КУЛТУРА
Народни музеј затвара врата 22. фебруара
Унутрашњи радови у почињу у мају. Улаз у зграду остаје из Васине улице, а посетиоци ће кроз музејску сувенирницу излазити на Трг републике
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Упаковане скулптуре у Атријуму Народног музеја (Фото Томислав Јањић)
Недавно постављени часовник који одбројава време до 10. маја 2016. када ће бити отворен обновљени Народни музеј у Београду покренуо је и знатижељна питања грађана од оних како ће Народни музеј изгледати у новом руху, где ће бити улаз, а где главна сала, да ли ће Атријум изгледати другачије, да ли ће посетиоци моћи да купе сувенире и попију кафу...
Обнова здања (како се званично наводи санација, адаптација и делимична реконструкција) на Тргу републике почела је 20. децембра прошле године радовима на фасади и фасадној столарији.
Након усвајања буџета издвојено је за Народни музеј у овој години 640.442.000, а за следећу се планира 263.713.000 динара. У унутрашњости зграде је већ много тога обмотано заштитним материјалима, за посетиоце се музеј затвара после 22. фебруара, потом следи расписивање тендера за извођача радова, док се конкретно са унутрашњим радовима почиње највероватније у мају.
Укратко – улаз у зграду остаје из Васине улице, а излаз ће бити на Тргу републике, правиће се нови пролази ради боље безбедности посетилаца и, наравно, моћи ће да се купе сувенири и попије кафа. Оно што је сигурно, на отварању публику ће изненадити нова стална поставка, а неће изостати ни виртуелни обилазак музеја посредством интернета.
Разговор са директорком Народног музеја Бојаном Борић Брешковић почињемо од незаобилазног тендера:
– Пројектне задатке (има их око 20) по областима: архитектура, инсталације, противпожарна заштита, конструкција објекта, област телекомуникације и сигнализације, термоизолација, енергетика, област инсталације водовода и канализације, изолација термо-техничких инсталација, систем надзора и управљања итд. урадила је екипа стручњака уважавајући наше музеолошке потребе. Потом је расписан и у међувремену завршен тендер за израду пројектно-техничке документације и након тога биће расписана јавна набавка за извођење унутрашњих радова, који ће оријентационо почети у мају месецу – каже Бојана Борић Брешковић.
План да главни улаз ипак остане из Васине улице директорка образлаже као „дефинитивно најбоље решење сходно постојећем објекту и чињеници да зграда представља културно добро и да је практичније тако”.
О депоима, потом и о гостујућим изложбама и изградњи рампе за прихват камиона који би довозили експонате из других музеја чиме су се посебно бавили ранији пројекти Брешковићева наводи:
– Долазак гостујућих изложби није био проблем и не може да буде. Некадашње предлоге да се направи рампа из улице Лазе Пачуа су пратили нерешени имовинскоправни односи, а ионако камиони великог габарита не могу да уђу у центар града. Ми смо имали и прошле године изложбе са делима Хенрија Мура и Тијепола из Удина и сматрам да не постоји проблем приступа гостујућих изложби музеју. Кад је реч о обнови депоа, то јесте заметан посао, ми јесмо брижни у вези са културним добрима, и наше екипе су оспособљење да све ураде на најбољи начин. У музеју немамо само један, већ више врста депоа за слике, иконе, археолошки материјал итд. На прави начин смо предвидели како ћемо да обезбедимо све експонате.
На питање да ли ће и колико бити рушења унутра здања наша саговорница тврди:
– Та врста рушења подразумева ону меру коју дозвољава Завод за заштиту споменика културе, поред тога подразумева и отварање нових пролаза због евакуационих потреба, јер је безбедност један од најважнијих елемената. Најважније је рећи да унутрашњи радови почињу од кровних површина, по вертикали ка приземљу. Избором извођача унутрашњих радова доћи ће и до непосредног договора о даљем редоследу послова и тада ћемо имати правог саговорника на ту тему.
Атријум ће задржати садашњи изглед и облик. Из музеја нема измештања тако да ту остају и канцеларије. Стална поставка биће реализована у Атријуму и изложбеним просторима на првом и другом спрату, а велика сала на другом спрату биће опремљена тако да омогући презентацију тематских и гостујућих изложби.
Недавно је код нас приказан документарац „Нови Краљевски музеј” који говори о реконструкцији познатог амстердамског музеја која је трајала десет година, уз пробијање рокова, буџета, законске зачкољице. Народни музеј у Београду је због предвиђене реконструкције затворен од 2003. године. На нашу опаску да се и у сигурнијим и финансијски стабилнијим земљама показује да није лако реконструисати музеј Бојана Борић Брешковић додаје:
– Изгледа да тако није само код нас. Са колегама сам тај филм погледала пажљиво. Имала сам осећање да се у прошлости много сличних ствари дешавало и са нашим музејом. И било ми је невероватно да се све то догађало у Холандији. Али мислим да данас, у овој тренутној ситуацији и са симболиком постављеног тајмера нема више одступања. Сви смо заједно. Министарство културе је са нама, приоритет Владе Србије је постао Народни музеј и Музеј савремене уметности. То се види у конкретном односу, практичној подршци, подстицају у свему.
Биљана Лијескић
објављено: 13.02.2015.
) нека окачи 
