Novi Avion iliti YU Supersonik je stao cak mnooogo pre izrade prototipa. U VTI postoji samo tehnoloski demonstrator kabine, sto cak nije ni klasicni simulator.... ceo projekat je bila jedna velika megalomanija, drugovi u forumima su mislili da drugovi inzenjeri mogu da projektuju i konstruisu nadvucni lovac-bombarder izmedju III i IV generacije, da SOKO moze da ga izradjuje u seriji.... a da cemo motore, radar, naoruzanje, avionku i know-how za serijsku proizvodnju da uvezemo od velikih sila. ... i da SFRJ ima bruto dohodak po glavi stanovnika da to moze da izdrzi. U isto vreme Svedska, Francuska, V Britanija, Nemacka, Italija krse sve zakone ekonomije i pumpaju miljarde u Gripena, Rafala, Eurofajtera....ti avioni su poskupeli 3-5 puta u odnosu na pocetnu planiranu cenu, i posle velikih lomova su uspeli da se okoncaju sa ogromnim zakasnjenjem....vrachar":1w6e4cas je napisao(la):Onaj nedovrseni avion jos uvek stoji u Vojno-tehnickom institutu. Znam ljude koji su radili na tome. Kazu da se na projektu radilo do 1992. kada je iz poznatih razloga sve stavljeno na led, a do tada je u celu stvar bilo ulozeno preko milijarde dolara. Velika steta :/
Pogledaj temu : "Privredna zona Autoput-Aerodrom" @ Projektibigvlada":2fphrrvp je napisao(la):A tehnološki park je pravi način da se izvučemo iz krize.
znaci nikada mi nece biti jasno zasto se nesto ne ucini po tom pitanju, mislim da tu u poslednjih dvadeset godina se nije nista radilo osim one odvratne zgrade kad se krene od slavije na gore (odmah na pocetku) i ona na sledecem cosku koja ocigledno nije u najboljim odnosima sa svojim prizemljemNenad":c3z7vg7m je napisao(la):- onaj krs u Bulevaru oslobodjenja sa leve strane gledano iz pravca Slavije
izvor BlicAutor: Svetlana Palić | 27.05.2008 - 09:03
Simbol propasti velikih socijalističkih giganata, poslovna zgrada Građevinskog preduzeća „Rad“ u Bloku 20 kod hotela „Hajat“, godinama stoji nedovršena, a tako će, izgleda, biti još dugo. Kraj sedam godina dugom stečaju se ne nazire, kao ni završetak monumentalne zgrade od 56.000 kvadrata na ekskluzivnoj lokaciji uz reku Savu.
- U toj poslovnoj zgradi, čak 35.000 kvadrata potražuju poverioci. Vode se brojni sudski postupci i tek kad oni budu završeni, zgrada će moći da ide na prodaju. Kad će to biti niko ne zna, zavisi od sudova - kažu u Agenciji za privatizaciju, koja je 18.7.2006. godine preuzela od Trgovinskog suda u Beogradu predmet stečaja Građevinskog preduzeća „Rad“.
Zgrada u Bloku 20 počela je da se gradi početkom 90-tih godina, Trebalo je to da bude još jedno moderno, čak monumentalno, zdanje u okruženju sličnih zgrada kao što su Hotel „Hajat“, zgrada NIS „Jugopetrol“ i nekad „Geneksovi“, a sada „Deltini“ apartmana.
Umesto toga, drvenom i žičanom ogradom ograđen plac u bloku 20 nedovoljno štiti zdanje od 13 spratova, koje je pre deset godina bilo skoro završeno.
Da je završena, ova supermoderna zgrada na jedinstvrenoj lokaciji u gradu, sa garažama, svojim prilazom, predviđenim restoranom na vrhu sa kojeg se pruža predivan pogled na stari Beograd, predstavljala bi pravi biser. Njena vrednost procenjuje se na najmanje sto miliona evra.
- „Rad“ je ogroman, imovina im je ogromna, a i dugovanja i potraživanja. Tokom dve godine obradili smo 5.000 zahteva poverilaca i utvrdili da „Rad“ duguje tim ljudima i firmama oko pet milijardi dinara - kažu u Agenciji za privatizaciju, dodajući da je to samo polovina potraživanja i da „Rad“ duguje „najverovatnije još pet milijardi dinara“.
Niko, čak ni u Agenciji za privatizaciju, ne zna kolika je „Radova“ imovina. Ovaj socijalistički gigant samo u Beogradu ima pravo korišćenja na najmanje deset lokacija. Neki placevi zvrje prazni, na nekima je gradnja započeta pa stala, negde je i završena, kao na primer objekat u Drinčićevoj na Dorćolu, ali ne može da se izvrši tehnički prijem jer se čeka da Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda proverava da li su plaćene naknade.
U međuvremenu, politika Agencije za privatizaciju prema „Radu“ je da što više imovine „izvuče“ iz imovinsko-pravnih problema i proda kako bi bili namireni poverioci. Kad će na red doći zgrada u Bloku 20, neizvesno je. Do tada, nedovršena zgrada umesto da krasi, ostaće nedovršeno ruglo uz reku, na ulazu u grad i na samo tri minuta od centra Beograda.
Nastavak gradnje
Nedovršeni stanovi u naselju dr Ivan Ribar, u objektima GT 201 i GT 302, trebalo bi da budu završeni. U Agenciji za privatizaciju kažu da će u naredne dve nedelje izabrati firmu-izvođača radova kako bi dve zgrade sa 121 stanom bile uskoro završene.
Izvor: http://astro.matf.bg.ac.yu/nikolavitas/index.php?id=6&sub=1&page=1O Muzeju (iz projekta Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije): "Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije osnovan je Odlukom Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koja je doneta na svecanoj sednici povodom 40-godisnjice SKJ 19.1prila 1959. godine. Posle kracih organizacionih priprema, naredne, 1960. godine, Muzej pocinje da radi kao samostalna ustanova. U zakonskoj uredbi, kojom je ozvanicen kao institucija, kaze se da je osnovan "radi upoznavanja javnosti sa razvojnim putem, stremljenjima i borbom radnicke klase Jugoslavije, negovanja uspomena na velike dogadjaje i svetle likove jugoslovenske borbene proslosti, a narocito radi vaspitavanja novih pokolenja u duhu revolucionarnog nasledja jugoslovenskih naroda.
...Pitanje izgradnje nove zgrade Muzeja revolucije postavilo se jos na samom pocetku rada ove ustanove. Vec krajem 1961. godine, priredjen je opstejugoslovenski konkurs za dobijanje idejnog arhitektonskog resenja za zgradu Muzeja. Od 19 prispelilh radova, konkursna komisija, sastavljena od istaknutih strucnjaka, umetnika i javnih radnika iz cele zemlje opredelila se za projekat Vjenceslava Rihtera, dipl. inz. arh., iz Zagreba, kao za najuspelije resenje po svim elementima konkursnog programa, te je njegov rad usvojen za izvodjenje.
Medjutim, usled nedostatka sredstava nije doslo do realizacije ovog projekta, koji je dugo godina stajao spreman sa kompletno pripremljenom investiciono-tehnickom dokumentacijom, koju je izradilo preduzece za projektovanje i inzenjering usluge "Modul" iz Beograda. Tek 1975. godine ponovo je pokrenuto pitanje izgradnje Muzeja, a tokom 1976. se usaglasavaju stavovi, vrse se drustveni dogovori i priprema se zakonska osnova za gradnju Muzeja...
...Gradnja treba da zapocne u jesen 1978. godine, a predvidjeno je da se novi Muzej otvori za javnost 1981. godine, povodom 40-godisnjice ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije..."
Ostaci nikada zavrsenog Muzeja revolucije i danas se nalaze izmedju nekadasnjeg SIV-a i CK-a na Novom Beogradu, simbolisuci katastrofu koju su tokom devedesetih, umesto projektovane svetle buducnosti, doziveli i revolucija i narodi i narodnosti Jugoslavije.