Šta je novo?

Narodni muzej

Evo da vas podjsetim da je moguce vidjeti Mroslavljevo jevandjelej pa ko moze nka ode da pogleda moze samo jos par puta do kraja februara a evo film cisto da vidite sta je sve knjiga prezivjela cjela je vise srecom nego pamecu

http://www.youtube.com/watch?v=kDkVx3p37Uc
 
Direktore hvala na infu, nego da li se mora zakazivati kao prošli put ili ne? I da li znaš da li će u dogledno vreme ponovo organizovati razgledanje muzeja? Hvala unapred...
 
I ja planiram da odem u razgledanje neko je reko da ce biti jos jedno ,nikako nestizem detaljno da se raspitam ,za jevandjelje pogledaj na sajtu koji je dan nije potrebno zakazivanje samo redovna ulaznica
ne4w.jpg

sa fpz popravka kupole
 
Juče sam svratio u Nardni muzej da pogledam izložbu o Nemanjićima. Izložene su reprodukciej fresaka iz tog perioda (impresivno) kao i manji broj autentičnih predmeta koji su pripadali nemanjićima, a do našeg vremena su sačuvani u crkvama i manastirima. Setio sam se serije "Hrvatski kraljevi" sa Historyja (serija sa najvećim brojem ponavljanja fraza u minutu "najvjerojantine", "po svemu sudeći", "može se zaključiti" :p )

Prijatno sam se iznenadio što je u svakom trenutku bilo nekoliko posetilaca u svakoj od prostorija, prava "muzejska" atmosfera. Znači da postoji interesovanje.

Ko voli slikarstvo, u holu je izložba slika Jovana Bjelića. Taman da, ako se ne razumete u slikarstvo, radi opšte kulture, povežete neke poznate slike sa imenom autora.

Takođe, toalet je skroman i arhaičan, ali je čist i održavan (na nivou institucije od nacionalnog značaja :p )

Ozbiljno, zgrada bivše banke može da prođe kao galerija za promenjivom postavkom, ali Narodnom muzeju treba potpuno nova, namenski građena zgrada.
 
relja":1no4btyt je napisao(la):
Ozbiljno, zgrada bivše banke može da prođe kao galerija za promenjivom postavkom, ali Narodnom muzeju treba potpuno nova, namenski građena zgrada.

Исто се може рећи и за историјски музеј србије на тргу маркса и енгелса. Сиромашни смо па то ти је.
 
Otvorena izložba "Umetnost i ideja državnosti" u Narodnom muzeju
N.Dž. | 13. 02. 2014. - 18:17h | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/442594 ... nom-muzeju

Ministar kulture i informisanja, Ivan Tasovac, na otvaranju izložbe “Umetnost i ideja državnosti”, istakao je da nije dobro što se državni praznik Sretenje obeležava u zatvorenom Narodnom muzeju u Beogradu.

On je u svom obraćanju pred mnogobrojnim zvanicama podsetio na ustanak koji je započeo na Sretenje 1804. godine i koji je značajan po tome što je osim Karađorđa imao i Vuka, Dositeja, Njegoša, Filipa Višnjića i ostale velikane koji su doprineli spskom kulturnom uzletu.

Bojana Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja istakla je da analogija između nastajanja i razvijanja kulturne i političke svesti u ovom vremenskom okvru pokazuju se kao dva integralna aspekta formiranja nacionalnog, političkog i državnog identiteta srpskog naroda, u jednom od prelomnih trenutaka njegove dramatične istorije.

- Umetnička dela koja se posredno ali na stvaralački, autentičan način odnose na događaje presudne za stvaranje srpske države kao i na ličnosti koji su bili njeni istaknuti protagonisti, prikazana su na ovoj izložbi kao istorijska svedočanstva onovremenih sudbonosnih zbivanja proisteklih na najprirodniji način rasterećena neposrednog uticaja političkih inicijativa, inspirisana romantičnim nadahnućem i snažnim osećanjem nacionalnog identiteta - izjavila je Brešković.

Ona je dodala da ono što je zajedničko u svesti koja je prožimale sve prikazane ličnosti, ma koliko one bile različite po svojim shvatanjima, nejednake po zaslugama, generacijski udaljene, ideološki heterogene je upravo ideja državnosti. Osloboditi Srbiju tereta viševekovnog ropstva i formirati je kao savremenu modernu evropsku državu sa institucijama koje afirmišu samosvest društvene zajednice, učiniti te institucije funkcionalnim i produktivnim, bila zajednički cilj svih ličnosti od kojih je o mnogima sačuvan trag i u domenu savremenog umetničkog stvaralaštva.

Izložba "Umetnost i ideja državnosti" prikazuje portrete zaslužnih istorijskih protagonista stvaranja nezavisne i slobodne države, a biće otvorena do 13. aprila.
434798narodni-muzej-1302.jpg
 
Надам се да ћемо музеј обновити негде до краја овог века - ако зграда уопште доживи тај луксуз.
 
170 godina Narodnog muzeja
Izložba radova poznatih srpskih impresionista „Svetlost u mraku Prvog svetskog rata“, biće otvorena 10. maja u 13 časova u Narodnom muzeju, čime će biti obeleženo 170 godina postojanja nacionalnog muzeja.
Izložbu „Svetlost u mraku Prvog svetskog rata“ Narodni muzej u Beogradu realizuje u čast 170 godina osnivanja, ali i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka naša publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma, nezaobilazne u pregledima umetnosti u našim i svetskim galerijama i muzejima.

Izložbu će svečano otvoriti ministar kulture i informisanja Republike Srbije Ivan Tasovac, a prisutne će pozdraviti i mr Bojana Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja.
Na izložbi realizovanoj u okviru državnog programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata predstavljena su vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma koja se čuvaju u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Umetničkoj galeriji Nadežda Pertović, Muzeju grada Beograda, kao i radovi koji se nalaze u privatnim kolekcijama.

Posetioci Narodnog muzeja imaju priliku da vide remek-dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata. Upravo su oni učinili iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlja početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time, kao što autor izložbe, muzejska savetnica Ljubica Miljković u izložbenom katalogu zaključuje: Ozarili su doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije.

Predstavljajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba Svetlost u mraku Prvog svetskog rata oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put.

Susrećući se sa delima Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, najdoslednijih srpskih impresionista i zastupnika moderne, koji su stvarali početkom prošlog veka i koji su delili sudbinu naroda i otadžbine u prilici smo da vidimo i osetimo na koje načine umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okrepljuje ili prkosi.

Izložba „Svetlost u mraku Prvog svetskog rata“ biće otvorena do 10. maja u Narodnom muzeju, koji svoj 170. rođendan proslavlja u zgradi čija je decenijska rekonstrukcija i dalje neizvesna.

U okviru obeležavanja veka od početka Prvog svetskog rata, u atrijumu Narodnog muzeja 11. maja u 19:30h biće izvedena predstava „Solunci govore“. Reč je o projektu Akademije umetnosti iz Beograda, rađenom po dramskom tekstu Antonija Đurića, u režiji Cisane Murusidze. Predstava je uvrštena u zvanični program obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Posle premijernih izvođenja 6. aprila na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci i 26. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu predstava će biti uvrštena i u program kojim Narodni muzej u Beogradu obeležava sto godina od početka Prvog svetskog rata.

Ovim putem oživeće se sećanje na sve srpske rodoljube koji su nesvakidašnjim stradanjima doprineli pobedi u Velikom ratu.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2014&mm=05&dd=06&nav_id=844520

trenutno je izlozba vlade vuhovca
 
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2014&mm=11&dd=12&nav_id=923040

Tasovac: Otvaranje Narodnog muzeja 2016.

Svi radovi na rekonstrukcije biće završeni i Muzej savremene umetnosti biće otvoren za posetioce od 20. oktobra 2015, dok će kompletna rekonstrukcija Narodnog muzeja biti završena do 10. maja 2016, izjavio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac za novi broj NIN-a.

Uz opasku da je „besparica najčešće postala dobar alibi za sve vlastite propuste“, Tasovac je kazao da ne veruje da bi situacija u srpskoj kulturi bila deset puta bolja kada bismo imali deset puta veći budžet.

Resorni ministar je, takođe, najavio da će uskoro biti organizovane javne rasprave o nacionalnim penzijama, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o kulturi, što bi trebalo da se okonča do kraja godine.

„Postoje dve opcije o kojima će se razgovarati. Jedna je napuštanje tog modela kao krajnje anahronog, a druga je eventualno uvođenje neke nacionalne nagrade sa ograničenim jednokratnim iznosom. Neki od prethodnih dobitnika predstavljaju nacionalnu sramotu, ali nacionalne penzije se ne mogu oduzimati kako kome padne na pamet, jer su one stečeno pravo. Neke greške koje su načinjene ne možemo da ispravimo, ali bar ne moramo da ih ponavljamo. I zato ćemo kroz dopune i izmene zakona pronaći bolji model da nagradimo one koji to zaista zaslužuju“, rekao je Tasovac.

Na pitanje novinara koliko sebe smatra odgovornim zbog primedbi vezanim za neslobodu medija, Tasovac je objasnio: „Medijska zajednica je zakone koje smo mi doneli čekala punih 11 godina. Oni su važni jer daju zakonski okvir koji je u potpunosti usklađen sa standardima EU. Naravno da se osećam odgovornim i otvorenim za svaku vrstu kritike jer sam ministar kulture i informisanja. Ali u kojoj to začaranoj zemlji jedan državni službenik kao što sam ja može od jedne loše balerine da napravi Maju Plisecku, a od jednog rđavog novinara — dobitnika Pulicerove nagrade? Potpuna sloboda izražavanja je moguća samo u društvu u kome i sami mediji preuzimaju punu odgovornost za profesionalno i nepristrasno izveštavanje. A kod nas su neki medijski poslenici svoju odgovornost sveli na minimum, opredeljujući se da budu vrlo aktivni učesnici u političkoj borbi. Oni za sebe zahtevaju apsolutna prava, kao da niko ne vidi da oni svoje političke pretenzije loše maskiraju u zalaganje za javni interes“.

Ono što misintra posebno brine je kaže „ta zaglušujuća tišina za sve što je dobro koja je je opasna jer, uvreženo mišljenje kako samo loše i negativne vesti prodaju novine, dugoročno stvara društvo nespremno na uspeh“.

Na primedbu da ga danas mnogi kritikuju i osporavaju, a postao je ministar uz podršku i odobravanje, Tasovac je rekao: „Nije poenta da me vole kao ministra, jer bi to značilo da pravim suviše veliki broj kompromisa. Suštinski, velike stvari se ne mere po količini aplauza koje ste dobili, već po količini neprijatelja koje ste stekli.
 
Od Tasovca sam možda nerealno očekivao više, čak mnogo više. Žestoko oporezivanje svih sadržaja tabloidnog tipa, šunda i crne hronike, u svrhu punjenja kulturnog budžeta je bio samo moj pusti sanak. Niko se ne usuđuje da pomene išta slično.

Da li postoji neko ko to može da sprovede? Imali bismo 10 narodnih muzeja do sada uz takvu politiku :) Ali najveća dobit bi bila na strani naših mozgova - neprocenjiva!!!
 
Da li se sme tako nesto uraditi? (Ne podrzavam takvu vrstu stampe, samo pitam)
 
Galeks":2ohxqvwe je napisao(la):
Da li se sme tako nesto uraditi? (Ne podrzavam takvu vrstu stampe, samo pitam)
Zašto de ne? Svi bi se složili da su kultura i obrazovanje od izuzetnog značaja, i lako bi se našao način da se donese takav jedan zakon i izabere neko telo koje bi davalo smernice i ocenjivalo kvalitet sadržaja koji se prezentuju javnosti. One koji kroje naslove:

Šokantno: Mališanu lift otkinuo glavu
Da se smzneš: Pokazala zmijsku figuru

oporezovati nesrazmerno velikom globom. Jedini cilj takvih je profit, a pošto sredstva ne biraju, a posledice su zastrašujuće, ekstraporez je rešenje samo po sebi, Pa ko voli nek' izvoli.
 
Goje =nazvao bih to porez na glupost za rad prosvecivanja naroda
 
Izvor: http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2014&mm=11&dd=26&nav_id=929052
Mali: Obnova Narodnog muzeja do maja 2016.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas da očekuje da će do maja 2016. biti obnovljen Narodni muzej i da će kulturna slika grada u narednih godinu i po dana biti "potpuno drugačija".

"Očekujem da ministar kulture Ivan Tasovac ispuni obećanje da ćemo do maja 2016. imati potpuno obnovljen Narodni muzej u Beogradu", rekao je Mali novinarima posle obilaska doma Jevrema Grujića, koji bi trebalo da bude adaptiran u privatni muzej.

Prema njegovim rečima, u Beogradu će biti obnovljen i Muzej savremene umetnosti, a obezbeđena su i sredstva za projekat rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Zemunu. "U ovom trenutku, i pored teške finansijske situacije, grad Beograd je odvojio sredstva da se završe projekti za izgradnju, odnosno rekonstrukciju zgrade u Resavskoj 40b, u kojoj treba da bude smešten Muzej grada Beograda", rekao je Mali.

Mali je, obilazeći dom Jevrema Grujića, podvukao da on ne predstavlja samo spomenik kulture već pravu riznicu srpske istorije i srpske kulture, ukazujući na činjenicu da je u njoj izloženo više od 500 umetničkih dela koja je "sedam generacija sakupljalo".

"Ono što mi želimo da uradimo kao grad jeste da podržimo inicijativu vlasnika ovog doma da deo kuće pretvori u muzej koji će moći svi da posete. Videćemo na koji način to možemo da uradimo, da li kroz javno-privatno partnerstvo ili donacije, ali sam siguran da bi jedan ovakav projekat omogućio Beogradu da bude atraktivniji", zaključio je Mali.

Nastavak rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti

Radovima na sanaciji krova nastavljena je rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSU) za čiju kompletnu obnovu su nedavno obezbeđena sredstva iz državnog budžeta za 2014/2015. godinu - saopšteno je na današnjoj konferenciji za medije održanoj u zgradi MSU na Ušću, koji je zatvoren za javnost od 2007. godine.

Predstavljajući trenutno stanje i obim rekonstrukcije MSU, direktor Jovan Despotović je rekao da će krov, kao ključni građevinski preduslov za obnovu čitavog objekta, biti završen početkom decembra, što će omogućiti da do kraja tekuće godine bude obnovljen i deo unutrašnjosti Muzeja na osnovu ranije dobijenih budžetskih sredstva u iznosu od 20 miliona dinara. Nećemo dozvoliti da ostane neiskorišćen nijedan dinar koji je namenjen za obnovu MSU, dodao je on.

Budući da će odobrena budžetska sredstva za celovitu rekonstrukciju MSU u iznosu nešto većem od milijardu dinara biti na raspolaganju od početka naredne godine, prvih dana januara biće objavljen javni raspis za građevinskog izvođača, rekao je Despotović. On je podsetio da je ministar kulture Ivan Tasovac već najavio cilj da MSU ponovo bude otvoren za javnost na 50. godišnjicu otvaranja - 20. oktobra 2015. godine.

Dugoočekivana rekonstrukcija MSU podrazumeva kompletnu obnovu infrastrukture, enterijera i spoljašnjosti zgrade, naglasio je Despotović. On je rekao da će rekonstruisani MSU služiti za produkciju i afirmaciju najznačajnije nacionalne i međunarodne savremene umetnosti u njenoj najširoj današnjoj definiciji, ali da će MSU baštiniti svoju slavnu prošlost izlaganjem i obogaćivanjem zbirke umetničkih dela koja je jedinstvena u regionu i Evropi.

Da bi rekonstrukcija MSU bila konačno i u celosti izvedena kao dugoročno rešenje jednog od najvažnijih problema naše savremene umetnosti i umetnika koji su već predugo bez adekvatne podrške svoje krovne institucije, potrebna nam je i pažnja i podrška medija, stručne i najšire javnosti, rekao je Despotović. U tom cilju, učinićemo sve što je u našoj moći da se obnova Muzeja valjano izvrši i obaveštavaćemo javnost o svim novim fazama i koracima preduzetim za rekonstrukciju MSUB do njegovog ponovnog otvaranja - istakao je Despotović.
 
Sutra (subota 20.12) biće označen početak radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja. Po svemu sudeći, neće se iću u obimnu rekonstrukciju (dakle, ništa od Lojanićinog projekta), već će se uraditi sanacija - fasada, adaptacija enterijera i razna tehnička poboljšanja - kako bi se Muzej doveo u red. Otvaranje je planirano za maj 2016. :)
 
direktor":39zi5jqn je napisao(la):
U prevodu sminka

Direktore, nemoj da si toliko pesimistican. :)

Otvaranje je 15. maja 2016. Ne bi bilo lose uraditi fotografije sada, pa uporediti sa slikama nakon rekonstrukcije.
 
Ma fasadu ce srediti to nije sporno to se vidi pitanje je instalacija struje vode kanalizacje , krovne konstrukcije , depoa , vlage itd ,nisam uspio da odjem ni na jedan otvoreni dan pa da imam slike djela koji nije otvoren za posjetioce
 
Vrh