Šta je novo?

Najavljena privatizacija Telekoma

Evo da odgovorim ja na neka pitanja

1. Koji stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, su učestvovali u izradi studije opravdanosti prodaje Telekoma?
Ne moras da budes strucnjak da zakljucis da su nasi politicari nesposobni da vode javna preduzeca (da, njih vode politicari, pogledajte ko sedi u UO i ko su direktori JP).

2. Kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama, sa stanovišta promene obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija?
Pogledati za koliko para moze u Hrvatskoj da se dobije internet + TV + telefon za koliko kod nas.

3. Zbog svog strateškog značaja, dominantni telekomunikacioni operatori su državni u mnogim zemljama: Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska... Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
Razlog je sto birokratski aparat Srbije ne poseduje kapacitete kakve poseduje jedna Svajcarska ili Norveska npr. Zasto ne spomenuse Nemacku, Francusku, Kanadu ili SAD kao primer? Selektivno pitanje, time je obesmisleno.

4. U kakvoj saglasnosti je odluka o prodaji kompletne telekomunikacione infrastrukture Srbije sa realizacijom strateških državnih ciljeva definisanih u strategijama razvoja Republike Srbije – Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja telekomunikacija, Strategija razvoja E uprave, Strategija integrisanog upravljanja granicom...?
Prodaja Telekoma koci razvoj kako? Drzava ne moze da ulaze u takav razvoj ako nije vlasnik Telekoma? Zasto?

5. Kakvi razlozi stoje iza naizgled neracionalnog ponašanja države koja 2002. ponovo otkupljuje 29% vlasništva od Italijana, zatim obavlja značajne akvizicije u okruženju (Telekom Republike Srpske i M:Tel Crne Gore) – da bi sada sve to „prepustila” stranom vlasniku?
Investiranje radi nabijanja cene pred prodaju. Klasicna strategija.

Cak i da nije to, ovi kao da se prave blesavi i ne znaju da su se Vlade itd. izmenjale u medjuvremenu.

6. Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se time, prodajom dominantnog operatora, novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnog značaja?
Telekom kao drzavna firma sa previse zaposlenih je neefikasan i ima vece troskove nego sto je potrebno; vlada nema volje da otpusta viskove; odredjene usluge (npr. fiksna pretplate) se ili su se bar do nedavno subvencionisale visokim cenama drugih usluga (internet, medj. razgovori) kao socijalna kategorija, a sa tom praksom se mora prestati.

7. Koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u „Telekomu Srbija”, JP PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji?
Dobro pitanje. U Telekomu, mozda 30-50%. Ne znam da li je 50% dovoljno. Valjda jeste...

8. Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika Telekoma koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbedjenje „tehničkih uslova” za telefonski priključak?
Pare su placane Telekomu, te je Telekom tu duzan za obestecenje, tj. da taj prikljucak obezbedi. To nema veze s tim u cijem je vlasnistvu Telekom. Ako nisu dobili prikljucak, treba da dobiju pare (ili prikljucak po kratkom postupku). Ako su dobili prikljucak, onda imaju ono za sta su placali. Sta je tu onda sporno? Nista.

9. Tehnički fakulteti univerziteta u Srbiji školuju najbolje kadrove za oblast telekomunikacija. Kako će država, odričući se potpuno uticaja na razvoj telekomunikacija u Srbiji, obezbediti njihov ostanak u zemlji?
Pod jedan, laz je da se drzava potpuno odrice uticaja na razvoj telekomunikacija: kroz zakone, regulativu, ulaganje u razvojne programe i laboratorije drzava moze dosta da utice. Drugo, besmisleno je tvrditi da ce u Telekomu nakon prodaje recimo DTu ostati samo sta, cistacice i operateri 988? Zasto bi neki buduci vlasnik otpustao iskusne i kvalitetne strucnjake koji "poznaju teren" da bi posao dao visestruko skupljem radniku u Nemackoj recimo koji nema to lokalno znanje? Trece, drzava ce najbolje obezbediti ostanak kvalitetnih kadrova (iz bilo koje profesije) tako sto ce 1) reformisati poreski sistem da ucini zaposljavanje jeftinijim i zaradjivanje od rada laksim 2) da ukine masu propisa koji koce i usporavaju otvaranje firmi, razvijanje biznisa itd. 3) oslobodi trziste drzavnih monopolistickih lihvara a la Telekom i dozvoli konkurentskim domacim firmama (npr. SBB) pristup trzistu; da omoguci i stranim firmama pristup trzistu koje ce onda doci ovde i zaposliti lokalno stanovnistvo 4) da privatizovanjem JP znacajno smanji korupciju i nepotizam u najvecim firmama u zemlji: u privatnom Telekomu koji funkcionise trzisno nece se gledati koje si stranke clan nego koliko vredis; privatni Telekom birace podizvodjace i partnere koji su najjeftiniji ili najkvalitetniji, a ne one firme koje su politicki povezane, itd.

10. Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti, nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institucije od javnog značaja?
Ulaganjem u razvojne programe na institutima i fakultetima. Zakonima, propisima, poreskom politikom.

11. Kako država namerava da spreči obezvredjivanje vrednosti akcija malih akcionara (gradjana, zaposlenih i bivših zaposlenih) ako kupovinu izvrši Deutsche Telekom, i time, kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
Ovo je validno pitanje. Treba prvo podeliti akcije, pa onda prodavati drzavni paket.
 
U vezi telekoma ali i svega od 2000te na ovamo savrseno kaze ovaj covek :vops:

Vlast vodi državu u bankrot
11. april 2010. | Piše: Irena Radisavljević | Izvor: Blic
U našoj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Na sva zvona objavljujemo da smo potpisali ugovor za kredit od Rusije. Takvo zaduživanje je nemoralno, jer će i taj i novac koji povlačimo od MMF koristiti da se zapuše rupe u budžetu i da se proda na deviznom tržištu kako bi se održao nerealan kurs dinara. Većina tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna i uvoznika, kaže za „Blic nedelje“ ekonomista dr Mlađen Kovačević.



To nije moralno jer se taj dug potroši ekonomski neracionalno, nema efekata na privredu, a ceo račun prenosimo na buduće generacije. Čak 40 odsto prihoda od izvoza robe i usluga odlazi na pokrivanje spoljnjeg duga, i to je strašno. Zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovu godinu smo ušli sa više od 2,3 milijarde evra dospelog a neisplaćenog duga. To je velika suma, a ove godine nam dospeva još najmanje tri i po milijarde evra.

Ako se ovako nastavi, čeka nas argentinski scenario, odnosno slom, kada država ne može više da servisira dugove, kada se uvoz bitno smanji i kada svi od kojih smo zajmili polako počinju da zavrću slavine, pa moramo da molimo za reprogramiranje dugova. Umesto da razmišljaju o tome, naši političari nas uljuljkuju pričama da je Srbija izašla iz recesije. Najaviti da smo izašli iz recesije ravno je apsurdu, jer bi to značilo da je u prethodna dva kvartala privredna aktivnost rasla, što se u Srbiji nije dogodilo.

Istina, bilo je elemenata koji su davali neko malo zeleno svetlo, jer je treći kvartal bio bolji od drugog, pa su počela da pljušte politička obećanja. Međutim, pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio podatak da je BDP u četvrtom kvartalu bio za 0,1 odsto manji od trećeg prošle godine. Kamo sreće da je Srbija samo u recesiji, ona je u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi.

Čime se zapravo bavi naša vlast; siromaštvo ih malo interesuje, nezaposlenost i natalitet takođe, o izvozu samo govore fraze...


Problem je u defektnom konceptu reformi koji nam je nametnuo MMF još pre devet godina. Oni koji su sebe nazivali vizionarima te 2001. godine i pravili se „većim katolicima od pape“ i danas insistiraju na tom konceptu i nemaju nameru, niti snage da ga napuste, pa sada pod pritiskom MMF tumaraju u začaranim krugovima donoseći samo štetu ovoj zemlji.

Između ostalog, taj koncept, proistekao iz Vašingtonskog konsenzusa (MMF, Svetska banka, američka administracija) problem nezaposlenosti ne smatra ekonomskim problemom. Njima je važna stabilizacija, privatizacija, deregulacija, liberalizacija spoljne trgovine... Pod uticajem toga, ni u Srbiji danas niko ne vodi računa o nezaposlenosti ili demografskoj krizi. Niko ne vodi računa o narodu. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe, zadužuju se gde god mogu, troše...

Dosta ste kritikovali aranžman sa MMF-om?

Pokazalo se da su zemlje koje u tranziciji nisu sarađivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prošle. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj neoliberalni koncept, postigla je vrlo solidne privredne performanse. S druge strane, taj koncept je 1998. doveo do sloma privrede u Rusiji. I glavni pobornici ideologije MMF-a na kraju su je se odrekli, poput Fridmana ili Fukujame.

Da nije došlo do krize, MMF bi propao, jer su svi počeli da beže od njih. Sada su u MMF malo promenili taktiku, manje su rigidni i ako nam išta odgovara iz tog aranžmana, to je činjenica da insistiraju na smanjenju opšte potrošnje i da ograničavaju naše populističke političare koji samo razmišljaju o sopstvenim foteljama.

Ako posle Đinđića nema vizionara, zašto predsednik i premijer ne okupe desetak ozbiljnih i nekorumpiranih ljudi koji će im reći šta država mora da uradi?


Zato što u Srbiji na svim nivoima vlasti vlada negativna selekcija kadrova, koja je posledica činjenice da nemamo pravnu, već partijsku državu. Prosto je neverovatno koga ti naši političari postavljaju za direktore važnih javnih preduzeća. Jedan istoričar je zapisao da su u istoriji po dobrim delima pamte samo oni carevi, kraljevi, sultani koji su znali da oko sebe okupe pametne ljude. Ovde toga nema.

Svaka revolucija izbaci mnogo karijerista koji nisu dorasli zadatku. Ovde se pojavila grupa mladih ljudi skromnih stručnih znanja, koji su počeli da veruju da su oni mesije, a sada se vidi da su izgubili i moral i poštenje i da samo gledaju kako da se održe na vlasti. I da im od toga ništa nije važnije.

Šta, po vama, vlast mora da uradi?

Zalažem se da Tadić kao predsednik države inicira stvaranje strategije razvoja uz maksimalnu saradnju s naučnim krugovima, u kojoj će učestvovati što više neutralnih, a što manje partijskih kadrova. Međutim, eto i on je neki dan rekao da će strategiju praviti njegova stranka, što odmah stvara sumnju i odbojnost.

Pre devet godina su nam obećavali da ćemo do 2004. godine steći status kandidata EU, a 2010. postati članica. Šta se dogodilo?

Političari su obećavali nerealno. Princip je obećajte što više, da se svidite i narodu i EU. Da bi ispunili ta obećanja, morali su da čine sve da se donose zakoni i standardi koji važe u EU. Umesto toga, zakoni su u suprotnosti s evropskim, nacrte pišu nazovistručnjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neće da se zamera, poslanici delaju po naređenju jer ih stranački vrhovi drže u šaci sa blanko ostavkama... Sve se radi na štetu Srbije i njenog puta u EU. Zbog svega toga i ne verujem da ćemo pre 2018. ući u EU.

Ministri koji su nam obećavali kule i gradove i sada su u vladi?


Med i mleko su nam obećavali trutovi. I, nažalost, osim Labusa svi su i dalje tu. Ogroman je nesklad između onoga što su Đelić, Dinkić, Labus i drugi obećavali 2001. i 2002. i onoga što je do danas ostvareno. Đelić je, na primer, 2002. rekao da će se o srpskom privrednom čudu pričati širom sveta. Kako se stvari sada odvijaju, plašim se da umesto čuda ne dođe do srpskog privrednog čudovišta.

To što su svi i danas u vlasti još jedan je znak da je taj svet nemoralan. Kriza morala zahvatila je sve nivoe našeg društva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu neće da napuste duple funkcije, zvaničnici učestvuju u aferama bez posledica, a rezultati njihovog rada su daleko slabiji od obećanih. I sad im je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Došla im je kao kec na deset.

Kako vam se danas čini izjava iz 2002. ondašnjeg guvernera kada je tvrdio da se kurs neće menjati narednih 50 godina?

I tada sam govorio da će taj koncept doneti teške posledice. To se i dogodilo. Osim što je delimično povoljno delovao na inflaciju, ugušio je izvoz i domaću proizvodnju, a smatram da je najvećim delom odgovoran i za nisku industrijsku proizvodnju koja je ugušena ogromnim uvozom. Domaće tržište je preplavljeno uvoznim proizvodima koji su često lošeg kvaliteta, ali jeftini, pa ih narod kupuje zbog niske kupovne moći. A kada kupuje jeftinu uvoznu robu, za kupovinu domaće ništa ne ostaje.

Slovenija je u tranziciji težila da spase sva preduzeća koja se mogla biti spasena. U Srbiji su čak upropaštavana da bi mogla jeftinije da budu prodata tajkunima?

To je problem ljudi koji su vodili privatizaciju. Uopšte neadekvatni i pogrešni ljudi su se našli na važnim funkcijama od 2001. Dinkić je postao guverner NBS, a nikad se nije bavio tom materijom, već je bio asistent na predmetu privredni razvoj; Vlahović je bio asistent u Ekonomskom institutu, a postao je ministar za privredu i privatizaciju; Pitić koji je predavao svetsku ekonomsku istoriju postaje ministar za ekonomske odnose s inostranstvom; Đelić koji se „proslavio“ sa Saksom po loše sprovedenim tranzicionim reformama postaje ministar finansija…

Nisu se u tim istorijskim momentima našli pravi ljudi, a nisu hteli ili nisu znali ni da okupe pravi tim oko sebe. Smatrali su da je starija garda udarena marksističkim maljem.

Kako je moguće da Strategija privrednog razvoja koja je pravljena za period od 2006. do 2012. godine nije dala nikakvih rezultata?

Ta strategija je pravljena u oblacima i nije imala nikakve realne mogućnosti da se ostvari. Između ostalog, ona je predviđala rast BDP po prosečnoj godišnjoj stopi od sedam odsto, a u 2009. smo imali pad od tri odsto. To je bilo prosto širenje pozitivne energije, što se pokazalo da je isplativo.

Taj koji je obećavao med i mleko odlično je prošao i materijalno i društveno i još je silna priznanja pokupio, a oni koji su bili takozvani katastrofičari jedino mogu da imaju satisfakciju što se pokazalo da su bili u pravu. Zato i sada ističem da ako se bude nastavilo da se radi kao do sada, ako i dalje bude važio princip zaduži se, prodaj i potroši, perspektive su izuzetno tmurne, a argentinski tango ili ruski kazačok su neminovni.

Prodaja Telekoma diže cene razgovora


Apsolutno sam protiv prodaje i Telekoma i EPS-a. Protiv sam jer se pokazalo da je i ono što samo do sada zaradili od privatizacije potrošeno bez ikakvog efekta. Ogromne pare su došle na teritoriju Srbije od 2001. Po osnovu neto zaduživanja, doznaka iz inostranstva i prodaje imovine, najmanje je 70 milijardi dolara došlo, a ništa nismo uradili, nismo završili Koridor 10, nismo revitalizovali kanal Dunav–Tisa–Dunav, nismo nijednu veliku fabriku napravili.

Čovek se s pravom pita, ako su isti ljudi na vlasti, kako će ovo sada biti potrošeno. Telekom je firma koja ostvaruje profit i bilo bi pametno da ga držimo kao zlatnu koku. A sada se može lako desti da državni monopol uspešne firme prodamo državnom preduzeću iz inostranstva. To će rezultovati višestrukim povećanjem cena. Privatizovati sve što možeš je logika MMF-a, ali smatram da u ovom slučaju nije dobra.

http://b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2010&mm=04&nav_id=423584
 
Mladjen Kovacevic, covek koji nikada nista nije predvideo kako treba.

Tu gde je u pravu (a dobar deo teksta je u pravu), to su generalne stvari koje svako sa pola mozga moze da primeti ako se malo baci na materiju. Nesto nisam ubedjen u njegova resenja...mislim specificna, ne ona generalna.
 
Poznat po ostrom jeziku, ali nikada pozitivan. Valjda zato sto je ovo Srbija. Ali i uporedjivanja mu ne stoje. Dovoljno je naci nekoliko njegovih tekstova iz istih tih poslednjih 10 godina i videce se uvek ista prica. A ono sto je problem su mu uvek nerealna poredjenja. Cak iako stoje neke stvari, prica se razvodni vrlo lako kada se porede babe i zabe.

Ovde je koristio poredjenje obecanja politicara i ministara danas i pre 7-8 godina. Pri cemu previdja svesno cinjenicu da niko nije na vlasti sve vreme i da niko cak nije vodio politiku konzistentnu sa prethodnom vladom cak i kada su bile slicne kombinacije partija u vladi, a cak ni jedna vlada nije izgurala citav mandat. Slicno kao kada poredi ekonomiju prve polovine 1990-te i prve polovine 2001-ve godine i prica kako nista ne valja u ekonomiji. Nekako deluje pateticno (cak i kad prica o surovoj istini)... Izgleda da je uvek najlakse pljuvati sve... :notok:
 
[video]http://www.youtube.com/watch?v=ha-7kNQPL44[/video]
 
Evo da prenesem tekst ovde. Čovek je manje, više sumirao i objasnio moje stavove i pitanja.

ONO ŠTO I VRAPCI ZNAJU
Novac od prodaje Telekoma je kap u moru finansijskih potreba Srbije. Samo bi profesionalizacija, a ne privatizacija državnih monopola mogla otvoriti perspektivu Srbiji

Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika, prazna budžetska kasa koja se nekako mora popuniti nije razlog zbog koga se Telekom prodaje. Država svoju monopolsku kompaniju prodaje zbog toga što je privatna svojina efikasnija od državne. To je aksiom koji i vrapci znaju, pa nema razloga da u svetlu privatizacionu budućnost ne pođe i EPS, kao i sve drugo što je preostalo.

Ovakva objašnjenja moraju obradovati građane jer privatizacija, taj čarobni lek za sve probleme, sve dublje prožima Srbiju. Istina, mnogi građani su bez posla, ili imaju posao ali ne primaju plate, ili primaju plate, ali za njih niko ne uplaćuje poreze i doprinose. Sve te muke postaju nevažne pred činjenicom da se danas živi u sistemu koji je, kao što to i vrapci znaju, daleko bolji i efikasniji od onog prethodnog.

Privatizacija je udahnula novi život i revitalizovala domaću industriju – mašinsku, hemijsku, elektro i koju sve ne. Od izvozne moći srpske privatizovane industrije konkurenciju podilazi jeza. Južno i istočno od Beograda sve puca od života i privredne aktivnosti, a srpska emigracija hrli nazad u Srbiju. Privatizovani mediji pokazuju kako se uspešno stiže do najviših standarda i objektivnosti u izveštavanju. Čini se da i nivo opšte kulture nikada nije bio viši nego u vreme ovog privatizacionog procvata. Tema je ipak preozbiljna, pa je bolje ostaviti ironiju po strani.

Mnogo opasnije od prodaje Telekoma jeste prihvatanje olake argumentacije koja tu prodaju prati, pristajanje i navikavanje na fraze i koještarije koje ponižavaju inteligenciju građana i rugaju se činjenicama i iskustvu. Upravo je ovakav kvazidebatni ambijent jedan od važnijih razloga propadanja domaćeg privrednog sistema i opasnog širenja defetizma i beznađa.

Oblast telekomunikacija dobro ilustruje svu ispraznost aktuelne argumentacije. Srbija je prvo prodala Mobtel norveškom Telenoru i tu prodaju je nazvala privatizacijom. Telenor je, međutim, u većinskom vlasništvu norveške države. Srpski vrapci, možda zbog daljine, još nisu stigli do Norveške.

Ako sutra Dojče telekom postane vlasnik domaćeg Telekoma, nije loše znati da je (kombinovano) državno učešće Nemačke u Dojče telekomu oko 32 odsto. Na ovaj način, nemačka država je najveći pojedinačni akcionar i može kontrolisati sve što se u toj kompaniji događa.

Ista je situacija i sa Frans telekomom, drugom kompanijom koja je, kako se čuje, zainteresovana za srpski Telekom. Ovde je francuska država (sa oko 27 odsto učešća) daleko najveći akcionar kompanije, budući da niko drugi ne prelazi ni pet odsto akcionarskog vlasništva.

U strukturi rasutog vlasništva, država ne mora imati apsolutni većinski paket kako bi kontrolisala kompaniju. Iako su gotovo sve telekomunikacione kompanije ušle u proces privatizacije, mudrije države razumeju njihov strateški značaj, ne odriču ih se, i nastavljaju da nadziru njihovo poslovanje i utiču na stratešku orijentaciju. Podjednako važno, u procesu privatizacije te (mudrije) države su i svojim građanima omogućile da kupe akcije ovih državnih monopola.

U srpskoj javnosti se vešto, dugo i uporno stavlja znak jednakosti između državnog vlasništva i državnog upravljanja kompanijom. Upravljanje je uvek posao profesionalnih menadžera, ali državno vlasništvo obezbeđuje stratešku kontrolu nad onim kompanijama čija važnost prevazilazi puki komercijalni interes. Telekomunikacije, energetika ili vodosnabdevanje, na primer, upravo su takve delatnosti.

U srpskom modelu državna imovina prelazi u partijsku i predaje se na upravljanje partijskim kadrovima, koji su najčešće bez profesionalnog kredibiliteta ili upravljačkog iskustva. Ovo nije fenomen koji proističe iz državne svojine po sebi, već je reč o zloupotrebi političkog položaja i monopola vlasti. Po sličnoj logici, kritike na račun domaćih privatnih preduzeća bilo bi ispravnije usmeriti ka neukosti, primitivizmu, ili beskrupuloznosti njihovih vlasnika, a pogotovo ka ambijentu u kome se mnogo više postiže bliskošću sa vlastima nego profesionalnim znanjem.

I kada sve bude privatizovala i prodala strancima, Srbija će biti u isto tako teškom položaju u kakvom se već godinama nalazi i veliki deo istočne Evrope. Novac od prodaje Telekoma je kap u moru finansijskih potreba Srbije. Samo bi profesionalizacija, a ne privatizacija državnih monopola mogla otvoriti perspektivu Srbiji. Prodaja Telekoma je dobra prilika da se o tome konačno progovori i da se raščisti sa „opšte poznatim istinama“ koje su uništile domaću ekonomiju.
Izvor: Politika
 
Odlican tekst jednog od nasih priznatih strucnjaka. Za sve one koji su naucili traznicione krilatice napamet i misle da postoji jedno resenje za sve probleme.
 
KiD":3meu7eiy je napisao(la):
Odlican tekst jednog od nasih priznatih strucnjaka. Za sve one koji su naucili traznicione krilatice napamet i misle da postoji jedno resenje za sve probleme.
:lol:

Nebojsa Katic :bash:

Ako nam je Nebojsa Katic reper za bilo sta, onda nista.
 
hazard":39ro77kn je napisao(la):
KiD":39ro77kn je napisao(la):
Odlican tekst jednog od nasih priznatih strucnjaka. Za sve one koji su naucili traznicione krilatice napamet i misle da postoji jedno resenje za sve probleme.
:lol:

Nebojsa Katic :bash:

Ako nam je Nebojsa Katic reper za bilo sta, onda nista.
Ne znam sta i zasto imas protiv Nebojse Katica, ali on definitivno jeste kompetentan. Mnogo kompetentniji od svih nas ovde na tom polju. Da je priznat, priznat je. Prema njegovoj biografiji on je doktorirao na ekonomskom fakultetu, a trenutno zivi i radi kao poslovni i finansijski konsultant u Londonu i to jos od 1992. godine. Vec nekoliko godina je kolumnista u Politici po ekonomskim pitanjima i u velikom broju slucajeva sam se slagao sa njim. Bilo je nekih mesta gde se i nisam slagao sa njim naravno.

Znaci ovaj covek nije slucajni prolaznik vec kompetentna i zamisli apoliticna osoba, a ti pokusavas da diskreditujes coveka verovatno samo zato sto se ne slazes sa njegovim stavovima. Dal' se ti slazes sa njim ili ne nema nikakve veze sa njegovom kompetentnoscu.

Dovoljno je da vidimo ko zagovara prodaju i koji su mu argumenti...:bash: kao da smo pali sa kruske. Sto je i sam gospodin Katic u ovom tekstu izvanredno napisao:
"Много опасније од продаје Телекома јесте прихватање олаке аргументације која ту продају прати, пристајање и навикавање на фразе и којештарије које понижавају интелигенцију грађана и ругају се чињеницама и искуству. Управо је овакав квазидебатни амбијент један од важнијих разлога пропадања домаћег привредног система и опасног ширења дефетизма и безнађа."
 
Ovaj pasus

Privatizacija je udahnula novi život i revitalizovala domaću industriju – mašinsku, hemijsku, elektro i koju sve ne. Od izvozne moći srpske privatizovane industrije konkurenciju podilazi jeza. Južno i istočno od Beograda sve puca od života i privredne aktivnosti, a srpska emigracija hrli nazad u Srbiju. Privatizovani mediji pokazuju kako se uspešno stiže do najviših standarda i objektivnosti u izveštavanju. Čini se da i nivo opšte kulture nikada nije bio viši nego u vreme ovog privatizacionog procvata. Tema je ipak preozbiljna, pa je bolje ostaviti ironiju po strani.
Pokazuje da ili

1) Katic nema blage veze
ili
2) Namerno ignorise neke cinjenice i pise tendenciozno.

I da, ta njegova redovna kolumna u politici...kuku lele.

I da, jos malo o Katicu...
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/103464/Stanisic-i-Cane-ojadili-Srbiju-za-300-miliona-evra

Koliko je u „duvanskom biznisu” zapravo oštećena Srbija?
- To nam najbolje može reći Nebojša Katić, čovek koji „soli pamet” srpskom narodu o finansijskoj krizi i privredi Srbije. Upravo je njega, zajedno sa Nikolom Miloševićem, Subotićevim sestrićem, državni tužilac Đuzepe Šelzi iz antimafijaške direkcije u Bariju, u svojoj optužnici označio kao čoveka koji je mozak operacije pranja novca preko firmi „ Dullwich” na Kipru i „Codex” u Lihtenštajnu. Ne želim nikako da se „igram” uloge prvog srpskog policajca gospodina Dačića ili tužioca Slobodana Radovanovića. Ipak, ako bi se napravio mali napor i ovom čoveku dao status zaštićenog svedoka, koji bi svoju stručnu ekspertizu zaista uposlio u korist građana Srbije, saznalo bi se tačno na koliko novca na računima u Švajcarskoj, Lihtenštajnu i na Kipru srpski ministar finansija treba legitimno da položi pravo.

Ko je Nebojša Katić
U optužnici tužilaštva iz Barija navedeno je da je novac od šverca cigareta transportovan avionima preko kurira do Nebojše Katića i Nikole Miloševića i ostalih saradnika Stanka Subotića i, kako se navodi, ostavljan u „Bank of Cyprus”. Međutim, tužilaštvo u Bariju nije optužilo Katića ni po kojoj osnovi. Srpskoj javnosti Katić je poznat kao ekonomski kolumnista. U njegovoj biografiji se navodi da je „finansijski i poslovni konsultant i da živi u Londonu od 1992. godine”.
„Do 1998 godine njegova poslovna karijera bila je vezana za beogradski ‘Energoprojekt’. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu”, piše u njegovoj biografiji.
Sad, informacija mozda nije verodostojna, ali ne vidim zasto bi se Katicevo ime provlacilo tu tek tako.

Evo i vest iz 2001.:
http://www.novine.ca/ARHIVA/2001/29_05_01/yu.html
Prema saznanjima "Nacionala", pored tog preduzeca, Subotic i DJukanovic "posluju" i preko dve firme na Kipru, a njihov "glavni mesetar" za bankovne operacije je Nebojsa Katic, koji zivi u Londonu.

"Katic je bivsi sluzbenik Drzavne bezbednosti Srbije, sto navodi na pomisao da je Subotic od sluzbe koja ga je stvorila preuzeo kompletnu mrezu saradnika po svetu. Za to ima zahvaliti svome 'konseljereu' (savetniku) Jovici Stanisicu, nedodirljivom sefu drzavne bezbednosti Srbije u vreme Milosevicevih osvajanja Hrvatske, Bosne i Kosova", pise "Nacional".
 
Polovina „Telekoma“ za 1,4 milijarde evra


Odluka o raspisivanju tendera trebalo bi da bude doneta na današnjoj sednici Vlade. Tender će biti objavljen u Fajnenšel tajmsu i predviđaće kao i kod prodaje Mobtela najpre prijavljivanje zainteresovanih kompanija i proveru tehničkih uslova, a nakon toga i licitaciju. Odluka Vlade predviđaće i podelu 15 odsto besplatnih akcija građanima, kao i 6, 4 odsto sadašnjim i bivšim zaposlenima u Telekomu Srbija.


Početna minimalna cena od 1, 4 milijarde evra niža je od prvobitnih očekivanja Vlade, koja je na osnovu preliminarnih procena privatizacionog savetnika - Siti grupe, očekivala najmanje 1,6 milijardi evra. Ipak, nakon okvirne, savetnik je ovih dana završio i konačnu procenu vrednosti Telekoma, koja kaže da nacionalni operater vredi 2,5 milijardi evra, dakle bitno manje od očekivanog. Vlada je ipak rešila da podigne „prag“ za kupce 51 odsto akcija na 1,4 milijardi evra( umesto 1,25 milijardi evra).


Budući kupac Telekoma Srbija dobija i vlasništvo nad Telekomom Srpska i crnogorskim M-telom. Prema ranijim najavama, Vlada Srbije bi trebalo da zadrži tzv. zlatnu akciju, koja će joj omogućavati mešanje(pravo veta) kod donošenja strateški važnih odluka. Među zainteresovanim kupcima, koji su do sada kontaktirali privatizacionog savetnika su Frans telekom, Telekom Austrija, Oraskom i Dojče telekom. Ukoliko neko od njih bude bio spreman da plati barem 1,4 milijardi evra mogao bi već od Nove godine da postane većinski vlasnik.
Izvor: Blic

Evo samo da ozivimo ovu temu :p ipak se radi o jednoj od najvaznijih pljacki naroda u poslednjih 20 godina, pa je red da budemo informisani.

U medjuvremenu, ko je pratio zna, desilo se jos nekoliko skandala vezanih za ovu divljacku prodaju. Od javnosti se i dalje kriju cinjenice izmedju ostalog da je prodaja vec dogovorena,a nepravilnosti i sukobi interesa su ugradjeni u sam tenderski proces. Kao jedan od najznacajnijih krsenja javnog interesa je cinjenica da je savetnik za prodaju Telekoma nasoj vladi ista kompanija koja je i brokerski menadzer "Dojce Telekomu". Ukratko receno, nama cenu "procenjuje" isti onaj koji savetuje "Dojce Telekom" oko investicija.

Ne znam koliko mozemo da ucinimo da zastitimo javni interes u ovom slucaju, ali mislim da neko mora da plati za ovo.
 
Ako ne plate na izborima za ovo,dizem ruke od zemlje.Kao sto sam pricao na drugoj temi,divljanje huligana je pusteno da bi proslo ova najveca pljacka u novijoj istoriji ove zemlje i poseta klintonke.
 
@jovanovm

:D Figurativno je to Vucko rekao predpostavljam. Ali gledaj ovako, ako kazemo da je "privatizacija" u Srbiji najveca pljacka koju smo doziveli, onda ce ovo biti mozda njen najznacajniji komad. ;) Stoga zauzima posebno mesto i treba je istaci, pre svega spreciti ako je moguce.

Evo jos jedna interesantna vest. Antikorupcijski savet se prikljucio pozivom da se obustavi prodaja, posto nema ekonomskog opravdanja za takav potez. Evo razgovora sa Vericom Barac:

Antikorupcijski savet: Obustaviti prodaju Telekoma ako nema ekonomskog interesa

Ostavljanje bilo kakvih nejasnoća izaziva sumnju da se prodajom Telekoma nanosi velika šteta državi i građanima, a radi ostvarenja pojedinačnih, ili eventualno partijskih interesa, navedeno je u saopštenju Saveta.


Kada se jedno ovakvo preduzeće, koje pored ostalog i ostvaruje značajne finansijske rezultate, prodaje u vreme ekonomske krize, kada se na tržištu ne može postići odgovarajuća cena, koja bi se izvesno postigla u periodu ekonomskog prosperiteta, tada donosioci ovakve odluke moraju imati jasne i nepokolebljive dokaze da je odluka opravdana, ističe se u saopštenju.


Pozivajući se na mišljenja stručne javnosti, koja, kako se navodi, ističe ozbiljne argumente protiv prodaje Telekoma, Savet ukazuje da se time zapravo prodaje monopol nad fiksnom mrežnom infrastrukturom koja je građena decenijama i koja još dugo neće dobiti pravu konkurenciju.


Prodaja Telekoma bi dovela do odliva značajnog prihoda i profita koji kompanija ostvaruje, pored toga, prodaja bi imala za posledicu povećanje cena telekomunikacionih usluga, manje investicije u telekomunikacionu infrastrukturu i degradaciju kvaliteta telekomunikacionih usluga, što pokazuju iskustva zemalja koje su prodale svoje dominantne operatere.


Ozbiljna posledica bi svakako bila i niska cena prodaje Telekoma zbog nepovoljnog uticaja krize na nivo tražnje, navodi Savet i podseća da je Telekom Srbija je preduzeće od posebnog značaja za građane Srbije, pa i za nacionalnu ekonomiju u celini.


Zbog svega ovoga Savet predlaže Vladi da objavi odluku o prodaji Telekoma sa obrazloženim predlogom nadležnog ministarstva i ukazuje da dosadašnji propusti u proceduri i osnovane sumnje da je izabrani privatizacioni savetnik u sukobu interesa ukazuju na moguću korupciju, navedeno je u saopštenju.
Izvor: BLIC
 
Postoji prica da je ovo predstava da bi se otkazao trender i prodao nemcima telekom bez tendera kao recimo NIS rusima.Ko ce mu ga znati sta je istina,u svakom slucaju telekom se ne sme prodati!
 
Da ne ulazim sad u raspravu, oni su to naumili i to ce da urade.
Ja bih rec dve o drugoj strani, parama od prodaje! Prodace ispod realne cene i potrosice sve pare ni za sta!
Evo primera iz NIP(najveca investiciona prevara)-a.
Sredstva se trose na previse stvari i tako je mnogo lakse da se ''kraducka''
Umesto da sve pare odu na dve, maksimalno tri stvari, trosi se za:
E-uprava, Mup, kultura, sport, zdravstvo, KiM, turizam, stanogradnja, verski objekti, odbrana, pravosudje, poreska uprava, uprava carine, poljoprivreda, sumarstvo, vodoprivreda, podsticaj preduzetnistva, saobracaj, energetika, razni projekti, itd.............
Mrzi me da pisem, sve ima na netu! Da su onda uradili dve dobre stvari i sutra jos dve da urade pa da kazes ok!
Ovako samo rasipaju sredstva a profita vise nece biti i plus ce gomila da dobije otkaz pri prvoj sistematizaciji!
 
A ima profit jer ima monopol. Nije sve tako jednostavno.

Slazem se privatizacija (kompletna) je ekonomski unazadila ovu zemlju za 70 godina. Ali Telekom je samo mali deo te pljacke.
 
@jovanovm

Moram ovde da te ispravim povodom profitabilnosti i monopola. Naime, Telekom svoju profitabilnost ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj telefoniji. Da budemo tacni, najprofitabilniji segment njegovog poslovanja jeste mobilna telefonija, bas onaj segment u kome nema monopol jako dugo(zapravo ga nikad nije ni imao). Fikasna telefonija je u periodima verovatno donosila i minus u balansu, prosto zbog cinjenice da je u proteklih 10 godina prakticno zavrsena digitalizacija i investicije su prevazilazile profite.
Pitanje vlasnistva nad prenosnom infrastrukturom ne treba dovoditi u pitanje. To uvek mora da ostane uslovni "monopol" drzave. Medjutim to se resava jednostavnim uredbama, kako je to reseno u drugim zemljama. Prosto, sav visak kapaciteta se prodaje po diskontnim cenama drugim operaterima i tako se onemogucava zloupotreba vlasnistva nad infrastrukturom.

Procitao sam zanimljiv clanak koji je objavljen u NIN-u povodom privatizacije Telekoma. Clanak sugerise da se cena "prebija" van tendera. Takodje se potvrdjuje namera da se celokupan telekomunikacioni sistem proda za manje nego sto je 2006. prodat Mobtel. Pogledajte i sami....za mene je ovo skandalozno....

Telekom Srbija bi početkom sledeće godine trebalo da dobije novog vlasnika. Najverovatnije nemački Dojče telekom, sa kojim su prethodnih nedelja trajali teški pregovori oko cene.

Kako saznaje NIN, Nemci su nedavno pred Vladu Srbije izašli sa ponudom za koju tvrde da je konačna - 1,2 milijarde evra za 51 odsto Telekoma, koliko država prodaje na upravo raspisanom tenderu. U Vladi smatraju da je ponuđeno malo, postoji bojazan i od reakcije javnosti ukoliko bi se „porodično srebro“ dalo budzašto, a za brojne obećane puteve i mostove i treba im više. Zato je u Vladi dogovoreno da se Telekom Srbija ne da za manje od milijardu i 400 miliona evra.

Upućeni veruju da će narednih dana trajati prava bitka za 200 miliona evra sa Nemcima, koji su od same najave prodaje, jasno pokazali svoje pretenzije na Telekom, ali ne i spremnost da ga dovoljno plate. Da neće biti lako napraviti dogovor, bilo je jasno još proletos, kada su na optimistične najave iz Vlade da za 40 odsto Telekoma, koliko se tada prodavalo, očekuju 1,5 milijardi evra, Nemci uzvratili podsećanjem da je knjigovodstvena vrednost tog paketa svega 800 miliona evra.

Pregovori od tada neprekidno traju, a bez obzira na tvrd stav Nemaca da više od milijardu i 200 neće dati, u Vladi se nadaju da nemački „lav koji razjapljenih čeljusti“ već dosta dugo čeka srpski plen, neće tako lako ispustiti Telekom. Bez obzira na korupcionaške afere koje poslednjih nedelja potresaju Dojče telekom i izjave njegovih čelnika da za sada neće ulaziti u akvizicije veće od milijardu evra.

Ipak, činjenicu da je Vlada Srbije raspisala tender, ali nije istovremeno i saopštila minimalnu cenu za akcije Telekoma, mnogi vide kao spremnost države na nove ustupke. U prilog tome ide i zvanično objavljena procena vrednosti Telekoma, koju je uradio privatizacioni savetnik, Siti grupa, po kojoj srpski operater vredi svega 2,43 milijarde evra, a polovina upravo onoliko koliko je nemački kupac spreman da plati. Procena Siti grupe mogla bi biti dobar alibi za Vladu da više od onoga što nude Nemci i nije bilo moguće dobiti. Da li će ovaj argument biti potezan zavisi od ishoda pregovora Vlade i DT-a. Prostor za pomake nazire se u činjenici da je aktuelna prodaja kosovske Pošte i Telekoma, dosta neizvesna. Tome je doprinela i objava našeg Telekoma da je ovaj tender ništavan, jer se radi o srpskoj imovini.

Šanse za dobru prodaju Telekoma Srbija ovim su uvećane, jer kupci su isti, a prvi među njima je opet Dojče telekom. Procenjena vrednost kosovske Pošte i Telekoma na 200-300 miliona evra, daje nadu da bi se ovaj iznos mogao sliti u srpsku kasu. Tim pre što ovdašnji analitičari tvrde da je tražena cena za srpski Telekom niska. Neki od njih razloge za to traže i u činjenici da je Siti grupa istovremeno i savetnik Dojče telekoma, što je letos prilikom izbora ovog konsultanta izazvalo pravu buru u javnosti.

„Procenjena vrednost je niska, a s obzirom na to da je Siti grupa i savetnik nemačkog kupca, sve to pobuđuje sumnju“, kaže za NIN Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Kovačević podseća da je profit Telekoma u 2009. godini iznosio 130 miliona evra, kao i da domaći operater ima 7-8 miliona korisnika, pa na osnovu ova dva parametra za određivanje vrednosti, veruje da je cena morala biti viša.

„Uz to, ne razumem stav Vlade da nakon procene vrednosti kompanije na 2,43 milijarde, oni ipak za 51 odsto akcija određuju cenu višu od 1,4 milijarde. Čemu onda procena savetnika? Sve to deluje vrlo čudno i mutno“, kaže sagovornik NIN-a.

Kovačević još podseća da je javnosti ostalo mnogo toga nepoznatog, pa ne znamo ni da li se prodaje i kompletna infrastruktura ili samo optički kablovi, šta je odlučio grčki partner Ote o svojih 20 akcija, niti kako država misli da zadrži zlatnu akciju u Telekomu ako će joj nakon prodaje 51 odsto i podele kroz besplatne akcije ukupno 21,5 odsto, ostati svega 7,5 akcija.
Sve ove nejasnoće nisu odvratile još nekoliko kompanija, osim DT, da izraze zainteresovanost i obrate se privatizacionom savetniku. Među njima su i Telekom Austrija, Frans telekom i egipatski Oraskom. Učešće drugih takmaca na tenderu umnogome će zavisiti i od odgovora grčkog partnera Otea (ima 20 odsta akcija u Telekomu) Vladi Srbije da li će naknadno, za godinu ili dve, istom kupcu prodati i svoj udeo u srpskom Telekomu. Ovo je posebno važno zbog toga što je DT suvlasnik Otea i preko njega već prisutan u Telekomu, sa ogromnim upravljačkim pravima, nesrazmernim udelu i sa mogućnošću da utiče na strateške odluke kompanije. Malo je verovatno da će drugi veliki „igrači“ na tržištu telekomunikacija ući u Telekom Srbija dokle god je u njemu i DT, koji im „diše za vratom“. Iako su dali načelnu saglasnost za prodaju, pismeni odgovor Grka još se čeka. Mnogi veruju da će se Vlada Srbije baš načekati.

U međuvremenu, interesovanje za Telekom postoji. Prema saznanjima NIN-a, Frans telekom se ozbiljno angažovao oko kupovine srpskog Telekoma, zbog koje je unajmio i domaće i strane konsultante. Telekom Austrija je otišao i korak dalje - iako već dosta zadužen, pokušava kod jedne velike banke da dobije kreditnu garanciju za ovu kupovinu.

Činjenica da Austrijanci već posluju na srpskom tržištu mobilne telefonije preko VIP-a ne mora značiti da neće učestvovati na tenderu, sa željom da preuzmu i fiksnu telefoniju, daleko veći broj korisnika i postanu lider na srpskom tržištu. I ne samo srpskom, jer bi kupovina Telekoma Srbija za austrijskog operatera značila i prodor na tržišta BiH i Crne Gore, na kojima sada nije prisutan. U tom slučaju, Austrijanci bi VIP prodali, što nije neuobičajena praksa na tržištu telekomunikacija. Slično su uradili i Nemci kada su kupili grčki Ote, od koga su odmah tražili da proda Kosmofon u Makedoniji budući da je Dojče telekom tamo već radio preko Maktela.

Ipak, mnogi veruju da je Telekom Srbija prekrupan zalogaj za austrijskog operatera, koji bi morao da se „prenapregne i jako zaduži“, te da on sam nema snagu da „stane na crtu“ moćnom nemačkom konkurentu.

Upućeni ovu mogućnost shvataju ozbiljno samo ako iza nje stane i britanski Vodafon, koji je u partnerskim odnosima sa Telekomom Austrije, izbegavajući direktnu konkurenciju (ne ulazi na tržišta na kojima je ovaj već prisutan). To bi, u svetlu očekivanog ukrupnjavanja na tržištu telekomunikacija i spajanja kompanija u periodu od tri do pet godina (Telekom Austrija tada je viđen u zagrljaju Vodafona) bila moguća opcija. Da li će srpska prodaja nagovestiti i ovakve promene na globalnom tržištu, pokazaće vreme. Iznenađenja na ovom tenderu nisu očekivana, ali su ipak moguća. Uostalom i kod prodaje Mobtela, kada smo svi kao vlasnika već videli austrijski Mobilkom, pravo niotkuda pojavio se norveški Telenor sa najboljom ponudom.
Zato ne treba zanemariti ni, kako se čuje, vrlo ozbiljnu zainteresovanost Frans telekoma i Oraskoma (kojeg je upravo preuzeo ruski Vimplkom) za srpskog operatera.

Mada je nemački zagrljaj toliko jak da nije lako otrgnuti mu se.
Izvor: NIN
 
OK sve to, ali TS je u toj meri lose organizovan i trom da je nemoguce srediti stvar samo time sto ce ostati u drzavnom vlasnistvu, puniti stranacke kase i sponzorisati neke sportske klubove.

Jos uvek ima ljudi koji cekaju decenijama na fiksni prikljucak. Jos uvek ima ljudi koji nemaju uslova za broadband, jos uvek ima ljudi koji pamte kako je TS gradio infrastrukuturu u ovoj zemlji.

Da ne bude zabune, nisam pobornik privatizacije TS, ali da nesto mora da se menja - mora. Mozda bi najbolje bilo unajmiti top i middle level management na 10 godina da sredi stvari kako treba, pa neka i ostane u drzavnom vecinskom vlasnistvu. TS mozda nije pametno privatizovati u vreme krize, ali sam taj TS vuce takve poteze i izgleda kao mlada pred udaju.

Profitabilnost u fiksnoj telefoniji je takodje od skoro druga prica. 4 evra po fiksnom prikljucku a da ne podignes slusalicu je sasvim dobar monopolski prihod. Pomnozite samo sa brojem prikljucaka.

Hocu da kazem da nije sve crno-belo, ima dosta sivog. Da, nije dobro zameniti drzavni monopol inostranim, ali setimo se da je TS zvanicno izgubio monopol jos 2005. zar ne? Sta se od tada uradilo na deregulaciji trzista? 5 godina izgubljenih da se TS prilagodi, bar malo, trzisnom poslovanju.

Ovako, previse zaposlenih i rentabilnost gradjena na itekako monopolskim uslovima nisu nesto cime se treba diciti kada objavljujes godisnje rezultate kompanije, naprotiv.
 
Slazem se,telekom se ne sme prodati ni u ludilu sa infrastrukturom.Kazu privatizacija a kupice ga nemacka drzavna firma ili austrijska?
 
hej kid,

bez zelje da se svrstavam na bilo koju stranu (prodaja ili ne, ima vrlo ozbiljnih elemenata i za i protiv, a mutni politicari i nepismeni novinari ne prave ceo problem transparentnijim), apsolutno nisi u pravu kad kazes da svoju profitabilnost telekom ne zasniva na cinjenici da ima monopol u fiksnoj. naprotiv, fiksna je vrlo znacajna stavka u celom profitu.

ja znam o cemu ti pricas -- 1000 puta sam procitao izjave branka radujka ili nekog drugog politicara koji kaze upravo to sto si ti napisao. medjutim to je prazna (i lazna) prica upucena biracima da se pravdaju visoke plate i trutovi koji sede u upravnom odboru. radujko nema nikakvu zakonsku odgovornost za te prazne price. on pak ima odgovornost pred zakonom za godisnji finansijski izvestaj koji potpisuje, a koji je javan jer je telekom akcionarsko drustvo:

http://www.telekom.rs/Financial/Financial.aspx?temp=0&sid=2&id=598

u tom izvestaju, za 2009. jasno mozes videti da sam telekom srbija (dakle bez srpske i cg) ima prihod od 45,1 milijarde dinara od fiksne (sto inace cini oko 40% ukupnih prihoda cele telekom grupe sa srpskom i crnom gorom), 40,6 od mobilne, i 3,3 milijarde dinara od interneta. dakle, sa strane prihoda u srbiji, fiksna donosi vise nego mobilna i internet u zbiru. naravno, pitanje je i gde su rashodi, a i investicije koje pominjes, ali procitaj izvestaj, pa ces i sam videti da je fiksna, o i te kako profitabilna. (npr. u 2008. prihod od fiksne u srbiji je bio nesto manji -- 44 milijarde; investicije u fiksnu su bile 11,3 milijardi za 2008. i 8 milijardi u 2009.)

uopste, bilo kome ko zeli informisano da razmisli na temu prodaja telekoma ili ne, zaista preporucujem da procita godisnji izvestaj o poslovanju firme. ima dosta dima, ima potpunih zabluda (pa i cistih lazi) koje se vrte po srpskim medijima, a koje mozete jasno prepoznati kad samo jednom procitate izvestaj (npr. sirenje u regionu: da, srpska posluje pozitivno, ali crnogorske operacije nikada nisu bile profitabilne, a u 2009. su donele milijardu dinara gubitaka).

pozdrav.
 
Vrh