Evo jednog otvorenog pisma sa zanimljivim pitanjima vezanim za ovu privatizaciju.
Najavljena privatizacija Telekoma
- Začetnik teme Spejs kauboj
- Datum pokretanja
Evo da odgovorim ja na neka pitanja
Cak i da nije to, ovi kao da se prave blesavi i ne znaju da su se Vlade itd. izmenjale u medjuvremenu.
Ne moras da budes strucnjak da zakljucis da su nasi politicari nesposobni da vode javna preduzeca (da, njih vode politicari, pogledajte ko sedi u UO i ko su direktori JP).
Pogledati za koliko para moze u Hrvatskoj da se dobije internet + TV + telefon za koliko kod nas.
Razlog je sto birokratski aparat Srbije ne poseduje kapacitete kakve poseduje jedna Svajcarska ili Norveska npr. Zasto ne spomenuse Nemacku, Francusku, Kanadu ili SAD kao primer? Selektivno pitanje, time je obesmisleno.
Prodaja Telekoma koci razvoj kako? Drzava ne moze da ulaze u takav razvoj ako nije vlasnik Telekoma? Zasto?
Investiranje radi nabijanja cene pred prodaju. Klasicna strategija.
Cak i da nije to, ovi kao da se prave blesavi i ne znaju da su se Vlade itd. izmenjale u medjuvremenu.
Telekom kao drzavna firma sa previse zaposlenih je neefikasan i ima vece troskove nego sto je potrebno; vlada nema volje da otpusta viskove; odredjene usluge (npr. fiksna pretplate) se ili su se bar do nedavno subvencionisale visokim cenama drugih usluga (internet, medj. razgovori) kao socijalna kategorija, a sa tom praksom se mora prestati.
Dobro pitanje. U Telekomu, mozda 30-50%. Ne znam da li je 50% dovoljno. Valjda jeste...
Pare su placane Telekomu, te je Telekom tu duzan za obestecenje, tj. da taj prikljucak obezbedi. To nema veze s tim u cijem je vlasnistvu Telekom. Ako nisu dobili prikljucak, treba da dobiju pare (ili prikljucak po kratkom postupku). Ako su dobili prikljucak, onda imaju ono za sta su placali. Sta je tu onda sporno? Nista.
Pod jedan, laz je da se drzava potpuno odrice uticaja na razvoj telekomunikacija: kroz zakone, regulativu, ulaganje u razvojne programe i laboratorije drzava moze dosta da utice. Drugo, besmisleno je tvrditi da ce u Telekomu nakon prodaje recimo DTu ostati samo sta, cistacice i operateri 988? Zasto bi neki buduci vlasnik otpustao iskusne i kvalitetne strucnjake koji "poznaju teren" da bi posao dao visestruko skupljem radniku u Nemackoj recimo koji nema to lokalno znanje? Trece, drzava ce najbolje obezbediti ostanak kvalitetnih kadrova (iz bilo koje profesije) tako sto ce 1) reformisati poreski sistem da ucini zaposljavanje jeftinijim i zaradjivanje od rada laksim 2) da ukine masu propisa koji koce i usporavaju otvaranje firmi, razvijanje biznisa itd. 3) oslobodi trziste drzavnih monopolistickih lihvara a la Telekom i dozvoli konkurentskim domacim firmama (npr. SBB) pristup trzistu; da omoguci i stranim firmama pristup trzistu koje ce onda doci ovde i zaposliti lokalno stanovnistvo 4) da privatizovanjem JP znacajno smanji korupciju i nepotizam u najvecim firmama u zemlji: u privatnom Telekomu koji funkcionise trzisno nece se gledati koje si stranke clan nego koliko vredis; privatni Telekom birace podizvodjace i partnere koji su najjeftiniji ili najkvalitetniji, a ne one firme koje su politicki povezane, itd.
Ulaganjem u razvojne programe na institutima i fakultetima. Zakonima, propisima, poreskom politikom.
Ovo je validno pitanje. Treba prvo podeliti akcije, pa onda prodavati drzavni paket.
U vezi telekoma ali i svega od 2000te na ovamo savrseno kaze ovaj covek 
Vlast vodi državu u bankrot
11. april 2010. | Piše: Irena Radisavljević | Izvor: Blic
U našoj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Na sva zvona objavljujemo da smo potpisali ugovor za kredit od Rusije. Takvo zaduživanje je nemoralno, jer će i taj i novac koji povlačimo od MMF koristiti da se zapuše rupe u budžetu i da se proda na deviznom tržištu kako bi se održao nerealan kurs dinara. Većina tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna i uvoznika, kaže za „Blic nedelje“ ekonomista dr Mlađen Kovačević.
To nije moralno jer se taj dug potroši ekonomski neracionalno, nema efekata na privredu, a ceo račun prenosimo na buduće generacije. Čak 40 odsto prihoda od izvoza robe i usluga odlazi na pokrivanje spoljnjeg duga, i to je strašno. Zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovu godinu smo ušli sa više od 2,3 milijarde evra dospelog a neisplaćenog duga. To je velika suma, a ove godine nam dospeva još najmanje tri i po milijarde evra.
Ako se ovako nastavi, čeka nas argentinski scenario, odnosno slom, kada država ne može više da servisira dugove, kada se uvoz bitno smanji i kada svi od kojih smo zajmili polako počinju da zavrću slavine, pa moramo da molimo za reprogramiranje dugova. Umesto da razmišljaju o tome, naši političari nas uljuljkuju pričama da je Srbija izašla iz recesije. Najaviti da smo izašli iz recesije ravno je apsurdu, jer bi to značilo da je u prethodna dva kvartala privredna aktivnost rasla, što se u Srbiji nije dogodilo.
Istina, bilo je elemenata koji su davali neko malo zeleno svetlo, jer je treći kvartal bio bolji od drugog, pa su počela da pljušte politička obećanja. Međutim, pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio podatak da je BDP u četvrtom kvartalu bio za 0,1 odsto manji od trećeg prošle godine. Kamo sreće da je Srbija samo u recesiji, ona je u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi.
Čime se zapravo bavi naša vlast; siromaštvo ih malo interesuje, nezaposlenost i natalitet takođe, o izvozu samo govore fraze...
Problem je u defektnom konceptu reformi koji nam je nametnuo MMF još pre devet godina. Oni koji su sebe nazivali vizionarima te 2001. godine i pravili se „većim katolicima od pape“ i danas insistiraju na tom konceptu i nemaju nameru, niti snage da ga napuste, pa sada pod pritiskom MMF tumaraju u začaranim krugovima donoseći samo štetu ovoj zemlji.
Između ostalog, taj koncept, proistekao iz Vašingtonskog konsenzusa (MMF, Svetska banka, američka administracija) problem nezaposlenosti ne smatra ekonomskim problemom. Njima je važna stabilizacija, privatizacija, deregulacija, liberalizacija spoljne trgovine... Pod uticajem toga, ni u Srbiji danas niko ne vodi računa o nezaposlenosti ili demografskoj krizi. Niko ne vodi računa o narodu. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe, zadužuju se gde god mogu, troše...
Dosta ste kritikovali aranžman sa MMF-om?
Pokazalo se da su zemlje koje u tranziciji nisu sarađivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prošle. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj neoliberalni koncept, postigla je vrlo solidne privredne performanse. S druge strane, taj koncept je 1998. doveo do sloma privrede u Rusiji. I glavni pobornici ideologije MMF-a na kraju su je se odrekli, poput Fridmana ili Fukujame.
Da nije došlo do krize, MMF bi propao, jer su svi počeli da beže od njih. Sada su u MMF malo promenili taktiku, manje su rigidni i ako nam išta odgovara iz tog aranžmana, to je činjenica da insistiraju na smanjenju opšte potrošnje i da ograničavaju naše populističke političare koji samo razmišljaju o sopstvenim foteljama.
Ako posle Đinđića nema vizionara, zašto predsednik i premijer ne okupe desetak ozbiljnih i nekorumpiranih ljudi koji će im reći šta država mora da uradi?
Zato što u Srbiji na svim nivoima vlasti vlada negativna selekcija kadrova, koja je posledica činjenice da nemamo pravnu, već partijsku državu. Prosto je neverovatno koga ti naši političari postavljaju za direktore važnih javnih preduzeća. Jedan istoričar je zapisao da su u istoriji po dobrim delima pamte samo oni carevi, kraljevi, sultani koji su znali da oko sebe okupe pametne ljude. Ovde toga nema.
Svaka revolucija izbaci mnogo karijerista koji nisu dorasli zadatku. Ovde se pojavila grupa mladih ljudi skromnih stručnih znanja, koji su počeli da veruju da su oni mesije, a sada se vidi da su izgubili i moral i poštenje i da samo gledaju kako da se održe na vlasti. I da im od toga ništa nije važnije.
Šta, po vama, vlast mora da uradi?
Zalažem se da Tadić kao predsednik države inicira stvaranje strategije razvoja uz maksimalnu saradnju s naučnim krugovima, u kojoj će učestvovati što više neutralnih, a što manje partijskih kadrova. Međutim, eto i on je neki dan rekao da će strategiju praviti njegova stranka, što odmah stvara sumnju i odbojnost.
Pre devet godina su nam obećavali da ćemo do 2004. godine steći status kandidata EU, a 2010. postati članica. Šta se dogodilo?
Političari su obećavali nerealno. Princip je obećajte što više, da se svidite i narodu i EU. Da bi ispunili ta obećanja, morali su da čine sve da se donose zakoni i standardi koji važe u EU. Umesto toga, zakoni su u suprotnosti s evropskim, nacrte pišu nazovistručnjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neće da se zamera, poslanici delaju po naređenju jer ih stranački vrhovi drže u šaci sa blanko ostavkama... Sve se radi na štetu Srbije i njenog puta u EU. Zbog svega toga i ne verujem da ćemo pre 2018. ući u EU.
Ministri koji su nam obećavali kule i gradove i sada su u vladi?
Med i mleko su nam obećavali trutovi. I, nažalost, osim Labusa svi su i dalje tu. Ogroman je nesklad između onoga što su Đelić, Dinkić, Labus i drugi obećavali 2001. i 2002. i onoga što je do danas ostvareno. Đelić je, na primer, 2002. rekao da će se o srpskom privrednom čudu pričati širom sveta. Kako se stvari sada odvijaju, plašim se da umesto čuda ne dođe do srpskog privrednog čudovišta.
To što su svi i danas u vlasti još jedan je znak da je taj svet nemoralan. Kriza morala zahvatila je sve nivoe našeg društva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu neće da napuste duple funkcije, zvaničnici učestvuju u aferama bez posledica, a rezultati njihovog rada su daleko slabiji od obećanih. I sad im je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Došla im je kao kec na deset.
Kako vam se danas čini izjava iz 2002. ondašnjeg guvernera kada je tvrdio da se kurs neće menjati narednih 50 godina?
I tada sam govorio da će taj koncept doneti teške posledice. To se i dogodilo. Osim što je delimično povoljno delovao na inflaciju, ugušio je izvoz i domaću proizvodnju, a smatram da je najvećim delom odgovoran i za nisku industrijsku proizvodnju koja je ugušena ogromnim uvozom. Domaće tržište je preplavljeno uvoznim proizvodima koji su često lošeg kvaliteta, ali jeftini, pa ih narod kupuje zbog niske kupovne moći. A kada kupuje jeftinu uvoznu robu, za kupovinu domaće ništa ne ostaje.
Slovenija je u tranziciji težila da spase sva preduzeća koja se mogla biti spasena. U Srbiji su čak upropaštavana da bi mogla jeftinije da budu prodata tajkunima?
To je problem ljudi koji su vodili privatizaciju. Uopšte neadekvatni i pogrešni ljudi su se našli na važnim funkcijama od 2001. Dinkić je postao guverner NBS, a nikad se nije bavio tom materijom, već je bio asistent na predmetu privredni razvoj; Vlahović je bio asistent u Ekonomskom institutu, a postao je ministar za privredu i privatizaciju; Pitić koji je predavao svetsku ekonomsku istoriju postaje ministar za ekonomske odnose s inostranstvom; Đelić koji se „proslavio“ sa Saksom po loše sprovedenim tranzicionim reformama postaje ministar finansija…
Nisu se u tim istorijskim momentima našli pravi ljudi, a nisu hteli ili nisu znali ni da okupe pravi tim oko sebe. Smatrali su da je starija garda udarena marksističkim maljem.
Kako je moguće da Strategija privrednog razvoja koja je pravljena za period od 2006. do 2012. godine nije dala nikakvih rezultata?
Ta strategija je pravljena u oblacima i nije imala nikakve realne mogućnosti da se ostvari. Između ostalog, ona je predviđala rast BDP po prosečnoj godišnjoj stopi od sedam odsto, a u 2009. smo imali pad od tri odsto. To je bilo prosto širenje pozitivne energije, što se pokazalo da je isplativo.
Taj koji je obećavao med i mleko odlično je prošao i materijalno i društveno i još je silna priznanja pokupio, a oni koji su bili takozvani katastrofičari jedino mogu da imaju satisfakciju što se pokazalo da su bili u pravu. Zato i sada ističem da ako se bude nastavilo da se radi kao do sada, ako i dalje bude važio princip zaduži se, prodaj i potroši, perspektive su izuzetno tmurne, a argentinski tango ili ruski kazačok su neminovni.
Prodaja Telekoma diže cene razgovora
Apsolutno sam protiv prodaje i Telekoma i EPS-a. Protiv sam jer se pokazalo da je i ono što samo do sada zaradili od privatizacije potrošeno bez ikakvog efekta. Ogromne pare su došle na teritoriju Srbije od 2001. Po osnovu neto zaduživanja, doznaka iz inostranstva i prodaje imovine, najmanje je 70 milijardi dolara došlo, a ništa nismo uradili, nismo završili Koridor 10, nismo revitalizovali kanal Dunav–Tisa–Dunav, nismo nijednu veliku fabriku napravili.
Čovek se s pravom pita, ako su isti ljudi na vlasti, kako će ovo sada biti potrošeno. Telekom je firma koja ostvaruje profit i bilo bi pametno da ga držimo kao zlatnu koku. A sada se može lako desti da državni monopol uspešne firme prodamo državnom preduzeću iz inostranstva. To će rezultovati višestrukim povećanjem cena. Privatizovati sve što možeš je logika MMF-a, ali smatram da u ovom slučaju nije dobra.
http://b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2010&mm=04&nav_id=423584
Vlast vodi državu u bankrot
11. april 2010. | Piše: Irena Radisavljević | Izvor: Blic
U našoj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Na sva zvona objavljujemo da smo potpisali ugovor za kredit od Rusije. Takvo zaduživanje je nemoralno, jer će i taj i novac koji povlačimo od MMF koristiti da se zapuše rupe u budžetu i da se proda na deviznom tržištu kako bi se održao nerealan kurs dinara. Većina tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna i uvoznika, kaže za „Blic nedelje“ ekonomista dr Mlađen Kovačević.
To nije moralno jer se taj dug potroši ekonomski neracionalno, nema efekata na privredu, a ceo račun prenosimo na buduće generacije. Čak 40 odsto prihoda od izvoza robe i usluga odlazi na pokrivanje spoljnjeg duga, i to je strašno. Zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovu godinu smo ušli sa više od 2,3 milijarde evra dospelog a neisplaćenog duga. To je velika suma, a ove godine nam dospeva još najmanje tri i po milijarde evra.
Ako se ovako nastavi, čeka nas argentinski scenario, odnosno slom, kada država ne može više da servisira dugove, kada se uvoz bitno smanji i kada svi od kojih smo zajmili polako počinju da zavrću slavine, pa moramo da molimo za reprogramiranje dugova. Umesto da razmišljaju o tome, naši političari nas uljuljkuju pričama da je Srbija izašla iz recesije. Najaviti da smo izašli iz recesije ravno je apsurdu, jer bi to značilo da je u prethodna dva kvartala privredna aktivnost rasla, što se u Srbiji nije dogodilo.
Istina, bilo je elemenata koji su davali neko malo zeleno svetlo, jer je treći kvartal bio bolji od drugog, pa su počela da pljušte politička obećanja. Međutim, pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio podatak da je BDP u četvrtom kvartalu bio za 0,1 odsto manji od trećeg prošle godine. Kamo sreće da je Srbija samo u recesiji, ona je u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi.
Čime se zapravo bavi naša vlast; siromaštvo ih malo interesuje, nezaposlenost i natalitet takođe, o izvozu samo govore fraze...
Problem je u defektnom konceptu reformi koji nam je nametnuo MMF još pre devet godina. Oni koji su sebe nazivali vizionarima te 2001. godine i pravili se „većim katolicima od pape“ i danas insistiraju na tom konceptu i nemaju nameru, niti snage da ga napuste, pa sada pod pritiskom MMF tumaraju u začaranim krugovima donoseći samo štetu ovoj zemlji.
Između ostalog, taj koncept, proistekao iz Vašingtonskog konsenzusa (MMF, Svetska banka, američka administracija) problem nezaposlenosti ne smatra ekonomskim problemom. Njima je važna stabilizacija, privatizacija, deregulacija, liberalizacija spoljne trgovine... Pod uticajem toga, ni u Srbiji danas niko ne vodi računa o nezaposlenosti ili demografskoj krizi. Niko ne vodi računa o narodu. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe, zadužuju se gde god mogu, troše...
Dosta ste kritikovali aranžman sa MMF-om?
Pokazalo se da su zemlje koje u tranziciji nisu sarađivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prošle. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj neoliberalni koncept, postigla je vrlo solidne privredne performanse. S druge strane, taj koncept je 1998. doveo do sloma privrede u Rusiji. I glavni pobornici ideologije MMF-a na kraju su je se odrekli, poput Fridmana ili Fukujame.
Da nije došlo do krize, MMF bi propao, jer su svi počeli da beže od njih. Sada su u MMF malo promenili taktiku, manje su rigidni i ako nam išta odgovara iz tog aranžmana, to je činjenica da insistiraju na smanjenju opšte potrošnje i da ograničavaju naše populističke političare koji samo razmišljaju o sopstvenim foteljama.
Ako posle Đinđića nema vizionara, zašto predsednik i premijer ne okupe desetak ozbiljnih i nekorumpiranih ljudi koji će im reći šta država mora da uradi?
Zato što u Srbiji na svim nivoima vlasti vlada negativna selekcija kadrova, koja je posledica činjenice da nemamo pravnu, već partijsku državu. Prosto je neverovatno koga ti naši političari postavljaju za direktore važnih javnih preduzeća. Jedan istoričar je zapisao da su u istoriji po dobrim delima pamte samo oni carevi, kraljevi, sultani koji su znali da oko sebe okupe pametne ljude. Ovde toga nema.
Svaka revolucija izbaci mnogo karijerista koji nisu dorasli zadatku. Ovde se pojavila grupa mladih ljudi skromnih stručnih znanja, koji su počeli da veruju da su oni mesije, a sada se vidi da su izgubili i moral i poštenje i da samo gledaju kako da se održe na vlasti. I da im od toga ništa nije važnije.
Šta, po vama, vlast mora da uradi?
Zalažem se da Tadić kao predsednik države inicira stvaranje strategije razvoja uz maksimalnu saradnju s naučnim krugovima, u kojoj će učestvovati što više neutralnih, a što manje partijskih kadrova. Međutim, eto i on je neki dan rekao da će strategiju praviti njegova stranka, što odmah stvara sumnju i odbojnost.
Pre devet godina su nam obećavali da ćemo do 2004. godine steći status kandidata EU, a 2010. postati članica. Šta se dogodilo?
Političari su obećavali nerealno. Princip je obećajte što više, da se svidite i narodu i EU. Da bi ispunili ta obećanja, morali su da čine sve da se donose zakoni i standardi koji važe u EU. Umesto toga, zakoni su u suprotnosti s evropskim, nacrte pišu nazovistručnjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neće da se zamera, poslanici delaju po naređenju jer ih stranački vrhovi drže u šaci sa blanko ostavkama... Sve se radi na štetu Srbije i njenog puta u EU. Zbog svega toga i ne verujem da ćemo pre 2018. ući u EU.
Ministri koji su nam obećavali kule i gradove i sada su u vladi?
Med i mleko su nam obećavali trutovi. I, nažalost, osim Labusa svi su i dalje tu. Ogroman je nesklad između onoga što su Đelić, Dinkić, Labus i drugi obećavali 2001. i 2002. i onoga što je do danas ostvareno. Đelić je, na primer, 2002. rekao da će se o srpskom privrednom čudu pričati širom sveta. Kako se stvari sada odvijaju, plašim se da umesto čuda ne dođe do srpskog privrednog čudovišta.
To što su svi i danas u vlasti još jedan je znak da je taj svet nemoralan. Kriza morala zahvatila je sve nivoe našeg društva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu neće da napuste duple funkcije, zvaničnici učestvuju u aferama bez posledica, a rezultati njihovog rada su daleko slabiji od obećanih. I sad im je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Došla im je kao kec na deset.
Kako vam se danas čini izjava iz 2002. ondašnjeg guvernera kada je tvrdio da se kurs neće menjati narednih 50 godina?
I tada sam govorio da će taj koncept doneti teške posledice. To se i dogodilo. Osim što je delimično povoljno delovao na inflaciju, ugušio je izvoz i domaću proizvodnju, a smatram da je najvećim delom odgovoran i za nisku industrijsku proizvodnju koja je ugušena ogromnim uvozom. Domaće tržište je preplavljeno uvoznim proizvodima koji su često lošeg kvaliteta, ali jeftini, pa ih narod kupuje zbog niske kupovne moći. A kada kupuje jeftinu uvoznu robu, za kupovinu domaće ništa ne ostaje.
Slovenija je u tranziciji težila da spase sva preduzeća koja se mogla biti spasena. U Srbiji su čak upropaštavana da bi mogla jeftinije da budu prodata tajkunima?
To je problem ljudi koji su vodili privatizaciju. Uopšte neadekvatni i pogrešni ljudi su se našli na važnim funkcijama od 2001. Dinkić je postao guverner NBS, a nikad se nije bavio tom materijom, već je bio asistent na predmetu privredni razvoj; Vlahović je bio asistent u Ekonomskom institutu, a postao je ministar za privredu i privatizaciju; Pitić koji je predavao svetsku ekonomsku istoriju postaje ministar za ekonomske odnose s inostranstvom; Đelić koji se „proslavio“ sa Saksom po loše sprovedenim tranzicionim reformama postaje ministar finansija…
Nisu se u tim istorijskim momentima našli pravi ljudi, a nisu hteli ili nisu znali ni da okupe pravi tim oko sebe. Smatrali su da je starija garda udarena marksističkim maljem.
Kako je moguće da Strategija privrednog razvoja koja je pravljena za period od 2006. do 2012. godine nije dala nikakvih rezultata?
Ta strategija je pravljena u oblacima i nije imala nikakve realne mogućnosti da se ostvari. Između ostalog, ona je predviđala rast BDP po prosečnoj godišnjoj stopi od sedam odsto, a u 2009. smo imali pad od tri odsto. To je bilo prosto širenje pozitivne energije, što se pokazalo da je isplativo.
Taj koji je obećavao med i mleko odlično je prošao i materijalno i društveno i još je silna priznanja pokupio, a oni koji su bili takozvani katastrofičari jedino mogu da imaju satisfakciju što se pokazalo da su bili u pravu. Zato i sada ističem da ako se bude nastavilo da se radi kao do sada, ako i dalje bude važio princip zaduži se, prodaj i potroši, perspektive su izuzetno tmurne, a argentinski tango ili ruski kazačok su neminovni.
Prodaja Telekoma diže cene razgovora
Apsolutno sam protiv prodaje i Telekoma i EPS-a. Protiv sam jer se pokazalo da je i ono što samo do sada zaradili od privatizacije potrošeno bez ikakvog efekta. Ogromne pare su došle na teritoriju Srbije od 2001. Po osnovu neto zaduživanja, doznaka iz inostranstva i prodaje imovine, najmanje je 70 milijardi dolara došlo, a ništa nismo uradili, nismo završili Koridor 10, nismo revitalizovali kanal Dunav–Tisa–Dunav, nismo nijednu veliku fabriku napravili.
Čovek se s pravom pita, ako su isti ljudi na vlasti, kako će ovo sada biti potrošeno. Telekom je firma koja ostvaruje profit i bilo bi pametno da ga držimo kao zlatnu koku. A sada se može lako desti da državni monopol uspešne firme prodamo državnom preduzeću iz inostranstva. To će rezultovati višestrukim povećanjem cena. Privatizovati sve što možeš je logika MMF-a, ali smatram da u ovom slučaju nije dobra.
http://b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2010&mm=04&nav_id=423584
Mladjen Kovacevic, covek koji nikada nista nije predvideo kako treba.
Tu gde je u pravu (a dobar deo teksta je u pravu), to su generalne stvari koje svako sa pola mozga moze da primeti ako se malo baci na materiju. Nesto nisam ubedjen u njegova resenja...mislim specificna, ne ona generalna.
Tu gde je u pravu (a dobar deo teksta je u pravu), to su generalne stvari koje svako sa pola mozga moze da primeti ako se malo baci na materiju. Nesto nisam ubedjen u njegova resenja...mislim specificna, ne ona generalna.
Poznat po ostrom jeziku, ali nikada pozitivan. Valjda zato sto je ovo Srbija. Ali i uporedjivanja mu ne stoje. Dovoljno je naci nekoliko njegovih tekstova iz istih tih poslednjih 10 godina i videce se uvek ista prica. A ono sto je problem su mu uvek nerealna poredjenja. Cak iako stoje neke stvari, prica se razvodni vrlo lako kada se porede babe i zabe.
Ovde je koristio poredjenje obecanja politicara i ministara danas i pre 7-8 godina. Pri cemu previdja svesno cinjenicu da niko nije na vlasti sve vreme i da niko cak nije vodio politiku konzistentnu sa prethodnom vladom cak i kada su bile slicne kombinacije partija u vladi, a cak ni jedna vlada nije izgurala citav mandat. Slicno kao kada poredi ekonomiju prve polovine 1990-te i prve polovine 2001-ve godine i prica kako nista ne valja u ekonomiji. Nekako deluje pateticno (cak i kad prica o surovoj istini)... Izgleda da je uvek najlakse pljuvati sve... :notok:
Ovde je koristio poredjenje obecanja politicara i ministara danas i pre 7-8 godina. Pri cemu previdja svesno cinjenicu da niko nije na vlasti sve vreme i da niko cak nije vodio politiku konzistentnu sa prethodnom vladom cak i kada su bile slicne kombinacije partija u vladi, a cak ni jedna vlada nije izgurala citav mandat. Slicno kao kada poredi ekonomiju prve polovine 1990-te i prve polovine 2001-ve godine i prica kako nista ne valja u ekonomiji. Nekako deluje pateticno (cak i kad prica o surovoj istini)... Izgleda da je uvek najlakse pljuvati sve... :notok:
Zanimljivi tekst Nebojse Katica na ovu temu, u danasnjoj Politici.
Ne znam sta i zasto imas protiv Nebojse Katica, ali on definitivno jeste kompetentan. Mnogo kompetentniji od svih nas ovde na tom polju. Da je priznat, priznat je. Prema njegovoj biografiji on je doktorirao na ekonomskom fakultetu, a trenutno zivi i radi kao poslovni i finansijski konsultant u Londonu i to jos od 1992. godine. Vec nekoliko godina je kolumnista u Politici po ekonomskim pitanjima i u velikom broju slucajeva sam se slagao sa njim. Bilo je nekih mesta gde se i nisam slagao sa njim naravno.hazard":39ro77kn je napisao(la):
Znaci ovaj covek nije slucajni prolaznik vec kompetentna i zamisli apoliticna osoba, a ti pokusavas da diskreditujes coveka verovatno samo zato sto se ne slazes sa njegovim stavovima. Dal' se ti slazes sa njim ili ne nema nikakve veze sa njegovom kompetentnoscu.
Dovoljno je da vidimo ko zagovara prodaju i koji su mu argumenti...:bash: kao da smo pali sa kruske. Sto je i sam gospodin Katic u ovom tekstu izvanredno napisao:
Ovaj pasus
1) Katic nema blage veze
ili
2) Namerno ignorise neke cinjenice i pise tendenciozno.
I da, ta njegova redovna kolumna u politici...kuku lele.
I da, jos malo o Katicu...
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/103464/Stanisic-i-Cane-ojadili-Srbiju-za-300-miliona-evra
Evo i vest iz 2001.:
http://www.novine.ca/ARHIVA/2001/29_05_01/yu.html
Pokazuje da ili
1) Katic nema blage veze
ili
2) Namerno ignorise neke cinjenice i pise tendenciozno.
I da, ta njegova redovna kolumna u politici...kuku lele.
I da, jos malo o Katicu...
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/103464/Stanisic-i-Cane-ojadili-Srbiju-za-300-miliona-evra
Sad, informacija mozda nije verodostojna, ali ne vidim zasto bi se Katicevo ime provlacilo tu tek tako.
Evo i vest iz 2001.:
http://www.novine.ca/ARHIVA/2001/29_05_01/yu.html
dr Aleksandra Smiljanić
Okrugli sto "Da li prodati Telekom Srbija?"
http://www.youtube.com/watch?v=hV2-...68CF880B3&playnext_from=PL&index=0&playnext=1
Posle ovog klipa i ostalih klipova sa te tribine na ovom linku
http://www.youtube.com/user/balkanmagazin
Ne prodaji telekoma,ako nije bilo evo otvorenog pisma Tadicu
http://www.balkanmagazin.net/otvoreno_pismo.aspx
Okrugli sto "Da li prodati Telekom Srbija?"
http://www.youtube.com/watch?v=hV2-...68CF880B3&playnext_from=PL&index=0&playnext=1
Posle ovog klipa i ostalih klipova sa te tribine na ovom linku
http://www.youtube.com/user/balkanmagazin
Ne prodaji telekoma,ako nije bilo evo otvorenog pisma Tadicu
http://www.balkanmagazin.net/otvoreno_pismo.aspx
Izvor: Blic
Evo samo da ozivimo ovu temu
ipak se radi o jednoj od najvaznijih pljacki naroda u poslednjih 20 godina, pa je red da budemo informisani.U medjuvremenu, ko je pratio zna, desilo se jos nekoliko skandala vezanih za ovu divljacku prodaju. Od javnosti se i dalje kriju cinjenice izmedju ostalog da je prodaja vec dogovorena,a nepravilnosti i sukobi interesa su ugradjeni u sam tenderski proces. Kao jedan od najznacajnijih krsenja javnog interesa je cinjenica da je savetnik za prodaju Telekoma nasoj vladi ista kompanija koja je i brokerski menadzer "Dojce Telekomu". Ukratko receno, nama cenu "procenjuje" isti onaj koji savetuje "Dojce Telekom" oko investicija.
Ne znam koliko mozemo da ucinimo da zastitimo javni interes u ovom slucaju, ali mislim da neko mora da plati za ovo.
jovanovm
Advanced
Ljudi, iskreno mislim da nije u pitanju najveća pljačka u istoriji ove zemlje...
@jovanovm
Figurativno je to Vucko rekao predpostavljam. Ali gledaj ovako, ako kazemo da je "privatizacija" u Srbiji najveca pljacka koju smo doziveli, onda ce ovo biti mozda njen najznacajniji komad. Stoga zauzima posebno mesto i treba je istaci, pre svega spreciti ako je moguce.
Evo jos jedna interesantna vest. Antikorupcijski savet se prikljucio pozivom da se obustavi prodaja, posto nema ekonomskog opravdanja za takav potez. Evo razgovora sa Vericom Barac:
Antikorupcijski savet: Obustaviti prodaju Telekoma ako nema ekonomskog interesa
Figurativno je to Vucko rekao predpostavljam. Ali gledaj ovako, ako kazemo da je "privatizacija" u Srbiji najveca pljacka koju smo doziveli, onda ce ovo biti mozda njen najznacajniji komad. Stoga zauzima posebno mesto i treba je istaci, pre svega spreciti ako je moguce.Evo jos jedna interesantna vest. Antikorupcijski savet se prikljucio pozivom da se obustavi prodaja, posto nema ekonomskog opravdanja za takav potez. Evo razgovora sa Vericom Barac:
Antikorupcijski savet: Obustaviti prodaju Telekoma ako nema ekonomskog interesa
Izvor: BLIC
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.835
- Pohvaljen
- 2.463
Da ne ulazim sad u raspravu, oni su to naumili i to ce da urade.
Ja bih rec dve o drugoj strani, parama od prodaje! Prodace ispod realne cene i potrosice sve pare ni za sta!
Evo primera iz NIP(najveca investiciona prevara)-a.
Sredstva se trose na previse stvari i tako je mnogo lakse da se ''kraducka''
Umesto da sve pare odu na dve, maksimalno tri stvari, trosi se za:
E-uprava, Mup, kultura, sport, zdravstvo, KiM, turizam, stanogradnja, verski objekti, odbrana, pravosudje, poreska uprava, uprava carine, poljoprivreda, sumarstvo, vodoprivreda, podsticaj preduzetnistva, saobracaj, energetika, razni projekti, itd.............
Mrzi me da pisem, sve ima na netu! Da su onda uradili dve dobre stvari i sutra jos dve da urade pa da kazes ok!
Ovako samo rasipaju sredstva a profita vise nece biti i plus ce gomila da dobije otkaz pri prvoj sistematizaciji!
Ja bih rec dve o drugoj strani, parama od prodaje! Prodace ispod realne cene i potrosice sve pare ni za sta!
Evo primera iz NIP(najveca investiciona prevara)-a.
Sredstva se trose na previse stvari i tako je mnogo lakse da se ''kraducka''
Umesto da sve pare odu na dve, maksimalno tri stvari, trosi se za:
E-uprava, Mup, kultura, sport, zdravstvo, KiM, turizam, stanogradnja, verski objekti, odbrana, pravosudje, poreska uprava, uprava carine, poljoprivreda, sumarstvo, vodoprivreda, podsticaj preduzetnistva, saobracaj, energetika, razni projekti, itd.............
Mrzi me da pisem, sve ima na netu! Da su onda uradili dve dobre stvari i sutra jos dve da urade pa da kazes ok!
Ovako samo rasipaju sredstva a profita vise nece biti i plus ce gomila da dobije otkaz pri prvoj sistematizaciji!
BOKI SMOKI
Advanced
Ne sme jer ima profit.
jovanovm
Advanced
A ima profit jer ima monopol. Nije sve tako jednostavno.
Slazem se privatizacija (kompletna) je ekonomski unazadila ovu zemlju za 70 godina. Ali Telekom je samo mali deo te pljacke.
Slazem se privatizacija (kompletna) je ekonomski unazadila ovu zemlju za 70 godina. Ali Telekom je samo mali deo te pljacke.
@jovanovm
Moram ovde da te ispravim povodom profitabilnosti i monopola. Naime, Telekom svoju profitabilnost ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj telefoniji. Da budemo tacni, najprofitabilniji segment njegovog poslovanja jeste mobilna telefonija, bas onaj segment u kome nema monopol jako dugo(zapravo ga nikad nije ni imao). Fikasna telefonija je u periodima verovatno donosila i minus u balansu, prosto zbog cinjenice da je u proteklih 10 godina prakticno zavrsena digitalizacija i investicije su prevazilazile profite.
Pitanje vlasnistva nad prenosnom infrastrukturom ne treba dovoditi u pitanje. To uvek mora da ostane uslovni "monopol" drzave. Medjutim to se resava jednostavnim uredbama, kako je to reseno u drugim zemljama. Prosto, sav visak kapaciteta se prodaje po diskontnim cenama drugim operaterima i tako se onemogucava zloupotreba vlasnistva nad infrastrukturom.
Procitao sam zanimljiv clanak koji je objavljen u NIN-u povodom privatizacije Telekoma. Clanak sugerise da se cena "prebija" van tendera. Takodje se potvrdjuje namera da se celokupan telekomunikacioni sistem proda za manje nego sto je 2006. prodat Mobtel. Pogledajte i sami....za mene je ovo skandalozno....
Moram ovde da te ispravim povodom profitabilnosti i monopola. Naime, Telekom svoju profitabilnost ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj telefoniji. Da budemo tacni, najprofitabilniji segment njegovog poslovanja jeste mobilna telefonija, bas onaj segment u kome nema monopol jako dugo(zapravo ga nikad nije ni imao). Fikasna telefonija je u periodima verovatno donosila i minus u balansu, prosto zbog cinjenice da je u proteklih 10 godina prakticno zavrsena digitalizacija i investicije su prevazilazile profite.
Pitanje vlasnistva nad prenosnom infrastrukturom ne treba dovoditi u pitanje. To uvek mora da ostane uslovni "monopol" drzave. Medjutim to se resava jednostavnim uredbama, kako je to reseno u drugim zemljama. Prosto, sav visak kapaciteta se prodaje po diskontnim cenama drugim operaterima i tako se onemogucava zloupotreba vlasnistva nad infrastrukturom.
Procitao sam zanimljiv clanak koji je objavljen u NIN-u povodom privatizacije Telekoma. Clanak sugerise da se cena "prebija" van tendera. Takodje se potvrdjuje namera da se celokupan telekomunikacioni sistem proda za manje nego sto je 2006. prodat Mobtel. Pogledajte i sami....za mene je ovo skandalozno....
Izvor: NIN
Kartograf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.03.2008.
- Poruke
- 1.740
- Pohvaljen
- 1.281
OK sve to, ali TS je u toj meri lose organizovan i trom da je nemoguce srediti stvar samo time sto ce ostati u drzavnom vlasnistvu, puniti stranacke kase i sponzorisati neke sportske klubove.
Jos uvek ima ljudi koji cekaju decenijama na fiksni prikljucak. Jos uvek ima ljudi koji nemaju uslova za broadband, jos uvek ima ljudi koji pamte kako je TS gradio infrastrukuturu u ovoj zemlji.
Da ne bude zabune, nisam pobornik privatizacije TS, ali da nesto mora da se menja - mora. Mozda bi najbolje bilo unajmiti top i middle level management na 10 godina da sredi stvari kako treba, pa neka i ostane u drzavnom vecinskom vlasnistvu. TS mozda nije pametno privatizovati u vreme krize, ali sam taj TS vuce takve poteze i izgleda kao mlada pred udaju.
Profitabilnost u fiksnoj telefoniji je takodje od skoro druga prica. 4 evra po fiksnom prikljucku a da ne podignes slusalicu je sasvim dobar monopolski prihod. Pomnozite samo sa brojem prikljucaka.
Hocu da kazem da nije sve crno-belo, ima dosta sivog. Da, nije dobro zameniti drzavni monopol inostranim, ali setimo se da je TS zvanicno izgubio monopol jos 2005. zar ne? Sta se od tada uradilo na deregulaciji trzista? 5 godina izgubljenih da se TS prilagodi, bar malo, trzisnom poslovanju.
Ovako, previse zaposlenih i rentabilnost gradjena na itekako monopolskim uslovima nisu nesto cime se treba diciti kada objavljujes godisnje rezultate kompanije, naprotiv.
Jos uvek ima ljudi koji cekaju decenijama na fiksni prikljucak. Jos uvek ima ljudi koji nemaju uslova za broadband, jos uvek ima ljudi koji pamte kako je TS gradio infrastrukuturu u ovoj zemlji.
Da ne bude zabune, nisam pobornik privatizacije TS, ali da nesto mora da se menja - mora. Mozda bi najbolje bilo unajmiti top i middle level management na 10 godina da sredi stvari kako treba, pa neka i ostane u drzavnom vecinskom vlasnistvu. TS mozda nije pametno privatizovati u vreme krize, ali sam taj TS vuce takve poteze i izgleda kao mlada pred udaju.
Profitabilnost u fiksnoj telefoniji je takodje od skoro druga prica. 4 evra po fiksnom prikljucku a da ne podignes slusalicu je sasvim dobar monopolski prihod. Pomnozite samo sa brojem prikljucaka.
Hocu da kazem da nije sve crno-belo, ima dosta sivog. Da, nije dobro zameniti drzavni monopol inostranim, ali setimo se da je TS zvanicno izgubio monopol jos 2005. zar ne? Sta se od tada uradilo na deregulaciji trzista? 5 godina izgubljenih da se TS prilagodi, bar malo, trzisnom poslovanju.
Ovako, previse zaposlenih i rentabilnost gradjena na itekako monopolskim uslovima nisu nesto cime se treba diciti kada objavljujes godisnje rezultate kompanije, naprotiv.
hej kid,
bez zelje da se svrstavam na bilo koju stranu (prodaja ili ne, ima vrlo ozbiljnih elemenata i za i protiv, a mutni politicari i nepismeni novinari ne prave ceo problem transparentnijim), apsolutno nisi u pravu kad kazes da svoju profitabilnost telekom ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj. naprotiv, fiksna je vrlo znacajna stavka u celom profitu.
ja znam o cemu ti pricas -- 1000 puta sam procitao izjave branka radujka ili nekog drugog politicara koji kaze upravo to sto si ti napisao. medjutim to je prazna (i lazna) prica upucena biracima da se pravdaju visoke plate i trutovi koji sede u upravnom odboru. radujko nema nikakvu zakonsku odgovornost za te prazne price. on pak ima odgovornost pred zakonom za godisnji finansijski izvestaj koji potpisuje, a koji je javan jer je telekom akcionarsko drustvo:
http://www.telekom.rs/Financial/Financial.aspx?temp=0&sid=2&id=598
u tom izvestaju, za 2009. jasno mozes videti da sam telekom srbija (dakle bez srpske i cg) ima prihod od 45,1 milijarde dinara od fiksne (sto inace cini oko 40% ukupnih prihoda cele telekom grupe sa srpskom i crnom gorom), 40,6 od mobilne, i 3,3 milijarde dinara od interneta. dakle, sa strane prihoda u srbiji, fiksna donosi vise nego mobilna i internet u zbiru. naravno, pitanje je i gde su rashodi, a i investicije koje pominjes, ali procitaj izvestaj, pa ces i sam videti da je fiksna, o i te kako profitabilna. (npr. u 2008. prihod od fiksne u srbiji je bio nesto manji -- 44 milijarde; investicije u fiksnu su bile 11,3 milijardi za 2008. i 8 milijardi u 2009.)
uopste, bilo kome ko zeli informisano da razmisli na temu prodaja telekoma ili ne, zaista preporucujem da procita godisnji izvestaj o poslovanju firme. ima dosta dima, ima potpunih zabluda (pa i cistih lazi) koje se vrte po srpskim medijima, a koje mozete jasno prepoznati kad samo jednom procitate izvestaj (npr. sirenje u regionu: da, srpska posluje pozitivno, ali crnogorske operacije nikada nisu bile profitabilne, a u 2009. su donele milijardu dinara gubitaka).
pozdrav.
bez zelje da se svrstavam na bilo koju stranu (prodaja ili ne, ima vrlo ozbiljnih elemenata i za i protiv, a mutni politicari i nepismeni novinari ne prave ceo problem transparentnijim), apsolutno nisi u pravu kad kazes da svoju profitabilnost telekom ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj. naprotiv, fiksna je vrlo znacajna stavka u celom profitu.
ja znam o cemu ti pricas -- 1000 puta sam procitao izjave branka radujka ili nekog drugog politicara koji kaze upravo to sto si ti napisao. medjutim to je prazna (i lazna) prica upucena biracima da se pravdaju visoke plate i trutovi koji sede u upravnom odboru. radujko nema nikakvu zakonsku odgovornost za te prazne price. on pak ima odgovornost pred zakonom za godisnji finansijski izvestaj koji potpisuje, a koji je javan jer je telekom akcionarsko drustvo:
http://www.telekom.rs/Financial/Financial.aspx?temp=0&sid=2&id=598
u tom izvestaju, za 2009. jasno mozes videti da sam telekom srbija (dakle bez srpske i cg) ima prihod od 45,1 milijarde dinara od fiksne (sto inace cini oko 40% ukupnih prihoda cele telekom grupe sa srpskom i crnom gorom), 40,6 od mobilne, i 3,3 milijarde dinara od interneta. dakle, sa strane prihoda u srbiji, fiksna donosi vise nego mobilna i internet u zbiru. naravno, pitanje je i gde su rashodi, a i investicije koje pominjes, ali procitaj izvestaj, pa ces i sam videti da je fiksna, o i te kako profitabilna. (npr. u 2008. prihod od fiksne u srbiji je bio nesto manji -- 44 milijarde; investicije u fiksnu su bile 11,3 milijardi za 2008. i 8 milijardi u 2009.)
uopste, bilo kome ko zeli informisano da razmisli na temu prodaja telekoma ili ne, zaista preporucujem da procita godisnji izvestaj o poslovanju firme. ima dosta dima, ima potpunih zabluda (pa i cistih lazi) koje se vrte po srpskim medijima, a koje mozete jasno prepoznati kad samo jednom procitate izvestaj (npr. sirenje u regionu: da, srpska posluje pozitivno, ali crnogorske operacije nikada nisu bile profitabilne, a u 2009. su donele milijardu dinara gubitaka).
pozdrav.