Evo i mene nakon dugog vremena.
Iako sam lično krajnje opoziciono orijentisan, sve ono što sam imao prilike da čujem danima pa i u mesecima nazad, a u kontekstu povratka železničke stanice me u najmanju ruku parališe...
Znači ni nisi za ozbiljnu već šminkersku opoziciju.
Ne samo što govorimo o povratku kompletne infrastrukture, govorimo pre svega i o nadležnostima. Ne razumem zaista kako neko ko iznosi bilo kakva obećanja, za početak ne proveri da to uopšte nije u njegovoj potencijalnoj nadležnosti, nego Železnica Srbije i Infrastrukture železnice Srbije, koje pripadaju Ministarstvu.
Ljudi se bore i za parlamentarne izbore, a čak i ako nema šanse da bude većina, legitimno je pravo predlagati programe znatno drugačije od ostalih.
Tu se postavlje i pitanje same legitimnosti otimanja od države nacionalne infrastrukture, ali čak i ako je na nivou republike SNS, u gradu druga vlast, ne znači da se ne mogu pokrenuti legalne procedure eksproprijacije privatnog zemljišta za javnu infrastrukturu. Čak i naš Ustav i zakoni dozvoljavaju otkup u tim slučajevima bez odobrenja vlasnika. Vlasnik ima pravo samo na žalbu vezano za cenu.
Da li su svesni da je finansiranje i građevinska dozvola, kao i projektovanje u potpunosti na Vladi Srbije, odnosno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili preduzećima pri tom ministarstvu.
Kada otklonimo pravna, administrativna, pitanje finansiranja, tek otvaramo još dva širokova faktora: izvodljivosti i isplativosti.
U pitanju je ekstraprofitno investiranje. Investitor u Beograd na vodi, ako je stvarno investitor dobija 5-10 puta više od dodatnog ulaganja u infrastrukturu od uloženog u razlici cene nekretnina. Pozitivni efekti na Beograd i celu Srbiju se mere desetinama milijardi evra. Odnosno, toliko su obezvređene nekretnine u Srbiji ukidanjem Železničke stanice Beograd.
Stanicu je teoretski moguće vratiti, ali su u pitanju brojne komplikacije, a siguran sam da za pola od njih, predstavnici opozicije nisu ni čuli.
Mnogi u opoziciji imaju iskustvo vlasti, a neki od njih iskustvo sa mnogo finansijski većim i komplikovanijim projektima, i sa kulturom neobećavanja onog što neće ostvariti i izgradnjom u rokovima.
Naime, na trasi kraka ka Starom železničkom mostu u toku je izgradnja (nemoguće zaustaviti - dozvole izdaje Ministarstvo) objekata BW Quartet 1, 2, 3, 4. Do kraja godine, a možda i već kroz nekoliko meseci, u izgradnju ulaze i objekti BW Lumia i Eterna (takođe na trasi ranijih koloseka), kao i pripadajući objekat u sklopu rekonstrukcije kompleksa Ložionice, koja se pretvara u kulturni objekat.
U državi u pravom smislu te reči je moguće otkupiti i prenameniti parcele i sa izgrađenim objektima, a kamoli nešto gde se tek temelji kopaju. Ako ne može, to je privatna tvorevina, a ne država.
O desnom kraku, ne bih ni da dužim diskusiju o nadzemnom delu, a isto važi i za slučaj ka Starom železničkom mostu. Jasno je da je nemoguće ikada vratiti nadzemni saobraćaj. (Beograd na vodi-Karađorđeva-Linijski park (neisplativost jednog koloseka i sl.))
Jedan kolosek može da ima BG:VOZ na 15 minuta. To je oko 5000 putnika na sat u jednom smeru. U Beogradu imaš tek 5-6 koridora kretanja gde ima više od ovog broja putnika.
Rešenje su jedino tuneli (verovatno se cilja na pravac Novi Beograd) i to sa tunelom ispod nove saobraćajnice (2+2) iza objekata Beograda na vodi (Quartet, Eterna, Lumia, Ložionica) do Starog železničkog mosta (o njemu kasnije).
Desni krak, ukoliko bi se vraćao deonice tunela: Karađorđeva-Bulevar vojvode Bojovića-Dunavska-Pančevački most*
Da li je neko govorio o bilo kakvoj pruzi severno od Savskog trga? Da, ona bi morala da prođe sistem studija opravdanosti, i pitanje je da li bi bila ekstraprofiterska za sve i nikome na štetu kao pruge za Rakovicu i Novi Beograd. A ako bi se kopao neki tunel severno od Savskog trga, Vojvode Bojovića ne bi ni bili varijanta već samo Trg republike, sa varijantama Francuska, Despota Stefana, Palilulska pijaca, ili ne kopati ništa tuda.
E sada. Šta ćemo sa Starim železničkim mostom? On je jednokolosečni most!! Da bušimo tunel ispod reke, za koji oni sami kažu da je neisprativu u Liniji 2 beogradskog metroa... Ili da rušimo most, ali ni to ne može, jer je plan da čuvaju beogradske mostove.
Žele da čuvaju Stari savski, koji ne ometa plovnost, i ima važnu gradsku funkciju. Stari železnički most ima dve razumne varijante, ostaviti jednokolosečnim uz dogradnju biciklističke konzole, za delimično jednokolosečnu prugu, ili potpuno zameniti mostom sa dva koloseka, višim i širim plovnim otvorom, drumom (2-4 trake) i širokim biciklističkim koridorom.
Od tunela, dovoljan je samo jedan kilometar poluukopa između Mokroluškog kolektora i kaptiranog Slavijskog potoka, a može i znatno jeftiniji poluukop. Čak su i najveći megalomani, Jovinov metro tim, na kraju došli do zaključka da je mostovski prilaz centru Beograda za njihov "regionalni metro" najoprimalnija varijanta.
Šta ćemo sa nasipom na Novom Beogradu? (Takođe jedan kolosek)
Najlakše je i najjeftinije proširiti nasip. Mnogo ozbiljnija i veća ulaganja su na Železničkoj stanici Novi Beograd potrebna.
Šta ćemo sa Savskim trgom koji više ne može prihvatiti to saobraćajno opterećenje... Da izmeštamo spomenik i rušimo trg?
Naravno! Spomenik u Rašku, a ovo pogoršano saobraćajno rešenjt svakoko zahteva da se ukloni i projektuje ponovo. Koliko god to bilo neromantično, Beogradu su potrebni saobraćajni trgovi. Ovaj trg je dovoljno velik da može da se napravi 40% : 60% saobraćaj : trg, ali ne 20%-80% kao sada.
Odlično. Samo ima mali problem - izgrađena je nova crpna stanica na trasi nekadašnje saobraćajnice...
Još ne znam gde je napravljena, razbojnicima na vlasti se žuri sa prenamenom zemljišta. Evo, u Topčideru na delu gde je dolina Topčiderke najšira, žuri im se da na pružnom zemljištu naprave neki bulevar. To da bi, u slučaju oslobođenja i vraćanja kakve-takve državnosti sanacija bila skupa, i da sa vremenom postaje sve skuplja, to stoji. U tom slučaju, jovo nanovo, opet pravimo crpnu stanicu.
Šta ćemo sa iskopom tunela? Da li je realno izvoditi zatvoren iskop ako bi taj tunel imao preko 2 koloseka (a trebalo bi bar prvih 300 metara da ima 4-6).. Kako realizovati otvoren iskop?
I na kraju ili na početku, gde je isplativost, kada je jasno da se oba kraka priključuju na infrastrukturu koja već postoji? Gde je 200-400 miliona evra novca (gradu) za sve što sam naveo?
Najjeftinija tehnički održiva varijanta sa poluukopom od Gazele do Savskog trga je 50 miliona evra bez eksproprijacije. Ako bi tu bio plitak tunel, to bi bilo 150 miliona evra. To je dostupna investicija za grad sa preko milijardu evra budžeta.