Ја капирам да је тешко прочитати баш сваки пост, поготово оне дуже, каквих је добар део мојих, али не схватам да се упорно понављају неке ствари, нпр. тражи се рачуница за превоз који се финансира из буџета, а да се не читају постови у којима је то наведено.
nikola011":38efqy58 je napisao(la):
Besplatan prevoz je nemoguc. To je samo fraza da se ode u drugu krajnost pa da se u nekim buducim pregovorima nadju na sredini.
Ako bi prevoz bio besplatan, ko bi se vozio automobilom?
Mnogi koriste auto jer "malo doplate" u odnosu na markicu ili dele trosak sa kolegama.
Da li je neko pomislio da bi se broj putnika udvostrucio i da bi onda za prevoz mozda trebalo preko 200 miliona evra godisnje, vise od trecine budzeta, a naglo opada prodaja benzina i enorman pad sredstava kojima se puni budzet drzave i grada.
Odakle nekome ideja besplatnog prevoza a da uopste ne pomene neka moguca scenarija i kalkulacije, nego samo otrcana fraza "nije besplatan, nego iz budzeta". Markica koliko toliko opredeljuje ljude i za druge vidove prevoza. Svako ima svoju racunicu. U slucaju besplatnog, niko ne bi imao sta da racuna, vec bi pravo u autobus, narocito u ovako losoj situaciji.
Ухватио сам се за овај пост, ништа лично.
Предлог није фраза него алтернатива. Унапред се одбија од стране неких без и да размисле о њој. Поента је у прерасподели истих средстава а не о бесплатном превозу.
Ако већ морам да цртам: Колико има запослених у градским и општинским управама и комуналним фирмама који добијају маркицу? Ја мислим да те паре не улазе у дотације ГСП-у него их он књижи као приход од продаје маркица, без обзира што долазе из исте касе - градске. Затим, ту су све државне институције и јавна предузећа. Колико нпр. има запослених у ЕПС-у на територији Београда? И тако даље. Уколико се укине обавеза плаћања превоза, све те институције и предузећа аутоматски имају мање издатке. С обзиром да су нека од њих у надлежности Републике, морала би да се уради једна општа компензација и договор, да би нето ефекат већих расхода града с једне стране и мањих расхода опет града, Републике ијавних предузећа, с друге стране био на нули. На тај начин покрио би се велики део губитка прихода од карата или маркица. Већ сам навео да су, по ономе што сам ја нашао, сопствени приходи ГСП-а од продаје карата и делом од реклама за ову годину планирани на 9 милијарди динара што је једнако износу за маркице за око 300 хиљада запослених годишње (12 маркица по запосленом годишње). Верујем да набројане категорије запослених чине велики део од тих 300 хиљада. Понављам - ако неко има тачнији податак о приходима ГСП-а од карата и маркица, нека напише, да исправимо рачуницу.
Део средстава се може уштедети побољшањем рада самог ГСП-а, већ је причано о том. Кад се томе додају још неке рационализације у буџету (не плаћају се контролори, фамозни бусплус...), може се рећи да би огроман део губитка прихода од карата био компензован.
Да ли би сви тада прешли у јавни превоз? Не. Доста људи ни сада не добија накнаду за превоз, па путује колима. Добитак од оних који би се ипак одлучили да кола оставе у гаражи је, сем еколошког и у празнијим улицама - бржем путовању за све, оне који остану у колима и оне који пређу на јавни превоз. О томе је stf писао.
Тачно је, због мање продатог бензина мање је прихода од акциза и мањи је обим економске активности (тј. рафинерије, пумпе, превозници мање раде). Али нама ни та нафта не пада са неба. Погледајте стрктуру нашег увоза и све ће вам бити јасно. Дакле, смањио би се и увоз, што је јако битно за овакву земљу. О осталим користима је већ писано. Да не заборавим - управо би се смањили трошкови за оне који легално послују и радницима плаћају превоз, а не обрнуто.
У сваком случају, добро је да се све више воде расправе о начину трошења заједничког новца. Није проблем да неко каже да су друге ствари битније и исплативије. Таква дискусија је увек потребна. Али, не пристајем да се ова идеја одбаци само зато што смо научени на другачије, што је неко лепо приметио када је писано о контроли.
Нисмо наивни када ово предлажемо. Милион је разлога зашто ово не може сутра да се примени у БГД-у. Али важно је нешто представити и гурати, па ће се разумети сутра ако не може данас. Потребна је промена свести о заједничким парама, тј. буџету, права дискусија о томе шта је већини грађана битно, жеља и спремност политичара да дугорочно унапреде град, а да то не буде краткорочни популизам, друге мере на подстицању економије, спремност да се заиста среди ГСП, договор са Републиком... Да не причам о томе да је потребна опсежна студија, детаљна калкулација трошкова, анкета о спремности грађана да прихвате овако нешто, и тако даље... Притом сам чак убеђен да је овако нешто боље увести у великом граду, зато што ефекте осећа више људи, а и превоз је важнија ствар у милионском граду него у месту средње величине.
