Šta je novo?

Nove table za beogradske ulice

Шетач":19vlegnd je napisao(la):
I jos nesto.Te table moraju biti lako odrzive i dugotrajne.Takodje bi se polako trebalo oslobadjati navike da je mesto znaka sa imenom ulice samo cosak prve kuce u ulici.
A meni baš deluje kao da su te table svuda samo ne na ćoškovima ulica...
Da, treba dosta poraditi i na samom kvalitetu istih. Čini mi se da emajlirane table najduže traju. Ove koje se danas postavljaju su baš neugledne, onaj metal ili od čega se već proizvode je u startu blago ulubljen na sredini table, kada ih postavljaju ne šrafe sva 4 zavrtnja već samo dva po dijagonali (verovatno da bi uštedeli ili ih maknu oni koji ih postavljaju). Meni lično je najlepši font za table onaj koji ima Relja na svom avataru. Uopšte, te table su mi najlepše. To su prve posleratne table.
 
Evo, uradih i verziju bez detalja, samo sa nazivom. Font je Arial, kao zamena za neki slican prost i citljiv font... Tipa onog na Reljinom avataru...

 
ACR":2ouahd3y je napisao(la):
NHF Lucifer ali čini mi se da bi mogao sa malo više takta da odbacuješ druge ideje, a ne "videla žaba da se konj potkiva.." itd.

U gradovima gde postoji podela na kvartove, ona je u nekom trenutku morala da bude uvedena, a pre toga je bilo stanje kao u Beogradu. Ako se ljudima ne sviđa ideja sa kvartovima OK, ali mislim da nije za ismevanje.

Meni se ne sviđa ideja sa ćiriličnim natpisom sa jedne a latiničnim sa druge, na banderama; ako voziš sa jedne strane videćeš samo jednu stranu a ne i drugu. Bolje neka bude samo ćirilično onda.
dobro, dobro, jesam malo preterao ali i ti si me pogresno zlonamerno shvatio

izmisljamo kojekakve tradicije gde ih nemamo, a tamo gde imamo, gledamo da unistimo sve dobro sto su nam ljudi pre nas ostavili
 
Pa kvartovi nisu izmišljena nego realna tradicija, Beograd je još od prvog ustanka pa opet od 1860. godine bio izdeljen na kvartove koji jesu bili jasno definisani i imali su i svoja imena. Prema tome danas bi trebalo 'izmišljati' ih samo u delovima grada koji nisu bili izgrađeni pre II svetskog rata, a to čak i nije potrebno na recimo Novom Beogradu, jer tamo imamo jednako dobro definisanu podelu na blokove.

Ima o tome nešto na Istorijskom arhivu Beograda: http://www.arhiv-beograda.org/Latinica/istorijat_ugb_lat.html

Najznačajnija promena u organizaciji i radu Uprave izvršena je 1860. godine. Tada je Beograd bio prvi put podeljen na šest kvartova: varoški, dorćolski, palilulski, terazijski, savamalski i vračarski. Kvartovi su predstavljali odeljenja Uprave, imali su svoju kancelariju sa najnužnijim brojem službenika.
Po ovoj Uredbi [donetoj 1935. godine] povećan je i broj kvartova. Umesto šest sada je bilo 14, nešto kasnije 17, što je izazvalo i izmene granice kvartova.
Ono što međutim jeste istina jeste da su ljudi kvartove potpuno zaboravili, i otkad se Srbija, da kažem, više okrenula ka Balkanu takva forma uređenosti je postala i strana našem građanstvu. Sa te strane mogu da razumem otpor prema ponovnom uvođenju... Ipak, kada kažeš "...da uništimo sve što su dobri ljudi pre nas ostavili", imaj u vidu da je upravo to urađeno 1945. godine, rušenjem Terazija, naruživanjem Pošte... ukidanjem kvartova.

U svakom slučaju raspoloženje ovde je skoro jednoglasno protiv kvartova tako da je ta tema zatvorena. :)
 
mislio sam na table i nacin na koji obelezavamo ulice, a ne na kvartove.

Sasvim su dve razlicite stvari "krajevi" i kvartovi (danas opstine) na koje je Beograd bio administrativno podeljen. Nasi krajevi su krajevi grada, a npr. u mnogim obalskim metropolama "krajevi" su zasebne zajednice (nekada gradovi) koji su se stopili u jedan. Dok su tamo ljudi pre svega ujedinjeni u takvu zajednicu, a onda one kao neka federacjia cine grad, dotle je Beograd, kao i vecina evropskih gradova, ujedinjenje gradjana koje su oni sami naknadno i prakticno podelili grad radi lakse uprave. Te upravne podele medjutim gotovo nikada se ne podudaraju sa "mikro-kultrunim celinama" i nemaju sa stanovista gradjana sopstveni identitet koji prevazilazi nadleznost za dokumenta, overavanje prepisa isl. (zato je i krajnje slaboumno sto od pre par godina imaju grb i zastavu).
 
Moze izgledati ovako i uzivo, namerno sam mu dao taj blagi odsjaj, da simulira materijal od kojeg se te table i prave... A radio sam u Adobe Illustrator-u CS3. :)
 
Predlog je super samo na koju si ulicu cara dusana mislio u zemunu ili mozda na dorcolu :laugh: Zato nam trebaju nazivi i djelova grada ili da se izbrisu duple troduple ulice ako nezanate zbog toga je covjek umro jer u istom naselju ima ulica sa istim imenom mislim dobanovci pa hitna nije znala gadje da ode mislim da je porodica tuzila grad.A kad kazem kvartovi mislim na one koje svi znaju i prema kojima se orjentisu bez ismisljanja gdj li je sad pa to kao sto su Lion Cubura Neimar itd uozbili te se malo prije ce zavrsiti resavsku nego mi predlog table :bash:
 
@Lucifer

pogledaj post #18 u ovoj temi, videćeš predratnu beogradsku tablu sa jasnom oznakom kvarta. Postoje još neke ulice gde su takve table preživele (napr. Dragoslava Srejovića)
 
to smo slepo (zapski) preuzeli od pariza. u parizu i danas postoje arondismani i oni su oznaceni na tablama, ali to je zato sto je to tamo jako bitno ljudima koji u njima zive. Oni nemaju krajeve, kao mi, tipa Dorcol, Senjak, Vidikovac, Neimar, vec kazu, ja zivim u prvom, isao sam u skolu u petom arondismanu itd. Socijalne razlike izmedju arondismana su ogromne i ljudima je stalo da bude oznaceno da bas njihova zgrada, za razliku od susedne pripada 2. arondismanu npr. http://www.frenchpropertylinks.com/IledeFrance/paris/

A inace Pariz potvrdjuje upravo ono sto sam napisao:

The City of Paris is divided into twenty arrondissements municipaux>administrative districts, more simply referred to as arrondissements (pronounced /əˈrɒndɨsmənts/ in English and [aʁɔ̃dismɑ̃] in French). These are not to be confused with departmental arrondissements, which subdivide the one hundred French départements. - http://en.wikipedia.org/wiki/Arrondissements_of_Paris

Dakle, upravo isto kao kod nas - koristi se identican naziv (arondisman, opstina), ali oznacava nesto potpuno drugo kada se misli na amdinistrativnu gradsku celinu i na jedinicu lokalne samouprave kjoa je deo okruga (departmana).

@Direktore

Ja tebe stvarno ne razumem. U Zemunu iznad "Cara Dusana" treba da stoji Zemun, da bi ti znao da nisi na Dorcolu ili sta? Takve stvari postoje i drugde u svetu sa prilaslim naseljima pa ne dolazi do zabune, jer ljudi nisu debili. Nazalost u komisiji za naziv ulica upravo sede debili koji, ne shvatajuci da je Zemun ipak reper za sebe, nastoje da i stogodisnje nazive ulica promene kako ne bi bilo preklapanja. Tako je npr. na Dorcolu skoro ukinuta Zmaj Jovina jer postoji u Zemunu.
 
Vidi, Lucifer, da nismo od 1804. nadalje mnoge stvari slepo i žapski preuzimali od Evrope, živeli bi i dalje u turskoj kasabi sa krivudavim sokacima načičkanoj minaretima. Državu nismo imali 350 godina i jedini mogući pristup je bio copy/paste, nadam se da je to nesporno. Nadam se i da razumeš da u ovome što je danas "prirodna" organizacija Beograda, dakle opštine Voždovac, Palilula, ... nema nečeg Bog zna kako autentičnog, jer pre 1945. nije bilo ni pomena o tome, Beograd je bio jedna opština izdeljena u kvartove.

Daleko od toga da ja sada želim da se vratimo na pređašnje stanje, jasno mi je da od toga nema ništa. Kvartove na ulicama sam predložio pre kao jedan diskretan omaž jednom mnogo boljem i progresivnijem dobu, ako ne za državu kao celinu, onda za Beograd sigurno. Ne košta ništa, ne bi škodilo nikome, a na neki način bi naglasilo da je Beograd imao prošlost i pre najnovijeg doba, kada je takva podela postala passe.

Socijalne razlike izmedju arondismana su ogromne i ljudima je stalo da bude oznaceno da bas njihova zgrada, za razliku od susedne pripada 2. arondismanu npr. http://www.frenchpropertylinks.com/IledeFrance/paris/
Ti si na jednoj drugoj temi glorifikovao nasleđe jednog Dorćola, zar ne, i posebnost ljudi koji su živeli u njemu? A eto, na ovaj način bi Dorćol imao svoj jasno obeleženi kvart.
 
oh, ima divnih stvari koje covek moze da preuzme iz drugih drzava... i TREBA! ali svaka stvar ima svoj smisao i ako takav isti smisao ili bolji mozes da joj nadjes kod nas, preuzmi je, a inace je ostavi tamo gde je

(za zmaj jovinu sam procitao zvanicno obastenje na sajtu beograda)
 
Evo još malo crteža... Pokušavam da iskoristim sve ideje i primedbe prisutnih forumaša...
Nadam se da nisam smorio...

 
Ma kakva latinica, kakvi turisti i Evropa. Nama reba domace, nase i patriotsko :D

20qi7ex.jpg
 
sto se mene tice meni je od svih resenja najbolje ovo Mitino. Pre svega sam za belu varijantu

4250493~tabla3.jpg


lepo jednostavno citljivo bez preteranih detalja i hiljadu grbova i sl.
 
Nego mislim da bi pravljenje ovog polukruga gore kostalo dosta tako da ne bi bilo lose odraditi isti dizajn samo u standardnom formatu da vidimo kako ce da ispadne
 
uh to je previse jednostavno

2h58xdw.jpg

ovako nesto kao sto je Milos uradio samo bela varijanta stim da "ulica" bude mozda malo nize. i mozda bez ovih kvartova da ne izmisljamo previse :D
 
A šta mislite o tome da plava varijanta bude u centru, a bela na Novom Beogradu?

Evo zašto; Stari Grad pravljen je po uzoru na francuske i austrijske gradove, a oni zaista imaju plave table, ima tu nekog istorijskog nasleđa. Novi Beograd međutim nije opterećen time pa tamo može nešto avangardnije, drugačije...

Inače, meni je dobra stara plava sasvim OK... :kk:
 
ACR":k9y7jjda je napisao(la):
A šta mislite o tome da plava varijanta bude u centru, a bela na Novom Beogradu?

Evo zašto; Stari Grad pravljen je po uzoru na francuske i austrijske gradove, a oni zaista imaju plave table, ima tu nekog istorijskog nasleđa. Novi Beograd međutim nije opterećen time pa tamo može nešto avangardnije, drugačije...

Inače, meni je dobra stara plava sasvim OK... :kk:
Stari Beograd po uzoru na austrijske gradove? Ohohoj, kamo srece...mozda bi na nesto onda i licio (delovi van Kneza) :)
inace, cim budem stigao, slikacu ti bele table iz centra Beca, i to iz Kärtner Straße na primer :)
 
P.a.u.L.i.":229smhim je napisao(la):
ACR":229smhim je napisao(la):
A šta mislite o tome da plava varijanta bude u centru, a bela na Novom Beogradu?

Evo zašto; Stari Grad pravljen je po uzoru na francuske i austrijske gradove, a oni zaista imaju plave table, ima tu nekog istorijskog nasleđa. Novi Beograd međutim nije opterećen time pa tamo može nešto avangardnije, drugačije...

Inače, meni je dobra stara plava sasvim OK... :kk:
Stari Beograd po uzoru na austrijske gradove? Ohohoj, kamo srece...mozda bi na nesto onda i licio (delovi van Kneza) :)
inace, cim budem stigao, slikacu ti bele table iz centra Beca, i to iz Kärtner Straße na primer :)
Beograd jeste građen po uzoru na Austrijske gradove, pogotovu Knez. Nekog drugog uzora u to doba nije ni moglo biti.
Sad, koliko se uspelo u nameri, je odvojeno pitanje. :)

Što se belih tabli tiče, nema potrebe da slikaš, bio sam u Beču i video sam te bele "vintage" table sa gotskim slovima :)
To je valjda reprodukcija izgleda tabli iz 19-tog veka.
Mislim da su samo na Karner strasse, Herbert von Karajan platz i možda na par bočnih ulica, i tamo kod Grinzing-a.
Kao što su i u Beogradu drugačije table na Knezu, u Siminoj i u Skadarliji,
što ne menja činjenicu da su "moderne" table u Beču i Beogradu veoma slične, bar po boji ako ne i po fontu.
Ono francuskih gradova što sam ja video ima isto skoro identičnu boju...

Kada smo kod vintage tabli, zna li neko kako su u Beogradu izgledale table, pre 1914 recimo?
 
ACR":2hy9zzi3 je napisao(la):
P.a.u.L.i.":2hy9zzi3 je napisao(la):
ACR":2hy9zzi3 je napisao(la):
A šta mislite o tome da plava varijanta bude u centru, a bela na Novom Beogradu?

Evo zašto; Stari Grad pravljen je po uzoru na francuske i austrijske gradove, a oni zaista imaju plave table, ima tu nekog istorijskog nasleđa. Novi Beograd međutim nije opterećen time pa tamo može nešto avangardnije, drugačije...

Inače, meni je dobra stara plava sasvim OK... :kk:
Stari Beograd po uzoru na austrijske gradove? Ohohoj, kamo srece...mozda bi na nesto onda i licio (delovi van Kneza) :)
inace, cim budem stigao, slikacu ti bele table iz centra Beca, i to iz Kärtner Straße na primer :)
Beograd jeste građen po uzoru na Austrijske gradove, pogotovu Knez. Nekog drugog uzora u to doba nije ni moglo biti.
Sad, koliko se uspelo u nameri, je odvojeno pitanje. :)

Što se belih tabli tiče, nema potrebe da slikaš, bio sam u Beču i video sam te bele "vintage" table sa gotskim slovima :)
To je valjda reprodukcija izgleda tabli iz 19-tog veka.
Mislim da su samo na Karner strasse, Herbert von Karajan platz i možda na par bočnih ulica, i tamo kod Grinzing-a.
Kao što su i u Beogradu drugačije table na Knezu, u Siminoj i u Skadarliji,
što ne menja činjenicu da su "moderne" table u Beču i Beogradu veoma slične, bar po boji ako ne i po fontu.
Ono francuskih gradova što sam ja video ima isto skoro identičnu boju...

Kada smo kod vintage tabli, zna li neko kako su u Beogradu izgledale table, pre 1914 recimo?
pa ako su sve one sklepane zgradetine ravnih fasada, stracare od po 2 sprata izmedju koji izviri i po koja lepsa (danas vec siva) zgradica deo inspiracije austrijom, onda bolje da su trazili neki drugi uzor....meni vise nesto vuce na Istambul :) no svejedno...

a za table si u pravu, ja se to malo salio posto znam da si bio u Vienni, pa cisto da proverim koliko si zalazio i zapazao po gradu :p Ima ima tih belih, sa tim istorijskim slovima, al to vise ovako za divljenje i turiste...to bih ja predlozio i za Beograd, za Knez, Terazije itd. .... neki tako lepsi i kitnjastiji font jer to ionako vise zagledaju turisti nego sto sluzi beogradjanima pr svakodnevom snalazenju.
 
Vrh