Kako će izgledati "američki dvori"
Vašington, juna - Srbi nisu krivi što temelji nove zgrade američke ambasade u Beogradu još nisu postavljeni iako je četiri hektara zemljišta u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića kupljeno od Vlade Srbije za petnaest miliona dolara još 2007. godine. U virdžinijskom Roslinu (predgrađe Vašingtona), u modernom zdanju Biroa Stejt departmenta za građevinske projekte u inostranstvu, to je za "Politiku" jednoglasno potvrdio tim stručnjaka, arhitekata i funkcionera zaduženih za sigurnost, funkcionalnost, udobnost i ko zna šta sve još svih američkih građevina van SAD.
Džonatan Blajt, Stiv Rozenfeld, koji kao jedan od arhitekata iz ovog odeljenja često putuje u Beograd i ostale svetske prestonice, Patrik Kolins, šef Odseka za arhitektonski dizajn, i još nekoliko njihovih mlađih saradnika upriličili su, na našu molbu, pravi mali okrugli sto da bi odgovorili na sva pitanja iz njihovog domena koja interesuju "Politiku" i srpsku javnost. Na njihovu žalost, izgradnja na ovom ekskluzivnom zemljištu, odmah pored Dvora, počeće, kako računaju, tek za šest meseci, koliko mora da protekne da bi se rešio prigovor jedne firme koja se žalila na ishod javnog konkursa za projekat u Beogradu, na kome je pobedio "Framako internešenel, ink., sa sedištem u Raj Bruku u državi Njujork i sa Stejt departmentom zaključio ugovor za izgradnju novog kompleksa ambasade SAD na Dedinju vredan sto sedamnaest miliona sto hiljada dolara.
A arhitektonski biro nestrpljivo iščekuje rešenje neočekivanog pravnog spora. Kad jednom dovuku bagere i dizalice, Amerikanci će uz pomoć oko pet stotina lokalnih radnika zasukati rukave i udarnički se baciti na ovaj važan posao. I dalje se računa da će se američki kompleks pored Dvora, sa sve okolnim parkovima, parkiralištima, sigurnosnim vratima, zidovima, posebnom kućom za marince, teniskim terenom (ali ne i bazenom), savršeno spojiti sa elitnom lokalnom arhitekturom do kraja 2011. kada će i "Politika" biti gost na svečanom presecanju crvene vrpce.
- U regionu, vrpca je već presečena u Skoplju, gde je na vrhu brda s pogledom na Vardar, pre mesec dana, otvorena nova američka ambasada. Pre četiri godine završen je mnogo veći kompleks u Sofiji, a upravo je "u dizajnu" malena kuća u Podgorici (bivši konzulat) - predočava nam izveštaj s balkanskog terena Stiv Rozenfeld. - U Zagrebu je nova američka ambasada dovršena u maju 2003.
Sreća s Beogradom
Nije lako pronaći lokaciju za jednu takvu građevinu koja pre svega mora da zadovoljava sve bezbednosne uslove. Jer otkako je 1983. godine bombardovana američka ambasada u Bejrutu, a zatim 1998. izvršen napad u Dar es Salamu i Najrobiju, prioritetni zadatak Biroa za izgradnju postao je da se osigura bezbednost zaposlenih, ali i suseda, kaže Patrik Kolins. Estetika je zbog toga bila stavljena u drugi plan. Ali, kao i mnoge druge stvari, s novom diplomatijom SAD polako sada menja i arhitektonske kriterijume za svoja predstavništva u inostranstvu. Ambasada u Beogradu biće sigurna, ali i vrlo lepa, uverava nas tim u Rozlinu.
- Imali smo sreće s Beogradom jer smo našli pogodno i dovoljno veliko zemljište i vlada nam ga je prodala čime nam je izašla u susret. U tom kompleksu mora da se nađe mesta za posebnu zgradu za marince, odvojene prostorije za dobavljanje i održavanje, kućice za kontrolu, glavni i sporedni parking, čekaonicu za stranke, konzulat, još nekoliko ulaza uz glavni… Tri odvojene konstrukcije posvećene su bezbednosti: glavni ulazni paviljon za snimanje, gde ulaze pešaci i vozila, servisni paviljon gde stižu pošiljke i paketi i gde se odlaže smeće i posebni zakloni za nadzor ljudi koji dolaze radi konzularnih poslova. Oni su isključivo pešaci - govori Džonatan Blajt.
Posebno dvorištance rezervisano je za one koji moraju da pričekaju da bi predali dokumenta za vizu pa će, zavisno od klimatskih uslova, oni moći da čekaju na red na američkoj teritoriji, u okviru kompleksa. Ako je hladno, ili suviše toplo, ili je neka druga nepogoda u pitanju, tu je i zatvorena čekaonica. U starom zdanju u Knez-Miloševoj čekalo se na trotoaru, ali ni izbliza onoliko dugo, ni mučno, koliko pred ostalim ambasadama zemalja zapadne Evrope. U dvorištu novog konzulata biće mnogo prijatnije, obećavaju zvaničnici ovog biroa.
Ipak, bazena u novoj ambasadi neće biti, ali će zato biti izgrađen poseban rezervoar za kišnicu, kako, kada pljušti, lokalni odvodni sistem ne bi bio dodatno opterećen vodom sa američkog poseda.
U kom pogledu je nova beogradska ambasada jedinstvena u svetu ili bar različita od drugih u našem susedstvu, pitali smo gospodina Stiva Rozenfelda.
- Sem fasade koja još nije detaljno iscrtana, ali će tokom gradnje u Beograd svraćati arhitekte koji će izučavati lokalni materijal i stilove, svaka naša ambasada konstruiše se u skladu s frekvencijom dolazaka ljudi u konzulat. Na primer, u naš konzulat u Meksiku dnevno mora da dođe i do dve hiljade ljudi. U Beogradu, možda, dvadesetak gostiju dnevno. Prema tome se određuje veličina čekaonice, broj šaltera, broj službenika koji na konzularnim pitanjima rade, pa to uslovljava i arhitekturu novog zdanja.
Sve naše ambasade, s druge strane, imaju salu za okupljanje, gde se održavaju brifinzi, pozivaju novinari i drugi gosti na direktno praćenje izbora, na primer. Tu se pozivaju i gosti na predavanja, koncerte, kulturne događaje… - kaže Blajt. Konzularne prostorije su na nivou ispod ulice i do njih će se dolaziti vijugavom stazom kroz park. Konzularno dvorište biće ograđeno ogradom od kovanog gvožđa.
U svakom slučaju arhitekte će se u toku radova, istraživanjima na terenu i preko Gugla, postarati da naša ambasada po svojoj spoljašnosti bude dobar i skladan sused ostalim građevinama u Beogradu. A gde ćeš elitnije susedstvo od kraljevskog dvora, glasio je iscrpan odgovor.
Krajnje zelena arhitektura
Sve što se bude ugrađivalo u novom američkom kompleksu, mora da se povinuje standardima (Leadership for Energy and Environmental Design LEED). To je novi američki sistem koji vodi računa o očuvanju životne sredine i propisuje zelenu tehnologiju. Voda i struja će se trošiti krajnje štedljivo i efikasno: izađete iz ove sobe i svetla se automatski gase, uđete u drugu prostoriju - ona se pale. Novi su i toaleti bez vode, koji se čiste i ispiraju, sasvim novom tehnologijom, koja je preuzeta od Nase.
- Ruke će se prati pod česmom koja ispušta taman onoliko vode koliko je potrebno da se pokvase i potom isperu, itd. Očekujemo da nas posete mnoge domaće arhitektonske škole - kaže Rozenfild.
Kad jednom bude gotova tu će za svojim stolom, kompjuterom i telefonom raditi 250 službenika. To su ljudi koji imaju svoje statično mesto i među njima će biti angažovanih službenika iz Srbije. Ostali službenici kreću se po prostorijama zavisno od potrebe (čišćenje, nabavljanje, čuvanje…). To se smatra velikom ambasadom i za američke okvire. Najmanju ambasadu Amerikanci su poslednjih godina izgradili u Palauu, a najveće su, osim u Bagdadu (apsolutni rekord), u Kairu i Nju Delhiju, gde rade više hiljada ljudi.
Na samom gradilištu, određene delove ambasade gradiće isključivo Amerikanci, koji su prethodno prošli sve za to predviđene provere. To su tajne instalacije u koje imaju uvid samo pojedinci. Ali na drugim poslovima radiće lokalni radnici i stručnjaci, kao i oni stranci koji s kompanijom "Framako" sklope ugovor. Za dve i po godine na gradilištu će, zavisno od faze, raditi različiti broj radnika.
Niko od naših sagovornika nema nikakvu primedbu na dosadašnje ponašanje beogradskih ili srpskih vlasti u vezi sa američkim projektom na Dedinju. Naprotiv, ističu kooperativnost Beograda i Srbije u uređivanju okolne infrastrukture. "Nismo vlasnici zemljišta i kuće sadašnje ambasade u Knez-Miloševoj, dok je novi kompleks zajedno sa zemljištem u našem vlasništvu. Tu će naše predstavništvo biti najverovatnije locirano i u sledećem i u potonjim vekovima".
Zgrada u Knez-Miloševoj nepogodna
- Zgrada u Knez-Miloševoj potpuno je nepogodna za smeštaj američke diplomatije i konzularnog osoblja. Ona se raspada odavno i ne odgovara osnovnim standardima bezbednosti, što je utvrđeno još devedesetih. Novi kompleks planiran je davno, a razlog što ga ranije nismo otpočeli jeste što nismo našli zemljište koje bismo kupili - kaže tim iz Stejt departmenta i dodaju da izgradnja novog kruga nema nikakve veze s demoliranjem kompleksa u Knez-Miloševoj posle proglašenja nezavisnosti Kosova
Adresa
Zgrada američke ambasade biće okrenuta ka glavnoj ulici u kojoj će joj biti i adresa Kneza Aleksandra Karađorđevića 92, ali će se u nju ulaziti iz jedne od sporednih ulica u kojoj će biti glavni ulaz.
Zašto nema Američke čitaonice
Američka čitaonica, tvrdi Patrik Kolins, "i dalje postoji, samo u sasvim drugačijem obliku. Internet je promenio svet", dodaje, "pa u mnogim mestima, umesto prostorija, imamo internetske stanice, u kojima su zaposleni naši ljudi koji pomažu domaćem stanovništvu da uspešno dovrše svoje pretrage. U nekim delovima sveta, gde Internet nije tako uobičajen, još imamo velike biblioteke".
Ali na "Politikin" komentar da je na mestu gde je nekad bila američka čitaonica, u Knez-Mihailovoj, sada smešten španski kulturni centar "Servantes", tim iz Roslina rekao je da će se ovim pitanjem još dodatno pozabaviti u skorijoj budućnosti.
Zorana Šuvaković
