Noćni prevoz zaista ne treba da bude nikakav luksuz. Ne treba ni da bude besplatan, al ni da se zasebno tarifira. Mnogo je gradova po Evropi, veličine Beograda, čiji noćni prevoz ima daleko ozbiljnije intervale, čije linije ne polaze skoro sve sa jednog centralnog terminusa, kao da smo kakva palanka od 60000 ljudi, već mnoge dnevne nastavljaju da rade normalno i noću, samo malo proređene. Ovde su nas navikli na jedan vrlo loš sistem organizacije noćnog prevoza, a mi diskutujemo dal treba da se plaća nekoliko desetina autobusa na ulici u tih četiri sata, a u gradu od nešto preko milion i po stanovnika. Troškovi, globalni, celokupnog sistema javnog gradskog prevoza su astronomski. Na sve to, ovaj naš palanački noćni prevoz je kap u moru. Svejedno je dal se plaća na kraju ili ne. A u velikom gradu treba da imamo slobodu i izlaska, i provoda, i na kraju samo šetnje do, na primer, jedan ujutru ako nam se tako hoće. To apsolutno ne treba da bude ništa što mi svom gradu treba posebno da nadoknadimo. Kako nas voze danju, treba da nas voze i noću, naravno ni izbliza često, a ne ni svim linijama, al vala ne i ovako na sat vremena sa jedne jedine pozicije u gradu, plus možda još sa Slavije i od opštine Novi Beograd.