Prvu gresku koju pravis je da celu stvar posmatras samo kroz ekonomsku prizmu. Kako u nasim induvidualnim zivotima, tako i u javnom sektoru drzave, pare nisu jedino merilo uspeha. Pa je tako tebi kupovina Telekoma Srpske neracionalana jer je preplacena (a slazem se da je malo preplacena). Taj argument bi priznao nekom Eskimu sa kojim teoretisem, ali tebi ne mogu posto si racunam upoznat sa situacijom sa obe strane Drine. Poslovi se ugovaraju kako iz ekonomskih, tako i iz strateskih, drustvenih i politickih razloga. Ovo naravno iznosim samo kao princip, a konkretan slucaj kupovine Telekoma Srpske sadrzi sve te aspekte. Meni ta akvizicija nije tesko pala - naprotiv. Iako tada nisam podrzavao Kostunicu, konkretan potez kupovine Telekoma Srpske sam priznao kao sjajan potez. I ekonomski, zbog toga sto su u pitanju telekomunikacije koje ne mogu a da ne donose pare ako iole ozbiljno posluju. Fiksna mozda bude poslovala slabije dok se potpuno ne digitalizuje i ulozi u infrastrukturu, posle toga izdaci odlaze uglavnom na odrzavanje te infrastrukture. Mobilna posluje po principu odasiljana signala sa postavljenih stanica, sto ce reci sama usluga razgovora kompaniju ne kosta nista kad je vec ulozila da ga omoguci. I tu se dakle tekuci troskovi svode na odrzavanje. Zasto ovo pricam? Pa zato sto ti uzimas statisticke podatke poslovanja (a svi znamo dosetke o statiscici, zar ne?
u protekle 2 godine, pricas o gotovinskom toku (izdvajajuci ga iz ukupnog pregleda poslovanja kompanije, iz nepoznatog razloga), stidljivo pominjes SEKU (koja ima ogroman uticaj na ukupno makroekonomske uslove u kojima kompanija posluje), i tako svasta nesto, kao kisa oko Kragujevca, sve stidljivo navodeci na zakljucak da kompanija lose posluje u rukama ove drzave (koju predstavlja aktuelni rezim, dakle promenljiva kategorija).
To je nastavak besmislene rasprave u kojoj se svi slazemo. Problem je sto ti to uzimas kao ekonomski aksiom, odbijajuci da uopste razmotris argument da kompanija treba da ostane u rukama drzave koja bi je rekonstruisala. I nastavljas sa lamentiranjem nad nasom dokazanom nesposobnoscu, sto zalazi u domen nihilizma. Sta vise, kao primer za tu nesposobnost dajes Sartid, implicirajuci da se "privatizacija" pokazala kao resenje. Na stranu prica o samoj kriminalnoj privatizaciji, koju smo ispricali pre par strana, ta zelezara sada ne radi. Pogon koji ne radi je nista. Zakljucan kapital za vlasnika, nikakav prihodnik za drzavu.
Ja nudim drugaciju perspektivu. Drzava mora zadrzati vlasnistvo nad kompanijama i sektorima koje smatra kljucnim ili strateski bitnim, poput telekomunikacija. To moze i ne mora da znaci drzavni monopol, u zavisnosti od sektora do sektora, od kompanije do kompanije. U slucaju fiksne telefonije Telekoma Srbije, jesam za liberalizaciju trzista, ali ne tako sto bi izgradjenu i tehnoloski osavremenjenu infrastrukturu koju smo svi mi zajedno gradili, damo na slobodno koriscenje bilo kojoj privatnoj kompaniji. Dakle, TS kao drzavna firma jedina ne bi placala koriscenje infrastrukture, a taj povlasceni polozaj bi koristila da bude regulator na trzistu. Ako privatna inicijativa ne dovede do osetnog povecanja kvaliteta usluga, ili snizavanja cena, TS bi intervenisala podizuci uslugu ili snizavajuci cenu, terajuci i konkurenciju da uradi isto. Tako se dolazi do najbolje cene/usluge za gradjanina potrosaca, a ne tako sto ce se prepustiti sve privatnom sektoru i fantomskim zakonima slobodnog trzista.
pri tom, da stvari budu najsmesnije (najtuznije?), ta 4 razloga koja sam naveo nisu razlozi ZA prodaju kao sto ih ti predstavljas (ili kid), vec kao sto sam i eksplicitno napisao -- ozbiljni faktori zasto cena telekoma *moze* biti manja u buducnosti, tj. zasto ne-prodaja nije automatski isto sto i "cuvanje" firme, kako ljudi cesto rezonuju. i to nema nikakve veze s aktuelnom vladom ili "rezimom"; realnost je da mi nemamo pozitivna iskustva u vodjenju drzavnih kompanija (u duzem vremenskom periodu) ni u jednom periodu dosadasnje istorije. ljudi cesto previdjaju da su mnogi ex-'giganti' (npr. zelezara smederevo koju je neko pomenuo) upropasteni u idealnim ekonomskim vremenima, i bili gubitasi jos pre uvodjenja sankcija. i to nema veze samo s direktnim kradjama koje se daju spreciti, to ima veze pre svega sa losim poslovnim potezima, sa ne-domacinskim poslovanjem, s drugarskim ugovorima, rodjackim vezama... tako je bilo nekad, tako je i danas: 2007. i akvizicija telekoma srpske (sto je baj d vej uradio kostunjavi, tj. prosli "rezim", a ne ovaj "rezim") -- los poslovni potez za udzbenike, koji je po meni i glavni razlog (cak vise nego ekonomska kriza) sto je cena telekoma danas niza od one koju su ljudi ocekivali. i nema razloga tu padati u vatru ili bedak, pricati o nihilizmu ili revolucijama. to uopste ne znaci da smo mi neki cudni i nakaradni narod; ma jok bre, od oko 190 drzava na ovom svetu ti na prste mozes da izbrojis one gde drzavne firme domacinski posluju bas kao i privatne ili javne kompanije. u velikoj vecini slucajeva, drzava je prosto fokusirana na stvaranje dobre makro-ekonomske situacije za biznis i na regulaciju trzista, a ne na vodjenje firmi i ubiranje dividendi. to da je drzava los biznismen, to su mnogi apsolvirali, mi smo samo i doktorirali. uostalom, mozda ce biti jos jedne sanse da se drzava trenira k'o vlasnik; cena telekoma je visoko postavljena, nije nemoguce da niko ne ponudi 1,4 milijardu evra, i da firma ostane partijama na upravljanje.
U konacnici, ti to koristis kao argument za prodaju. To izgleda ovako: prvi, drugi, treci, cetvrti faktor koji moze uticati na smanjenje cene u buducnosti > firmu treba prodati sada dok ne padne cena.
Zasto ja imam problem sa tim? Prvo, zato sto su ti faktori, kako sam u proslom postu napisao, uglavnom proizvoljni i podlozni su uticaju, to jest promeni. Pogotovo poslednja dva vezana za ulogu vlade. Drugo, zato sto je resenje koje nudis svojevrsno "lecenje pacijenta tako sto cemo ga ubiti".
Dalje, nije tacno da smo se pokazali kao losi upravljaci drzavnim kompanijama. Naravno, sve zavisi od toga kako koncipiras uspeh, i koje su okolnosti sistema i vremena u kom se posluje. U samoupravljackom sistemu SFRJ, nase javne kompanije su spadale u sam svetski vrh. Pricam o gradjevinskim firmama, masinogradnji, trgovinskim gigantima, itd.
Imam problem i sa tom "realnoscu" uopsteno. Realnost je najpromenjivija kategorija koja postoji. Izmedju toga da propagiram stav da svi mi trebamo da se prilagodjavamo realnosti, i toga da svi mi trebamo da prilagodjavamo realnost nama - ja biram ovaj drugi. Kao uostalom i tih par drzava koje se nisu ogranicile na puko uspostavljanje uslova za privatni biznis, i koje se uzimaju za primer kao razvijene i ozbiljne drzave.
To da je drzava los biznismen je nametnuta neoliberalna ideja. Ceo taj koncept se upravo pred nasim ocima rusi, i tesko da ce ikada vise zaziveti.
Cena od 1,4 milijardi je kriminalno nisko postavljena, a ne visoko. Malo mi je mrsko da opet prolazimo kroz tu pricu oko cene. Evo ti citat iz jednog
teksta:
"Факат је и да је Карићев Мобтел продат за 1,5 милијарди евра. Дакле, фирма која се бавила само мобилном телекомуникацијом, која је имала мање од милион корисника, и која је запошљавала неколико стотина људи, је продата за милијарду и пет стотина милиона евра. С друге стране, после куповине Телекома Српске и лиценце за трећег оператера у Црној Гори, наш државни Телеком се може похвалити бројем од преко 7,7 милиона корисника мобилне телефоније. Са додатних 3,4 милиона фиксних прикључака – што чини апсолутни монопол над фиксном телефонијом у Србији, и већинским учешћем на тржишту АДСЛ услуга, Телеком Србије се цени на око 2,5 милијарде евра. Скандалозно! Овде је изузетно важно указати на одабир саветничке куће у припреми приватизације. Наиме, Влада Србије је изабрала Сити групу за саветника, што је избор који завређује више од пажње заинтересоване јавности, с обзиром да иста кућа послује у виду брокера за најозбиљнијег потенцијалног купца – Дојче телеком. Дакле, иста фирма која саветује нашу Владу око процеса и услова приватизације, као и око процене вредности “робе”, ради и као инвестициони саветник најозбиљнијег потенцијалног купца. Ту из скандалозног прелазимо у криминогено."
nego pomenuo sam intelektualnu lenjost kod ljudi u srbiji u proslom postu, kako ih mrzi da sami istrazuju i formiraju autonomno svoj stav, pa me sad ovo jako zanima: dakle kad ti kazes
najiskrenije: da li si ti siguran da to TI smatras, a ne CEDOMIR ANTIC koji je bas to objavio u politici u prosli petak:
http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir … 39.sr.html
slazem se i ja umnogome sa tim pogledom, ali ga ne bih predstavljao kao svoj, sem ako ne bih bio cedomir antic... a i ne mislim da autosovinizam ima ikakve veze s prodajom telekoma.
Zanimljivo mi je kad neko pocne sa "najiskrenije", potpuno obesmisljujuci taj pojam svojom praznom i neiskrenom formom...
Da, to JA smatram, a vidim da se i Ceda Antic slaze. A pretpostavljam da bi se napabircilo jos ljudi koji se slazu a razmisljaju svojom glavom. Ili ti sporis da postoji slobodna misao, uopste? Sta da pomislim kad ides okolo i napadas ljude sa kojima se ne slazes da ne misle svojom glavom (pokusavajuci valjda da ih nateras da misle tvojom?).
A autosovinizam ima veze sa stavom koji provejava u tvojim postovima. I uklapa se u jasno iskazani pezorativni stav o dizanju svesti kod ljudi, i o brizi za javni interes uopste. Ono, napisao si da je Srbija tu gde jeste zato sto su joj ljudi intelektualni lenjivci, koji generalizuju, drame, i misle se da brane nesvestan narod od loseg sistema (zlocin nad zlocinima!). Siguran sam da bi isplivao taj autosovinizam na povrsinu da skrenemo temu sa telekoma, na politiku ili istoriju...
