Priče da gradski prevoz može da se finansira samo iz poreza nemaju veze sa realnošću u Srbiji. Iz kojih to tačno poreza i da li znate koji je procenat naplate poreza u Srbiji (a da se ne radi o prinundnoj naplati, što je opet represivna mera koju država mora da primeni)? Koje to poreze vi plaćate i u kojoj visini, pa da cela država može uredno da funkcioniše?
Cene karata u Beogradu su i dalje niže nego u, recimo, Zagrebu. Tamo su i karta za jednu vožnju (dakle, ne karta koja važi 90 min kao kod nas) i mesečna karta tačno duplo skuplje nego karta u Beogradu. Plate jesu duplo veće, ali cena goriva u HR i SRB nije tako mnogo različita. Pritom, radi se o duplo manjem gradu sa dosta dobrim vozilima, ali i linijama koje su značajno manje frekventne. Primera radi, deo Novog Zagreba ima linije koje rade samo radnim danom (sa dosta manje polazaka nego ekvivalenti u BG), a vikendom imaju samo jednu liniju koja opslužuje naselja koja inače opslužuju dve-tri linije. U Beogradu najudaljenija mesta, od Ugrinovaca do Ripnja, imaju redovan prevoz vikendom. Mi na tome niti štedimo, niti bi građani tako nešto podržali. A to košta!
Priče da se ljudi švercuju jer nemaju novac za preskupe karte takođe, po mom mišljenju, ne stoje. Veliki broj putnika koji se švercuje i odbija da izađe iz vozila kada uđe kontrola su osobe koje imaju, za početak, telefone koji koštaju kao min. 2-3 prosečne sprske plate. AKo to niste primetili do sada, ne vozite se dovoljno gradskim prevozom.
Koji god sistem naplate da uvedete, pa čak i da uvedete jako povoljnu kartu koja važi 30 min, kao što je to uvedeno u Zagrebu, velika većina onih koji se švercuju će se i dalje švercovati. Jednostavno, ljudi ne žele da plate kartu jer mi se MOŽE (pardon my caps lock). Pozivaju se na neka ustavna prava i slobode, svađaju se da kontrola ne sme da ih legitimiše (što jeste istina), vređaju kontrolore na najgori mogući način (što je jako ružno) itd. Opet, te priče prosipaju gosopda sa najnovijim Iphone i Samsung uređajima i takvi nisu plaćali prevoz nikada, pa što bi i sada. Opet, kažem, može im se. Kod takvih jedino kondukteri u svakom vozilu imaju smisla, a to je nepotrebno i skupo, i opet vodi ka visokoj ceni karte. S tim što bi takvi imali da plate, a oni koji skupe telefone ne mogu da priušte sebi, ne bi.
S druge strane, švercera ima daleko manje nego što se misli. Međutim, korišćenje novca od naplate karata nije dovoljno kontrolisano, što jeste odgovornost države i grada. Loši ugovori jesu odgovornost države i grada. Mnogo toga u funkcionisanju GSP jeste odogovrnost države i grada. Ali, to ne znači da mi treba da odbijamo plaćanje karte zbog toga. Ako se ikada i promeni sistem naplate (a doći će i do toga) isti dežurni pljuvači će reći da kartu platiti neće, i to je to. Kod nas i dalje važi "milom ili silom", Ona "bolje sprečiti, nego lečiti" se zaboravila. A to mnogo košta i tek će da nas košta, kada ceo autobuski prevoz na kraju ode u ruke privatnika, jer GSP ovako neće preživeti.