Evo jednog otvorenog pisma sa zanimljivim pitanjima vezanim za ovu privatizaciju.
Ne moras da budes strucnjak da zakljucis da su nasi politicari nesposobni da vode javna preduzeca (da, njih vode politicari, pogledajte ko sedi u UO i ko su direktori JP).1. Koji stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, su učestvovali u izradi studije opravdanosti prodaje Telekoma?
Pogledati za koliko para moze u Hrvatskoj da se dobije internet + TV + telefon za koliko kod nas.2. Kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama, sa stanovišta promene obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija?
Razlog je sto birokratski aparat Srbije ne poseduje kapacitete kakve poseduje jedna Svajcarska ili Norveska npr. Zasto ne spomenuse Nemacku, Francusku, Kanadu ili SAD kao primer? Selektivno pitanje, time je obesmisleno.3. Zbog svog strateškog značaja, dominantni telekomunikacioni operatori su državni u mnogim zemljama: Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska... Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
Prodaja Telekoma koci razvoj kako? Drzava ne moze da ulaze u takav razvoj ako nije vlasnik Telekoma? Zasto?4. U kakvoj saglasnosti je odluka o prodaji kompletne telekomunikacione infrastrukture Srbije sa realizacijom strateških državnih ciljeva definisanih u strategijama razvoja Republike Srbije – Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja telekomunikacija, Strategija razvoja E uprave, Strategija integrisanog upravljanja granicom...?
Investiranje radi nabijanja cene pred prodaju. Klasicna strategija.5. Kakvi razlozi stoje iza naizgled neracionalnog ponašanja države koja 2002. ponovo otkupljuje 29% vlasništva od Italijana, zatim obavlja značajne akvizicije u okruženju (Telekom Republike Srpske i M:Tel Crne Gore) – da bi sada sve to „prepustila” stranom vlasniku?
Telekom kao drzavna firma sa previse zaposlenih je neefikasan i ima vece troskove nego sto je potrebno; vlada nema volje da otpusta viskove; odredjene usluge (npr. fiksna pretplate) se ili su se bar do nedavno subvencionisale visokim cenama drugih usluga (internet, medj. razgovori) kao socijalna kategorija, a sa tom praksom se mora prestati.6. Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se time, prodajom dominantnog operatora, novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnog značaja?
Dobro pitanje. U Telekomu, mozda 30-50%. Ne znam da li je 50% dovoljno. Valjda jeste...7. Koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u „Telekomu Srbija”, JP PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji?
Pare su placane Telekomu, te je Telekom tu duzan za obestecenje, tj. da taj prikljucak obezbedi. To nema veze s tim u cijem je vlasnistvu Telekom. Ako nisu dobili prikljucak, treba da dobiju pare (ili prikljucak po kratkom postupku). Ako su dobili prikljucak, onda imaju ono za sta su placali. Sta je tu onda sporno? Nista.8. Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika Telekoma koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbedjenje „tehničkih uslova” za telefonski priključak?
Pod jedan, laz je da se drzava potpuno odrice uticaja na razvoj telekomunikacija: kroz zakone, regulativu, ulaganje u razvojne programe i laboratorije drzava moze dosta da utice. Drugo, besmisleno je tvrditi da ce u Telekomu nakon prodaje recimo DTu ostati samo sta, cistacice i operateri 988? Zasto bi neki buduci vlasnik otpustao iskusne i kvalitetne strucnjake koji "poznaju teren" da bi posao dao visestruko skupljem radniku u Nemackoj recimo koji nema to lokalno znanje? Trece, drzava ce najbolje obezbediti ostanak kvalitetnih kadrova (iz bilo koje profesije) tako sto ce 1) reformisati poreski sistem da ucini zaposljavanje jeftinijim i zaradjivanje od rada laksim 2) da ukine masu propisa koji koce i usporavaju otvaranje firmi, razvijanje biznisa itd. 3) oslobodi trziste drzavnih monopolistickih lihvara a la Telekom i dozvoli konkurentskim domacim firmama (npr. SBB) pristup trzistu; da omoguci i stranim firmama pristup trzistu koje ce onda doci ovde i zaposliti lokalno stanovnistvo 4) da privatizovanjem JP znacajno smanji korupciju i nepotizam u najvecim firmama u zemlji: u privatnom Telekomu koji funkcionise trzisno nece se gledati koje si stranke clan nego koliko vredis; privatni Telekom birace podizvodjace i partnere koji su najjeftiniji ili najkvalitetniji, a ne one firme koje su politicki povezane, itd.9. Tehnički fakulteti univerziteta u Srbiji školuju najbolje kadrove za oblast telekomunikacija. Kako će država, odričući se potpuno uticaja na razvoj telekomunikacija u Srbiji, obezbediti njihov ostanak u zemlji?
Ulaganjem u razvojne programe na institutima i fakultetima. Zakonima, propisima, poreskom politikom.10. Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti, nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institucije od javnog značaja?
Ovo je validno pitanje. Treba prvo podeliti akcije, pa onda prodavati drzavni paket.11. Kako država namerava da spreči obezvredjivanje vrednosti akcija malih akcionara (gradjana, zaposlenih i bivših zaposlenih) ako kupovinu izvrši Deutsche Telekom, i time, kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
Izvor: PolitikaNovac od prodaje Telekoma je kap u moru finansijskih potreba Srbije. Samo bi profesionalizacija, a ne privatizacija državnih monopola mogla otvoriti perspektivu Srbiji
Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika, prazna budžetska kasa koja se nekako mora popuniti nije razlog zbog koga se Telekom prodaje. Država svoju monopolsku kompaniju prodaje zbog toga što je privatna svojina efikasnija od državne. To je aksiom koji i vrapci znaju, pa nema razloga da u svetlu privatizacionu budućnost ne pođe i EPS, kao i sve drugo što je preostalo.
Ovakva objašnjenja moraju obradovati građane jer privatizacija, taj čarobni lek za sve probleme, sve dublje prožima Srbiju. Istina, mnogi građani su bez posla, ili imaju posao ali ne primaju plate, ili primaju plate, ali za njih niko ne uplaćuje poreze i doprinose. Sve te muke postaju nevažne pred činjenicom da se danas živi u sistemu koji je, kao što to i vrapci znaju, daleko bolji i efikasniji od onog prethodnog.
Privatizacija je udahnula novi život i revitalizovala domaću industriju – mašinsku, hemijsku, elektro i koju sve ne. Od izvozne moći srpske privatizovane industrije konkurenciju podilazi jeza. Južno i istočno od Beograda sve puca od života i privredne aktivnosti, a srpska emigracija hrli nazad u Srbiju. Privatizovani mediji pokazuju kako se uspešno stiže do najviših standarda i objektivnosti u izveštavanju. Čini se da i nivo opšte kulture nikada nije bio viši nego u vreme ovog privatizacionog procvata. Tema je ipak preozbiljna, pa je bolje ostaviti ironiju po strani.
Mnogo opasnije od prodaje Telekoma jeste prihvatanje olake argumentacije koja tu prodaju prati, pristajanje i navikavanje na fraze i koještarije koje ponižavaju inteligenciju građana i rugaju se činjenicama i iskustvu. Upravo je ovakav kvazidebatni ambijent jedan od važnijih razloga propadanja domaćeg privrednog sistema i opasnog širenja defetizma i beznađa.
Oblast telekomunikacija dobro ilustruje svu ispraznost aktuelne argumentacije. Srbija je prvo prodala Mobtel norveškom Telenoru i tu prodaju je nazvala privatizacijom. Telenor je, međutim, u većinskom vlasništvu norveške države. Srpski vrapci, možda zbog daljine, još nisu stigli do Norveške.
Ako sutra Dojče telekom postane vlasnik domaćeg Telekoma, nije loše znati da je (kombinovano) državno učešće Nemačke u Dojče telekomu oko 32 odsto. Na ovaj način, nemačka država je najveći pojedinačni akcionar i može kontrolisati sve što se u toj kompaniji događa.
Ista je situacija i sa Frans telekomom, drugom kompanijom koja je, kako se čuje, zainteresovana za srpski Telekom. Ovde je francuska država (sa oko 27 odsto učešća) daleko najveći akcionar kompanije, budući da niko drugi ne prelazi ni pet odsto akcionarskog vlasništva.
U strukturi rasutog vlasništva, država ne mora imati apsolutni većinski paket kako bi kontrolisala kompaniju. Iako su gotovo sve telekomunikacione kompanije ušle u proces privatizacije, mudrije države razumeju njihov strateški značaj, ne odriču ih se, i nastavljaju da nadziru njihovo poslovanje i utiču na stratešku orijentaciju. Podjednako važno, u procesu privatizacije te (mudrije) države su i svojim građanima omogućile da kupe akcije ovih državnih monopola.
U srpskoj javnosti se vešto, dugo i uporno stavlja znak jednakosti između državnog vlasništva i državnog upravljanja kompanijom. Upravljanje je uvek posao profesionalnih menadžera, ali državno vlasništvo obezbeđuje stratešku kontrolu nad onim kompanijama čija važnost prevazilazi puki komercijalni interes. Telekomunikacije, energetika ili vodosnabdevanje, na primer, upravo su takve delatnosti.
U srpskom modelu državna imovina prelazi u partijsku i predaje se na upravljanje partijskim kadrovima, koji su najčešće bez profesionalnog kredibiliteta ili upravljačkog iskustva. Ovo nije fenomen koji proističe iz državne svojine po sebi, već je reč o zloupotrebi političkog položaja i monopola vlasti. Po sličnoj logici, kritike na račun domaćih privatnih preduzeća bilo bi ispravnije usmeriti ka neukosti, primitivizmu, ili beskrupuloznosti njihovih vlasnika, a pogotovo ka ambijentu u kome se mnogo više postiže bliskošću sa vlastima nego profesionalnim znanjem.
I kada sve bude privatizovala i prodala strancima, Srbija će biti u isto tako teškom položaju u kakvom se već godinama nalazi i veliki deo istočne Evrope. Novac od prodaje Telekoma je kap u moru finansijskih potreba Srbije. Samo bi profesionalizacija, a ne privatizacija državnih monopola mogla otvoriti perspektivu Srbiji. Prodaja Telekoma je dobra prilika da se o tome konačno progovori i da se raščisti sa „opšte poznatim istinama“ koje su uništile domaću ekonomiju.
:lol:KiD":3meu7eiy je napisao(la):Odlican tekst jednog od nasih priznatih strucnjaka. Za sve one koji su naucili traznicione krilatice napamet i misle da postoji jedno resenje za sve probleme.
Ne znam sta i zasto imas protiv Nebojse Katica, ali on definitivno jeste kompetentan. Mnogo kompetentniji od svih nas ovde na tom polju. Da je priznat, priznat je. Prema njegovoj biografiji on je doktorirao na ekonomskom fakultetu, a trenutno zivi i radi kao poslovni i finansijski konsultant u Londonu i to jos od 1992. godine. Vec nekoliko godina je kolumnista u Politici po ekonomskim pitanjima i u velikom broju slucajeva sam se slagao sa njim. Bilo je nekih mesta gde se i nisam slagao sa njim naravno.hazard":39ro77kn je napisao(la)::lol:KiD":39ro77kn je napisao(la):Odlican tekst jednog od nasih priznatih strucnjaka. Za sve one koji su naucili traznicione krilatice napamet i misle da postoji jedno resenje za sve probleme.
Nebojsa Katic :bash:
Ako nam je Nebojsa Katic reper za bilo sta, onda nista.
"Много опасније од продаје Телекома јесте прихватање олаке аргументације која ту продају прати, пристајање и навикавање на фразе и којештарије које понижавају интелигенцију грађана и ругају се чињеницама и искуству. Управо је овакав квазидебатни амбијент један од важнијих разлога пропадања домаћег привредног система и опасног ширења дефетизма и безнађа."
Pokazuje da iliPrivatizacija je udahnula novi život i revitalizovala domaću industriju – mašinsku, hemijsku, elektro i koju sve ne. Od izvozne moći srpske privatizovane industrije konkurenciju podilazi jeza. Južno i istočno od Beograda sve puca od života i privredne aktivnosti, a srpska emigracija hrli nazad u Srbiju. Privatizovani mediji pokazuju kako se uspešno stiže do najviših standarda i objektivnosti u izveštavanju. Čini se da i nivo opšte kulture nikada nije bio viši nego u vreme ovog privatizacionog procvata. Tema je ipak preozbiljna, pa je bolje ostaviti ironiju po strani.
Sad, informacija mozda nije verodostojna, ali ne vidim zasto bi se Katicevo ime provlacilo tu tek tako.Koliko je u „duvanskom biznisu” zapravo oštećena Srbija?
- To nam najbolje može reći Nebojša Katić, čovek koji „soli pamet” srpskom narodu o finansijskoj krizi i privredi Srbije. Upravo je njega, zajedno sa Nikolom Miloševićem, Subotićevim sestrićem, državni tužilac Đuzepe Šelzi iz antimafijaške direkcije u Bariju, u svojoj optužnici označio kao čoveka koji je mozak operacije pranja novca preko firmi „ Dullwich” na Kipru i „Codex” u Lihtenštajnu. Ne želim nikako da se „igram” uloge prvog srpskog policajca gospodina Dačića ili tužioca Slobodana Radovanovića. Ipak, ako bi se napravio mali napor i ovom čoveku dao status zaštićenog svedoka, koji bi svoju stručnu ekspertizu zaista uposlio u korist građana Srbije, saznalo bi se tačno na koliko novca na računima u Švajcarskoj, Lihtenštajnu i na Kipru srpski ministar finansija treba legitimno da položi pravo.
Ko je Nebojša Katić
U optužnici tužilaštva iz Barija navedeno je da je novac od šverca cigareta transportovan avionima preko kurira do Nebojše Katića i Nikole Miloševića i ostalih saradnika Stanka Subotića i, kako se navodi, ostavljan u „Bank of Cyprus”. Međutim, tužilaštvo u Bariju nije optužilo Katića ni po kojoj osnovi. Srpskoj javnosti Katić je poznat kao ekonomski kolumnista. U njegovoj biografiji se navodi da je „finansijski i poslovni konsultant i da živi u Londonu od 1992. godine”.
„Do 1998 godine njegova poslovna karijera bila je vezana za beogradski ‘Energoprojekt’. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu”, piše u njegovoj biografiji.
Prema saznanjima "Nacionala", pored tog preduzeca, Subotic i DJukanovic "posluju" i preko dve firme na Kipru, a njihov "glavni mesetar" za bankovne operacije je Nebojsa Katic, koji zivi u Londonu.
"Katic je bivsi sluzbenik Drzavne bezbednosti Srbije, sto navodi na pomisao da je Subotic od sluzbe koja ga je stvorila preuzeo kompletnu mrezu saradnika po svetu. Za to ima zahvaliti svome 'konseljereu' (savetniku) Jovici Stanisicu, nedodirljivom sefu drzavne bezbednosti Srbije u vreme Milosevicevih osvajanja Hrvatske, Bosne i Kosova", pise "Nacional".
Izvor: BlicPolovina „Telekoma“ za 1,4 milijarde evra
Odluka o raspisivanju tendera trebalo bi da bude doneta na današnjoj sednici Vlade. Tender će biti objavljen u Fajnenšel tajmsu i predviđaće kao i kod prodaje Mobtela najpre prijavljivanje zainteresovanih kompanija i proveru tehničkih uslova, a nakon toga i licitaciju. Odluka Vlade predviđaće i podelu 15 odsto besplatnih akcija građanima, kao i 6, 4 odsto sadašnjim i bivšim zaposlenima u Telekomu Srbija.
Početna minimalna cena od 1, 4 milijarde evra niža je od prvobitnih očekivanja Vlade, koja je na osnovu preliminarnih procena privatizacionog savetnika - Siti grupe, očekivala najmanje 1,6 milijardi evra. Ipak, nakon okvirne, savetnik je ovih dana završio i konačnu procenu vrednosti Telekoma, koja kaže da nacionalni operater vredi 2,5 milijardi evra, dakle bitno manje od očekivanog. Vlada je ipak rešila da podigne „prag“ za kupce 51 odsto akcija na 1,4 milijardi evra( umesto 1,25 milijardi evra).
Budući kupac Telekoma Srbija dobija i vlasništvo nad Telekomom Srpska i crnogorskim M-telom. Prema ranijim najavama, Vlada Srbije bi trebalo da zadrži tzv. zlatnu akciju, koja će joj omogućavati mešanje(pravo veta) kod donošenja strateški važnih odluka. Među zainteresovanim kupcima, koji su do sada kontaktirali privatizacionog savetnika su Frans telekom, Telekom Austrija, Oraskom i Dojče telekom. Ukoliko neko od njih bude bio spreman da plati barem 1,4 milijardi evra mogao bi već od Nove godine da postane većinski vlasnik.
Izvor: BLICOstavljanje bilo kakvih nejasnoća izaziva sumnju da se prodajom Telekoma nanosi velika šteta državi i građanima, a radi ostvarenja pojedinačnih, ili eventualno partijskih interesa, navedeno je u saopštenju Saveta.
Kada se jedno ovakvo preduzeće, koje pored ostalog i ostvaruje značajne finansijske rezultate, prodaje u vreme ekonomske krize, kada se na tržištu ne može postići odgovarajuća cena, koja bi se izvesno postigla u periodu ekonomskog prosperiteta, tada donosioci ovakve odluke moraju imati jasne i nepokolebljive dokaze da je odluka opravdana, ističe se u saopštenju.
Pozivajući se na mišljenja stručne javnosti, koja, kako se navodi, ističe ozbiljne argumente protiv prodaje Telekoma, Savet ukazuje da se time zapravo prodaje monopol nad fiksnom mrežnom infrastrukturom koja je građena decenijama i koja još dugo neće dobiti pravu konkurenciju.
Prodaja Telekoma bi dovela do odliva značajnog prihoda i profita koji kompanija ostvaruje, pored toga, prodaja bi imala za posledicu povećanje cena telekomunikacionih usluga, manje investicije u telekomunikacionu infrastrukturu i degradaciju kvaliteta telekomunikacionih usluga, što pokazuju iskustva zemalja koje su prodale svoje dominantne operatere.
Ozbiljna posledica bi svakako bila i niska cena prodaje Telekoma zbog nepovoljnog uticaja krize na nivo tražnje, navodi Savet i podseća da je Telekom Srbija je preduzeće od posebnog značaja za građane Srbije, pa i za nacionalnu ekonomiju u celini.
Zbog svega ovoga Savet predlaže Vladi da objavi odluku o prodaji Telekoma sa obrazloženim predlogom nadležnog ministarstva i ukazuje da dosadašnji propusti u proceduri i osnovane sumnje da je izabrani privatizacioni savetnik u sukobu interesa ukazuju na moguću korupciju, navedeno je u saopštenju.
Izvor: NINTelekom Srbija bi početkom sledeće godine trebalo da dobije novog vlasnika. Najverovatnije nemački Dojče telekom, sa kojim su prethodnih nedelja trajali teški pregovori oko cene.
Kako saznaje NIN, Nemci su nedavno pred Vladu Srbije izašli sa ponudom za koju tvrde da je konačna - 1,2 milijarde evra za 51 odsto Telekoma, koliko država prodaje na upravo raspisanom tenderu. U Vladi smatraju da je ponuđeno malo, postoji bojazan i od reakcije javnosti ukoliko bi se „porodično srebro“ dalo budzašto, a za brojne obećane puteve i mostove i treba im više. Zato je u Vladi dogovoreno da se Telekom Srbija ne da za manje od milijardu i 400 miliona evra.
Upućeni veruju da će narednih dana trajati prava bitka za 200 miliona evra sa Nemcima, koji su od same najave prodaje, jasno pokazali svoje pretenzije na Telekom, ali ne i spremnost da ga dovoljno plate. Da neće biti lako napraviti dogovor, bilo je jasno još proletos, kada su na optimistične najave iz Vlade da za 40 odsto Telekoma, koliko se tada prodavalo, očekuju 1,5 milijardi evra, Nemci uzvratili podsećanjem da je knjigovodstvena vrednost tog paketa svega 800 miliona evra.
Pregovori od tada neprekidno traju, a bez obzira na tvrd stav Nemaca da više od milijardu i 200 neće dati, u Vladi se nadaju da nemački „lav koji razjapljenih čeljusti“ već dosta dugo čeka srpski plen, neće tako lako ispustiti Telekom. Bez obzira na korupcionaške afere koje poslednjih nedelja potresaju Dojče telekom i izjave njegovih čelnika da za sada neće ulaziti u akvizicije veće od milijardu evra.
Ipak, činjenicu da je Vlada Srbije raspisala tender, ali nije istovremeno i saopštila minimalnu cenu za akcije Telekoma, mnogi vide kao spremnost države na nove ustupke. U prilog tome ide i zvanično objavljena procena vrednosti Telekoma, koju je uradio privatizacioni savetnik, Siti grupa, po kojoj srpski operater vredi svega 2,43 milijarde evra, a polovina upravo onoliko koliko je nemački kupac spreman da plati. Procena Siti grupe mogla bi biti dobar alibi za Vladu da više od onoga što nude Nemci i nije bilo moguće dobiti. Da li će ovaj argument biti potezan zavisi od ishoda pregovora Vlade i DT-a. Prostor za pomake nazire se u činjenici da je aktuelna prodaja kosovske Pošte i Telekoma, dosta neizvesna. Tome je doprinela i objava našeg Telekoma da je ovaj tender ništavan, jer se radi o srpskoj imovini.
Šanse za dobru prodaju Telekoma Srbija ovim su uvećane, jer kupci su isti, a prvi među njima je opet Dojče telekom. Procenjena vrednost kosovske Pošte i Telekoma na 200-300 miliona evra, daje nadu da bi se ovaj iznos mogao sliti u srpsku kasu. Tim pre što ovdašnji analitičari tvrde da je tražena cena za srpski Telekom niska. Neki od njih razloge za to traže i u činjenici da je Siti grupa istovremeno i savetnik Dojče telekoma, što je letos prilikom izbora ovog konsultanta izazvalo pravu buru u javnosti.
„Procenjena vrednost je niska, a s obzirom na to da je Siti grupa i savetnik nemačkog kupca, sve to pobuđuje sumnju“, kaže za NIN Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Kovačević podseća da je profit Telekoma u 2009. godini iznosio 130 miliona evra, kao i da domaći operater ima 7-8 miliona korisnika, pa na osnovu ova dva parametra za određivanje vrednosti, veruje da je cena morala biti viša.
„Uz to, ne razumem stav Vlade da nakon procene vrednosti kompanije na 2,43 milijarde, oni ipak za 51 odsto akcija određuju cenu višu od 1,4 milijarde. Čemu onda procena savetnika? Sve to deluje vrlo čudno i mutno“, kaže sagovornik NIN-a.
Kovačević još podseća da je javnosti ostalo mnogo toga nepoznatog, pa ne znamo ni da li se prodaje i kompletna infrastruktura ili samo optički kablovi, šta je odlučio grčki partner Ote o svojih 20 akcija, niti kako država misli da zadrži zlatnu akciju u Telekomu ako će joj nakon prodaje 51 odsto i podele kroz besplatne akcije ukupno 21,5 odsto, ostati svega 7,5 akcija.
Sve ove nejasnoće nisu odvratile još nekoliko kompanija, osim DT, da izraze zainteresovanost i obrate se privatizacionom savetniku. Među njima su i Telekom Austrija, Frans telekom i egipatski Oraskom. Učešće drugih takmaca na tenderu umnogome će zavisiti i od odgovora grčkog partnera Otea (ima 20 odsta akcija u Telekomu) Vladi Srbije da li će naknadno, za godinu ili dve, istom kupcu prodati i svoj udeo u srpskom Telekomu. Ovo je posebno važno zbog toga što je DT suvlasnik Otea i preko njega već prisutan u Telekomu, sa ogromnim upravljačkim pravima, nesrazmernim udelu i sa mogućnošću da utiče na strateške odluke kompanije. Malo je verovatno da će drugi veliki „igrači“ na tržištu telekomunikacija ući u Telekom Srbija dokle god je u njemu i DT, koji im „diše za vratom“. Iako su dali načelnu saglasnost za prodaju, pismeni odgovor Grka još se čeka. Mnogi veruju da će se Vlada Srbije baš načekati.
U međuvremenu, interesovanje za Telekom postoji. Prema saznanjima NIN-a, Frans telekom se ozbiljno angažovao oko kupovine srpskog Telekoma, zbog koje je unajmio i domaće i strane konsultante. Telekom Austrija je otišao i korak dalje - iako već dosta zadužen, pokušava kod jedne velike banke da dobije kreditnu garanciju za ovu kupovinu.
Činjenica da Austrijanci već posluju na srpskom tržištu mobilne telefonije preko VIP-a ne mora značiti da neće učestvovati na tenderu, sa željom da preuzmu i fiksnu telefoniju, daleko veći broj korisnika i postanu lider na srpskom tržištu. I ne samo srpskom, jer bi kupovina Telekoma Srbija za austrijskog operatera značila i prodor na tržišta BiH i Crne Gore, na kojima sada nije prisutan. U tom slučaju, Austrijanci bi VIP prodali, što nije neuobičajena praksa na tržištu telekomunikacija. Slično su uradili i Nemci kada su kupili grčki Ote, od koga su odmah tražili da proda Kosmofon u Makedoniji budući da je Dojče telekom tamo već radio preko Maktela.
Ipak, mnogi veruju da je Telekom Srbija prekrupan zalogaj za austrijskog operatera, koji bi morao da se „prenapregne i jako zaduži“, te da on sam nema snagu da „stane na crtu“ moćnom nemačkom konkurentu.
Upućeni ovu mogućnost shvataju ozbiljno samo ako iza nje stane i britanski Vodafon, koji je u partnerskim odnosima sa Telekomom Austrije, izbegavajući direktnu konkurenciju (ne ulazi na tržišta na kojima je ovaj već prisutan). To bi, u svetlu očekivanog ukrupnjavanja na tržištu telekomunikacija i spajanja kompanija u periodu od tri do pet godina (Telekom Austrija tada je viđen u zagrljaju Vodafona) bila moguća opcija. Da li će srpska prodaja nagovestiti i ovakve promene na globalnom tržištu, pokazaće vreme. Iznenađenja na ovom tenderu nisu očekivana, ali su ipak moguća. Uostalom i kod prodaje Mobtela, kada smo svi kao vlasnika već videli austrijski Mobilkom, pravo niotkuda pojavio se norveški Telenor sa najboljom ponudom.
Zato ne treba zanemariti ni, kako se čuje, vrlo ozbiljnu zainteresovanost Frans telekoma i Oraskoma (kojeg je upravo preuzeo ruski Vimplkom) za srpskog operatera.
Mada je nemački zagrljaj toliko jak da nije lako otrgnuti mu se.