocela da se raspada
Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Evo i te ulice slika je mnogo bolja nego sto izgleda uzivoPogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

Evo i slike sa gradilista nove robne kuce Lesnina gradi se tik u auto put E 75 pored najvece rode u Srbiji.Trenutno se pobadaju sipovi a radovi su poceli pre 3 nedelje.
 
http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/ ... 46183.html

Вучевић најавио изградњу четвртог моста у Новом Саду

"Постоји инвеститор, који је купио некадашње бродоградилиште, и који има идеју да ту уложи око пола милијарде евра, у један велики пројекат. Ако се то деси, то ће бити револуционаран пројекат у граду. Претпостављам да би и тада неко причао како треба да се наводно чува бродоградилиште као симбол града, које иначе не ради 15 година, и пропада. Али погледајте шта су велики европски и светски градови учинили са пропалим бродоградилиштима, претварали их у најатрактивније зоне за пословање и становање, и Лондон, и Копенхаген ... Знате, ја верујем у то што радим, и зато се не обазирем на критике ради критика, али волим увек да чујем добре идеје, и добра решење", објашњава градоначелник Вучевић.

Дан пре него што ће, након 19 година чекања, преко моста на месту срушеног Жежељевог кренути и друмски саобраћај, градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, за емисију "Град и ми" РТВ-а каже да ће сада, након "завршене приче о порушеним мостовима", покушати да реализује идеју о изградњи још једног, четвртог новосадског моста.
Kliknite za proširenje...
 
Prvi tramvaji u Novom Sadu
Kako tvrde naši stariji sugrađani, dan u Novom Sadu počinjao je zvukom tramvaja. Poznato je da su Novosađani svom prvom tramvaju dali ime „Trčika“, a volele su ga brojne generacije građana Novog Sada. Upravo zahvaljujući ovom prevoznom sredstvu, grad je odisao posebnim šarmom pa i romantikom.

Zbog sve jačeg razvoja Novog Sada i sve većeg broja stanovnika, pojavila se potreba za masovnim prevozom građana. Godine 1868. prave se prvi planovi za transport ljudi u kočijama. Kako je vreme sve više prolazilo, tražilo se adekvatno rešenje za prevoz putnika u gradu. Tada se konačno javlja ideja za izgradnju tramvajskog sistema u Novom Sadu. Struja se u Novom Sadu po prvi put počela proizvoditi i koristiti 1910. godine.


Prvi tramvaji su Novim Sadom vozili 1911. godine

Šine za prve tramvaje u Novom Sadu, postavljene su u Futoškoj, Ćurčijskoj (danas Pašićevoj) i Temerinskoj ulici 1910. godine. Prvi električni tramvaji Novog Sada, počeli su prevoziti svoje stanovnike 30. septembra 1911. godine. Tramvaji su zamenili tadašnje omnibuse, koje su vukli konji. Kompletan sistem tramvajskog prevoza, posedovao je tada 19 tramvaja, koji su bili proizvedeni u Budimpešti.

Najveći broj tramvaja koji su vozili ulicama Novog Sada, bio je proizveden u Budimpešti u fabrici „Ganz“. Kasnije je u Novi Sad stiglo nekoliko tramvaja proizvedenih u Nemačkoj, a tri su isporučena iz Slavonskog Broda.

Mnogobrojni Novosađani su ostali začuđeni, kada su videli da ulicama Novog Sada prolaze žuti tramvaji. Međutim brzo su se navikli na novo prevozno sredstvo pa su čak i meštani mnogih okolnih sela dolazili u Novi Sad, samo da bi se provozali sa tramvajem. Za sve tramvajske linije, bila je propisana maksimalna brzina od čitavih 25 kilometara na čas. Na posebnim deonicama gde se kretao veliki broj ljudi, bila je propisana najveća brzina od samo 4 kilometra na sat.


Novi Sad je posedovao tri tramvajske linije Belu, Plavu i Zelenu

Na početku su funkcionisale dve tramvajske linije, a kasnije i treća. Prva linija je bila poznata kao „Bela linija“, koja je prevozila putnike od Futoške kapije do Temerinske ulice. Poznato je da je ova linija, svakodnevno funkcionisala duž Temerinske ulice, pokraj Vladičinog dvora u smeru bolnice i banje. Tu se i završavala prva tramvajska linija, pod nazivom „Bela linija“. Za one koji znaju stare nazive ulica, glavna tramvajska linija se pružala od stare železničke stanice na čijem mestu je sadašnja Limanska pijaca, kroz nekadašnju Petefijevu ulicu, preko Glavnog trga, zatim kroz Gospodsku ulicu, sve do Dunavske ulice i same obale Dunava.

Zanimljivo je da je druga dodatna linija, pod nazivom „Plava linija“, vozila od Kupatila pa sve do Čeneja. Linija broj 3 poznata kao „Zelena linija“, funkcionisala je od bivše železničke stanice (sada deo grada gde je smeštena pošta i Limanska pijaca) pa sve do kraja Dunavske ulice. Linija dalje nije mogla funkcionisati, jer se tada Dunav prostirao sve do samog početka Dunavske ulice.

Novosađani su se tramvajem 1913. godine u proseku vozili 48 puta.

Broj putnika koji su koristili tramvajski prevoz, sve više je rastao, tako da su statističari koji su pedantno vodili statistiku, zabeležili da su tramvaji 1913. godine, prevezli 1.599.752 putnika i to u gradu, koji je tada brojao 33.000 stanovnika. Izračunato je tako da se svaki stanovnik Novog Sada, tramvajem vozio u proseku 48 puta.

Broj stanovnika Novog Sada nakon prvog svetskog rata, znatno je povećan i nakon 1929. godine je porastao na 56.000. Kada je 1928. godine podignut Most Kraljevića Tomislava (na stubovima koji danas nose Varadinsku dugu), tramvaj je prešao po prvi put Dunav i stigao u Petrovaradin. Tramvaj se od centra ka Petrovaradinu, kretao tek izgrađenim Bulevarom kraljice Marije, koji se danas zove Bulevar Mihajla Pupina.


Prvu konkurenciju tramvaji dobijaju 1930. godine pojavom prvih autobusa

Tramvaji su prvu konkurenciju dobili u vidu autobusa, koji su se 1930. godine počeli koristiti za prevoz putnika u Novom Sadu. U to vreme su se i u mnogim drugim gradovima u Evropi, počeli koristiti autobuse kao prevozno sredstvo. Grad Novi Sad je 1930-te godine kupio tri autobusa na naftu, koja su odmah postala ozbiljna konkurencija tramvajima.

Prilikom bombardovanja 1944. godine za vreme trajanja drugog svetskog rata, potpuno je bila uništena električna centrala, koja je strujom snabdevala električne tramvaje. Napajanje tramvajem strujom, bilo je obezbeđeno pa su tramvaji opet počeli voziti svoje građane 25. maja 1945. godine. Tramvaj broj 13 marke „Ganc“ na kome je bila postavljena tablica sa informacijom da vozi od Temerinskog puta do Futoške pijace, jedini je tada koji je opstao od svih tramvaja koji su saobraćali Novim Sadom.


Novi Sad je početkom drugog svetskog rata posedovao 20 tramvaja

Kada je počeo drugi svetski rat, Novi Sad je u tom trenutku posedovao 20 tramvaja i to uglavnom tramvaje tada prestižne marke „Ganc“. U to vreme je posebnu atrakciju grada, predstavljao motorni uskotračni voz, koji je Novosađane prevozio od grada do i sada poznate gradske plaže na Dunavu pod nazivom „Štrand“. Taj mali voz su Novosađani od milja prozvali „Trčika“.

Brzi razvoj grada doveo je do neizbežne reorganizacije gradskog prevoza, tako da je već 1949. godine Novi Sad posedovao 19 tramvaja i 15 autobusa. To je ujedno i period, kada počinje sumrak pa i potpuni nestanak novosadskih tramvaja.

Tada je nafta bila jeftina i na žalost, tadašnje gradske vlasti donose odluku da se tramvaji potpuno prestanu koristiti kao prevozno sredstvo. Tramvaj se kao prevozno sredstvo koristio sve do 1958. godine, kada je zbog upotrebe autobusa bio potpuno izbačen iz upotrebe. Tramvaj je sve do 1958. godine škripao glavnim novosadskim sokacima i bio glavno prevozno sredstvo u Novom Sadu. Na žalost od svih tramvaja koji su se koristili za prevoz putnika u Novom Sadu, ostao je samo jedan, koji je u vlasništvu Muzeja grada Novog Sada.

Saobraćaj u kojem su se koristili tramvaji, bio je tehnički znatno zahtevniji, a to znači i skuplji. Kako se u tom trenutku tramvajski prevoz pokazao kao manje isplativ, a samim tim autobuski prevoz isplativijim, jedna za drugom su ukidane tramvajske linije. Tako su tramvajska kola sa brojem 22 krenula iz Dunavske ulice na poslednju vožnju. Poslednji tramvaj je svojom krivudavom trasom otišao ka tadašnjoj železničkoj stanici i na žalost pravo u istoriju.

U Srbiji su samo četiri grada posedovala tramvajske linije. U Beogradu su tramvaji krenuli sa prevozom putnika 1892. godine u Subotici 1897. Novom Sadu 1911. i Nišu 1930. godine. Poznato je da se tramvaji u Beogradu i dalje koriste u Nišu i Novom Sadu tramvaji su prestali da voze 1958. godine, a u Subotici su ukinuti 1974. godine.

U Novom Sadu su pokrenute inicijative za ponovno uvođenje tramvaja, ali su troškovi kompletnog projekta izuzetno veliki. Ono što je sasvim sigurno to je da se izuzetno veliki broj ispitanih Novosađana (čak 80%) izjasnio za ponovno uvođenje tramvaja u Novi Sad. To znači da bi Novosađani želeli da im opet dan započne zvukom tramvaja.
Kliknite za proširenje...
Link ka sajtu sa koga je pozajmljen ovaj tekst
http://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/Prvi-tramvaji-u-Novom-Sadu-56.html
Link ka sajtu sa koga je korišćena fotografija:
http://www.gspns.co.rs/istorija
 
Dobar tekst, otišlo je to i dalje od inicijative, napravljeni su i bili objavljeni i inicijalni (valjda idejni) planovi linija i faze uvođenja, sa sve projektnim nacrtima tramvajskih koridora po ulicama u koje bi bili uvođene trase (poprečni preseci ulica, pozicija i udaljenost koloseka od centralne ose u razdelnom ostrvu ili od ivičnjaka ako su uz rub ulice, lokacije gde bi se pravio prelaz sa centralno vođene trase na trasu uz rub ulica), i nekoliko kraćih alternativa za neke delove trasa. Na žalost uvek se nalazilo nešto preče za trošenje novca (čini mi se da nijedna vlast nema petljuda uđe u to jer nije sigurna da će time moći da se hvali kao završenim do narednih izbora, a takve stvari niakada ne dolaze na red). Jedina je sreća što u tom naletu planiranja, niko nije spucao lovu da preprojektuje sve to u onaj nesretni jednošinski Translohr sistem kakav je u Mestreu i Padovi, a tadašnjem gradskom sekretaru za saobraćaj se to baš, baš dopadalo i svaki put ga je spominjao kao "ima i modernijih tramvaja od standardnih" i baš je bio zagrejan da nas time unesreći.
 
Grad kulture, gospodski grad...
A pogledaj ga sad, grad kriminala, pljački,otimacine,bahacenja i pre svega primitivizma.
Tužno...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh