Baterija u ENP uređaju traje 5 ili više godina, tako da je to odprilike trošak za vozača od oko 400 RSD godišnje na osnovu upotrebe uređaja.
U Hrvatskoj uređaj je koštao 120 HRK što je oko 16 EUR.
Kolika je nabavna cena uređaja i kolika je cena održavanja sistema po korisniku stvarno ne znam.
Svi mi bi želeli da je uređaj jeftiniji, a da je popust pri pripejd sistemu plaćanja veći kao što imaju u Hrvatskoj popust od preko 20%.
Ali opet uređaj mora imeti neku svoju cenu jer kada bi bili besplatni ili bi se prodavali ispod cene proizvodnje bi Putevi Srbije bili u minusu jer ljudi bi automatski manje pazili na uređaj, gubili bi jih, oštećivali, držali u kolima i kada je ekstremno hladno i kada je ekstreno vruće što skraćuje životni vek ENP uređaja, baterije u njemu.
U inostranstvu su čak došli do zaključka da životni vek baterije u ENP uređajima drastično se skraćuje ako uređaj čuvate u kući u blizini WiFi kućnog rutera koji radi i na WiFi kanalima višim od 5GHz jer ENP uređaji rade na frekvenciji 5,8GHz.
Tako da treba uzeti u obzir pri određivanju potrošačke cene ENP uređaja za vozače i nabavnu cenu i koliku štetu bi imali Putevi Srbije ukoliko bi cena ENP uređaja bila ispod nabavne cene uređaja.
Najpošteniji način naplate putarine je po pređenom kilometru koju zagovara i sama Evropska unija i zato i prisiljava države da pređu na taj sistem.
Koliko se voziš, toliko i platiš.
Jer ni Slovenija sa uvođenjem vinjeta nije ništa specijalno finansijski prosperirala, država iz budžeta pokriva još uvek deo otplate kredita podignutih za izgradnju autoputeva jer prihodi od vinjeta nisu dovoljni. Vinjete na snazi drže Ljubljančani zato što oni imeju autoput prsten oko Ljubljane koji koriste svakodnevno i imaju autoputeve na sve četri strane i odgovaraju onima koji žive u okolnim mestima oko Ljubljane, a rade u Ljubljani i voze se svakodnevno na posao autoputem. Tako da su na autoput prstenu oko Ljuljane i na prilaznim autoputevima ka Ljubljani u vreme špica (početak i kraj radnog vremena) ogromni čepovi i gužve od po nekoliko kilometara. Dok svi koji nisu Ljubljančani i koji se autoputem ne voze na posao u Ljubljanu smatraju vinjete pljačkom kao i strani tranzitni putnici koji već imaju isplanirane paralelne puteve za tranzit. Austrijski autoklub je čim su u Sloveniji uvedene vinjete obavestio svoje članove kako da od granice Austrije do granice Hrvatske idu paralelnim putem kroz Sloveniju u dužini 50km i uštede 15 EUR za vinjetu koja traje tačno 7 dana. A pošto se računa i prvi dan plus 6 dana, oni koji odlaze na more od subote do subote moraju da kupe dve sedmodnevne vinjete ili mesečnu koja je 30 EUR, tako da Austrijanci na toj relaciji zaobilaze Slovenačke autoputeve. Isti slučaj je i na slovenačkoj obali gde su Italijane osmislili čak dve putanje ka Hrvatskoj granici sa zaobilaženjem plaćanja slovenačke vinjete, a pošto su Italijani išli manjim putevima kroz manja mestašća i pošto se je lokalno stanovništvo pobunilo, deo autoputa na slovenačkoj obali je izuzet iz plaćanja vinjetom da bi Italijane vratili na autoput i smirili lokalno stanovništvo što je po meni još veći absurd.