Naplata putarine: vinjete, naplatne rampe, TAG uređaji
- Začetnik teme Earthmoving
- Datum pokretanja
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.414
- Pohvaljen
- 2.324
Uskoro putarina za teretnjake i na putevima nižeg reda, po istoj ceni kao na autoputevima? - Traži se projektant sistema naplate
Uskoro putarina za teretnjake i na putevima nižeg reda, po istoj ceni kao na autoputevima? - Traži se projektant sistema naplate
www.ekapija.com
StaraMo
Advanced
StaraMo
Advanced
Jak je lobi kamionskih prevoznika ali su sada poslednjim tenderom o održavanju sistema naplate putarine doveli konzorcijum jedne strane velike firme i jednog domaćeg internet provajdera koji će sada po prirodi stvari gurati da proda svoj sistem jer uglavnom takve i proizvodi i po tome su poznati po svetu.Tradicionalni tekst koji izlazi na šestomesečnom nivou
Jedino ako ovog puta stvarno ne bude nešto jer je tender...
Logično bi onda bilo da će po prirodi stvari i biznisa takva firma ako uspe sa ovim poslom dalje gledati da proširi posao i na autoputeve što bi značilo kraj naplatnih rampi.
Cene takvog celog sistema bi zemlju koštao preko 100-150 mln eura,ali bi istovremeno značio značajna smanjivanja ljudi na naplati.
Svakako zbog raznoraznih razloga nije isključeno i apsurdno stanje da ostanu oba sistema pa da recimo Milošem plaćate putarinu klasično a ako vozite 100metara desno Ibarskom plaćate bez zaustavljanja na najmodernijim portalima.
Znaju ovde već forumaši da takve sisteme uvode mnogi pa eto nade protivnicima rampi da se nadaju.
Poslednja izmena:
Ne znam za samu cenu, laički mi zvuči neopravdano visoko, ali svakako odlazak rampi u istoriju jeste prvorazredan društveni interes. Ako naplata putarina po km može tako da se organizuje, to je pravac koji treba podržati (naravno, uz pošten tender, bez "cornering market" uslova).
StaraMo
Advanced
Hrvatsku bez Bina Istra dela košta oko 80 milona plus 50 miliona za rusenje postojecih traka,prepravki trupa puta itd.Po toj logici ni mi ne možemo biti ispod te cifre.
Citiram Butkovića iz Autocesta HR.
Taj se sustav može očekivati već iduće godine. “Cilj je da bude 1.1. 2024. godine. Ranije ne može biti”, rekao je Butković, dodavši da će cijeli sustav koštati 500 milijuna kuna.
“Neće biti rampi, imat ćete poseban račun na kojem ćete imati posebna sredstva koja će se skidati ulaskom i izlaskom s autoceste. Više nema rampi, nema gužvi i cilj je povećati promet na autocestama. To je vid elektroničke vinjete, vidite da se klasične vinjete napuštaju”, rekao je Butković.
StaraMo
Advanced
Većina inkasanata koji rade u kućicama za naplatu bi se uvodjenjem ovog sistema trebala zapitati o budućnosti svog posla.Opet ako se napravi neki truli kompromis bili bi verovatno jedina zemlja koja jedne puteve naplaćuje ovako a druge onako.
Zamislite sad dva ista šlepera krenu iz Čačka za Beograd i na kružnom toku u Preljini jedan ode na autoput i tamo bude naplaćivan karticom ili tagom a drugi nastavi Ibarskom i bude naplaćivan preko DSRC i portala.
I oba dodju u Beograd,postavlja se pitanje zašto ovaj sistem odmah ne nazovemo Free Flow i prestanemo više graditi rampe,petlje i proširivati iste kao što se trenutno čini sa 29 stanica.
Jel opravdanje za dupli sistem to što putnički saobraćaj ne možemo naterati da kupi tag ili da ima čiste tablice ili da se prijavi na aplikaciju.Meni je ovo komedija.
Zamislite sad dva ista šlepera krenu iz Čačka za Beograd i na kružnom toku u Preljini jedan ode na autoput i tamo bude naplaćivan karticom ili tagom a drugi nastavi Ibarskom i bude naplaćivan preko DSRC i portala.
I oba dodju u Beograd,postavlja se pitanje zašto ovaj sistem odmah ne nazovemo Free Flow i prestanemo više graditi rampe,petlje i proširivati iste kao što se trenutno čini sa 29 stanica.
Jel opravdanje za dupli sistem to što putnički saobraćaj ne možemo naterati da kupi tag ili da ima čiste tablice ili da se prijavi na aplikaciju.Meni je ovo komedija.
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
Koliko ja znam DSRC (Dedicated short-range communications) sistem naplate putarina mi već imamo na autoputevima za one koji ga žele.
Za one koji ne žele da kupe ENP uređaj i registruju se u sistem, omogućeno je plaćanje i na klasičan način.
Pošto je saobraćaj kod nas poprilično sezonski i tranzitni, klasičan sistem naplate bi trebao biti više namenjen strancima i onim domaćim vozačima koji se 'boje' novog uređaja.
Na one koji se 'boje' mislim na teoretičara zavere koji imaju strah od praćenja, to su isti oni koji ne žele čip u ličnoj karti.
Bilo bi mnogo bolje kada bi što više domaćih vozača imalo već postojeći ENP uređaj, kada bi bilo što više ENP prolaza i kada bi oni bili levo na naplatnima rampama, a kućice za klasičnu naplatu treba svesti na neki manji broj i postaviti ih desno na naplatnim rampama. A naravno bilo bi potrebno i mnogo bolje stimulisati ENP korisnike kao što to rade u Hrvatskoj sa popustom od preko 20%. Takav sistem bi zadovoljio sve.
U Hrvatskoj planiraju da ukinu klasičan sistem naplate na autoputevima ali ostavljaju DSRC sistem koji već imaju i planiraju da uvedu paralelno još i novi sistem prepoznavanja tablica. Domaćim vozačima preporučuju da ostanu na starom DSRC sistemu uz popuste na putarinu jer je stabilan i proveren. Što je po meni absurdno jer tablice domaćih vozača nebi trebale da budu enigma za novi sistem naplate sa prepoznavanjem tablica. Kod takvih sistema sa prepoznavanjem tablica su veći problem stranci, a oni baš za njih i uvode takav sistem. Naravno u Hrvatskoj ostaje sistem naplate po pređenom kilometru.
U Sloveniji kamionski saobraćaj na autoputevima ima sistem naplate po pređenom kilometru i DSRC sistem. Dok putnička vozila kupuju elektronsku vremenski ograničenu vinjetu. Do kraja 2021. godine se je vinjeta lepila na vozilo dok od početka 2022. godine vinjeta se više ne lepi, postala je elektronska i postavljeni su portali sa kamerama za prepoznavanje tablica (ALPR sistem). Ali sistem nije baš tako savršen kao što neki govore. Zadatak ALPR sistema u Sloveniji je samo da prepozna da li vozilo ima plaćenu vinjetu ili nema. Ako vas sistem ne prepozna na prvom portalu kroz koji prođete, prepozna će vas na sledećem. Dok kod ALPR sistema gde je jako bitno kroz koje ste sve portale prošli da bi vam mogla biti pravilno naplaćena putarina po pređenom kilometru, grešaka pri očitavanju tablica nesme da bude jer će vam u protivnom biti naplaćeno kao i kod našeg trenutnog ENP sistema čitava deonica ako dođe do greške kod očitavanju uređaja pri ulazu ili izlazu sa autoputa.
Što se tiče naplate za kamione sa 4 ili više osovina na regionalnim putevima kod nas ovaj DSRC sistem je pomalo zastareo jer će biti potrebno postaviti ogroman broj portala za registrovanje kretanja tih vozila opremljenim uređajem za indentifikaciju vozila. Mislim da bi mnogo bolji sistem za to bio GNSS gde nebi bila potrebna gradnja velikog broja portala na putevima jer bi sistem funcionisao uz pomoć uređaja u vozilu i satelita, a naplata bi bila po pređenom kilometru. Kamiona je mnogo manje nego automobila tako da je po meni za naplatu putarine na reginalnim putevima GNSS sistem primereniji. GNSS uređaj u vozilu je skuplji, ali zato nije potrebno postavljati portale na svakom skretanju sa magistralnog puta. A svi znamo da je mnogo više skretanja sa magistralnog puta nego ulaza/izlaza na autoputevima.
Po meni najpošteniji sistem je po pređenom kilometru. Na autoputevima za automobile je najbolji DSRC sistem jer je proveren i funkcionalan, a jeftin za uvođenje. Za kamione zbog naplate putarine na autoputevima i reginalnim putevima najbolji sistem je kombinacija DSRC i GNSS. Takav uređaj je skuplji ali kamiona je manje. A automobili stranih tablima mogu da koriste DSRC sistem na autoputevima ili da plaćaju putarinu klasično jer bi za njih ostavio nekoliko kućica na desnoj strani naplatnih rampi na autoputevima.
Za one koji ne žele da kupe ENP uređaj i registruju se u sistem, omogućeno je plaćanje i na klasičan način.
Pošto je saobraćaj kod nas poprilično sezonski i tranzitni, klasičan sistem naplate bi trebao biti više namenjen strancima i onim domaćim vozačima koji se 'boje' novog uređaja.
Na one koji se 'boje' mislim na teoretičara zavere koji imaju strah od praćenja, to su isti oni koji ne žele čip u ličnoj karti.
Bilo bi mnogo bolje kada bi što više domaćih vozača imalo već postojeći ENP uređaj, kada bi bilo što više ENP prolaza i kada bi oni bili levo na naplatnima rampama, a kućice za klasičnu naplatu treba svesti na neki manji broj i postaviti ih desno na naplatnim rampama. A naravno bilo bi potrebno i mnogo bolje stimulisati ENP korisnike kao što to rade u Hrvatskoj sa popustom od preko 20%. Takav sistem bi zadovoljio sve.
U Hrvatskoj planiraju da ukinu klasičan sistem naplate na autoputevima ali ostavljaju DSRC sistem koji već imaju i planiraju da uvedu paralelno još i novi sistem prepoznavanja tablica. Domaćim vozačima preporučuju da ostanu na starom DSRC sistemu uz popuste na putarinu jer je stabilan i proveren. Što je po meni absurdno jer tablice domaćih vozača nebi trebale da budu enigma za novi sistem naplate sa prepoznavanjem tablica. Kod takvih sistema sa prepoznavanjem tablica su veći problem stranci, a oni baš za njih i uvode takav sistem. Naravno u Hrvatskoj ostaje sistem naplate po pređenom kilometru.
U Sloveniji kamionski saobraćaj na autoputevima ima sistem naplate po pređenom kilometru i DSRC sistem. Dok putnička vozila kupuju elektronsku vremenski ograničenu vinjetu. Do kraja 2021. godine se je vinjeta lepila na vozilo dok od početka 2022. godine vinjeta se više ne lepi, postala je elektronska i postavljeni su portali sa kamerama za prepoznavanje tablica (ALPR sistem). Ali sistem nije baš tako savršen kao što neki govore. Zadatak ALPR sistema u Sloveniji je samo da prepozna da li vozilo ima plaćenu vinjetu ili nema. Ako vas sistem ne prepozna na prvom portalu kroz koji prođete, prepozna će vas na sledećem. Dok kod ALPR sistema gde je jako bitno kroz koje ste sve portale prošli da bi vam mogla biti pravilno naplaćena putarina po pređenom kilometru, grešaka pri očitavanju tablica nesme da bude jer će vam u protivnom biti naplaćeno kao i kod našeg trenutnog ENP sistema čitava deonica ako dođe do greške kod očitavanju uređaja pri ulazu ili izlazu sa autoputa.
Što se tiče naplate za kamione sa 4 ili više osovina na regionalnim putevima kod nas ovaj DSRC sistem je pomalo zastareo jer će biti potrebno postaviti ogroman broj portala za registrovanje kretanja tih vozila opremljenim uređajem za indentifikaciju vozila. Mislim da bi mnogo bolji sistem za to bio GNSS gde nebi bila potrebna gradnja velikog broja portala na putevima jer bi sistem funcionisao uz pomoć uređaja u vozilu i satelita, a naplata bi bila po pređenom kilometru. Kamiona je mnogo manje nego automobila tako da je po meni za naplatu putarine na reginalnim putevima GNSS sistem primereniji. GNSS uređaj u vozilu je skuplji, ali zato nije potrebno postavljati portale na svakom skretanju sa magistralnog puta. A svi znamo da je mnogo više skretanja sa magistralnog puta nego ulaza/izlaza na autoputevima.
Po meni najpošteniji sistem je po pređenom kilometru. Na autoputevima za automobile je najbolji DSRC sistem jer je proveren i funkcionalan, a jeftin za uvođenje. Za kamione zbog naplate putarine na autoputevima i reginalnim putevima najbolji sistem je kombinacija DSRC i GNSS. Takav uređaj je skuplji ali kamiona je manje. A automobili stranih tablima mogu da koriste DSRC sistem na autoputevima ili da plaćaju putarinu klasično jer bi za njih ostavio nekoliko kućica na desnoj strani naplatnih rampi na autoputevima.
Poslednja izmena:
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
Koliko znam naša Uprava carine već koristi GNSS sistem za plombu sa lokatorom na kamionima u tranzitu. Jer se prati njihovo kretanje i da li je terentni prostor otvaran tako da bi moglo već taj postojeći sistem nadograditi i uz pomoć njega vršiti i naplatu putarine za strane kamione na autoputevima i regionalnim putevima.
StaraMo
Advanced
Neće ići na satelit i to je već potvrdjeno u studiji koju su za tu potrebu radili.Studija je rekla Multi Lane Free Flow ili skraćeno MLFF. Naravno da GNSS praktičnije rešenje ali su ugovori jako skupi a mislim da je upravo na carini bila neka afera koja je posle zataškana u vezi nabavke tih plombi.
I Hrvatski ministar je rekao da ni oni neće ići na satelit već na portale i DSRC MLFF.
Portale neće postavljati baš na svakom izlazu već po nekoliko uz koridore na mestima gde najčešće kamioni izbegavaju putarinu tako da se ne ugroze izlazi iz gradova na koridore ali da se spreči korićenje regionalnih puteva i spreči obilazak tih portala...Ali kamioni i dalje neće imati obavezu posedovanja taga pa će biti potrebno svako vozilo obraditi i poslati mu slike i račun za uplatu a problem je još veći sa stranim kamionima bez taga i sistem mora biti u real time vezi sa granicom....Upravo zbog toga ovaj sistem će zahtevati još radnika a ovamo na klasičnoj naplati već imamo vojsku ljudi.
Zato kažem da je trenutak da se razmisli šta i kako dalje.
I Hrvatski ministar je rekao da ni oni neće ići na satelit već na portale i DSRC MLFF.
Portale neće postavljati baš na svakom izlazu već po nekoliko uz koridore na mestima gde najčešće kamioni izbegavaju putarinu tako da se ne ugroze izlazi iz gradova na koridore ali da se spreči korićenje regionalnih puteva i spreči obilazak tih portala...Ali kamioni i dalje neće imati obavezu posedovanja taga pa će biti potrebno svako vozilo obraditi i poslati mu slike i račun za uplatu a problem je još veći sa stranim kamionima bez taga i sistem mora biti u real time vezi sa granicom....Upravo zbog toga ovaj sistem će zahtevati još radnika a ovamo na klasičnoj naplati već imamo vojsku ljudi.
Zato kažem da je trenutak da se razmisli šta i kako dalje.
Zar nisu vinjete najbolje, najjednostavnije i najjeftinije rešenje.
Ne plaćaš gomilu radnika, imaš daleko manje elektronike koju treba da odrzavas, a rešio bi i problem kamionskog korišćenja magistrala zbog uštede. Ni jedan kamion ne bi išao na magistralu ako bi već kupio vinjetu.
Nemaš zastoja, stimuliše se domaće korišćenje autoputeva, strani tranzit plaća skuplje kada se preracuna po km.
Ne plaćaš gomilu radnika, imaš daleko manje elektronike koju treba da odrzavas, a rešio bi i problem kamionskog korišćenja magistrala zbog uštede. Ni jedan kamion ne bi išao na magistralu ako bi već kupio vinjetu.
Nemaš zastoja, stimuliše se domaće korišćenje autoputeva, strani tranzit plaća skuplje kada se preracuna po km.
StaraMo
Advanced
Vinjetu za teretni saobraćaj u našem regionu a i šire ima samo Rumunija i to je produkt što koš nisu zaokružili mreže autopoteva pa im ta tema nije na redu a imaju stabilne izvore prihoda za putnu privredu (ovo zadnje nagadjam).
Direktiva EU je da sve članice do 2030 moraju ugasiti vinjetu za komercijalni saobraćaj.I to svako ko je u putnoj privredi i transportu zna da je naplata iskazana po kilometru.
E sad to automatski ne znači da se moraju imati rampe već savremene DSRC(kakav mi kanimo staviti na magistrale) ili GNSS sisteme.
A putnički saobraćaj naplaćuju vinjetom i po toj istoj direktivi EU će im biti dozvoljeno da je zadrže ako dokažu da bi im odnos prihod rashod u suprotnom bio mali.
Direktiva EU je da sve članice do 2030 moraju ugasiti vinjetu za komercijalni saobraćaj.I to svako ko je u putnoj privredi i transportu zna da je naplata iskazana po kilometru.
E sad to automatski ne znači da se moraju imati rampe već savremene DSRC(kakav mi kanimo staviti na magistrale) ili GNSS sisteme.
A putnički saobraćaj naplaćuju vinjetom i po toj istoj direktivi EU će im biti dozvoljeno da je zadrže ako dokažu da bi im odnos prihod rashod u suprotnom bio mali.
W
WLABmz
Guest
Мислим да измишљаш проблем. Није ствар што се људи "боје" како ти кажеш, него што се таг уређај наплаћује и то папрено.
srdjanprpa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.07.2017.
- Poruke
- 2.168
- Pohvaljen
- 8.206
2000 dinara je papreno za tag?
Ako je papreno onda ne treba da se vozi autoputem vec magistralnim, po kilometrazi je isto, samo je vreme prolaska drasticno drugacije.
Ako je papreno onda ne treba da se vozi autoputem vec magistralnim, po kilometrazi je isto, samo je vreme prolaska drasticno drugacije.
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
Baterija u ENP uređaju traje 5 ili više godina, tako da je to odprilike trošak za vozača od oko 400 RSD godišnje na osnovu upotrebe uređaja.
U Hrvatskoj uređaj je koštao 120 HRK što je oko 16 EUR.
Kolika je nabavna cena uređaja i kolika je cena održavanja sistema po korisniku stvarno ne znam.
Svi mi bi želeli da je uređaj jeftiniji, a da je popust pri pripejd sistemu plaćanja veći kao što imaju u Hrvatskoj popust od preko 20%.
Ali opet uređaj mora imeti neku svoju cenu jer kada bi bili besplatni ili bi se prodavali ispod cene proizvodnje bi Putevi Srbije bili u minusu jer ljudi bi automatski manje pazili na uređaj, gubili bi jih, oštećivali, držali u kolima i kada je ekstremno hladno i kada je ekstreno vruće što skraćuje životni vek ENP uređaja, baterije u njemu.
U inostranstvu su čak došli do zaključka da životni vek baterije u ENP uređajima drastično se skraćuje ako uređaj čuvate u kući u blizini WiFi kućnog rutera koji radi i na WiFi kanalima višim od 5GHz jer ENP uređaji rade na frekvenciji 5,8GHz.
Tako da treba uzeti u obzir pri određivanju potrošačke cene ENP uređaja za vozače i nabavnu cenu i koliku štetu bi imali Putevi Srbije ukoliko bi cena ENP uređaja bila ispod nabavne cene uređaja.
Najpošteniji način naplate putarine je po pređenom kilometru koju zagovara i sama Evropska unija i zato i prisiljava države da pređu na taj sistem.
Koliko se voziš, toliko i platiš.
Jer ni Slovenija sa uvođenjem vinjeta nije ništa specijalno finansijski prosperirala, država iz budžeta pokriva još uvek deo otplate kredita podignutih za izgradnju autoputeva jer prihodi od vinjeta nisu dovoljni. Vinjete na snazi drže Ljubljančani zato što oni imeju autoput prsten oko Ljubljane koji koriste svakodnevno i imaju autoputeve na sve četri strane i odgovaraju onima koji žive u okolnim mestima oko Ljubljane, a rade u Ljubljani i voze se svakodnevno na posao autoputem. Tako da su na autoput prstenu oko Ljuljane i na prilaznim autoputevima ka Ljubljani u vreme špica (početak i kraj radnog vremena) ogromni čepovi i gužve od po nekoliko kilometara. Dok svi koji nisu Ljubljančani i koji se autoputem ne voze na posao u Ljubljanu smatraju vinjete pljačkom kao i strani tranzitni putnici koji već imaju isplanirane paralelne puteve za tranzit. Austrijski autoklub je čim su u Sloveniji uvedene vinjete obavestio svoje članove kako da od granice Austrije do granice Hrvatske idu paralelnim putem kroz Sloveniju u dužini 50km i uštede 15 EUR za vinjetu koja traje tačno 7 dana. A pošto se računa i prvi dan plus 6 dana, oni koji odlaze na more od subote do subote moraju da kupe dve sedmodnevne vinjete ili mesečnu koja je 30 EUR, tako da Austrijanci na toj relaciji zaobilaze Slovenačke autoputeve. Isti slučaj je i na slovenačkoj obali gde su Italijane osmislili čak dve putanje ka Hrvatskoj granici sa zaobilaženjem plaćanja slovenačke vinjete, a pošto su Italijani išli manjim putevima kroz manja mestašća i pošto se je lokalno stanovništvo pobunilo, deo autoputa na slovenačkoj obali je izuzet iz plaćanja vinjetom da bi Italijane vratili na autoput i smirili lokalno stanovništvo što je po meni još veći absurd.
U Hrvatskoj uređaj je koštao 120 HRK što je oko 16 EUR.
Kolika je nabavna cena uređaja i kolika je cena održavanja sistema po korisniku stvarno ne znam.
Svi mi bi želeli da je uređaj jeftiniji, a da je popust pri pripejd sistemu plaćanja veći kao što imaju u Hrvatskoj popust od preko 20%.
Ali opet uređaj mora imeti neku svoju cenu jer kada bi bili besplatni ili bi se prodavali ispod cene proizvodnje bi Putevi Srbije bili u minusu jer ljudi bi automatski manje pazili na uređaj, gubili bi jih, oštećivali, držali u kolima i kada je ekstremno hladno i kada je ekstreno vruće što skraćuje životni vek ENP uređaja, baterije u njemu.
U inostranstvu su čak došli do zaključka da životni vek baterije u ENP uređajima drastično se skraćuje ako uređaj čuvate u kući u blizini WiFi kućnog rutera koji radi i na WiFi kanalima višim od 5GHz jer ENP uređaji rade na frekvenciji 5,8GHz.
Tako da treba uzeti u obzir pri određivanju potrošačke cene ENP uređaja za vozače i nabavnu cenu i koliku štetu bi imali Putevi Srbije ukoliko bi cena ENP uređaja bila ispod nabavne cene uređaja.
Najpošteniji način naplate putarine je po pređenom kilometru koju zagovara i sama Evropska unija i zato i prisiljava države da pređu na taj sistem.
Koliko se voziš, toliko i platiš.
Jer ni Slovenija sa uvođenjem vinjeta nije ništa specijalno finansijski prosperirala, država iz budžeta pokriva još uvek deo otplate kredita podignutih za izgradnju autoputeva jer prihodi od vinjeta nisu dovoljni. Vinjete na snazi drže Ljubljančani zato što oni imeju autoput prsten oko Ljubljane koji koriste svakodnevno i imaju autoputeve na sve četri strane i odgovaraju onima koji žive u okolnim mestima oko Ljubljane, a rade u Ljubljani i voze se svakodnevno na posao autoputem. Tako da su na autoput prstenu oko Ljuljane i na prilaznim autoputevima ka Ljubljani u vreme špica (početak i kraj radnog vremena) ogromni čepovi i gužve od po nekoliko kilometara. Dok svi koji nisu Ljubljančani i koji se autoputem ne voze na posao u Ljubljanu smatraju vinjete pljačkom kao i strani tranzitni putnici koji već imaju isplanirane paralelne puteve za tranzit. Austrijski autoklub je čim su u Sloveniji uvedene vinjete obavestio svoje članove kako da od granice Austrije do granice Hrvatske idu paralelnim putem kroz Sloveniju u dužini 50km i uštede 15 EUR za vinjetu koja traje tačno 7 dana. A pošto se računa i prvi dan plus 6 dana, oni koji odlaze na more od subote do subote moraju da kupe dve sedmodnevne vinjete ili mesečnu koja je 30 EUR, tako da Austrijanci na toj relaciji zaobilaze Slovenačke autoputeve. Isti slučaj je i na slovenačkoj obali gde su Italijane osmislili čak dve putanje ka Hrvatskoj granici sa zaobilaženjem plaćanja slovenačke vinjete, a pošto su Italijani išli manjim putevima kroz manja mestašća i pošto se je lokalno stanovništvo pobunilo, deo autoputa na slovenačkoj obali je izuzet iz plaćanja vinjetom da bi Italijane vratili na autoput i smirili lokalno stanovništvo što je po meni još veći absurd.
W
WLABmz
Guest
Наравно да јесте, јер то је средство наплате услуге, није услуга. Корисник аутопута плаћа услугу вожње аутопутем, њему уређај није потребан, већ је потребан вршиоцу услуге да би одредио цену и наплатио износ. Да је укључено 2000 дин кредита за наплату путарине у оквиру цене тага, онда би било ок. Могли би тако да наплаћују и картонче које ти изађе из апарата 5 динара сваки пут када ручно плаћаш путарину, по тој логици.
dziggy
Advanced
U Srbiji ljudi ne kapiraju bas najbolje, a vole da plate vise nego leba da jednu. Zato nas i deru na sve strane, a narod voli.
weatherman
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.01.2022.
- Poruke
- 233
- Pohvaljen
- 486
Do sada je bilo dosta razlicitih promo akcija da se tag nabavi besplatno tj. da se plati 1000din ali se te iste pare dobiju nazad kao kredit za putarinu tako da ukoliko neko zeli i redovno prati tematiku i informise se moguce je zaobici i taj pocetni trosak od cca. 2000din za sam tag. Ja sam iskoristio jednu takvu priliku u septembru 2021. preko kompanije ALLYES/ENPAY ali verujem da ih je od tada bilo jos.
W
WLABmz
Guest
Тако jе. Била је та кампања, али од те кампање није било ниједне више. Увести то као стандардну понуду - верујем да би се број возача који користе таг поприлично повећао.
За неког ко јако пуно користи аутопут, нарочито са попустом за веће уплате, свакако процентуално није велики трошак, али неко ко годишње пар пута користи аутопут, није исплативо. Потребно је наћи решење које ће убрзати процес наплате и за ову другу категорију корисника аутопута.
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 4.772
- Pohvaljen
- 12.798
Ja sam 2021.godi e uzeo u kampanji sa Masterkard tag za 1000 + 1000 putarine na njemu. I bila je najmanje još jedna akcija posle moje kupovine.
Oba puta sam podelio link kolegama, da iskoriste, i od 30 ljudi tag je uzelo NULA. Svi su u fazonu da idu na AP samo par puta godišnje....
Oba puta sam podelio link kolegama, da iskoriste, i od 30 ljudi tag je uzelo NULA. Svi su u fazonu da idu na AP samo par puta godišnje....
Ne spadam u ovu kategoriju. Autoput koristim u privatne svrhe(odmori, poseta rodbini, tazbini...). ali svaki minut koji sam propustio da cekam u redu za mene je plus.
Cak sam i grcki tag kupio prosle godine jer sam samo u jednom pravcu na vise naplatnih rampi cekao sigurno vise od pola sata ukupno. Tamo je uredjaj besplatan( sav iznos je kredit- platio ga 20e)
Ubeđivao sam i ja masu ljudi da kupe, pa kažu da im je mnogo. A onda kukaju koliko su stajali. I jednom da uštediš prženje na vrućini, vredi.
Od onoga što najčešće koristim, nervira me Batočina sa jednim zajedničkim kanalom za enp i keš i izlaz u Pakovraću koji mi čestu sprže sav benefit taga. U Pakovraću je krako prilazno polje i neka ima jedan kamionili autobus na kešu, moraš da čekaš da se on pomeri, da bi prišao enp.
Sve ostalo je besprekorno.
Od onoga što najčešće koristim, nervira me Batočina sa jednim zajedničkim kanalom za enp i keš i izlaz u Pakovraću koji mi čestu sprže sav benefit taga. U Pakovraću je krako prilazno polje i neka ima jedan kamionili autobus na kešu, moraš da čekaš da se on pomeri, da bi prišao enp.
Sve ostalo je besprekorno.
srdjanprpa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.07.2017.
- Poruke
- 2.168
- Pohvaljen
- 8.206
Isti slucaj je i sa naplatnom stanicom Pozarevac, do skoro je ova jedna traka bila i ENP i ulaz za kes placanje, poslednjih 2,3 meseca su smanjili jednu izlaznu pa sad ima jedna ulazna za kes a druga ulazna za enp, mada su krenuli sa prosirenjem naplatnih rampi.
www.google.com
Google мапе
Пронађите локална предузећа, погледајте мапе и преузмите упутства за вожњу у Google мапама.
www.google.com