Napušteni objekti i lokacije
- Začetnik teme roger
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Novi Avion iliti YU Supersonik je stao cak mnooogo pre izrade prototipa. U VTI postoji samo tehnoloski demonstrator kabine, sto cak nije ni klasicni simulator.... ceo projekat je bila jedna velika megalomanija, drugovi u forumima su mislili da drugovi inzenjeri mogu da projektuju i konstruisu nadvucni lovac-bombarder izmedju III i IV generacije, da SOKO moze da ga izradjuje u seriji.... a da cemo motore, radar, naoruzanje, avionku i know-how za serijsku proizvodnju da uvezemo od velikih sila. ... i da SFRJ ima bruto dohodak po glavi stanovnika da to moze da izdrzi. U isto vreme Svedska, Francuska, V Britanija, Nemacka, Italija krse sve zakone ekonomije i pumpaju miljarde u Gripena, Rafala, Eurofajtera....ti avioni su poskupeli 3-5 puta u odnosu na pocetnu planiranu cenu, i posle velikih lomova su uspeli da se okoncaju sa ogromnim zakasnjenjem....vrachar":1w6e4cas je napisao(la):
Taj projekat je bio osudjen na propast i pre raspada zemlje....
Verovatno si u pravu, relja....
ipak ova tema polako moze da se preimenuje u "milion razloga da emigrirate ili da se ubijete ako nemate pasos ili ne mozete da dobijete papire"
Prvenstveno zato sto je kroz diskusiju isplivala opste poznata cinjenica koju svi volimo da ignorisemo da nam treba jos xy godina da dostignemo ekonomski nivo iz 1989.
A to je tuzno iz dva razloga:
1. Proslo je skor 20 godina od tada, i ostatak sveta se u medjuvremnu razvijao
2. A SFRJ je i tada bila u ekonomskoj krizi, pa nam je cilj da dostignemo ekonomski nivo iz toba krize :lol:
Ove uklete lokacije su samo spomenici toj uzasnoj istorijskoj cinjenici
ipak ova tema polako moze da se preimenuje u "milion razloga da emigrirate ili da se ubijete ako nemate pasos ili ne mozete da dobijete papire"
Prvenstveno zato sto je kroz diskusiju isplivala opste poznata cinjenica koju svi volimo da ignorisemo da nam treba jos xy godina da dostignemo ekonomski nivo iz 1989.A to je tuzno iz dva razloga:
1. Proslo je skor 20 godina od tada, i ostatak sveta se u medjuvremnu razvijao
2. A SFRJ je i tada bila u ekonomskoj krizi, pa nam je cilj da dostignemo ekonomski nivo iz toba krize :lol:
Ove uklete lokacije su samo spomenici toj uzasnoj istorijskoj cinjenici
bigvlada
Advanced
A tehnološki park je pravi način da se izvučemo iz krize. Dobro je da je okolo i dalje šuma i da zemljište nije upotrebljeno za nešto drugo. Kako vidim sa slike, ovo je petina planiranog parka.
Projekat aviona jeste bio megalomanski, ali bi bio završen da se država nije raspala. (Možeš da slikaš maketu? Ovo je jedina sličica koju sam ja našao).Danas je sasvim normalno da motor i avioniku kupuješ posebno ili avion radiš u kooperaciji (npr. MIG AT ili Jak 130). Izrael je imao jedan takav projekat - Lavi, kao umanjeni f-16. Mada, tom avionu je sudbinu zapečatio pritisak SAD-a (kupite f-16 - zvuči poznato?).Ono što je interesantno je da je kod njih avio industrija kičma cele privrede. Sve napredne stvari i zezalice se posle primenjuju i u civilnom društvu. Ja bih upumpao još milijardu evra ako bi toliko bilo potrebno da se avion završi, koristi bi bile daleko veće. Jedan primer: sledeća velika stvar su business jet avioni kapaciteta 6-12 putnika koji bi mogli da lete brzinom od preko dva maha - dva puta brže od zvuka. Ljudi koji umeju da naprave lovca ili bombardera mogu to znanje dobro da unovče u civilnoj avijaciji.
Beograd je pre ww2 imao nekoliko fabrika aviona, danas smo spali mislim samo na bombardovanu utvu - da li neko zna u kakvom stanju je sada fabrika?
Još jedan štos koji su primenili u SAD-u. Jedan aerodrom sa hangarima su pretvorili u biznis inkubator za avio i kosmičke start-up kompanije. Rezultat: privatni svemirski brod je odleteo u svemir (tj. popeo se na 100 km visine što je granica). OK, tu je bila i Ansari x prize - 10 miliona dolara za onog ko to uspe da uradi. Ali da bi to uradili, učesnici su investirali preko 100 miliona dolara u razvoj novih tehnologija.
Moj predlog: uraditi isto sa Lisičijim jarkom ili Batajnicom. U kakvom su oni stanju? Država treba da obezbedi infrastrukturu (dodatni hangari za Batajnicu, hangari i pista za Lisičiji jarak). Takve kompanije će povećati tražnju za IT uslugama, tehnolozima, inženjerima itd.. vidite kuda idem?
Država onda može da raspiše nagradu od 10 miliona za projekat koji prvi dospe u svemir (a do sada nije leteo), mogu da je nazovu Veljina nagrada :lol: (najsigurniji način da se dobiju sredstva)
Projekat aviona jeste bio megalomanski, ali bi bio završen da se država nije raspala. (Možeš da slikaš maketu? Ovo je jedina sličica koju sam ja našao).Danas je sasvim normalno da motor i avioniku kupuješ posebno ili avion radiš u kooperaciji (npr. MIG AT ili Jak 130). Izrael je imao jedan takav projekat - Lavi, kao umanjeni f-16. Mada, tom avionu je sudbinu zapečatio pritisak SAD-a (kupite f-16 - zvuči poznato?).Ono što je interesantno je da je kod njih avio industrija kičma cele privrede. Sve napredne stvari i zezalice se posle primenjuju i u civilnom društvu. Ja bih upumpao još milijardu evra ako bi toliko bilo potrebno da se avion završi, koristi bi bile daleko veće. Jedan primer: sledeća velika stvar su business jet avioni kapaciteta 6-12 putnika koji bi mogli da lete brzinom od preko dva maha - dva puta brže od zvuka. Ljudi koji umeju da naprave lovca ili bombardera mogu to znanje dobro da unovče u civilnoj avijaciji.
Beograd je pre ww2 imao nekoliko fabrika aviona, danas smo spali mislim samo na bombardovanu utvu - da li neko zna u kakvom stanju je sada fabrika?
Još jedan štos koji su primenili u SAD-u. Jedan aerodrom sa hangarima su pretvorili u biznis inkubator za avio i kosmičke start-up kompanije. Rezultat: privatni svemirski brod je odleteo u svemir (tj. popeo se na 100 km visine što je granica). OK, tu je bila i Ansari x prize - 10 miliona dolara za onog ko to uspe da uradi. Ali da bi to uradili, učesnici su investirali preko 100 miliona dolara u razvoj novih tehnologija.
Moj predlog: uraditi isto sa Lisičijim jarkom ili Batajnicom. U kakvom su oni stanju? Država treba da obezbedi infrastrukturu (dodatni hangari za Batajnicu, hangari i pista za Lisičiji jarak). Takve kompanije će povećati tražnju za IT uslugama, tehnolozima, inženjerima itd.. vidite kuda idem?
Država onda može da raspiše nagradu od 10 miliona za projekat koji prvi dospe u svemir (a do sada nije leteo), mogu da je nazovu Veljina nagrada :lol: (najsigurniji način da se dobiju sredstva)
Madjarska je relativno rano uvidela da ce imati velike koristi od ulaganja u visoke tehnologije, iako njen standard nije na nivou EU.
Srbija nije u mogucnosti da sponzorise projekte koji vrede milijarde dolara, ali manje projekte bi mogla. Kao i za sve ostalo, i za to mora da postoji konsenzus na nivou drzave, a s obzirom da bi se odmah sve stranke javile sa svojim "profesionalnim" misljenjima, sama ideja moze i pre rodjenja da se zakopa..
Srbija nije u mogucnosti da sponzorise projekte koji vrede milijarde dolara, ali manje projekte bi mogla. Kao i za sve ostalo, i za to mora da postoji konsenzus na nivou drzave, a s obzirom da bi se odmah sve stranke javile sa svojim "profesionalnim" misljenjima, sama ideja moze i pre rodjenja da se zakopa..
dragan
Professional
Pogledaj temu : "Privredna zona Autoput-Aerodrom" @ Projektibigvlada":2fphrrvp je napisao(la):
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=13297#p13297
Na toj velikoj površini u blizini ANT i Grada može da se izgradi i 'Tehnološki park'.
znaci nikada mi nece biti jasno zasto se nesto ne ucini po tom pitanju, mislim da tu u poslednjih dvadeset godina se nije nista radilo osim one odvratne zgrade kad se krene od slavije na gore (odmah na pocetku) i ona na sledecem cosku koja ocigledno nije u najboljim odnosima sa svojim prizemljemNenad":c3z7vg7m je napisao(la):
svaki put me nekako uhvati tuga kad prodjem tuda
Не треба заборавити и зграду у бул. Деспота Стефана изнад Баније а испод кафића Брод углавном цело то парче од зграде где је пицерија Орао па до раскрснице бул.Деспота Стефана са Џ.Вашингтона је ужасно, а та недовршена зграда му дође као шлаг на торту.
углавном цело то парче од зграде где је пицерија Орао па до раскрснице бул.Деспота Стефана са Џ.Вашингтона је ужасно, а та недовршена зграда му дође као шлаг на торту.Nedovršena građevina „Rada“ u Bloku 20
Završetak zgrade čeka kraj stečaja
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=43234
Završetak zgrade čeka kraj stečaja
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=43234
bigvlada
Advanced
Temelji muzeja Narodnooslobodilačke revolucije.
Prvo jedno upozorenje: NEMOJTE IĆI TAMO!
Ima jako puno rupa i iskrivljenih i zarđalih šipki. Pad sa četiri metra visine je sasvim dovoljan da nekog ubije, a čak da i taj neko preživi, radi se o kraju kroz koji prolazi izuzetno malo ljudi, iako je okružen bulevarima i mnoštvom zgrada. Da ne pominjem da ni telefoni najverovatnije neće raditi iz onih rupa.
OK, sada da krenemo sa slikama - ovo je slikano iz pravca bulevara Nikole Tesle.
Konstrukcija nije u potpunosti od armiranog betona, pojedini zidovi su ipak napravljeni od cigala.
Gornji deo konstrukcije. Ovde nisam kročio od 1982. godine, tj. od kada su prekinuli radove. Pretpostavljam da je donji deo bio planiran kao depo muzeja. Na ćoškovima je devet metalnih konstrukcija, visine oko šest metara. Deseta je u sredini. U podrumu ima više prostorija, nisam provalio gde je trebao da bude lift i stepenice. Grubo mereno, građevina ima oblik kvadrata, dimenzija 30*30 metara. Na betonske ploče je nasut tanak sloj šljunka, a ovo crveno i žuto na slikama je mahovina. Neke ploče fale a neke su se urušile.
Ključno pitanje: Da li ovde ima dovoljno mesta za zgradu Opere? Moje mišljenje je da nema. Samo ulaz u bioskop Sava Centra ima veću površinu. Ova zgrada je namenski građena, kao muzej, i mislim da svakako treba da bude muzej. Pošto će muzej holokausta i/ili tolerancije biti na Starom sajmištu, ja bih ili napravio originalni muzej koji prikazuje jedan veoma značajan period naše istorije ili bih u završenu zgradu preselio muzej Afričke umetnosti. Poput muzeja Savremene umetnosti, i ovaj bi deo većih eksponata mogao da drži na otvorenom a i više ljudi bi znalo gde je i moglo da ga poseti nego što je slučaj sa sadašnjom lokacijom na Senjaku.
btw. Da li neko ima planove ili originalne slike projekta, kako je zgrada trebalo da izgleda?
Prvo jedno upozorenje: NEMOJTE IĆI TAMO!
Ima jako puno rupa i iskrivljenih i zarđalih šipki. Pad sa četiri metra visine je sasvim dovoljan da nekog ubije, a čak da i taj neko preživi, radi se o kraju kroz koji prolazi izuzetno malo ljudi, iako je okružen bulevarima i mnoštvom zgrada. Da ne pominjem da ni telefoni najverovatnije neće raditi iz onih rupa.
OK, sada da krenemo sa slikama - ovo je slikano iz pravca bulevara Nikole Tesle.
Konstrukcija nije u potpunosti od armiranog betona, pojedini zidovi su ipak napravljeni od cigala.
Gornji deo konstrukcije. Ovde nisam kročio od 1982. godine, tj. od kada su prekinuli radove. Pretpostavljam da je donji deo bio planiran kao depo muzeja. Na ćoškovima je devet metalnih konstrukcija, visine oko šest metara. Deseta je u sredini. U podrumu ima više prostorija, nisam provalio gde je trebao da bude lift i stepenice. Grubo mereno, građevina ima oblik kvadrata, dimenzija 30*30 metara. Na betonske ploče je nasut tanak sloj šljunka, a ovo crveno i žuto na slikama je mahovina. Neke ploče fale a neke su se urušile.
Ključno pitanje: Da li ovde ima dovoljno mesta za zgradu Opere? Moje mišljenje je da nema. Samo ulaz u bioskop Sava Centra ima veću površinu. Ova zgrada je namenski građena, kao muzej, i mislim da svakako treba da bude muzej. Pošto će muzej holokausta i/ili tolerancije biti na Starom sajmištu, ja bih ili napravio originalni muzej koji prikazuje jedan veoma značajan period naše istorije ili bih u završenu zgradu preselio muzej Afričke umetnosti. Poput muzeja Savremene umetnosti, i ovaj bi deo većih eksponata mogao da drži na otvorenom a i više ljudi bi znalo gde je i moglo da ga poseti nego što je slučaj sa sadašnjom lokacijom na Senjaku.
btw. Da li neko ima planove ili originalne slike projekta, kako je zgrada trebalo da izgleda?
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.618
- Pohvaljen
- 41.857
^^ pozicija objekta tj temelja u sredini parka
http://maps.google.com/maps?f=q&hl=...7836,20.433455&spn=0.004757,0.009398&t=h&z=17
http://maps.google.com/maps?f=q&hl=...7836,20.433455&spn=0.004757,0.009398&t=h&z=17
Ambassador
Advanced
Ja jurim ne pamtim koliko projekat muzeja, i nikako da nadjem, bio bih presrećan ako bi neko postavio!
Čuo sam da je projekat bio mnoogooo dobar...
Čuo sam da je projekat bio mnoogooo dobar...
Idejni projektant Muzeja Narodno oslobodilackih ratova Jugoslavije u Beogradu bio je hrvatski arh. prof. Vjenceslav Richter.
Rodjen je u mestu Drenova 1917. godine. U Zagrebu, zavrsio je osnovnu skolu i gimnaziju. Diplomirao je 1949. godine na odeljenju za arhitekturu Tehnickog fakulteta u Zagrebu. Richter je bio veoma zainteresovan za nove momente umetnickog izrazavanja koja su dolazila do izrazaja osnivanjem razlicitih grupa, pokreta i centara, poput: Grupa EXAT-51 (osnovana 1951.g), Studija (Prva) za industrijsko oblikovanje u Zagrebu (osnovana 1956.g) i Centar za industrijsko umetnicko oblikovanje (osnovan 1963.g). Osim ovoga, Richter je od 1950 do 1954. godine bio upravnik odeljenja za arhitekturu na Akademiji primenjenih umetnosti u Zagrebu. U periodu od sredine 60-tih pa do kraja 80-tih, Rihter je experimentisao sa slikarstvom, grafikom, scenografijom, skulpturom ali i alternarivnim vidovima umetnosti o cemu postoji obimna gradja u arhivu Muzeja nauke i umetnosti u Zagrebu. Pocetkom 70-tih, kada je osnovana, Galerija 73 na Banovom Brdu dobila je prepoznatljivi logo koji je dizajnirao Vjenceslar Richter.
Richter je preminuo 2003. godine.
Kao arhitekta, moze se reci, bio je tuzna licnost. Paviljon za Svetsku izložbu u Briselu iz 1958. godine kao i paviljon za Trijenale u Milanu 1964. godine sami po sebi predstavljaju arhitekturu efemernog karaktera koja ostaje poznata iskljucivo preko ilustrativnih primera i kolektivnoj memoriji. Osim parcijalnih ucesca u grupnim izvedbama urbanistickih resenja u slabije naseljenim delovima Hrvatske, Richterovo svakako najznacajnije graditeljsko ostvarenje predstavlja nerealizovana zgrada Muzeja NOR-a u Beogradu. Da je nekim cudom izgradjena, predstavljala bi pravo muzejsko cudo u ovom regionu jer su bili predvidjeni posebno regulisani spratovi, prozorski otvori, mikroklima, koncertna dvorana, restorani i jos mnogo toga cime se danasnji savremeni muzeji u svetu dice kao da je to nesto hiper novo i savremeno. Razlog zasto je projekat stao je - novac. Istini za volju, ovakav muzej jeste potreban prestonici ali ne na ovom mestu. Paradoksalno je zamisliti sliku betonske formacije Muzeja NOR-a, koji je gajio ideolosku osnovu u umetnosti centralizovanog socrealistickog brutalizma, i staklenog solitera danas preuredjenog CK. Malo je anahrono i medjusobno ubijajuce u estetski pojam.
Kada smo kod Richtera, nije na odmet pomenuti i jos jedan angazman ovog arhitekte u Beogradu. Tokom izgradnje zgrade SIV na Novom Beogradu, kabineti Jugoslovenskih drzava bili su uredjivani iskljucivo prema projektima i zamislima, opet, posebno izabranih arhitekata i dizajnera iz zemlje kojoj je pripadao kabinet. Tako je Richteru pripala velika cast da uredi i dizajnira hrvatski kabinet u zgradi Saveznog izvrsnog veca. Danas su dizajnerske modelacije ovih kabineta daleko od prevazidjenih ali drzava nema pravo da ih uredjuje i prilagodjava samvremenim potrebama prvenstveno zbog karaktera ovog objekta koji uziva Prvi stepen zastite kao spomenik kulture od izuzetnog znacaja.
Uskoro cu nakaciti ilustracije hrvatskog kabineta u SIV-u i zgrade Muzeja NOR-a...
Rodjen je u mestu Drenova 1917. godine. U Zagrebu, zavrsio je osnovnu skolu i gimnaziju. Diplomirao je 1949. godine na odeljenju za arhitekturu Tehnickog fakulteta u Zagrebu. Richter je bio veoma zainteresovan za nove momente umetnickog izrazavanja koja su dolazila do izrazaja osnivanjem razlicitih grupa, pokreta i centara, poput: Grupa EXAT-51 (osnovana 1951.g), Studija (Prva) za industrijsko oblikovanje u Zagrebu (osnovana 1956.g) i Centar za industrijsko umetnicko oblikovanje (osnovan 1963.g). Osim ovoga, Richter je od 1950 do 1954. godine bio upravnik odeljenja za arhitekturu na Akademiji primenjenih umetnosti u Zagrebu. U periodu od sredine 60-tih pa do kraja 80-tih, Rihter je experimentisao sa slikarstvom, grafikom, scenografijom, skulpturom ali i alternarivnim vidovima umetnosti o cemu postoji obimna gradja u arhivu Muzeja nauke i umetnosti u Zagrebu. Pocetkom 70-tih, kada je osnovana, Galerija 73 na Banovom Brdu dobila je prepoznatljivi logo koji je dizajnirao Vjenceslar Richter.
Richter je preminuo 2003. godine.
Kao arhitekta, moze se reci, bio je tuzna licnost. Paviljon za Svetsku izložbu u Briselu iz 1958. godine kao i paviljon za Trijenale u Milanu 1964. godine sami po sebi predstavljaju arhitekturu efemernog karaktera koja ostaje poznata iskljucivo preko ilustrativnih primera i kolektivnoj memoriji. Osim parcijalnih ucesca u grupnim izvedbama urbanistickih resenja u slabije naseljenim delovima Hrvatske, Richterovo svakako najznacajnije graditeljsko ostvarenje predstavlja nerealizovana zgrada Muzeja NOR-a u Beogradu. Da je nekim cudom izgradjena, predstavljala bi pravo muzejsko cudo u ovom regionu jer su bili predvidjeni posebno regulisani spratovi, prozorski otvori, mikroklima, koncertna dvorana, restorani i jos mnogo toga cime se danasnji savremeni muzeji u svetu dice kao da je to nesto hiper novo i savremeno. Razlog zasto je projekat stao je - novac. Istini za volju, ovakav muzej jeste potreban prestonici ali ne na ovom mestu. Paradoksalno je zamisliti sliku betonske formacije Muzeja NOR-a, koji je gajio ideolosku osnovu u umetnosti centralizovanog socrealistickog brutalizma, i staklenog solitera danas preuredjenog CK. Malo je anahrono i medjusobno ubijajuce u estetski pojam.
Kada smo kod Richtera, nije na odmet pomenuti i jos jedan angazman ovog arhitekte u Beogradu. Tokom izgradnje zgrade SIV na Novom Beogradu, kabineti Jugoslovenskih drzava bili su uredjivani iskljucivo prema projektima i zamislima, opet, posebno izabranih arhitekata i dizajnera iz zemlje kojoj je pripadao kabinet. Tako je Richteru pripala velika cast da uredi i dizajnira hrvatski kabinet u zgradi Saveznog izvrsnog veca. Danas su dizajnerske modelacije ovih kabineta daleko od prevazidjenih ali drzava nema pravo da ih uredjuje i prilagodjava samvremenim potrebama prvenstveno zbog karaktera ovog objekta koji uziva Prvi stepen zastite kao spomenik kulture od izuzetnog znacaja.
Uskoro cu nakaciti ilustracije hrvatskog kabineta u SIV-u i zgrade Muzeja NOR-a...
bigvlada
Advanced
Korak 1: Odeš na www.imageshack.us, klikneš na choose, odabereš sličicu (vodi računa da ne bude veća od 3 megabajta)
Korak 2: Klikneš na dugme host it ! i sačekaš da je uploaduje.
Korak 3: prekopiraš tekst pun nerazumljivih simbola)) iz pravougaonika pored koga piše hotlink for forums u novu poruku
Korak 4: kada to završiš moderator obriše tvoju gornju i ovu moju poruku kao nepotrebne
btw. jedva čekam da vidim slike
Korak 2: Klikneš na dugme host it ! i sačekaš da je uploaduje.
Korak 3: prekopiraš tekst pun nerazumljivih simbola
)) iz pravougaonika pored koga piše hotlink for forums u novu porukuKorak 4: kada to završiš moderator obriše tvoju gornju i ovu moju poruku kao nepotrebne
btw. jedva čekam da vidim slike
bigvlada
Advanced
Ovaj projekat je prosto fantastičan, pravi primer kako bi temelje muzeja trebalo privesti nameni. Sada, da li će to na kraju biti muzej NOB-a, holokausta, tolerancije, gradska galerija, nije toliko bitno. Ovo je recept po kome bi trebalo srediti park, sa travom kao u londonskom Hajd parku, sa belim kamenim stazama. Ovako se čuva sličnost sa originalnim projektom, nastavlja se taj retro sf stil šezdesetih i sjajno se uklapa sa postojećim Muzejom Savremene Umetnosti. Još kada se ceo mozaik posmatra iz npr. restorana na vrhu ušća....
Molio bih moderatore da izdvoje postove koji se tiču ovog objekta i otvore temu Muzej NOB-a.
Molio bih moderatore da izdvoje postove koji se tiču ovog objekta i otvore temu Muzej NOB-a.
shabanajzer
Intermediate
^^ aaaa... sta je ovo? :shok: pa ovo je apsolutno fenomenalno! pa jos muzej nob-a... uh...
shabanajzer
Intermediate
^^ to je ta sa samsungom. ona druga braon pored nje je trafo stanica.