Najavljena privatizacija Telekoma

[Ramirez]

Povlascenost ne znaci monopol. Povlascenost bi dobila upravo da bi je koristila kao prednost za regulativnu ulogu. Nije to nikakvo prazno ocekivanje, pricam o jasno definisanim uslovima pod kojim bi poslovala ta javna firma. Dakle interes TS bi definisala drzava kao vlasnik, i TS se tu nista ne pita jer sluzi kao orudje a ne kao subjekt.

Kad smo kod infrastrukture, slazem se sa tobom. Zapravo, sve vreme i govorimo o TS kao o javnom dobru kojeg smo svi zajedno finansirali i gradili. Nema dakle tu "sta je tu njihovo a sta nase", jer je sve nase. Nema "njih". Ili ih bar nema sve dok kompaniju ne prodamo, kako stvari stoje sa sve infrastrukturom.

Tesko mi nekako da poverujem da bi ova nasa drzava takva kakva je i fakticki, u praksi, mogla da izgura takav model.

Sto se tice ovoga njihovo i nase, tu se ne slazem sa tobom. Telekom nije nas, bar nije moj nimalo niti ga tako osecam, ali njihov trenutno jeste itekako, dok god pune svoje i stranacke dzepove iz mojih mesecnih racuna. Tako da TS ne bih osecao nista vise ili manje svojim kada bi to sutra bio npr. T-Com ili ostao TS. Mozda bih i vise osecao svojim da bude T-Com ako ce to za mene kao krajnjeg korisnika znaciti bolju uslugu za istu cenu ili nove usluge i sadrzaji za odgovarajucu cenu. No hard feelings, ali patriotski zanos, kao TS je moj, placemo za Smokijem i NIS-om, kod mene ne piju vodu.

Da se sutra TS proda stranom kupcu:
- sa emotivne strane ne bih ni suzu pustio, mozda bih se cak i osmehnuo poucen time kako su krajnje korisnike drali godinama (na international calls i internetu, nedostatku triple play-a, iptv-ja i mnogo cega drugog... digression: zna li neko da li smo jedina evropska zemlja u kojoj se uz osnovnu pretplatu ne dobija caller ID?);
- zdravorazumski, ekonomski, medjutim, tu bi se dalo mnogo toga reci i o mnogo cemu raspravljati (da/ne, vreme, velicina paketa, cost/benefit/patriotic analiza)

Ovakva drzava, kakva je sada, ne moze nista da uradi. Ali to samo znaci da treba da poradimo na tome da menjamo drzavu, a ne da prodamo telekom...

Za njihovo-nase ne moras da se slozis. Vecina gradjana se ne bi slozila mozda, ako je ikakva indikacija odnos gradjana prema ostaloj javnoj imovini. Od trotoara ispred gajbe, preko javnih preduzeca, do drzavnih institucija kao takvih. Neki bi rekli da je kriv komunizam sa svojim konceptom koji ne predvidja privatno vlasnistvo. Navikli se ljudi da je sve to "zajednicko", ali na taj nacin da ih nije briga jer ima ko o tome brine. A onda nas je snasla ova "tranzicija" pa su u novim uslovima ostale stare (lose) navike. Pa nas tako boli uvo dal je trava pokosena ispred kuce, dal je sneg sklonjen, dal se ulica raspada, dal se, kako i kome prodaje telekom, itd.

To je vrsta nezainteresovanosti i apatije koja nas je i dovela dovde gde smo. Ne mogu, naravno, ocekivati od poslednjeg gradjanina da razume koncept javnog interesa, pa samim tim i da ga se pridrzava. Ali onaj ko ne razume i ne treba da se pita o tome.

Tako i ove tvoje primedbe o TS. Prvo, niko ne govori da je osnovni kriterijum to dal je firma srpska ili ne. I NIS je bio srpski pa ja sam tom privatizacijom nemam problem. I Sartid je bio srpski pa nemam problem ni sa time da se privatizuje jedna celicana (ali imam problem sa nacinom te konkretne privatizacije, i njenim efektima). Telekom je druga prica, jer se radi o kompaniji koja je prepoznata kao strateski bitna.

Drugo, ti telekom ne volis zato sto si ostrascen pa stvari ne posmatras racionalno. Moras da shvatis da ne mozes da poredis DT i TS iz objektivnih razloga. Prvo, Srbija nije Nemacka, drugo, nas telekom vec 20 godina posluje u teskim makroekonomskim uslovima. Ne samo da je drzava prosla kroz periode sankcija, izolacije, ekonomske destrukcije i slicnog, vec je sve to uslovilo (ili je medjusobno uslovljeno, nebitno za ovu pricu) i neodgovornost politickih elita i stvaranje partiokratske drzave koja parazitira na novcu poreskih obveznika i prihodima drustvenih firmi. Ako te i nervira poslovanje te firme, i licno iskustvo koje si imao sa njom, ne krivi firmu kao orudje, vec onog ko njome upravlja i koristi je.

 

[KiD]

@MisterNo

Dobro ti si vec krenuo da se bavis nekim drugim stvarima. Ja necu da se bavim nekakvom diskreditacijom niti cu pokusavati da dokazem da stvari koje sam izneo jesu tacni. Nema potrebe da ulazim u "quote war" ovde i da obaram svaku tvoju recenicu, jer milsim da skrecemo sa teme. Uredu je da budes za privatizaciju telekoma i jos je postenije da kazes to otvoreno, nego da menjas teze i izmestas raspravu ulazeci u detalje koji mozda nisu ni primereni trenutku. Zasto?
Pa zato sto je ta rasprava trebala da bude pre nego sto se uslo u proces privatizacije, jer bi samo tada imala smisla. Ja ne volim da me neko dovodi pred svrsen cin, pogotovo ne za stvar za koju cu se usprotiviti. Danas kada je tajnim pregovorima "prebija" cena izvan tenderskog procesa i van ociju javnosti, raspravljati o modalitetima trzista i razvlaciti kilometarske postove o finansijskom izvestaju za 2009. godinu je zamajavanje. Ako pokusas da me razumes, cak i da su svi argumenti na strani za prodaju i da prodaja jeste najbolje resenje za ovo trziste - ja bih i dalje vristao na sav glas protiv privatizacije samo zbog kriminalnih uslova u kojima se izvodi. Na kraju krajeva cena po kojoj se nudi je NEPRIHVATLJIVA! O tome koliko je pogresan trenutak da ne govorim...
Pusti ti procente i godisnje izvestaje, nego reci ti meni koliko milijardi bi ti trebalo da izgradis isti ovakav Telekom kakav imas "from scratch"? Da krenes da ga gradis greenfield? To je jedino pravo merilo vrednosti, bar za nesto tako stratesko za jednu drzavu kao sto je telekomunikaciona infrastruktura.
Vidim napao si moju pricu o javnom interesu, iskarikirao si nekakvu situaciju o napacenom narodu itd...medjutim ja cu se drzati teme pa necu komentarisati. Tuzno je u svakom slucaju kad neko ne poznaje termin "opsti interes", pogotovo imajuci u vidu u kakvoj zemlji zivis da nekome to jos zameris. Dobro sto ti ne mislis da je to bitno i mozes na forumu da govoris o tome, ali kad se prihvatis javne funkcije ipak imas odgovornost.

Zbog svega toga ja dajem -1 MisterNo-u

@Ramirez

Zapravo svetska ekonomska kriza nije uzrokovana samim ekonomskim modelom, iako je on bio "rasadnik". Temelji danasnje krize postavljeni su pre 30-ak godina, a kulminirali su zbog nedostatka regulative i korupcije tokom u poslednjoj deceniji. Zbog toga, kriza iako je proizvod neoliberalnih ekonomija, zahvatice i drzave koje nemaju takav poredak zbog njenog sistemskog karaktera i cinjenice da je krizu proizveo vlasnik globalne rezervne valute - FED. Mozemo da raspravljamo o detaljima, ali to za neki drugi topik.

@Kartograf

I otkad su zakoni slobodnog trzista fantomski? Jel' otud sto je Marksov kapital ponovo trazen?

hahaha...podsetio si me na premijera Cvetkovica koji je povodom privatizacije telekoma jednom prilikom rekao da treba da ga prodamo da bi dokazali da nismo socijalisticka zemlja. To je jedna od tih smesnih postavki koje vredjaju inteligenciju. A mislim da samo nisi razumeo dobro sta je Ramirez mislio.

@hazard

Najbolja i najodgovornija drzava je ona koja zavisi samo i jedino od poreza svojih gradjana.

Ako ti tako kazes Ali u teoriji drzave postoje brojni modeli i daleko da mozemo da proglasimo da je taj najbolji. Ja recimo ne milsim da je takva drzava najbolje resenje. Moj ideal je blizak estatistickom gledistu i ja zelim jaku drzavu koja ce biti garant moje slobode, mojih prava i interesa u odnosima sa drugim drzavama. Zelim jaku socijalnu i meritokratsku drzavu koja ce brinuti o svojim gradjanima, koja ce omoguciti bolju distribuciju bogatstva i civilizacijskih tekovina za sve. De Golov pristup ili nesto sto primenjuju skandinavske zemlje, Kanada i druge je ipak nesto (po meni) mnogo civilizovanije, odnosno nesto cemu treba da tezimo.

Sto se tice javnog interesa, primarni javni interes je da Telekom ne bude drzavni i da ne bude monopolista, a to kako ce se potrositi pare od privatizacije je sekundarni javni interes.

Da li je moguce da te briga i za koliko para ces dobiti, ni kome ce se prodati, ni ko ti se sve ugradio i koliko, ni moguce posledice prodaje, nista - samo da se proda i to je jedino vazno? O tome kako ce da se potrose pare necu ni da pricam, posto ti nije problem ni koliko vredi tvoja imovina, odnosno za koliko se prodaje...dal ce biti 500 miliona ili 3 milijarde nije bitno? Ja sam sokiran, i ne znam sta ti radis na ovom topiku, kad te nista ne interesuje osim da se proda. Objavljen je tender, tako da razumem da mozes da chekiras box za jos jednu uspesnu privatizaciju.

 

[Kartograf]

Za njihovo-nase ne moras da se slozis. Vecina gradjana se ne bi slozila mozda, ako je ikakva indikacija odnos gradjana prema ostaloj javnoj imovini. Od trotoara ispred gajbe, preko javnih preduzeca, do drzavnih institucija kao takvih. Neki bi rekli da je kriv komunizam sa svojim konceptom koji ne predvidja privatno vlasnistvo. Navikli se ljudi da je sve to "zajednicko", ali na taj nacin da ih nije briga jer ima ko o tome brine. A onda nas je snasla ova "tranzicija" pa su u novim uslovima ostale stare (lose) navike. Pa nas tako boli uvo dal je trava pokosena ispred kuce, dal je sneg sklonjen, dal se ulica raspada, dal se, kako i kome prodaje telekom, itd.

To je vrsta nezainteresovanosti i apatije koja nas je i dovela dovde gde smo. Ne mogu, naravno, ocekivati od poslednjeg gradjanina da razume koncept javnog interesa, pa samim tim i da ga se pridrzava. Ali onaj ko ne razume i ne treba da se pita o tome.

Tako i ove tvoje primedbe o TS. Prvo, niko ne govori da je osnovni kriterijum to dal je firma srpska ili ne. I NIS je bio srpski pa ja sam tom privatizacijom nemam problem. I Sartid je bio srpski pa nemam problem ni sa time da se privatizuje jedna celicana (ali imam problem sa nacinom te konkretne privatizacije, i njenim efektima). Telekom je druga prica, jer se radi o kompaniji koja je prepoznata kao strateski bitna.

Drugo, ti telekom ne volis zato sto si ostrascen pa stvari ne posmatras racionalno. Moras da shvatis da ne mozes da poredis DT i TS iz objektivnih razloga. Prvo, Srbija nije Nemacka, drugo, nas telekom vec 20 godina posluje u teskim makroekonomskim uslovima. Ne samo da je drzava prosla kroz periode sankcija, izolacije, ekonomske destrukcije i slicnog, vec je sve to uslovilo (ili je medjusobno uslovljeno, nebitno za ovu pricu) i neodgovornost politickih elita i stvaranje partiokratske drzave koja parazitira na novcu poreskih obveznika i prihodima drustvenih firmi. Ako te i nervira poslovanje te firme, i licno iskustvo koje si imao sa njom, ne krivi firmu kao orudje, vec onog ko njome upravlja i koristi je.

Samo dve stvari pls:

molim te da mi u par reci odgovoris zasto nemas problema sa privatizacijom NIS-a, uzevsi u obzir cenu, tajming, monopol, a imas TS-a?
(Koje su to bitne razlike, i NIS i TS idu u ruke drzavnih monopola, skandalozno niske cene privatizacija, management u obe firme na nivou decijeg vrtica, i mnogo, mnogo toga drugog za sta sad nemam vremena)

kad vec lepis etikete kao zvake, onda i objasni zbog cega mislis da sam ja ostrascen?

 

[hazard]

Ako ti tako kazes Ali u teoriji drzave postoje brojni modeli i daleko da mozemo da proglasimo da je taj najbolji. Ja recimo ne milsim da je takva drzava najbolje resenje. Moj ideal je blizak estatistickom gledistu i ja zelim jaku drzavu koja ce biti garant moje slobode, mojih prava i interesa u odnosima sa drugim drzavama. Zelim jaku socijalnu i meritokratsku drzavu koja ce brinuti o svojim gradjanima, koja ce omoguciti bolju distribuciju bogatstva i civilizacijskih tekovina za sve. De Golov pristup ili nesto sto primenjuju skandinavske zemlje, Kanada i druge je ipak nesto (po meni) mnogo civilizovanije, odnosno nesto cemu treba da tezimo.

Najbolja jer nam svi istorijski primeri idu toj tvrdnji u prilog. Drzave koje zive primarno od poreza svojih gradjana su najodgovornije svojim gradjanima i uzivaju visok stepen demokratije. Uporedi to sa npr. drzavama koje najvise zive od prodaje sirovina. Btw sve ovo sto si naveo - socijalna i meritokratska drzava, distribucija bogatstva, briga o gradjanima - to ne iskljucuje cinjenicu da je najbolja drzava ona koja zivi primarno od poreskih prihoda svojih stanovnika. Zasto je za sve to sto si naveo potrebno da drzava bude vlasnik npr. Telekoma? Ili EPSa? (sa meritokratijom tek veze nema, jer je slobodno trziste najbolji proizvodjac meritokratije). Sve sto si naveo radi se socijalnom pomocu, poreskom politikom (npr. progresivni porez gde najbogatiji daju 50% svog prihoda a najsiromasniji ne placaju porez na prihod, itd.) Naveo si Kanadu - to se sve tamo primarno tako ostvaruje, tim instrumentima - u Kanadi telekomunikacije nisu u vlasnistvu drzave.

Da li je moguce da te briga i za koliko para ces dobiti, ni kome ce se prodati, ni ko ti se sve ugradio i koliko, ni moguce posledice prodaje, nista - samo da se proda i to je jedino vazno? O tome kako ce da se potrose pare necu ni da pricam, posto ti nije problem ni koliko vredi tvoja imovina, odnosno za koliko se prodaje...dal ce biti 500 miliona ili 3 milijarde nije bitno? Ja sam sokiran, i ne znam sta ti radis na ovom topiku, kad te nista ne interesuje osim da se proda. Objavljen je tender, tako da razumem da mozes da chekiras box za jos jednu uspesnu privatizaciju.

Naravno da me je briga, i naravno da treba pricati o tome kako ce se potrositi te pare i nasta. Samo kazem da je dugorocno manja steta sto se javnog interesa tice to sto ce politicari spiskati pare od Telekoma ovako ili onako nego sto je steta od nekakvog dugorocnog ostajanja Telekoma u drzavnom vlasnistvu. Pare mogu da spiskaju samo jednom, a ako Telekom ostane drzavni, mogu ga jahati zauvek.

Kad smo kod tendera, ja npr. imam problem sa tim sto se trazi da kupac bude neka "iskusna" telekomunikaciona kompanija, cime se prejudicira status Telekoma kao zavisne firme neke druge kompanije. Evo npr. SBB je u vecinski stranom vlasnistvu, ali ne neke druge telekomunikacione kompanije, vec jednog investicionog fonda (ili grupe njih). Neki strani investitor je nasao interes u tome da SBB razvija kao nezavisnu kompaniju, samostalnog regionalnog igraca. Nije iskljuceno da bi se nasao neki slicni investitor i za Telekom, koji bi video sansu u njegovom razvoju kao ozbiljnom, nezavisnom, regionalnom operateru. Medjutim uslovima tendera se takvi investitori diskvalifikuju na startu. Ne razumem zasto kod nas (i u javnosti, i medju strucnjacima, i medju politicarima) prodaja Telekoma automatski znaci prodaja DTu, Telekomu Austria, francuskom telekomu, itd.

 

[MisterNo]

ok kid,
postavio si konkretno pitanje:

Pusti ti procente i godisnje izvestaje, nego reci ti meni koliko milijardi bi ti trebalo da izgradis isti ovakav Telekom kakav imas "from scratch"? Da krenes da ga gradis greenfield? To je jedino pravo merilo vrednosti, bar za nesto tako stratesko za jednu drzavu kao sto je telekomunikaciona infrastruktura.

odgovor kratak i direktan: dosta manje novca nego sto je sama cena kompanije, i bas zato to nikako nije "jedino pravo merilo vrednosti". naime, cena kompanije je upravo ovo sto si ti naveo, PLUS koliko se projektuje da ce biti zarada od biznisa u buducnosti. prvi deo je rutina, ali taj drugi deo je u stvari i najproblematicnije proceniti, i zato ti trebaju "procenti i godisnji izvestaji", koje bi ti zgodno pustio niz vodu. to sto ti navodis je upravo nacin da potcenis vrednost ove kompanije. medjutim, ono sto ljudi zgodno "zaboravljaju" je da dug preduzeca takodje cini njegov kapital, ama negativan. a telekom trenutno ima finansijske obaveze od 1,2 milijarde evra. ljudi koji se skandalizuju cenom, samo pricaju o tome sta sve ima sa pozitivne strane jednacine, ali nekako UVEK "previde" taj mali, malecki dug. drugim recima, ako se ovakav telekom ceni na 2,8 milke, njegova vrednost kad bi bio bez ikakvog duga (kao sto ga ljudi cesto vizualiziraju) bi bila 4 milke. ja sam vec napisao da mislim da je cena malo visoka, ali to je sasvim ok -- prodavac i treba da krene s visine da tvrdi pazar. ne bi me zacudilo da se minimalna cena ne ostvari, a naravno da bih voleo da se iznenadjujuce prebaci na licitaciji, bas kao sto je to bio slucaj kod mobtela. ali KID, KOLIKA JE TVOJA PROCENA VREDNOSTI TELEKOMA? pusti ti izraze neprihvatljiva cena, kriminalna cena; ajde covece, izadji sa ekonomskom modelom i brojkom za kidovu realnu i fer cenu! a i gospodin osnivac teorije Klasicne Nebuloze (ili Neoramirezizma) u ekonomiji bi mogao da uradi isto (osim ako nije vec otisao na praksu u severnu koreju).

i jos nesto, ja ne mogu da te diskreditujem, ali ti to sam sebi radis; necu da se vracam na tvoj stari post gde si nabacao cuda, evo ti iz najnovijeg:

Danas kada je tajnim pregovorima "prebija" cena izvan tenderskog procesa i van ociju javnosti ...

pa to je -- hajde da koristimo eufemizme -- jos jedna notorna neistina koju ovde serviras. upravo se tenderskim procesom cena odredjuje, i upravo jeste pred ocima javnosti -- ti znas koliko ga je siti procenio, a znas (tj. mozes da znas ako te zanima, sto s tobom nije slucaj) finansijke izvestaje telekoma, podatke o broju korisnika, imovini, velicini potencijalnog trzista, kao i sve bitne makro-ekonomske pokazatelje tog trzista. takodje, znas sa kojom cenom je vlada izasla u skupljanje tenderskih ponuda, znaces i vrednosti ponuda. i konacno, zavrsice se sve licitacijom kao kod mobtela, koja ce pri tom verovatno biti prenosena na RTS-u. znas, to sto ti zmuris, to ne znaci da je sve "van ociju javnosti".

one 4 tacke sto sam naveo, (po N-ti put da saopstim tebi i ramirezu) to su razlozi zasto moze cena telekoma da ide na dole u buducnosti. TO NISU RAZLOZI ZA PRODAJU. nema skrivenih "implikacija"; pa ramirez jos ni jednu moju recenicu nije uspeo da tacno prepise u svojim postovima, a bavi se njihovim implikacijama. dakle, tacno ono sto sam hteo da kazem to sam i napisao. mislio sam da je ocigledno, pa ih nisam ni navodio, jer se vrti po svim medijima, ali evo da ih eksplicitno zapisemo; znaci, OVO SU RAZLOZI ZA PRODAJU:
1) dobijanje novca za infrastrukturne projekte
2) gubljenje trke telekoma u razvojnim investicijama (ne danas, ne sutra, ali u nekoj malo daljoj buducnosti npr. 5 godina)
3) drzava nije efikasan vlasnik biznisa
4) uklanjanje monopola u fiksnoj telefoniji
razlozi su stavljeni u redosledu kako ih vlada uglavnom rangira (npr. ministarka telekomunikacija u poslednjih par intervjua); da je moja lista, ja bih tacku 2 stavio na kraj liste, a to je i jedina tacka za koju nisam siguran da li je tacna, oko ostalih nemam dileme. sve ono sto sam prethodno naveo je neko moje vidjenje gde leze biznis problemi u konkretnom slucaju kompanije telekom srbija; naravno, to bi moglo da se uzme kao razrada toga da drzava nije efikasan vlasnik biznisa (i delom o ukidanju monopola), mada ja uopste nisam imao nameru ni da raspravljam o tome. to nije aksiom, ali jeste eksperimentalna cinjenica, potvrdjena na stotinama hiljada kompanija i desetinama drzava sirom planete zemlje koje su resile da se oprobaju u tome, a kao sto neko vec rece -- naravno da postoje casni izuzeci. medjutim, svi ostali razlozi ne bi sada doveli do prodaje telekoma, da nije prvog, koji ubedljivo dominira. infrastruktura jeste rak rana srbije, a i ova vlada ocigledno ide sa infrastrukturom na izbore, vidi se iz aviona da im je plan da zavrse most na adi, koridor 10, i sto vise puteva do jeseni 2012. ocigledno im je procena da ce na tome gubiti ili dobiti izbore; da li je to zaista tako, to je njihov problem, ne moj.

po meni taj glavni razlog jeste dobar -- srbija se rapidno gasi, jer poslova nema, a lokacije koje ljudski put nemaju ne mogu ni teorijski racunati na ozbiljne poslodavce u 21. veku. ovim tempom za 5-10 godina nece biti srbije juzno od beograda, sa par izuzetaka duz koridora 10. jako bih voleo da se do valjeva, kosjerica, uzica, kraljeva, krusevca, kragujevca, zajecara (i da ne nabrajam dalje) dovede bar je*******ena magistrala. za medjunarodne koridore je lako zaduziti se, ali za lokalne puteve je dosta teze (tj. kamate su mnogo vece za takve kredite), a postoji i veliki 'opportunity cost', tj. cinjenica da kad kreditima finansiramo radove, onda banke zajmodavci (EBRD najcesce) odredjuju uslove konkursa i strane firme ih dobijaju. kada puteve gradimo od naseg kesa, mi em stedimo na kamatama, em uposljavamo sopstvenu gradjevinu kao glavne izvodjace radova (same ili u partnerstvu sa stranim firmama), i time citav jedan sektor privrede unapredjujemo i osposobljavamo za izlazak na strana trzista. dakle, po meni, ako je cena tih puteva 1 telekom, ma adio telekom bez zadrske. a naravno da je odlicno da se i resavamo monopoliste u fiksnoj, uvodimo normalno poslovanje i u taj sektor, i izbijamo jos jednu partijsku igracku iz ruku politicara. ali tu odmah dolazim i do svog glavnog razloga PROTIV -- nesigurnost da li ce pare da se zaista potrose na puteve ili spickaju na gluposti. (ima i drugih razloga koji se odnose na gubitak inzinjerskih poslova i td. ali su svi oni dosta manji) e, to je to. kad bih ja znao da ce ta lova da zavrsi gde treba, ne bih imao dileme; ovako kad pomislim na mogucnost da pare odu na povecanje plata, i da se bude bez icega za par godina... a gledam neke ministre... ali da se potpuno razumemo, ja nemam problem sa bas ovom vladom; bilo koji hipoteticki politicari u srbiji da dodju na vlast nece mi ulivati nista vise poverenja (mnogi bi mi ulivali i manje), tako da za tu stvar, nikakvo cekanje ne pomaze, bar sto se mene tice. ono sto bi po meni bilo idealno, i za sta navijam, je da grci pristanu da prodaju svojih 20% i time vlada utopi 31% umesto 51% deonica. smanjujemo kolicinu para koju vlada moze da spiska, a i ako su im namere ciste, vise para od toga ionako ne mogu da potrose na radove do izbora.

u zdravlje.

 

[GOJE]

Može da se gleda i po ceni, jer maltene sve ima svoju cenu.

Da li bi oni koji su protiv privatizacije, ostali protiv, kad bi se dobilo 2,5 milijarde Eura za 51%?
Da li bi oni koji su za privatizaciju, ostali za, kad bi se dobilo ispod 1 milijarde za 51%?

Argumenti za i protiv uvek postoje, ali na kraju ostaje cena kao najjači argument. Ja mislim da je zato ključna minimalna cena, i da ona mora da se postavi na npr 2 milijarde Eura! Ili ako nema minimalne cene, vlada zadržava pravo da ne izvrše prodaju ako nije zadovoljna ishodom tendera (tu postoji opasnost od korupcije).

 

[stf]

Pa Goje, ako sam protiv, protiv sam. Po tebi, ako se dobije dobra cena, sve se moze prodati.
Pa hajde onda da pocnemo da prodajemo npr. teritoriju, ili da iznajmimo istocnu Srbiju na 99 godina, ako daju dobru kintu. Ili da za dobre pare prodamo i dusu. A mozemo i slobodu. Sve ima cenu.

Ne treba prodati sve, ako cak i kapitalisticke zapadne drzave imaju drzamvne telekomunikacione kompanije, ili avioprevoznike, ili bilo sta, zasto bismo mi sve prodali?

 

[KiD]

@MisterNo

Cena manja od procenjene? Ja milsim da se ti polako toliko diskvalifikujes za ovu temu da ja nisam siguran dal mogu vise da razagovaram sa tobom na ovu temu. I izmisljas i obmanjujes ovde sa nekakvim laznim informacijama da se zapita covek dal si samo ovde da bi terao kontru i trosio drugima vreme na gluposti. Cak mi se ni ne odgovara na ovakve budalastine... Sedi - jedan!
Evo posto ja nisam imao uvid u vlasnicke knjige Telekoma Srbija(a nisi ni ti), koristicemo komparaciju kao najbolji metod da utvrdjivanje dal Vlada prodaje Telekom po valjanoj ceni. Pokusacu da ti nacrtam sliku, kao malom detetu da bi razumeo gde je problem sa cenom.

Krenucemo od Hrvatskog Telekoma. Tamo je preuzimanje bilo fazno, kao i u mnogim drugim zemljama. Dakle uslovi prodaje nisu bili "povoljni" kako bi rekla nasa nekompetentna ministarka, jer se prvo prodavao manjiski paket pa je vremenom taj udeo rastao dok nije postao vecinski. Mi prodajemo odmah vecinski da bi dobili bolju cenu. Pri tome treba pomenuti skandalozni izbor procenitelja cene, koji je u sukobu interesa bas zato sto ima INTERES da obori cenu. Uz ovu cifru treba napomenuti odnos valuta u to vreme kada evro nije postojao, kao i cinjenicu da se prakticno prodavala samo fiksna telefonija jer su mobilan i internet bili tek u povoju.

- Listopad 1999. Temeljem raspisanog javnog natječaja Vlada Republike Hrvatske donijela odluku o prihvaćanju ponude Deutsche Telekoma AG, koji je za 35% dionica HT-a platio 850 milijuna US$.

Izvor: www.t.ht.hr

Dalje idemo na Madjarski Telekom, koji je danas 17 godina posle privatizacije i dalje manja kompanija od naseg Telekoma Srbija po svim ciframa i brojevima korisnika u doslovce svim sektorima grane. Isto bih nalasio da se radilo o faznoj privatizaciji koja je pocela pre 17 godina i koja se zavrsila vecinskim paketom, a isto se desavala u periodu kada nije postojao evro(podseticemo da je vrednost dolara bila dosta veca od nemacke marke, odnosno evra koji se pojavio 2002.). Isto prakticno privatizacija samo fiksne mreze.

On July 1, 1993 the Telecommunications Act came into effect, and now it was possible to privatise the company. A consortium was formed by Deutsche Telekom and Ameritech International, which was named MagyarCom, and bought into the company a share of 30.1% for a price of 875 million USD.

Izvor: Wikipedia

I da skratim, zavrsicu sa privatizacijom Mobi063 operatera mobilne telefonije koja se desila pre samo 4 godine, ovde pred tvojim nosom. Ovoga puta prodat je mobilni operater sa nekoliko stotina hiljada korisnika, bez kanalizacione infrastrukture u vlasnistvu i bez penetracije u bio koji drugi segment trzista. Prodat je udeo od 70% akcija po vrednosti od 1.5 milijardi evra.

Znaci ovde jasno zakljucujemo da se Telekom Srbija kao najveci regionalni teleoperater u regionu, i to vecinski/upravljacki udeo, sa sve 12 miliona korisnika i hiljadama kilometara optike pod zemljom za 1.2-1.4 milijarde evra!?! znaci, govorimo o kompaniji koja je u godini najgore krize donela profit od 150 miliona sa svom neefikasniscu koju ima. "In your face" svim indoktriniranim fanovima privatizacija koji se plase da ako im ostane nesto u vlasnistvu da ce biti komunisti, bar ko Severna Koreja - na tender za nas Telekom su se javila 3 drzavna i samo jedan privatni operater. Znaci prodajemo drugoj drzavi.

Sto se tice "profita u buducnosti" to je glupost. To o cemu ti pricas je takozvani ROI ili return on investment i meri koliko godina treba da se vrati ulozeno imajuci u vidu maksimizaciju profita. Imovina Telekoma je nesto sto se ne moze izgraditi za milijardu evra. Zao mi je sto moram da te razocaram. Imovina te ogromne kompanije, kao i cela infrastruktura gradjeni su 100 godina(zanimljivost: prva telefonska govornica u Beogradu postavljena je 1901. godine), i sa kupovinom Telekoma novi vlasnik direktno ulazi u svaki dom, svaku kancelariju u Srbiji(bez investicija). Ja ne zelim da lupetaram o ceni, pogotovo sto za mene to nije za prodaju. Ako bih razmatrao mogucnost saradnje sa nekim drugim drzavnim operaterom, mislim da bi prvo otkupio od Grka njihov deo( njima su pare uzasno potrebne, a nas Telekom ima dobar kreditni potencijal - znaci jeftin kredit), zatim bi vratio celokupan dug kroz nekoliko godina i onda usao u dokapitalizaciju sa strateskim partnerom. Ovo bacanje na dobos u bescenje za finansiranje izbora, ne da nije opcija, nego je kriminalno delo za koje neko ima da odgovara kad-tad.

Sto se tice drugog dela tvog posta...pa....vec sam ti to sve objasni 100 puta. Siti jeste procenio, ali je ta procena u sukobu interesa i mozemo je smatrati neregularnom, a samim tim i potencijalno stetnom. Mozemo da se pravimo gluupi i slepi, ali cinjenice ostaju. prvo je izbor procenitelja nekoliko puta povlacen zbog neregularnosti, da bi se sve zavrsilo na direktnim pregovorima gde su "sredjeni" papiri i gde je i pored svih problema potpisan ugovor. Takodje treba podsetiti da je to bio jedini prijavljeni kandidat za konsultanta(onaj sa sukobom interesa), ali o tome necemo da pricamo da ne upropastimo posao nasoj Vladi.
Isto tako ako cena nije fleksibilna i ako nije predmet pregovora zasto ministarka govori da cena jos nije poznata i zasto se u tenderski proces uslo bez minimalne cene? Zasto je minimalna savitljiva i moguce da ce ici ispod procenjene vrednosti? Da li to znaci da nam je bitno samo da se proda, a ne i za koliko i kome?
Prva preporucena cena koju je bas taj kontroverzni Citi dao jeste 1.6 milijardi. Sledeceg meseca Vlada je cenu spustila (spustila samo figurativno, posto minimalna cena nije jos odredjena pravilima tendera) na 1.4 milijarde pod izgovorom da interesovanje kupaca formira cenu. I konacno smo pre nekoliko dana (okacio sam clanak) culi da je DT dao poslednju ponudu od 1.2 milijarde. Danas cujem kako prete kroz medije DT-u da ce prodati Telekom Orascomu, kako bi ga mozda pomerili iz zacementirane pozicije da nece dati ni evro vise. U svakom slucaju, tender je u toku, kompanije se prijavljuju, a ne znaju ni sta kupuju ni koja je minimalna cena. Kazu bice uskoro, a u medjuvremenu....sigurno rade neke lepe stvari...nece oni da uzmu mito ili da ugroze interes...ne ne

Sve u svemu moze o ovome da se razglaba danima, ali ja sa tobom gubim vreme jer se ti ne boris za svoj vec za neke tudje interese...svesno ili ne svesno. Uostalom mnogo kompetentniji ljudi su dali svoj sud o ovoj privatizaciji i od mene i od tebe. Pa jedan obicni laik moze da sam razluci.

Ovi ljudi nas upozoravaju da je ovo stetno za nas:

dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije

dr Branko Kovačević, redovni profesor, rektor Univerziteta u Beogradu

dr Miodrag Popović, redovni profesor, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

dr Mirko Vasiljević, redovni profesor, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

dr Dragan Antić, redovni profesor, dekan Elektronskog fakulteta u Nišu

dr Ilija Ćosić, redovni profesor, Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

dr Nebojša Popov, naučni savetnik

dr Borivoje Lazić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

dr Vladimir Milačić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

dr Vera Vratuša, profesor Univerziteta u Beogradu

Prof dr Časlav Ocić, dopisni član SANU

Dal treba da navodim one koji govore da je ovo prava stvar? Ajde malo...Cvetkovic, Dinkic, Matic, Vlahovic....nemaju titule pa ih ovako navodim...svi su eksperti za tranziciju...srpski model....

 

[nenad78]

I da skratim, zavrsicu sa privatizacijom Mobi063 operatera mobilne telefonije koja se desila pre samo 4 godine, ovde pred tvojim nosom. Ovoga puta prodat je mobilni operater sa nekoliko stotina hiljada korisnika, bez kanalizacione infrastrukture u vlasnistvu i bez penetracije u bio koji drugi segment trzista. Prodat je udeo od 70% akcija po vrednosti od 1.5 milijardi evra.

Za ovo ću morati da te ispravim... Prodat je udeo od 100%. Ukupna cena je bila €1.513.000.000, a od toga je 300.000.000 cena desetogodišnje licence za mobilnog operatera.
Prostom računicom se dolazi do zaključka da je jedan (nekoliko meseci pre prodaje najjači, a posle prodaje drugi po snazi) mobilni operater vredeo 1.2 milijarde €.

 

[KiD]

Za ovo ću morati da te ispravim... Prodat je udeo od 100%. Ukupna cena je bila €1.513.000.000, a od toga je 300.000.000 cena desetogodišnje licence za mobilnog operatera.
Prostom računicom se dolazi do zaključka da je jedan (nekoliko meseci pre prodaje najjači, a posle prodaje drugi po snazi) mobilni operater vredeo 1.2 milijarde €.

Evo deo vesti sa RTS-a kada se desavala privatizacija Mobtela:

Rok za prijavljivanje na medjunarodnom tenderu za prodaju 70 odsto udela u srpsko-austrijskom preduzeću 'Mobi 63' i licence za mobilnu telekomunikacionu mrežu ističe u 16 sati, a pola sata kasnije u Agenciji za privatizaciju biće održano javno otvaranje 'izjava o zainteresovanosti'.

Prema navodima medija, na tender se dosad prijavilo pet evropskih operatera - britanski 'Vodafon', 'Mobilkom Austrija', španska 'Telefonika', grčka 'Kosmo' i norveški 'Telenor'.

(RTS)

Cesto dolazi oko te zabune koliko je procenata prodato, ali se previdja da je pored PTT-a udeo u vlasnistvu imao jedan austrijski biznismen koji je pred preuzimanje vecinskog udela od strane drzave od Karica kupio drugu polovinu. Posle revizije vlasnicke podele i prebijanja dugova, drzava je ostala sa 70% koje je stavila na prodaju. Jeste, deo je licenca, ali kad kupis Telekom preuzimas njegovu licencu i njenu trzisnu vrednost. Vec sam mislim pricao o tome nekoliko stranica unazad. Mobtel je inace izgubio poziciju najveceg operatera jos 2003. godine, posto je 2002 MTS ostvario apsolutni rekord za divljenje i u toku jedne godine dobio 800.000 novih korisnika.

 

[GOJE]

Pa Goje, ako sam protiv, protiv sam. Po tebi, ako se dobije dobra cena, sve se moze prodati.
Pa hajde onda da pocnemo da prodajemo npr. teritoriju, ili da iznajmimo istocnu Srbiju na 99 godina, ako daju dobru kintu. Ili da za dobre pare prodamo i dusu. A mozemo i slobodu. Sve ima cenu.

Ne treba prodati sve, ako cak i kapitalisticke zapadne drzave imaju drzamvne telekomunikacione kompanije, ili avioprevoznike, ili bilo sta, zasto bismo mi sve prodali?

Lepo sam napisao "maltene sve", sa tačnom i preciznom namerom. Kad je Srbija u pitanju, smatram da je apsolutno sve na prodaju osim EPS-a (gde država mora da zadrži 75% +1) i prirodnih resursa (osim prava korišćenja). Takođe u strateškim kompanijama (Srbijagas, NIS, Telekom Aerodromi ŽS...) bi država morala da ima 25% +1.

Sada i u narednih 10 godina Srbija neće imati ni ćorav dinar i nikakav razvojni potencijal. Zato nažalost mora da prodaje sve i svašta i samo je bitno da se te pare ne proćerdaju.

 

[nenad78]

@KiD

Vidi, znam gde radim... Drugo, apr.rs kaže ovako:

1 . Члан Општи подаци
Регистарски број: 19433692, Danska Danska
Назив: TELENOR A/S
Адреса
Улица: Frederikskaj
Број: 8
Место: Kopenhagen
Поштански број:
Држава: Danska
--------------------------------------------------------------------------------
Уписани капитал
Новчани 10.000.000,00 EUR
50.000,00 EUR

Не-новчани 320.000.000,00 EUR
131.950.000,00 EUR
--------------------------------------------------------------------------------
Уплаћен/унет капитал
Новчани 10.000.000,00 EUR на дан 26.09.2006
50.000,00 EUR на дан 04.04.2006

Не-новчани 131.950.000,00 EUR на дан 04.04.2006
320.000.000,00 EUR на дан 31.08.2006 - У правима
--------------------------------------------------------------------------------
Удео : 100,00 %


Takođe, postoji i ova zabeležba:

Рб. : 1.
Забележбу поднео : Општи подаци
Матични број: 0805960715398
Име и презиме: Вера Чабаркапа
Датум : 24.05.2006
Опис : Уписује се у Регистар привредних субјеката постојање спора пред Трговинским судом у Београду, по тужби-XLII П бр-2686/06 од 10.05.2006. године тужиоца YUCYCO LTD, Nicosia, Kipar против тужених: Република Србија, Holdenhurst Holding LTD, Limasol, Kipar и MOBI 063 DOO BEOGRAD, ради утврђења ништавости Уговора о оснивању привредног друштва MOBI 63 DOO BEOGRAD Ov br. 476/06 oд 04.04.2006.године и утврђења ништавости регистрације оснивања MOBI 63 DOO BEOGRAD, решење Агенције за привредне регистре, БД 114660/2006 од 04.04.2006. године.


Ako koza laže, rog ne laže...

Treće, i poslednje (nadam se)...
Mobtel je sve do oduzimanja licence 2005-12-29 imao apsolutnu lidersku poziciju na tržištu. Za osam meseci rada firme Mobi63 nije prodata ni jedna nova pretplatnička kartica (ni prepaid ni postpaid), nije izgrađena ni jedna bazna stanica, ama baš ništa nije rađeno osim rasturanja svih veza sa BK kompanijama. Tih osam meseci direktni konkurent (telekom) je upravljao (da, upravljao!) Mobijem i nije dozvoljavao da se bilo šta uradi da bi se unapredila mreža. To je trenutak kada je telekom pretekao Mobtel/Mobi/Telenor.

 

[vucko]

Nemci ipak najbliži Telekomu Srbije
8. novembar 2010. | 08:01 | Izvor: Press
Beograd -- Tendersku dokumentaciju za kupovinu 51 odsto Telekoma Srbija do sada su otkupili samo Dojče telekom i Austrija telekom, a mogao bi uskoro i Oraskom telekom.





Međutim, još se ne zna da li će Vlada Srbije odlučiti da proda samo 31 odsto akcija u svom najprofitabilnijem preduzeću, što zavisi od toga šta će grčka kompanija OTE učiniti sa svojih 20 odsto vlasništva u Telekomu Srbija.

Kompanijama koje su zainteresovane za kupovinu Telekoma ostalo je još 19 dana za otkup tenderske dokumentacije i dostavljanje ponuda. Dokumentaciju vrednu 10.000 evra do sada su kupili nemački Dojče telekom i Austrija telekom, koji u Srbiji drži VIP mobajl. "Za srpski Telekom zanima se i egipatski Oraskom, ali ova kompanija još nije otkupila dokumentaciju", kaže izvor Presa.

- Telekom Srbija procenjen je na 2,43 milijardi evra
- Tender za prodaju 51 odsto kompanije raspisan je 20. oktobra i traje do 26. novembra
- Potencijalni kupac mora da bude kompanija koja je najmanje pet godina pružala telekomunikacione usluge i ima najmanje 20 miliona pretplatnika
- Budući vlasnik Telekoma Srbija mora da u prošloj godini ima prihod veći od četiri milijarde evra, a da je vrednost kompanije najmanje tri milijarde evra

Iako je država na tenderu ponudila 51 odsto Telekoma, i dalje se ne zna da li će to biti krajnji udeo koji ćemo prodati i koliku minimalnu cenu očekuje Vlada Srbije.

"Vlada nije na ovom tenderu dala minimalnu cenu, a ona bi mogla da bude određena nakon što bude zaključen tender. Nakon toga bi se sa ponuđačima moglo krenuti u direktne pregovore. Međutim, postoji mogućnost da Vlada u međuvremenu odluči da ne ide sa minimalnom cenom, što bi onda promenilo proceduru", kažu u pres-službi Ministarstva finansija.

Šef službe za informisanje Agencije za privatizaciju Dušan Belanović objasnio je da bi Vlada ovim tenderom mogla dobiti samo inicijalne ponude za Telekom Srbija.

"Zna se da je procenjena vrednost Telekoma 2,4 milijarde evra. Ako se pojavi nekoliko firmi na ovom tenderu koje bi ponudile više od polovine tog novca, onda Vlada Srbije može da krene u direktne razgovore sa onima koji ponude najviše i poveća te ponude. Druga varijanta je da se napravi novi tender, gde bi početna cena za Telekom Srbija bila jedna od onih koje će stići na ovom tenderu. Na primer, ako neka kompanija ponudi dve milijarde za Telekom Srbija, Vlada može da to stavi kao početnu cenu i da se onda ostale kompanije koje su kupile dokumentaciju pojave sa većim cenama", objasnio je Belanović.

Premijer Mirko Cvetković nedavno je rekao da bi država mogla da proda samo 31 odsto Telekoma Srbija ukoliko grčki OTE odluči da nekome proda svojih 20 odsto u ovoj kompaniji. S obzirom na to da je OTE u većinskom vlasništvu Dojče telekoma, ekonomista Milan Kovačević kaže da je Cvetkovićeva izjava vrlo „neobična".

"Zanimljiva je ta izjava! Naročito zato što je raspisan tender za prodaju 51 odsto Telekoma Srbija. Da li to može značiti da će Grci prodati svojih 20 odsto Dojče telekomu, a da ćemo onda mi Nemcima prodati 31 odsto i tako ih učiniti većinskim vlasnicima?", pita se Kovačević.



Zanimljivo je da država želi da zadrži „zlatnu akciju" u Telekomu Srbija da bi mogla da kontroliše najvažnije odluke u vezi sa kompanijom. Pitanje je samo ko bi kupio kompaniju u kojoj 20 odsto imaju Grci, a 29 odsto država, građani i zaposleni?

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da bi to odgovaralo Dojče telekomu. "Ako Dojče telekom postane gazda 71 odsto Telekoma Srbija, onda se država više ništa ne bi pitala u kompaniji. S druge strane, osnovni cilj Vlade je da se dobije što više novca. Kako bi se što mirnije ušlo u predstojeću predizbornu kampanju", zaključuje Nikolić.

Za novog direktora grčkog OTE nedavno je postavljen Majkl Camaš, pa se spekuliše da bi Grci mogli da odustanu od prodaje svog dela Telekoma Srbija. Ekonomista Ivan Nikolić kaže da Grci imaju druge razloge zbog kojih bi odustali od prodaje 20 odsto srpskog Telekoma.

"Pošto je Dojče zainteresovan za kupovinu našeg Telekoma, onda je nelogično da prvo prodaju svoj deo, a onda da kupe naših 51 odsto. Međutim, ako se bude prodavalo samo 31 odsto Telekoma Srbija onda ne vidim ko bi bio zainteresovan za to osim Nemaca jer oni preko OTE već imaju 20 odsto udela. Ali, to bi značilo i mnogo nižu cenu naše kompanije", objašnjava Nikolić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=08&nav_id=470733

 

[KiD]

Ovaj scenario smo vec vidjali u nekoliko vecih privatizacija u proslosti. Od velikih najava konkurencije, na kraju se sve svede na par zainteresovanih. Sta se desilo sa ostalim zainteresovanim kupcima, ostaje nam samo da pogadjamo, ali milsim da je svima jasno sta se ovde desava i zasto se sad izmislja rupa na saksiji kada se znalo kome je Telekom obecan.

Medjutim interesantana je informacija do koje sam dosao iz nezvanicnih izvora. Cuo sam da Grci zele da se povuku iz ovog posla sa srpskim telekomom zbog cene po kojoj je drzava spremna da proda scvoj udeo. Prema onome sto do sada znam, moguce je da ce Grci Nemcima ponuditi zamenu akcija, tako sto bi Dojce od OTE-a dobio sve akcije u Telekomu Srbija za akcije koje poseduje kod Grka. Ukoliko bi Grci prodavali u paketu sa nama izgubili bi ogroman deo vrednosti svog udela jer Srbija podcenjuje kompaniju. Ovako bi ucinili Dojce telekomu da pobedi pri kupovini TS-a, a istovremeno bi ponovo imali u vlasnistvu znacajan deo svog Telekoma koji bi kasnije mogao da se ponovo privatizuje i zaradi za otplatu velikih drzavnih dugovanja. Prosto Grci ne zele da im 20% u Telekomu Srbija ode za par stotina miliona evra, pa je mozda ovo najbolji nacin da se izvuku iz celog posla. To samo jos jednom potvrdjuje nase sumnje da se radi o kriminalu i da ga treba spreciti pre nego sto se desi.

 

[GOJE]

Taj scenario deluje stvarno kao izuzetna podloga za DT, međutim šta će Cvetković u Egiptu? Možda se i tu nešto valja.

 

[KiD]

Đelić: Nećemo uzimati nove pozajmice od MMF

Vlada nije donela konačnu odluku o tome da li da produži sadašnji sporazum o kreditiranju sa MMF-om, rekao je juče Đelić u intervjuu koji je dao u Bukureštu.

“Ali, ispostavlja se da je spoljna situacija Srbije takva da nam ne treba onaj stepen podrškem kakav dobijamo od MMF-a”, rekao je on.

Misija MMF-a je napustila Srbiju 5. novembra bez postignutog sporazuma o budžetu za 2011. i naglasila da ova balkanska zemlja mora da vodi računa o izdacima u poslednja dva meseca 2010. da bi ostvarila cilj u vezi sa budžetskim deficitom.
Vlada je postigla sporazum sa sindikatima o penzionom zakonu i očekuje da će usvojiti budžet za iduću godinu s deficitom nižim od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, “iako će to biti teško”, rekao je Đelić. Vlada i MMF očekuju da će privredni rast ove godine biti 1,5 odsto nakon prošlogodišnje stope od tri odsto.
Srbija je prva zemlja regiona koja je sklopila aranžman sa MMF-om, jer smo predvideli finansijsku krizu i do sada smo besprekorno izvršili stendbaj aranžman, naglasio je Đelić.

“ Pregovaramo o šestoj reviziji tog programa koji traje do aprila i siguran sam da ćemo nastaviti da ispunjavamo sve obaveze iz tog programa. Krajem prvog semestra iduće godine planiramo da uspešno privatizujemo 51 odsto Telekoma Srbija i taj iznos će nas sasvim lepo pokriti kad je reč o potrebama budžeta", rekao je Đelić.

Izvor: BLIC

Toliko o stranama potrosenim da objasnim da ni cent necemo videti od para koje ce uzeti za Telekom.....

 

[direktor]

Pa pare ce otici na plate penzije a dobre puteve i brze vozove cemo sanjati

 

[vucko]

ALEKSANDRA SMILJANIĆ Građani treba da spreče prodaju „Telekoma“
Intervju | Uglješa Mrdić | novembar 11, 2010 at 18:01
--------------------------------------------------------------------------------

Razgovarao Uljgeša Mrdić


Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka za telekomunikacije u intervjuu za „Pečat“ govori o pozadini prodaje „Telekoma Srbije“ u režiji režima, kao i o potrebi šire društvene akcije putem koje bi se sprečilo prodavanje jednog od najznačajnijih državnih preduzeća


„Prodajom „Telekoma Srbije“ Vlada Srbije pravi fatalnu grešku. Najčešće obrazloženje za privatizaciju „Telekoma“ je da država nije sposobna da efikasno vodi tu firmu, iako je činjenica da su u mnogo liberalnijim zemljama, poput Belgije, Italije, Slovenije, Finske, Danske ili Norveške, kompanije koje su pandan „Telekomu“ i dalje u vlasništvu države“, stavovi su koje iznosi za „Pečat“ dr Aleksandra Smiljanić, nekadašnji ministar za telekomunikacije u Vladi dr Vojislava Koštunice (2007-2008).
Povod za razgovor sa dr Aleksandrom Smiljanić je najnovija vladina najava prodaje jednog od najvitalnijih preduzeća u Srbiji – „Telekoma Srbije“, kao i njeno javno iznošenje podatka da je stvarna vrednost mnogo veća, a da samo ove tri komponente „Telekoma“ – broj korisnika, optička i pristupna mreža – vrede više od 5,5 milijardi evra.
Čak je i aktuelna ministarka za telekomunikacije Jasna Matić, izjavila da Srbija „nema tradiciju korporativnog upravljanja“!
Pri tom je u prethodnim brojevima „Pečata“ istaknuto zašto je Vlada Srbije priznala da je svesno odobrila podizanje cena telefonske pretplate četiri puta, i cenu impulsa dva puta, pred planiranu privatizaciju „Telekoma“ i taj novac iz džepova svojih građana i institucija obezbedila budućem kupcu kao siguran i veliki profit. Takođe, u „Pečatu“ je istaknuto ko bi i zašto da proda „Telekom“ i koje su posledice te prodaje.

Kako komentarišete saopštenja predstavnika Vlade Srbije povodom najave prodaje „Telekoma Srbije“?
Izjave predstavnika vlasti je teško pratiti, nepovezane su i nelogične. Iz njih je jasno da je odluka da se proda „Telekom“ doneta bez ikakve analize posledica koje ovakva prodaja može imati.

Da li imate utisak da i u samoj vladajućoj koaliciji ne postoji jedinstveno mišljenje da „Telekom“ treba prodati?
Ja želim da verujem da ima ljudi u vladajućoj koaliciji koji shvataju da je odluka o prodaji „Telekoma“ pogrešna i da se sa njom ne slažu. Međutim, ako takvi političari postoje, oni nisu javno pokazali svoje neslaganje. Ovo je vrlo čudno i razočaravajuće, jer smo videli neslaganja u vladajućoj koaliciji po mnogo manje važnim pitanjima.

Da li je potrebno da se napravi jedna šira društvena akcija ne bi li se sprečila prodaja „Telekoma“?
Društvena akcija već postoji, ali bilo bi dobro da se proširi. U širem kontekstu, bitno je da naši građani nauče da prepoznaju i razumeju svoje interese, a zatim da se bore za njih.

U više navrata javno ste istakli zašto je značajno da „Telekom“ ostane u vlasništvu države Srbije. Možete li da ponovite te razloge?
„Telekom“ ima gotovo celokupnu fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu u Srbiji. Prodaja „Telekoma“ je ekvivalentna prodaji cele putne mreže u oblasti saobraćaja. U ovu mrežu je ulagano više od 100 godina, tako da se nijednoj drugoj kompaniji ne isplati gradnja ovakve mreže. Iz tog razloga, operatori koji su nastali od telefonskih operatora ubedljivo dominiraju na telekomunikacionim tržištima svih zemalja. Kada se prodaje firma koja neće imati pritisak konkurencije možemo očekivati samo loše posledice: više cene, manje investicija i otpuštanje velikog broja zaposlenih, što znači i lošije usluge. Dalje, gubimo veliki profit „Telekoma“ koji sad ide u budžet. Na kraju, država gubi i svaku kontrolu nad ogromnim prihodom „Telekoma“ od gotovo milijardu evra. Država, ukoliko poseduje „Telekom“, kroz njega može da podstakne razvoj domaće privrede tako što će „Telekom“ kupovati proizvode i usluge od domaćih firmi. Dominantni vlasnici svih zainteresovanih kupaca „Telekoma“ su strane države. Ti operatori, eventualni kupci „Telekoma“, će samim tim forsirati firme kooperante iz svojih zemalja, što će značiti odlivanje ne samo profita nego i značajnog dela prihoda iz Srbije u neku drugu zemlju.


Kada se prodaje firma koja neće imati pritisak konkurencije možemo očekivati samo loše posledice: više cene, manje investicija i otpuštanje velikog broja zaposlenih, što znači i lošije usluge
Rekli ste da samo tri komponente „Telekoma“ – pristupna fiksna mreža, mobilna telefonija i mreže Republike Srpske i Crne Gore – vrede više od 5,5 milijardi evra. Možete li nam reći nešto više o stvarnoj vrednosti „Telekoma“?
Ta moja gruba procena da je vrednost „Telekoma“ viša od 5,5 milijarde evra ne uključuje brojne centrale po Srbiji, optičku mrežu koja povezuje ove centrale, integrisanje svih delova „Telekomove“ mreže, softver, i mnoge druge teško procenjive vrednosti. S obzirom na to da sve informacije koje se razmene u Srbiji idu preko „Telekomove“ mreže, možemo reći da je njegova vrednost neprocenjiva. Naime, informacije su kroz celu istoriju bile najveće blago.

Kako sad stvari stoje, deo akcija „Telekom Srbije“ biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen „Telekom Srpske“?
Otprilike tako, u jednoj od pomenutih opcija Srbija će prodati kontrolni udeo „Telekoma“ za isto novaca koliko je uložila u 65 odsto „Telekoma Republike Srpske“, koji pokriva šest puta manje tržište.

Da li su Hrvatska, Crna Gora i Makedonija pogrešile što su prodale svoje operatere?
Zvanični podaci pokazuju da su ove zemlje loše prošle sa prodajom svojih operatora. Cene telekomunikacionih usluga su značajno više nego u Srbiji, investicije su manje, a otpušten je veliki broj zaposlenih. Pri tome nije otpušten višak zaposlenih, već je zapravo stvoren manjak. Naime, analiza pokazuje da je broj korisnika po zaposlenom mnogo veći u ovim zemljama nego u zemljama koje nisu prodale svoje operatore kao što su Nemačka, Belgija, Francuska, Srbija, Slovenija i druge.

Neki političari tvrde da će strana firma više investirati?
S obzirom na to da će strani kupac zapravo želeti da izvuče što veći profit, možemo očekivati manje investicije. To pokazuju iskustva zemalja regiona koje su prodale svoje operatore, a i naše lično iskustvo. Naime, kada je naša Vlada otkupila „Telekom“ 2002. godine od Italijana, investicije su skočile preko 2,5 puta na godišnjem nivou.

Zašto je procena „Telekomovih“ resursa tako niska?
„Sitigrup“ je procenio vrednost „Telekoma“, koja je mnogo niža od njegove stvarne vrednosti. Mogla se očekivati niska procena jer je „Sitigrup“ korporativni broker „Dojče Telekoma“, jednog od zainteresovanih kupaca. Zašto je naša Vlada odlučila da angažuje „Sitigrup“ znajući za njegovu vezu sa „Dojče Telekomom“, jeste veliko pitanje koje traži odgovor.

Šta sve mora da se dogodi da bi vlast odustala od prodaje „Telekoma“?
Ja uvek imam nadu, da će ljudi na vlasti shvatiti da prodaja „Telekoma“ nije u interesu države i građana, pa ni ljudi na vlasti jer su i oni građani naše države.

Da li smatrate da bi posle eventualne prodaje „Telekoma“ ubrzo usledila i rasprodaja preostalih javnih preduzeća od nacionalnog značaja u Srbiji, poput Elektroprivrede Srbije (EPS-a)?
Nema se utisak da oni koji trenutno donose odluke imaju viziju ili volju da pokrenu srpsku ekonomiju, pa mislim da će oni nastaviti da rasprodaju imovinu da bi dobili sredstva za punjenje državnog budžeta, a verovatno i da bi ostvarili lične interese. To je uostalom najavljeno u Zakonu o besplatnim akcijama čija je uloga, po mom dubokom uverenju, bila da pridobije podršku građana za rasprodaju infrastrukturnih preduzeća, odnosno da zbuni građane.


http://www.pecat.co.rs/2010/11/aleksandra-smiljanic-gradani-treba-da-sprece-prodaju-telekoma/

 

[KiD]

Evo, borbi da se zaustavi privatizacija Telekoma pridruzla se lista od 100 strucnjaka iz dijaspore svojim apelom Vladi da pnovo razmotri prodaju. Veliki broj potpisanih ljudi radi bas u oblasti telekomunikacija, ali su se skupili iz skoro svih polja nauke i tehnologije. Apel Vladi je upucen javno, ali nisam siguran da ce zbog kontrole medija moci da se procita u novinama ili cuje na televiziji, pa zato njihovo pismo i potpise prenosim ovde, da bar nasi forumasi imaju informacije :

Želimo da izrazimo svoju zabrinutost zbog odluke Vlade Republike Srbije da proda Telekom koja, prema našim informacijama, nije bila propraćena neophodnom analizom i adekvatnim obrazloženjem. Prodaja Telekoma je potez visokog rizika, koji može da ima veoma negativne i nesagledive posledice.

Članovi ove grupe su međunarodno afirmisani stručnjaci u oblastima informacionih tehnologija, komunikacija, elektronike, fizike, kompjuterskih nauka, energetike, ekonomije i srodnih oblasti. U grupi su i profesori srpskih i inostranih univerziteta, stručnjaci koji rade u istraživačkim laboratorijama ili u kompanijama u Silicijumskoj dolini, neki su vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, vlasnici kompanija. Većina članova naše grupe su elektroinženjeri koji su se školovali u Srbiji, a trenutno rade u SAD i drugim zemljama.

Naša grupa polazi od stanovišta da se radi o veoma složenom pitanju, koje se mora sa svakog aspekta stručno razmotriti, a dugoročne posledice eventualne prodaje na razvoj ove važne oblasti se moraju detaljno analizirati.

Kao stručnjaci upoznati sa situacijom u oblasti telekomunikacija ne samo u Srbiji nego i svetu, naročito smo zabrinuti za budućnost informaciono-komunikacione (IKT) industrije i istraživačkog razvoja, kao i obrazovanja budućih generacija u ovoj oblasti. Budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj bi bila dovedena u pitanje prodajom Telekoma. Ovi fakulteti su priznati i poznati svuda u svetu, uključujući i SAD koje predstavljaju jednu od najrazvijenijih visokotehnoloških zemalja.

Naime, ako se proda Telekom, verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita, za šta postoje primeri u susednim zemljama. Imajući u vidu da su zainteresovini kupci uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemalja, može se očekivati da bi Telekom, ako bude prodat, bio preusmeren na dobavljače iz zemlje operatora kupca. Na taj način će dugoročno biti ugrožena srpska IKT industrija i strateška spospobnost Srbije da ima nezavisnu proizvodnju i razvoj u IKT oblasti.

Zato pitamo kako Vlada planira da obezbedi budući strategijski razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije, pošto otuđi telekomunikacionu infrastrukturu - nacionalni resurs od neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, i ostale institucije od javnog značaja? Prodajom Telekoma će se smanjivati obim domaće telekomunikacione industrije, a i mogućnost da se mladi zaposle u zemlji. Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj. Takođe, bez praktičnih iskustava i aktivnog učestvovanja u razvoju, profesori na elektrotehničkim fakultetima neće moći više da obezbede kvalitetnu nastavu i obuku stručnjaka u ovoj oblasti na nivou na kojem je postojala do sada.

Ne samo da je prodaja Telekoma protivna interesima Republike Srbije, ona je u suprotnosti sa brojnim zakonima i propisima, od kojih ćemo navesti samo neke: Zakon o Vladi Republike Srbije, Poslovnik Vlade Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Gledano sa pravne strane, Telekom je preduzeće od opšteg interesa za Srbiju i kao takvo ne može da bude prodato. To je naglašeno u Članu 3. Zakona o privatizaciji, koji navodi da: "predmet privatizacije ne mogu biti prirodna dobra i dobra u opštoj upotrebi, kao i dobra od opšteg interesa".

Zbog svega navedenog apelujemo na Vladu da odgovorno preispita svoju nameru da proda Telekom, analizirajući iskustva drugih zemalja i sve moguće posledice po privredu, ekonomiju, obrazovanje i razvoj Srbije, i da obustavi proces prodaje Telekoma.

Ukoliko postoje problemi u efikasnoj organizaciji Telekoma, članovi ove grupe i ostale kolege stoje na raspolaganju da pomognu stručnim savetima i svojim međunarodnim iskustvom.

POTPISNICI:

1.Prof. dr Jasmina Vujić, redovni profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA

2.Prof. dr Dragoslav Šiljak, Ph.D., School of Engineering, Santa Clara University, Santa Clara, CA, USA (recipient of the 2010 Bellman Control Heritage Award given by the American Automatic Control Council)

3.Prof. dr Aleksandra Smiljanić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prethodna Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo

4.Dr Bogdan Kosanović, Ph.D. EE, Bethesda, Maryland, USA

5.Prof. dr Jozo Dujmović, redovni profesor, Department of Computer Science, San Francisco State University, San Francisco, CA, USA

6.Katarina Dujmović, MSEE, Dipl. Ing. EE, San Francisco State University, San Francisco, CA, USA

7.Dr Svetislav Đurić, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA

8.Dr Vojin Joksimović, Ph.D. NE, Consultant, Escondido, CA, USA

9.Pavle Kostić, MSEE, Dipl. Ing. EE, Beograd

10.Nebojša Bjegović, BSEE, Sr. SW Engineer, Apple Inc., Cupertino, CA, USA

11.Dr Vladimir Višnjić, Temple University, Philadelphia, PA, USA

12.Dr Mirjana Petrović, Ph.D. EE, San Diego, CA, USA

13.Dr Rade Petrović, Ph.D. EE, Verance, San Diego, CA, USA

14.Nenad Vujić, Dipl. Ing. Telecommunications, Berkeley, CA, USA

15.Dragoljub Antić, M.Sci, Dipl Ing. EE, direktor, ENKONIT Centar, Beograd

16.Tomislav Miladinović, MSEE, Folsom, CA, USA

17.Dušica Veljković, Dipl. Ing. EE, Toronto, Canada

18.Prof. dr Emil V. Jelenković, Department of Electronic and Information Engineering, The Hong Kong Polytechnic University, Hong Kong, PR China

19.Dr Predrag R. Bakić, Ph.D. Assistant Professor of Radiology, University of Pennsylvania, Department of Radiology, Philadelphia, PA, USA

20.Milan Erbes, Dipl. Ing, Juan-les-Pins, France

21.Dr Vladimir Vacić, Postdoctoral Research Scientist, Columbia University, New York, NY, USA

22.Prof. dr Ljiljana Trajković, redovni profesor, School of Engineering Sciences, Simon Fraser University, Vancouver, BC, Canada

23.Dr Nikola Milivojević, Ph.D. EE, MagDrive LLC, Chicago, IL, USA

24.Dr Igor Stamenković, Ph.D. EE, MagDrive LLC, Chicago, IL, USA

25.Prof. dr Dragan Maksimović, ECEE Department, University of Colorado, Boulder, CO, USA

26.Predrag Minović, MSEE, Tokyo, Japan

27.Dr Dimitar Altiparmakov, Ph.D. EE, AECL, Canada

28.Dr Desanka Krstić, Toronto, Canada

29.Radmilo Krstić, lawyer, Toronto, Canada

30.Miloš Belčević, Manager of Finance, Sony Electronics, San Diego, CA, USA

31.Dr Desanka Polajnar, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada

32.Prof. dr Jernej Polajnar, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada

33.Ilija Glišić, former Executive Director Telecom Australia/Telstra, Sydney, Australia

34.Branislav Bulić, student, San Diego, CA, USA

35.Stevan Piroćanac, Milwaukee, WI, USA

36.Dušan M. Ramuš, .Sc., C.Chem., ACPO, MCIC, Chem. Eng., TAPPI, Canada

37.Miroslav Antić, Nuclear Operator, Canada

38.Minče Krstić, Dipl Ing. EE, bivši direktor Fabrike telefonskih kablova i računara "Novkabel", Novi Sad, i šef sektora za investicije, razvoj i projektovanje preduzeća PTT saobraćaja, Osijek, Hrvatska, Mountain View, CA, USA

39.Lazar Supić, MSEE, Dipl Ing. EE, Berkeley, CA, USA

40.Anna Jekich Pullinger, Walnut Creek, CA, USA

41.Velimir Jovanović, Dipl Ing., San Diego, CA, USA

42.Suzana Kovačević, Dipl Ing. Electronics and Telecommunications, University of Queensland, Brisbane, Australia

43.Goran Kovačević, Dipl Ing. Electronics and Telecommunications, SolArc pty.ltd., Brisbane, Australia

44.Dr Branimir Simić-Glavaški, President BIT, Cleveland, OH, USA

45.Borjana Simić, Cleveland, OH, USA

46.Prof. dr Miloš D. Ercegovac, redovni profesor, Computer Science Department, University of California, Los Angeles, California, USA

47.Pavle Radovančević

48.Branislav Dragutinović, Milwaukee, WI, USA

49.Miodrag Đorđević, Dipl. Ing., Verrieres, France

50.Dr Jovan D. Bošković, Dipl. Ing., Winchester, MA, USA

51.Bojana Miloradović, BS EE/Computer Science, Lead Database Engineer, Synarc, San Francisco, CA, USA

52.Prof. Michael Pravica, Ph.D., Associate Professor of Physics, Department of Physics & Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA

53.Dr Momčilo Miljković, Professor Emeritus of Biochemistry and Molecular Biology, The Pennsylvania State University, Hershey, PA, USA

54.Dragan Sretenović, MS, BSEE, Principal Software Architect, Oki Data Americas, NJ, USA

55.Dr Drago Inđić, Ph.D. London Business School, Manager, Sunningdale Capital, Partner, London, UK

56.Mirjana Mišić, dipl. pravnik, San Francisco, CA, USA

57.Nataša Đekić, nastavnica,Toronto, Ontario, Canada

58.Nebojša Ćekić, IT Consultant, Toronto, Ontario, Canada

59.Dragana Culjković, BSMS&E, Cornell University, NY, USA

60.Dan Ninić, BSEE, Software Development Manager, Chicago, USA

61.Prof. dr Ranko Bojanić, Prof. Emeritus, Ohio State University, Columbus, Ohio, USA

62.Boba Stefanović, President and Owner, Pacific Language Institute Inc., Vancouver, BC, Canada

63.Nada Joksimović, Travel Director Ken Blanchard Companies, Escondido, CA, USA

64.Dr Radojka Galetin Smith, Phoenix, AZ, USA

65.Miloš Jorgovanović, Dipl Ing. EE, Berkeley, CA, USA

66.Simonida Uth, MA, New Voyage Communications, Washington, DC, USA

67.Marija Miletić, M.Sc., B.Sc., Nuclear Research Institute Rez plc, Prague, Czech Republic

68.Božidar Vukotić, Kurunjang Victoria, Australia

69.Ivan Bugarinović, Software Engineer, Belmont, MA, MIT, USA

70.Prof. dr Vladimir Stojanović, Ph.D., Associate Professor, Department of Electrical Engineering and Computer Science, MIT, Boston, MA, USA

71.Nevena Vujić, BS Civil Engineering, Legacy Partners, Mountain View, CA, USA

72.Ivana Kragl, Dipl. Ing. EE, Vancouver, Canada

73.Aleksandar Kragl, Dipl. Ing. EE, Vancouver, Canada

74.Dr Nikola Kojić, MD, Ph.D., Tufts University, Medford, MA, USA

75.Dr Radmila J. Gorup, Columbia University, New York, NY, USA

76.Milena Kalezić, Quincy, MA, USA

77.Dragica Mijailović, Lawyer, Newton, MA, USA

78.Prof. dr Miloš Popović, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado at Boulder, Colorado, USA

79.Vladimir Pezel, M. Sci, Mechanical Engineering, Director Product Management, Needham, MA, USA

80.Bojana Dragićević, Greenfield, MA, USA

81.Zoran Ćorić, M.Sci. EE, Framingham, MA, USA

82.Dr Radmilo Božinović, Ph.D., San Jose, CA, USA

83.Milutin Janjić, MA, GTU, Berkeley, CA, USA

84.Vojkan Vetić, Dipl. Ing. Nuclear Engineering, Gloucester, England

85.Dr Srba Jović, Air Traffic Management - Software Engineering Manager, Mt. View, California, USA

86.Vera Lazarević, MS Computer Science, Dipl. Ing. EE, Palo Alto, CA, USA

87.Ivana Hrga-Griggs, Assistant Director, Harvard International Office, Somerville, MA, USA

88.Dr Mirjana Milošević Marden, Dr. Sci. ETH (Zurich), Research Scientist, MIT, Cambridge, MA, USA

89.Damir Uzelac, građevinski inženjer, Waltham, MA, USA

90.Branka Al-Hamdy, MA, retired, Information Technology Strategic Planning, Alexandria, VA, USA

91.Slavoljub Vuich, retired Aerospace Engineer (Apollo Program), Pasadena, CA, USA

92.Dr Milorad Popović Pop, Ph.D. Physics, Fermi National Accelerator Laboratory, Batavia, IL, USA

93.Vladimir Malešević, MSEE, Program Manager, Motorola Solutions, Schaumburg, IL, USA

94.Zoran Uličević, MSEE, Controller Architect, Motorola Solutions, Schaumburg, IL, USA

95.Dr Jovica R. Riznić, Ph.D., P. Eng., Canadian Nuclear Safety Commission, Otawa, Ontario, Canada

96.Branko Popović, BSEE, University of Iowa, Iowa City, IA, USA

97.Ljiljana Popović, Psychology, Warrenville, IL, USA

98.Lena Popović, Indiana University, Bloomington, IN, USA

99.Marija Drezgić, MA, Berkeley, CA, USA

100.Dejan Mitrović, Dipl. Ing. EE, Trimble Navigation, Christchurch, New Zealand

 

[hazard]

Većina članova naše grupe su elektroinženjeri koji su se školovali u Srbiji, a trenutno rade u SAD i drugim zemljama.

To sto je neko elektroinzenjer (i ovo kazem kao kolega, da ne bude zabune) ili inzenjer telekomunikacija ne cini ga kompetentnim za bavljenje ekonomijom, a privatizacija spada u domen ekonomije.

Naime, ako se proda Telekom, verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita,

Trziste je VEC monopolizovano onoliko postojanjem Telekoma kao drzavne firme. Zapravo, drzava je licencu za fisknu telefoniju dala Telenoru (dakle 100% stranoj firmi) umesto SBBu (domacoj firmi, ponikloj u Srbiji, koja ima strane investitore danas ali nije u vlasnistvu stranih telekomunikacionih kompanija) iskljucivo iz razloga ogranicavanja konkurencije Telekomu.

Imajući u vidu da su zainteresovini kupci uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemalja, može se očekivati da bi Telekom, ako bude prodat, bio preusmeren na dobavljače iz zemlje operatora kupca.

Moz da bidne, al ne mora da znaci. Inace, to moze i da se resi tako sto bi se npr. reklo da na tender mogu da se jave samo firme koje nisu u vecinskom vlasnistvu neke drzave.

Dalje, potpuno je suluda teza da Telekom pozitivno utice na srpsku industriju ovoga ili onoga. Telekom vise gusi srpsku ekonomiju nego sto joj pomaze. O tome smo vec diskutovali ad nauseam. Drugo, ako srpska IKT industrija ume da napravi proizvod koji je dobar, naci ce za njega kupca - u zemlji ili u inostranstvu.

Na taj način će dugoročno biti ugrožena srpska IKT industrija i strateška spospobnost Srbije da ima nezavisnu proizvodnju i razvoj u IKT oblasti.

Kao sto rekoh, vlada je vec ugrozila srpsku IKT industriju time sto je radi zastite monopola Telekoma licencu za telefoniju dala jednoj stranoj firmi umesto jednoj domacoj. Zasto drzava, do sada, nije dozvolila vecu konkurenciju Telekomu, i to preko puta vrlo otvorenih tendera (a ne skrojenih tako da samo oni koji odgovaraju Telekomu mogu da dobiju licencu), i tako omogocila mnogim domacim firmama da pokusaju da budu konkurencija Telekomu? Zar to ne bi bilo u interesu srpske IKT industrije?

Prodajom Telekoma će se smanjivati obim domaće telekomunikacione industrije, a i mogućnost da se mladi zaposle u zemlji.

Nonsens.

Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Ne znam kako da kazem, ali studenti se uglavnom ne opredeljuju za elektrotehnicke fakultete nadajuci se dobrom zaposlenju u zemlji, vec na tu diplomu gledaju kao na odlicnu "vizu" za odlazak u inostranstvo - a ovih 100 potpisnika ovog pisma su odlican primer. Elektrotehnicki fakultet je mnogo vise od smera telekomunikacije, i mnogo je veci problem sto je u Srbiji potpuno zamrla elektronska industrija, i sto drzava nije ucinila nista da je privuce, od toga u cijem ce vlasnistvu biti Telekom. Takodje, smesna mi je ideja da buduci vlasnik nece iskoristiti mogucnost da u Srbiji zaposli telekomunikacione strucnjake po ceni duplo ili trostruko manjoj od one koje bi za njih platio u npr. Nemackoj.

Gledano sa pravne strane, Telekom je preduzeće od opšteg interesa za Srbiju i kao takvo ne može da bude prodato. To je naglašeno u Članu 3. Zakona o privatizaciji, koji navodi da: "predmet privatizacije ne mogu biti prirodna dobra i dobra u opštoj upotrebi, kao i dobra od opšteg interesa".

Pre nego sto je taj zakon uopste donesen, Telekom je bio privatizovan (ako se dobro secam 50% u vlasnistvu stranih kompanija) i nije bio javno ili drustveno preduzece vec akcionarsko drustvo sa delimicno drzavnim kapitalom - kao npr. Mobtel svojevremeno.

 

[Kartograf]

Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Ne znam kako da kazem, ali studenti se uglavnom ne opredeljuju za elektrotehnicke fakultete nadajuci se dobrom zaposlenju u zemlji, vec na tu diplomu gledaju kao na odlicnu "vizu" za odlazak u inostranstvo - a ovih 100 potpisnika ovog pisma su odlican primer. Elektrotehnicki fakultet je mnogo vise od smera telekomunikacije, i mnogo je veci problem sto je u Srbiji potpuno zamrla elektronska industrija, i sto drzava nije ucinila nista da je privuce, od toga u cijem ce vlasnistvu biti Telekom. Takodje, smesna mi je ideja da buduci vlasnik nece iskoristiti mogucnost da u Srbiji zaposli telekomunikacione strucnjake po ceni duplo ili trostruko manjoj od one koje bi za njih platio u npr. Nemackoj.

Haha, sjajno. Kakav self-burial svih ovih 100 potpisnika ovim pasusom.

+1, naravno.

 

[vucko]

Javljaju se i dobrocinitelji iz EU:

Dežer: Prodaja Telekoma dobra stvar
12. novembar 2010. | 08:03 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer kaže da je neophodno nastaviti privatizaciju državnih preduzeća u Srbiji.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=12&nav_id=471721

http://www.t-com.rs/

 

[orion]

кога занима ево транскрипт са излагања округлог стола "Да ли продати Телеком"
http://www.balkanmagazin.net/doc/2010/prodaja-telekoma-otvoreno-pismo.pdf

 

[vucko]

The take-dokumentarac o argentinskom scenariju i epilogu u kome je narod poceo da otima fabrike od korporacija i tajkuna.Takodje sutnuse MMF,WTO i ostale globalisticke lopove

http://www.youtube.com/watch?v=LEzXln5kbuw&feature=related

 

[vucko]

Pljacka u najavi-Najbogatiji covek na svetu zainteresovan za Telekom

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/220200/Najbogatiji-covek-na-svetu-zainteresovan-za-Telekom