Šta je novo?

Napušteni objekti i lokacije

relja

Professional
Učlanjen(a)
13.12.2006.
Poruke
15.196
Pohvaljen
13.542
vrachar":1w6e4cas je napisao(la):
Onaj nedovrseni avion jos uvek stoji u Vojno-tehnickom institutu. Znam ljude koji su radili na tome. Kazu da se na projektu radilo do 1992. kada je iz poznatih razloga sve stavljeno na led, a do tada je u celu stvar bilo ulozeno preko milijarde dolara. Velika steta :/
Novi Avion iliti YU Supersonik je stao cak mnooogo pre izrade prototipa. U VTI postoji samo tehnoloski demonstrator kabine, sto cak nije ni klasicni simulator.... ceo projekat je bila jedna velika megalomanija, drugovi u forumima su mislili da drugovi inzenjeri mogu da projektuju i konstruisu nadvucni lovac-bombarder izmedju III i IV generacije, da SOKO moze da ga izradjuje u seriji.... a da cemo motore, radar, naoruzanje, avionku i know-how za serijsku proizvodnju da uvezemo od velikih sila. ... i da SFRJ ima bruto dohodak po glavi stanovnika da to moze da izdrzi. U isto vreme Svedska, Francuska, V Britanija, Nemacka, Italija krse sve zakone ekonomije i pumpaju miljarde u Gripena, Rafala, Eurofajtera....ti avioni su poskupeli 3-5 puta u odnosu na pocetnu planiranu cenu, i posle velikih lomova su uspeli da se okoncaju sa ogromnim zakasnjenjem....
Taj projekat je bio osudjen na propast i pre raspada zemlje....
 

Homer Jay

Expert
Učlanjen(a)
03.01.2007.
Poruke
7.830
Pohvaljen
6.965
Lokacija
Boleč
Verovatno si u pravu, relja....

ipak ova tema polako moze da se preimenuje u "milion razloga da emigrirate ili da se ubijete ako nemate pasos ili ne mozete da dobijete papire" :D Prvenstveno zato sto je kroz diskusiju isplivala opste poznata cinjenica koju svi volimo da ignorisemo da nam treba jos xy godina da dostignemo ekonomski nivo iz 1989.

A to je tuzno iz dva razloga:
1. Proslo je skor 20 godina od tada, i ostatak sveta se u medjuvremnu razvijao :(
2. A SFRJ je i tada bila u ekonomskoj krizi, pa nam je cilj da dostignemo ekonomski nivo iz toba krize :lol:

Ove uklete lokacije su samo spomenici toj uzasnoj istorijskoj cinjenici
 

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
A tehnološki park je pravi način da se izvučemo iz krize. Dobro je da je okolo i dalje šuma i da zemljište nije upotrebljeno za nešto drugo. Kako vidim sa slike, ovo je petina planiranog parka.

Projekat aviona jeste bio megalomanski, ali bi bio završen da se država nije raspala. (Možeš da slikaš maketu? Ovo je jedina sličica koju sam ja našao).Danas je sasvim normalno da motor i avioniku kupuješ posebno ili avion radiš u kooperaciji (npr. MIG AT ili Jak 130). Izrael je imao jedan takav projekat - Lavi, kao umanjeni f-16. Mada, tom avionu je sudbinu zapečatio pritisak SAD-a (kupite f-16 - zvuči poznato?).Ono što je interesantno je da je kod njih avio industrija kičma cele privrede. Sve napredne stvari i zezalice se posle primenjuju i u civilnom društvu. Ja bih upumpao još milijardu evra ako bi toliko bilo potrebno da se avion završi, koristi bi bile daleko veće. Jedan primer: sledeća velika stvar su business jet avioni kapaciteta 6-12 putnika koji bi mogli da lete brzinom od preko dva maha - dva puta brže od zvuka. Ljudi koji umeju da naprave lovca ili bombardera mogu to znanje dobro da unovče u civilnoj avijaciji.

Beograd je pre ww2 imao nekoliko fabrika aviona, danas smo spali mislim samo na bombardovanu utvu - da li neko zna u kakvom stanju je sada fabrika?

Još jedan štos koji su primenili u SAD-u. Jedan aerodrom sa hangarima su pretvorili u biznis inkubator za avio i kosmičke start-up kompanije. Rezultat: privatni svemirski brod je odleteo u svemir (tj. popeo se na 100 km visine što je granica). OK, tu je bila i Ansari x prize - 10 miliona dolara za onog ko to uspe da uradi. Ali da bi to uradili, učesnici su investirali preko 100 miliona dolara u razvoj novih tehnologija.

Moj predlog: uraditi isto sa Lisičijim jarkom ili Batajnicom. U kakvom su oni stanju? Država treba da obezbedi infrastrukturu (dodatni hangari za Batajnicu, hangari i pista za Lisičiji jarak). Takve kompanije će povećati tražnju za IT uslugama, tehnolozima, inženjerima itd.. vidite kuda idem? ;)

Država onda može da raspiše nagradu od 10 miliona za projekat koji prvi dospe u svemir (a do sada nije leteo), mogu da je nazovu Veljina nagrada :lol: (najsigurniji način da se dobiju sredstva)
 

Nenad

Expert
Učlanjen(a)
10.01.2007.
Poruke
5.269
Pohvaljen
22
Lokacija
Hamburg
Madjarska je relativno rano uvidela da ce imati velike koristi od ulaganja u visoke tehnologije, iako njen standard nije na nivou EU.

Srbija nije u mogucnosti da sponzorise projekte koji vrede milijarde dolara, ali manje projekte bi mogla. Kao i za sve ostalo, i za to mora da postoji konsenzus na nivou drzave, a s obzirom da bi se odmah sve stranke javile sa svojim "profesionalnim" misljenjima, sama ideja moze i pre rodjenja da se zakopa..
 

shmeksi

Advanced
Učlanjen(a)
24.10.2007.
Poruke
3.189
Pohvaljen
6
Nenad":c3z7vg7m je napisao(la):
- onaj krs u Bulevaru oslobodjenja sa leve strane gledano iz pravca Slavije
znaci nikada mi nece biti jasno zasto se nesto ne ucini po tom pitanju, mislim da tu u poslednjih dvadeset godina se nije nista radilo osim one odvratne zgrade kad se krene od slavije na gore (odmah na pocetku) i ona na sledecem cosku koja ocigledno nije u najboljim odnosima sa svojim prizemljem :p

svaki put me nekako uhvati tuga kad prodjem tuda :(
 

Nenad

Expert
Učlanjen(a)
10.01.2007.
Poruke
5.269
Pohvaljen
22
Lokacija
Hamburg
Mislim da su vlasnicki odnosi mnogo zamrseni, a svojevremeno su neke od tih lokacija nudjene za milion evra.
 

ada huja

Intermediate
Učlanjen(a)
22.02.2007.
Poruke
290
Pohvaljen
422
Не треба заборавити и зграду у бул. Деспота Стефана изнад Баније а испод кафића Брод :) углавном цело то парче од зграде где је пицерија Орао па до раскрснице бул.Деспота Стефана са Џ.Вашингтона је ужасно, а та недовршена зграда му дође као шлаг на торту.
 

Влада

Advanced
Učlanjen(a)
21.12.2006.
Poruke
2.423
Pohvaljen
21
Lokacija
Дорћол
Nedovršena građevina „Rada“ u Bloku 20
Završetak zgrade čeka kraj stečaja
Autor: Svetlana Palić | 27.05.2008 - 09:03

Simbol propasti velikih socijalističkih giganata, poslovna zgrada Građevinskog preduzeća „Rad“ u Bloku 20 kod hotela „Hajat“, godinama stoji nedovršena, a tako će, izgleda, biti još dugo. Kraj sedam godina dugom stečaju se ne nazire, kao ni završetak monumentalne zgrade od 56.000 kvadrata na ekskluzivnoj lokaciji uz reku Savu.

- U toj poslovnoj zgradi, čak 35.000 kvadrata potražuju poverioci. Vode se brojni sudski postupci i tek kad oni budu završeni, zgrada će moći da ide na prodaju. Kad će to biti niko ne zna, zavisi od sudova - kažu u Agenciji za privatizaciju, koja je 18.7.2006. godine preuzela od Trgovinskog suda u Beogradu predmet stečaja Građevinskog preduzeća „Rad“.
Zgrada u Bloku 20 počela je da se gradi početkom 90-tih godina, Trebalo je to da bude još jedno moderno, čak monumentalno, zdanje u okruženju sličnih zgrada kao što su Hotel „Hajat“, zgrada NIS „Jugopetrol“ i nekad „Geneksovi“, a sada „Deltini“ apartmana.

Umesto toga, drvenom i žičanom ogradom ograđen plac u bloku 20 nedovoljno štiti zdanje od 13 spratova, koje je pre deset godina bilo skoro završeno.

Da je završena, ova supermoderna zgrada na jedinstvrenoj lokaciji u gradu, sa garažama, svojim prilazom, predviđenim restoranom na vrhu sa kojeg se pruža predivan pogled na stari Beograd, predstavljala bi pravi biser. Njena vrednost procenjuje se na najmanje sto miliona evra.
- „Rad“ je ogroman, imovina im je ogromna, a i dugovanja i potraživanja. Tokom dve godine obradili smo 5.000 zahteva poverilaca i utvrdili da „Rad“ duguje tim ljudima i firmama oko pet milijardi dinara - kažu u Agenciji za privatizaciju, dodajući da je to samo polovina potraživanja i da „Rad“ duguje „najverovatnije još pet milijardi dinara“.

Niko, čak ni u Agenciji za privatizaciju, ne zna kolika je „Radova“ imovina. Ovaj socijalistički gigant samo u Beogradu ima pravo korišćenja na najmanje deset lokacija. Neki placevi zvrje prazni, na nekima je gradnja započeta pa stala, negde je i završena, kao na primer objekat u Drinčićevoj na Dorćolu, ali ne može da se izvrši tehnički prijem jer se čeka da Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda proverava da li su plaćene naknade.

U međuvremenu, politika Agencije za privatizaciju prema „Radu“ je da što više imovine „izvuče“ iz imovinsko-pravnih problema i proda kako bi bili namireni poverioci. Kad će na red doći zgrada u Bloku 20, neizvesno je. Do tada, nedovršena zgrada umesto da krasi, ostaće nedovršeno ruglo uz reku, na ulazu u grad i na samo tri minuta od centra Beograda.

Nastavak gradnje
Nedovršeni stanovi u naselju dr Ivan Ribar, u objektima GT 201 i GT 302, trebalo bi da budu završeni. U Agenciji za privatizaciju kažu da će u naredne dve nedelje izabrati firmu-izvođača radova kako bi dve zgrade sa 121 stanom bile uskoro završene.
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=43234
 

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
Temelji muzeja Narodnooslobodilačke revolucije.

Prvo jedno upozorenje: NEMOJTE IĆI TAMO!

Ima jako puno rupa i iskrivljenih i zarđalih šipki. Pad sa četiri metra visine je sasvim dovoljan da nekog ubije, a čak da i taj neko preživi, radi se o kraju kroz koji prolazi izuzetno malo ljudi, iako je okružen bulevarima i mnoštvom zgrada. Da ne pominjem da ni telefoni najverovatnije neće raditi iz onih rupa.

OK, sada da krenemo sa slikama - ovo je slikano iz pravca bulevara Nikole Tesle.
img0021fw0.jpg


Konstrukcija nije u potpunosti od armiranog betona, pojedini zidovi su ipak napravljeni od cigala.
img0022jy0.jpg


Gornji deo konstrukcije. Ovde nisam kročio od 1982. godine, tj. od kada su prekinuli radove. Pretpostavljam da je donji deo bio planiran kao depo muzeja. Na ćoškovima je devet metalnih konstrukcija, visine oko šest metara. Deseta je u sredini. U podrumu ima više prostorija, nisam provalio gde je trebao da bude lift i stepenice. Grubo mereno, građevina ima oblik kvadrata, dimenzija 30*30 metara. Na betonske ploče je nasut tanak sloj šljunka, a ovo crveno i žuto na slikama je mahovina. Neke ploče fale a neke su se urušile.

img0023ey9.jpg

img0024ca7.jpg

img0025yu8.jpg

img0026io5.jpg

img0027xb6.jpg

img0028lf7.jpg

img0029uf2.jpg

img0030nq5.jpg

img0032kq8.jpg

img0037fy5.jpg


Ključno pitanje: Da li ovde ima dovoljno mesta za zgradu Opere? Moje mišljenje je da nema. Samo ulaz u bioskop Sava Centra ima veću površinu. Ova zgrada je namenski građena, kao muzej, i mislim da svakako treba da bude muzej. Pošto će muzej holokausta i/ili tolerancije biti na Starom sajmištu, ja bih ili napravio originalni muzej koji prikazuje jedan veoma značajan period naše istorije ili bih u završenu zgradu preselio muzej Afričke umetnosti. Poput muzeja Savremene umetnosti, i ovaj bi deo većih eksponata mogao da drži na otvorenom a i više ljudi bi znalo gde je i moglo da ga poseti nego što je slučaj sa sadašnjom lokacijom na Senjaku.

btw. Da li neko ima planove ili originalne slike projekta, kako je zgrada trebalo da izgleda?
 

vucko

Professional
Učlanjen(a)
20.04.2008.
Poruke
21.008
Pohvaljen
13.384
Lokacija
Zvezdara
Gde se nalazi ovo sto si slikao?mozes li mi dati link na mapi?
 

Ambassador

Advanced
Učlanjen(a)
04.07.2007.
Poruke
3.096
Pohvaljen
4
Lokacija
Belgrade
Ja jurim ne pamtim koliko projekat muzeja, i nikako da nadjem, bio bih presrećan ako bi neko postavio!
Čuo sam da je projekat bio mnoogooo dobar...
 

past

Novice
Učlanjen(a)
16.01.2008.
Poruke
27
Pohvaljen
0
Idejni projektant Muzeja Narodno oslobodilackih ratova Jugoslavije u Beogradu bio je hrvatski arh. prof. Vjenceslav Richter.
Rodjen je u mestu Drenova 1917. godine. U Zagrebu, zavrsio je osnovnu skolu i gimnaziju. Diplomirao je 1949. godine na odeljenju za arhitekturu Tehnickog fakulteta u Zagrebu. Richter je bio veoma zainteresovan za nove momente umetnickog izrazavanja koja su dolazila do izrazaja osnivanjem razlicitih grupa, pokreta i centara, poput: Grupa EXAT-51 (osnovana 1951.g), Studija (Prva) za industrijsko oblikovanje u Zagrebu (osnovana 1956.g) i Centar za industrijsko umetnicko oblikovanje (osnovan 1963.g). Osim ovoga, Richter je od 1950 do 1954. godine bio upravnik odeljenja za arhitekturu na Akademiji primenjenih umetnosti u Zagrebu. U periodu od sredine 60-tih pa do kraja 80-tih, Rihter je experimentisao sa slikarstvom, grafikom, scenografijom, skulpturom ali i alternarivnim vidovima umetnosti o cemu postoji obimna gradja u arhivu Muzeja nauke i umetnosti u Zagrebu. Pocetkom 70-tih, kada je osnovana, Galerija 73 na Banovom Brdu dobila je prepoznatljivi logo koji je dizajnirao Vjenceslar Richter.
Richter je preminuo 2003. godine.
Kao arhitekta, moze se reci, bio je tuzna licnost. Paviljon za Svetsku izložbu u Briselu iz 1958. godine kao i paviljon za Trijenale u Milanu 1964. godine sami po sebi predstavljaju arhitekturu efemernog karaktera koja ostaje poznata iskljucivo preko ilustrativnih primera i kolektivnoj memoriji. Osim parcijalnih ucesca u grupnim izvedbama urbanistickih resenja u slabije naseljenim delovima Hrvatske, Richterovo svakako najznacajnije graditeljsko ostvarenje predstavlja nerealizovana zgrada Muzeja NOR-a u Beogradu. Da je nekim cudom izgradjena, predstavljala bi pravo muzejsko cudo u ovom regionu jer su bili predvidjeni posebno regulisani spratovi, prozorski otvori, mikroklima, koncertna dvorana, restorani i jos mnogo toga cime se danasnji savremeni muzeji u svetu dice kao da je to nesto hiper novo i savremeno. Razlog zasto je projekat stao je - novac. Istini za volju, ovakav muzej jeste potreban prestonici ali ne na ovom mestu. Paradoksalno je zamisliti sliku betonske formacije Muzeja NOR-a, koji je gajio ideolosku osnovu u umetnosti centralizovanog socrealistickog brutalizma, i staklenog solitera danas preuredjenog CK. Malo je anahrono i medjusobno ubijajuce u estetski pojam.
Kada smo kod Richtera, nije na odmet pomenuti i jos jedan angazman ovog arhitekte u Beogradu. Tokom izgradnje zgrade SIV na Novom Beogradu, kabineti Jugoslovenskih drzava bili su uredjivani iskljucivo prema projektima i zamislima, opet, posebno izabranih arhitekata i dizajnera iz zemlje kojoj je pripadao kabinet. Tako je Richteru pripala velika cast da uredi i dizajnira hrvatski kabinet u zgradi Saveznog izvrsnog veca. Danas su dizajnerske modelacije ovih kabineta daleko od prevazidjenih ali drzava nema pravo da ih uredjuje i prilagodjava samvremenim potrebama prvenstveno zbog karaktera ovog objekta koji uziva Prvi stepen zastite kao spomenik kulture od izuzetnog znacaja.
Uskoro cu nakaciti ilustracije hrvatskog kabineta u SIV-u i zgrade Muzeja NOR-a...
 

past

Novice
Učlanjen(a)
16.01.2008.
Poruke
27
Pohvaljen
0
Dakle ljudi, jel moze mala pomoc. Kako da postavim fotografije!?!?!
 

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
Korak 1: Odeš na www.imageshack.us, klikneš na choose, odabereš sličicu (vodi računa da ne bude veća od 3 megabajta)
Korak 2: Klikneš na dugme host it ! i sačekaš da je uploaduje.
Korak 3: prekopiraš tekst pun nerazumljivih simbola :))) iz pravougaonika pored koga piše hotlink for forums u novu poruku
Korak 4: kada to završiš moderator obriše tvoju gornju i ovu moju poruku kao nepotrebne :)

btw. jedva čekam da vidim slike :D
 

past

Novice
Učlanjen(a)
16.01.2008.
Poruke
27
Pohvaljen
0


Projekat glavne fasade Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije prema projektu hrvatskog arhitekte Vjenceslava Richtera iz 1961. godine, kada je bio raspisan konkurs za ovaj objekat.
 

past

Novice
Učlanjen(a)
16.01.2008.
Poruke
27
Pohvaljen
0
O Muzeju (iz projekta Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije): "Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije osnovan je Odlukom Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koja je doneta na svecanoj sednici povodom 40-godisnjice SKJ 19.1prila 1959. godine. Posle kracih organizacionih priprema, naredne, 1960. godine, Muzej pocinje da radi kao samostalna ustanova. U zakonskoj uredbi, kojom je ozvanicen kao institucija, kaze se da je osnovan "radi upoznavanja javnosti sa razvojnim putem, stremljenjima i borbom radnicke klase Jugoslavije, negovanja uspomena na velike dogadjaje i svetle likove jugoslovenske borbene proslosti, a narocito radi vaspitavanja novih pokolenja u duhu revolucionarnog nasledja jugoslovenskih naroda.

...Pitanje izgradnje nove zgrade Muzeja revolucije postavilo se jos na samom pocetku rada ove ustanove. Vec krajem 1961. godine, priredjen je opstejugoslovenski konkurs za dobijanje idejnog arhitektonskog resenja za zgradu Muzeja. Od 19 prispelilh radova, konkursna komisija, sastavljena od istaknutih strucnjaka, umetnika i javnih radnika iz cele zemlje opredelila se za projekat Vjenceslava Rihtera, dipl. inz. arh., iz Zagreba, kao za najuspelije resenje po svim elementima konkursnog programa, te je njegov rad usvojen za izvodjenje.

Medjutim, usled nedostatka sredstava nije doslo do realizacije ovog projekta, koji je dugo godina stajao spreman sa kompletno pripremljenom investiciono-tehnickom dokumentacijom, koju je izradilo preduzece za projektovanje i inzenjering usluge "Modul" iz Beograda. Tek 1975. godine ponovo je pokrenuto pitanje izgradnje Muzeja, a tokom 1976. se usaglasavaju stavovi, vrse se drustveni dogovori i priprema se zakonska osnova za gradnju Muzeja...

...Gradnja treba da zapocne u jesen 1978. godine, a predvidjeno je da se novi Muzej otvori za javnost 1981. godine, povodom 40-godisnjice ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije..."

Ostaci nikada zavrsenog Muzeja revolucije i danas se nalaze izmedju nekadasnjeg SIV-a i CK-a na Novom Beogradu, simbolisuci katastrofu koju su tokom devedesetih, umesto projektovane svetle buducnosti, doziveli i revolucija i narodi i narodnosti Jugoslavije.
Izvor: http://astro.matf.bg.ac.yu/nikolavitas/index.php?id=6&sub=1&page=1
 

past

Novice
Učlanjen(a)
16.01.2008.
Poruke
27
Pohvaljen
0

Hrvatski salon u zdanju Saveznog izvrsnog veca (SIV) na Novom Beogradu.
Autor: V. Richter.
Slika iz 2007. godine.


Vjenceslav Richter u svojoj kuci.
 

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
Ovaj projekat je prosto fantastičan, pravi primer kako bi temelje muzeja trebalo privesti nameni. Sada, da li će to na kraju biti muzej NOB-a, holokausta, tolerancije, gradska galerija, nije toliko bitno. Ovo je recept po kome bi trebalo srediti park, sa travom kao u londonskom Hajd parku, sa belim kamenim stazama. Ovako se čuva sličnost sa originalnim projektom, nastavlja se taj retro sf stil šezdesetih i sjajno se uklapa sa postojećim Muzejom Savremene Umetnosti. Još kada se ceo mozaik posmatra iz npr. restorana na vrhu ušća.... :D:cool:

leopr3dlrgb2208ih9.jpg

leoprer02rgb3211il4.jpg

leoprer02rgb3265ie2.jpg

leoprer03rgb2946ss3.jpg

leoprer03rgb30742lp9.jpg

leoprer03rgb3102xl2.jpg

leoprer03rgb3242kq8.jpg

leoprer04rgb38032jy0.jpg

leoprer04rgb3987xz9.jpg

leoprer04rgb4134po1.jpg

leoprfk02rgb0598lo7.jpg

leoprrenderingrgb02tx7.jpg

squleopr3dlrgb2296qx6.jpg

squleoprer04rgb4163le8.jpg


Molio bih moderatore da izdvoje postove koji se tiču ovog objekta i otvore temu Muzej NOB-a.
 

Milance

Higher intermediate
Učlanjen(a)
31.01.2007.
Poruke
1.966
Pohvaljen
39
Lokacija
Srbija
fantasticno!! sto je najgore to sigurno ne kosta ne znam ni ja koje pare samo treba imati ideju i ocigledno muda da bi se za tako nesto kod nas dalo zeleno svetlo.
 

Sallex

Intermediate
Učlanjen(a)
13.04.2008.
Poruke
174
Pohvaljen
0
Lokacija
Belgrade
Super projekat.
Nego jel pod zgradom RAD-a podrazumevaju onu ogromnu zgradu na cijem krovu stoji reklama SAMSUNG-a, ili onu ruznu pored?
 
Vrh