Muzeji grada Beograda

[Влада]

Tri umetničke zbirke Kući legata

Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović dala je saglasnost Sekretarijatu za kulturu da zaključi ugovore o poveravanju Kući legata na čuvanje i održavanje umetničkih dela: Nedeljka Gvozdenovića, Riste Stijovića i Tome Rosandića.
Zbirka umetničkih dela Tome Rosandića, koju je ovaj umetnik poklonio gradu 1955. godine, smeštena je u zgradi, u Kozjačkoj ulici broj 30, u kojoj je 1963. godine otvoren Muzej Tome Rosandića. Vajar Risto Stijović gradu je, 1973. godine, poklonio sve svoje skulpture, crteže, skice, alat, deo biblioteke i stambenu zgradu u Ulici Vladete Kovačevića broj 18.
- Zbog sudskog spora koji se vodi, njegova dela do sada nisu bila dostupna javnosti - rekla je Hrustanovićeva.
Akademik profesor Nedeljko Gvozdenović poklonio je 1980. godine 569 umetničkih dela Gradu Beogradu - uljanih slika, gvaševa i tempera, akvarela i crteža, skica i blokova.
Kuća legata otvorena je 2004. godine radi zaštite, smeštaja, čuvanja, održavanja i prezentacije pokretnih i nepokretnih legata i zbirki poverenih Gradu Beograda. Njenim osnivanjem omogućeno je rešavanje svih pravnih problema u ovoj oblasti, ispunjenje legaterske ili testamentarne volje najvećeg broja legata.
Z. V.

Danas
http://www.danas.co.yu/

 

[Влада]

Muzej sporta dobiće nove prostorije u godini kad obeležava šest decenija

Sportski trofeji u „Beton hali“
Autor: Sunčica Tasić | 04.05.2007 - 12:19
...
Iako ustanova kulture, Muzej sporta je smešten u podrumske prostorije Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i do skora su ga posećivali samo studenti na predavanjima. Kad je pre dve godine poplava uništila muzejske prostorije, oštećeni su i neki eksponati koji će konačno, u godini kad Muzej slavi šest decenija postojanja, dobiti novi prostor.
- Ove jeseni će početi rekonstrukcija prostora od 700 kvadrata u „Beton hali“ na Savskom pristaništu. Kad smo pre dva meseca počeli da tražimo novi prostor za Muzej sporta, složili smo se da nećemo da zidamo nešto novo jer je to sporiji put. Grad je spreman da podrži adaptaciju tog prostora i sada je sve samo pitanje „papirologije“ i uslova koji je potrebno obezbediti za čuvanje eksponata - objašnjava Kreclović.
Prema njegovim rečima, prva izložba u novom muzeju mogla bi da bude postavljena početkom sledeće godine.

izvor Blic
ceo tekst http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2850

 

[Влада]

БРУКА И СРАМОТА

Неизвесна судбина Задужбине Спасића
Реч је о законитој продаји акција „Југоелектра”, а не имовине, објашњавају у Комисији за хартије од вредности

Представници Задужбине Николе Спасића апеловали су јуче на јавност и представнике власти да предузму све мере како би спречили незакониту продају зграде Задужбине у Кнез Михаиловој 33, као и да се то здање издвоји из имовине предузећа „Југоелектро”. Према речима адвоката Војина Ђекића, заступника Задужбине, продаја акција „Југоелектра” је истовремено и почетак продаје грађевине.

– Данас се продају акције „Југоелектра”, а понуђач за њихово преузимање, које истиче 10. маја, јесте предузеће „Сити Стори плус”. Ово предузеће, основано пре само два месеца, за мање од милион и по евра постаће власник зграде, коју су судски вештаци скромно проценили на око пет милиона евра – рекао је Ђекић на конференцији за медије, додајући да према његовој процени ова двоспратница са око 2.500 метара квадратних вреди десет милиона евра.

Ђекић је подсетио да се зграда у Кнез Михаиловој 33 налази под два судска спора. Један води Задужбина против „Југоелектра” и државе због утврђивања ко је носилац права коришћења и располагања на тој згради, а други спор води држава против „Југоелектра” ради утврђивања да је та зграда државна својина.

– У оба случаја Први општински суд донео је привремене мере којима се забрањује отуђење, оптерећење и свако друго располагање том зградом до правоснажног окончања спорова, али се све то игнорише и зграда се представља као имовина „Југоелектра”, и као таква продаје. Зграда фигурира као власништво „Југоелектра”, јер су некако успели да је преносом из земљишних књига у катастар непокретности општине Стари град упишу као своје власништво – објашњава адвокат Војин Ђекић и додаје да, будући да је зграда проглашена за културно добро од великог значаја, право прече куповине има Завод за заштиту споменика културе Београда и Министарство културе.

Иако већ неколико година постоји судска забрана на продају зграде у Кнез Михаиловој 33, као и два судска процеса због тог здања, процес преузимања акција „Југоелектра” је, како сазнајемо код надлежних, у потпуности у складу са законом. Према речима Виолете Вујић, из Комисије за хартије од вредности, реч је о две различите врсте продаје.

– Једно је продаја акција предузећа, а друго продаја некретнине. Продајом акција предузећа продаје се капитал предузећа, а ту продају може да обустави само судска забрана забележена у Централном регистру. Пре одобравања продаје акција, представници Комисије за хартије од вредности проверавају да ли у бази података Централног регистра постоји нека судска забрана за промет капитала, што није случај са „Југоелектром”, тако да је комисија одобрила продају акција „Југоелектра” – објашњава комисијин представник за медије, додајући да је капитал предузећа шири појам од једне некретнине.

По свему судећи, нови власник ће „купити” и судске процесе око зграде у Кнез Михаиловој 33, као и судску забрану за продају тог здања. Међутим, према речима Вујићеве, могуће је да је понуђач за преузимање акција свестан овог проблема и да купује „Југоелектро” због других могућности новог предузећа, а не спорне зграде. У својој понуди предузеће „Сити Стори плус” се обавезало да ће платити 1.800 динара по акцији и да је спремно да купи 63.791 акцију.

Иначе, судска забрана имала је ефекта само када је пре две године поменута зграда требало да буде продата на аукцији, како би био измирен дуг „Југоелектра” према украјинској фирми ЗАО „Изолаторниј завод”.

Да подсетимо, судска заврзлама око здања у Кнез Михаиловој 33 потиче од тога што је спорна зграда национализована 1959. године, а потом на чудан начин укњижена као власништво „Југоелектра”. Корисник национализоване зграде био је СО Стари град, али су општинари 1962. године донели решење о преносу права коришћења два спрата у згради у Улици кнез Михаиловој број 33 на фирму „Југоелектро”. Иако је ова фирма имала једино право закупа, приликом преписа земљишних књига у катастар, цела зграда у броју 33 укњижена је као власништво предузећа „Југоелектро”.
Премда није донет Закон о денационализацији, нити бар забрана о продаји национализоване имовине, у појединим случајевима државни органи су бар делимично успели да исправе деценијску неправду. Тако је 2005. године СО Стари град Задужбини Николе Спасића пренела право коришћења станова у зградама у Кнез Михаиловој 19 и 49, као и у Обилићевом венцу 17, које су биле Спасићево власништво. Реч је о 63 стана, укупне површине око 5.500 квадратних метара.
А. Маринковић - Н. Радичевић
[објављено: 09.05.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27686

А још кад видим о коме се ради!!!

Nekadašnji prvi funkcioner JUL-a bacio oko na Zadužbinu Nikole Spasića
Kupuje akcije, otima zadužbinu
Autor: Sunčica Tasić | 09.05.2007 - 11:13

Velelepno zdanje u Knez Mihailovoj ulici 33, deo zadužbine koju je predratni trgovac Nikola Spasić ostavio svom narodu za „podizanje Bolnica i Doma za sirote i iznemogle srpske građane i na opšte privredne ciljeve“ mogla bi uskoro da se nađe u rukama Nenada Đorđevića, osnivača i nekad jednog od prvih ljudi Jugoslovenske levice (JUL).
Zgrada čija je vrednost procenjena na više od pet miliona evra, mogla bi da postane privatno vlasništvo za manje od trećine svoje vrednosti.
Zadužbina u Knez Mihailovoj već je jednom oteta i pretvorena u vlasništvo preduzeća „Jugoelektro“, čije su akcije na berzi već tri godine. Preduzeće „Siti Stori Plus“ d.o.o. (vlasništvo Nenada Đorđevića i Miomira Hreljaca), dalo je sredinom prošlog meseca ponudu za otkup svih 63.791 akcija „Jugoelektra“. Time bi kupili i najvredniji deo preduzeća, zgradu u Knez Mihailovoj ulici 33.
...
Kako „Blic“ saznaje, nekadašnji julovac Nenad Đorđević zainteresovan je da u ovom reprezentativnom zdanju napravi ili hotel ili otvori svoj privatni fakultet. Đorđevića juče nismo uspeli da kontaktiramo, a njegov poslovni partner Miomir Hreljac juče je bio nedostupan za novinare.

Trgovac velikog srca
Veliki dobrotvor Nikola Spasić bio je trgovac. Rođen 1838 (ili 1840) godine u Beogradu, a umro je 1916. godine na Krfu. Četiri godine pre smrti, svom narodu je ostavio zgradu na Obilićevom vencu 17, u Knez Mihailovoj 19, 33, 37 i 47 , Jakšićevoj 1, Vuka Karadžića 8, i Kralja Petra 18. Za života, Spasić je podigao Kapelu svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, Đačko sklonište u dvorištu palilulske osnovne škole i Dom srpskog narodnog invalidskog fonda sveti Đorde. Nacionalizacijom, 1959. godine, sve zgrade koje je Spasić ostavio svom narodu su postale društvena svojina. Od prihoda zadužbine izgrađena je Hirurška klinika KBC Zvezdara, bolnice u Kumanovu i Krupnju, Dom za iznemogle i sirote u Knjaževcu i „Spasicev paviljon“ na Beogradskom sajmištu.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=3191

 

[relja]

Malo vise o zaduzbini Nikole Spasica i njenoj sudbini:
http://www.rastko.org.yu/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/14.html
Prakticno pola Knez-Mihajlove!
Interesantno je i da paviljon koji se spominje na kraju teksta i dalje postoji - privatizovan je '90-tih (kako i na koji nacin ..... )i tu se sada nalazi klub Posejdon, uprkos proslosti Sajmista.

 

[Aleks]

Blago u koferima
VERANjE po krovovima Narodnog muzeja, planinarenje uskim hodnicima nabubrelim od vlage, prolasci kroz minijaturna vrata i probijanje kroz lavirinte raznih dogradnji i pregradnji... Tako je juče izgledao poslednji obilazak novinara ove kuće kulture pred početak obimne restauracije.

U dosadašnjim izložbenim salama zaposleni pakuju umetnine, a nekad reprezentativna i najlepša beogradska izložbena sala na drugom spratu pretvorena je u depo u kom se skupljaju sanduci sa fundusom spremnim za preseljenje. Rekonstrukcijom Muzeja čiji autor je prof. Milan Rakočević - nestaće upravo ta sala podignuta tokom prepravke Narodnog muzeja 1966. Ubuduće to će biti slobodan prostor kojim će se svetlost od kupole na četvrtom spratu spuštati do sadašnjeg atrijuma.

Muzej rekonstrukcijom dobija trećinu više korisnog prostora nego što ga sada ima. Sa 10.000 kvadratnih metara "porašće" na više od 13.000. Sam izložbeni prostor će zauzimati oko 8.000 kvadratnih metara i neće biti "iscepkan" izložbenim salama.

- Biće to transparentan prostor koji ćemo, zavisno od koncepcije, da adaptiramo, kaže dr Tatjana Cvjetićanin, direktorka Muzeja.

Na pitanje koliko će ovaj obimni posao koštati, autor projekta arhitekta Milan Rakočević kaže da to "košta onoliko koliko svaki Srbin izdvoji za dve pakle cigareta. Dve pakle koje kupi samo jednom u životu". Ipak, prevedeno u konkretnu svotu to je 25 miliona evra, a najskuplji segment će biti klimatizacija koja će moći da reaguje posebno za sunčne dane, posebno za zimske, drugačije za dan, drugačije za noć, za to kad su u muzeju posetioci, a kad je prazan... Jedna temperatura i vlaga predviđene su za depoe, drugačija klimatizacija za izložbeni deo...

Tek kroz šetnju preko krovova i iz "ptičje perspektive" mogli su se sagledati svi neiskorišteni prostori unutar bloka: terase i terasice, svetlarnici, "bunari", plehani krovovi, oni pokriveni crepom... Rekonstrukcijom sve će biti povezano i "premošteno", a glavni ulaz za publiku se vraća na reprezentativno stepenište sa Trga Republike koje sada, zapravo, nigde i ne vodi. Prekrajanjem zdanja ono će biti povezano sa izložbenim spratovima, a njime će moći da se stigne i do sadašnjih krovova koje će zameniti peta etaža - četvrti sprat gde je zboj jedinstvenog pogleda planiran i kafe, ali i restoran koji će se prostirati sa leve i desne strane centralne kupole. Sprat će biti za nekoliko metara uvučen te se gledajući sa Trga na pročelje neće ni primećivati.

Tatjana Cvjetićanin očekuje da će rekonstruisani Muzej, pretvoren u "pametno zdanje", otvoriti vrata posetiocima 2010. godine.

PAKOVANjE
PAKOVANjE oko 400.000 muzealija treba, po rečima Tatjane Cvjetićanin, da bude završeno do 15. juna. Samo za seobu kolekcija - ne računajući biblioteku sa više od 100.000 naslova - biće potrebno 112 kamiona od po pet tona. Za kolekcije je obezbeđen depo predviđen za kulturna dobra, a deo fundusa će otići u trezore Narodne banke.

SEOBA
MUZEJ u potpunosti treba da bude iseljen polovinom avgusta, kad bi trebalo da započnu građevinski radovi. Prvo ide rušenje, pa zidanje, s tim što se čuvaju svi autentični i zakonom zaštićeni delovi zdanja iz 1903. arhitekata Andre Stefanovića i Nikole Nestorovića, kao i dozidani delovi iz 1930.

Problem smeštaja koji ne postoji za muzealije, međutim, postoji kad je reč o zaposlenima. Tatjana Cvjetićanin ističe da se još ne zna gde će muzealci biti smešteni, a čeka ih i mnogo posla da bi 2010. u novoj zgradi i s novom postavkom sve funkcionisalo na savremen način.

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=103497&datum=2007-05-09

 

[CrazySerb]

Narodni muzej
OBNOVA DO 2010.

U naredne dve godine Narodni muzej dobiće potpuno novi izgled, najavili su juče Milan Rakočević, autor projekta rekonstrukcije muzeja, i Tatjana Cvjetićanin, direktorka muzeja. Prostiraće se na čitavih 13.500 kvadrata, a umesto atrijuma u prizemlju i dva sprata, koliki je sada izložbeni prostor, novi muzej će imati čak šest izložbenih nivoa!

Predviđeno je da muzej ima samo spoljašnje zidove i stubove, dok bi centralni prostor bio prazan i zahvaljujući krovu - staklenoj kupoli, primao bi prirodnu svetlost. Muzej poseduje 4.000 eksponata koji, prema rečima Cvjetićaninove, obuhvata 9.000 godina istorije i kulture civilizacije sa ovih prostora. Rekonstrukcija će, ako sve bude išlo po planu, koštati od 25 do 27 miliona evra.

(B. R.)

Izvor: KURIR

 

[Влада]

Rekonstrukcija Narodnog muzeja počeće na leto i koštaće 25 miliona evra
Muzej kao kulturni centar
Autor: Mariota Vlaisavljević | 10.05.2007 - 13:08

Rekonstrukcija Narodnog muzeja počeće 15. avgusta, a kada muzej bude ponovo otvoren u maju 2010. godine samo će Atrijum izgledati kao i sada.
Kroz kupolu na vrhu zgrade biće obasjan dnevnom svetlošću, zgrada će imati kompjuterizovani vodič, knjižaru, dečji klub, kafić na krovu i parking. Ulaz će ponovo biti sa Trga Republike, a sve prostorije biće dostupne invalidima.
Vrata Narodnog muzeja juče su poslednji put otvorena za javnost pre velikog iseljenja. Zidovi su u svim prostorijama gotovo prazni, mnoga dela već su ušuškana u papire, kutije i sanduke i čekaju transport. Velika sala u kojoj su održavane neke od najznačajnijih izložbi sada je pretvorena u depo, a posle rekonstrukcije neće ni postojati.

Proširenje za 3.000 kvadrata
- Srušićemo betonsku ploču od 480 kvadrata što će omogućiti prodiranje dnevne svelosti u Atrijum - objasnio je prof.dr Milan Rakočević, glavni arhitekta projekta rekonstrukcije.
Rekonstrukcija Narodnog muzeja obuhvata 56 različitih elaborata koje je radilo više od 70 stručnjaka iz različitih oblasti, a u najstariji srpski muzej biće uloženo 25 miliona evra. Novac je obezbeđen sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.

Adaptacijom neće biti samo ulepšana zgrada, već će dugoročno biti obezbeđen kvalitetan prostor za očuvanje pokretnih kulturnih dobara, biće stvoreni uslovi za dugoročno čuvanje 400.000 eksponata arheološke, numizmatičke, umetničke i istorijske, arhivske i dokumentacione građe i više od 100.000 naslova biblioteke. Zahvaljujući prekrajanju hodnika i stepeništa, neiskorišćenih nivoa i proširenju poslednja dva sprata, prostor će umesto 10.500 imati 13.500 kvadrata.

Dva sata za obilazak
- Kad svi sistemi budu proradili moći ćemo da se poigravamo sa svetlošću i tako istu postavku predstavimo na nekoliko različitih načina. Osim toga, za naš rad najznačajnije je da ćemo imati trostruki sistem klimatizacije i ventilacije izložbenih prostora i depoa. Samo za ove radove biće izdvojeno tri miliona evra. Imaćemo i moderno osvetljenje, posebne vitrine za izlaganje osetljivog materijala i pouzdan sistem zaštite - rekla je dr Tatjana Cvjetičanin, direktorka Narodnog muzeja.
Za „običan“ obilazak posetiocima će biti potrebna dva sata, dok će radoznali moći da provedu mnogo više vremena u specijalnim audio-vizuelnim sobama u kojima će biti prikazivani kratki filmovi o postavkama i materijali koji prate izloženu građu.

Eksponati u trezoru NBS
Tokom rekonstrukcije u zgradi Narodnog muzeja biće samo majstori. Uprava Muzeja još nije donela konačnu odluku gde će biti razmešteni zaposleni, ali će oni raditi uobičajene poslove, pripremaće izdanja i kataloge za otvaranje, a neke postavke biće izlagane u drugim prostorima.
Predviđeno je da 112 kamiona sa po pet tona vrednih eksponata bude čuvano u posebnom depou i u trezorima Narodne banke. Inače, osim rekonstrukcije centralne zgrade Muzeja predviđena je i adaptacija Galerije fresaka, Muzeja Vuka i Dositeja i Muzeja Lepenski Vir.

Osnovan u 19. veku
Narodni muzej je osnovan ukazom Jovana Sterije Popovića, tadašnjeg ministra prosvete, 10. maja 1844. godine. Zvao se Muzeum serbski. Uprkos nezavidinim uslovima, selidbama, stradanju kolekcija tokom ratova, Muzej se razvijao, a sa stalnim smeštajem u zgradi Novog dvora postaje kuća izložbene delatnosti. Kad je 1936. godine spojen sa Muzejom savremene umetnosti svečano je otvoren kao Muzej kneza Pavla. Posle Drugog Svetskog rata Muzeju je 1950. godine dodeljena zgrada Hipotekarne banke u kojoj je i danas.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=3285

 

[Влада]

Danas o sudbini Zadužbine Nikole Spasića
Očekuje se intervencija države
Autor: S.T. | 10.05.2007 - 13:07

Rok za preuzimanje 63.791 akcije preduzeća „Jugoelektro“, koje je uknjiženo kao vlasnik velelepnog zdanje u Knez Mihailovoj ulici 33 od 2.500 kvadrata, ističe danas u 12 sati.
...
Ako se do tog vremena ne pojavi niko drugi, kompletna imovina ovog preduzeća pripašće najverovatnije firmi „Siti stori plus“, koja se nalazi u vlasništvu Nenada Đorđevića, jednog od osnivača Jugoslovenske levice (JUL) i Miomira Bate Hreljca.
- O planovima može da se govori tek po isticanju roka. Vlasnici su svesni da postoji mogućnost da im, preuzimanjem akcija, ne pripadne zgrada u Knez Mihailovoj ulici, najvredniji deo preduzeća „Jugoelektro“ - kažu u „Siti stori plus“.

Oko vlasništva nada zgradom u Knez Mihailovoj 33 sa „Jugoelektrom“ sude se država i Zadužbina Nikole Spasića. Prvostepenom sudskom presudom od pre nekoliko meseci, vlasništvo nad 2.500 kvadrata u Knez Mihailovoj ulici pripalo je državi.

Kako „Blic“ nezvanično saznaje, u „odbranu“ Zadužbine Nikole Spasića uključili su se Direkcija za imovinu i Ministarstvo kulture, tako da se očekuje da prodaja ove zgrade bude osujećena po drugi put.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=3284

Bez zakona, ktitori na meti
B. STJELJA - M.MRĐEN, 10. maj 2007

MINISTARSTVO kulture i Direkcija za imovinu uspeli su da nakratko obustave prodaju imovine Zadužbine Nikole Spasića, čija je zgrada u Knez Mihailovoj 33 trebalo da "ode u paketu" sa akcijama njenog aktuelnog korisnika firme "Jugoelektro". Povodom ovog slučaja, u resornom ministarstvu takođe su obećali i donošenje uredbe koja bi zabranila otuđenje imovine zadužbina sve dok se ne donese dugo očekivani Zakon o denacionalizaciji.
- Rad zadužbina samo je delimično regulisan kroz važeći Zakon o kulturnim dobrima što ostavlja veliki prostor malverazcijama - rekao nam je pomoćnik ministra kulture Miladin Lukić. U slučaju Zadužbine Nikole Spasića jedino što smo mogli je da kontaktiramo Direkciju za imovinu, koja je naložila Agenciji za privatizaciju i Komisiji za hartije od vrednosti da obustave prodaju spornog objekta u Knez Mihailovoj ulici do okončanja sudskog spora.

Živorad Gajić, predsednik UO Zadužbine Nikole Spasića ponovio je da je njihov osnovni cilj da zgrada ne bude predmet prodaje.
- Vlasnik nacionalizovane imovine je država Srbija, a opština Stari grad je samo korisnik i kao takva nije mogla da proda zgradu. Firma "Jugoelektro" se 1964. godine uknjižila kao korisnik prvog i drugog sprata što je jedino i mogla da bi pre tri godine odjednom postala vlasnik cele zgrade. Pitanje je ko je u katastar nepokretnosti opštine Stari grad upisao da je to svojina ovog preduzeća.

Zoran Krejović, direktor Katastra Beograd nije upoznat sa slučajem zadužbine Nikole Spasića, ali kaže da je moguće otkloniti greške, nastale objedinjavanjem zemljišnih knjiga, jer uvek može da se pronađe istorija promene vlasništva.
- Stari grad je prva opština koja je bila upisana u katastar Beograda i tokom izrade podataka moguće da je bilo nekih propusta ali što se tiče legalnosti tih upisa za sve postoji dokumentacija. Takve stvari se retko događaju. Možda je to uradio neko spolja, pa je Zavod sasvim legalno sproveo promenu u katastru.

Rajko Kubat, direktor "Jugoelektra", međutim, tvrdi da je njegovo preduzeće od opštine Stari grad otkupilo dva sprata zgrade još 1962. godine.
- Ta nekretnina je tada vredela blizu osam miliona dolara i mi smo je pošteno kupili - kaže Kubat. - Osim dva sprata, "nasledili smo" i 40 stanara koje smo potom sami raseljavali.
Direktor "Jugoelektra" dodaje da su budući vlasnici, firma "Siti stori plus", znali da je zgrada u Knezu pod sporom i da je moguće da je izgube. Samim tim to nije trebalo da bude razlog sprečavanja prodaje akcija.

ZAŠTITARI
PODRŽAVAMO da zadužbine koje su obnovile svoj rad dobiju natrag svoje objekte, ali Zavod za zaštitu spomenika nema zakonskog osnova da utiče na namenu u zgradama koje su zadužbine - objašnjavaju u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture. - Postoje zadužbine koje se nalaze u zgradama pod zaštitom države i sa tog aspekta mi možemo da utičemo da ti objekti zadrže svoj arhitektonski izgled. Ipak, tu se naše nadležnosti završavaju.

BERZA
PONUDA Nenada Đorđevića za preuzimanje "Jugoelektra" zaključena je u četvrtak sa prikupljenih tek 0,5 odsto akcija. Ukupno su za prodaju date 344 akcije, a "Jugoelektro" ih ima 63.791. Budući da realizaciju ponude nije uslovio prikupljenom količinom, te 344 akcije automatski mora da kupi. Cena je 1.800 dinara po akciji, odnosno 619.200 dinara ili 7.460 evra za 0,5 odsto suvlasništva.
Cena akcija "Jugoelektra" na berzi u četvrtak je iznosila 2.200 dinara, a u prethodnih nedelju dana išla je i do 2.750 dinara. Đorđevićeva ponuda je bila 1.800 dinara i jasno je zašto na nju akcionari nisu odreagovali.

izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=103571&datum=2007-05-11

 

[Влада]

Pa zar i za ovakve projekte moraju moliti gradjane za pomoc!!!
Pa majku mu kakvi smo mi to?!

Spolja gladac, a unutra...
M. MRĐEN, 13. maj 2007

VELELEPNA vila na Senjaku u kojoj je kralj Petar Prvi proveo poslednje godine života i dalje je prazna iako je inicijativa da se baš tu otvori kraljev muzej pokrenuta samo dan posle njegove smrti - 17. avgusta 1921. godine. Pre skoro godinu dana Opština Savski venac iselila je porodicu koja je tu bespravno živela više od tri decenije, međutim, pare za obnovu kuće u Vase Pelagića 40 još ne stižu.

- Kada smo rešili sve imovinsko pravne odnose zaista smo bili puni nade da ćemo probuditi svest javnosti za naše slavne pretke i da ćemo početi sa radovima - priča nam Radmila Stanjević, nosilac projekta revitalizacije ovog objekta pri opštini Savski venac. - Pripremili smo projekat za obnovu unutrašnjosti kuće i procenjena vrednost radova iznosi oko 30 miliona dinara. Zahtev za sredstva smo dostavili Skupštini grada i Upravi za investicije ali zbog privremenog finansiranja još ne znamo kada ćemo ta sredstva i dobiti. Saniranje kapilarne vlage je najveći problem i to moramo hitno rešiti, jer ona bukvalno izjeda kuću iznutra.

Masovna kapija i pristojna spoljašnjost fasade, koja je rađena pre 10 godina, ne odaju utisak da je država, takoreći zaboravila na ovo vredno kulturno nasleđe. Ipak, čim se prođu ulazna vrata, slika je sasvim drugačija. Vlaga je pojela malter sa gotovo svih zidova. U sobi u kojoj je spavao kralj Petar svakog trena preti da se obruši plafon. U susednoj prostoriji još ne jenjava smrad uginulih ptica. Odatle je prošle godine izneto čak dva kamiona mrtvih golubova.

Iza kralja ostalo je jako malo njegovih ličnih predmeta. Najveći deo, ionako skromne kolekcije, iz kuće je nestao u godinama posle njegove smrti. Jedini nameštaj koji je preživeo harač Gestapa, a posle i komunista je stara pećnica uzidana u kuhinji i kaljeva peć koju su izradili čuveni bečki majstori. Ona je u komadima u džaku zimus vraćena opštini. Spašena je zahvaljujući porodici Tasić, koja je tu nekada živela, a koja ju je čuvala do današnjih dana. Srećom svih 85 delova peći moguće je konzervirati i ponovo sastaviti.

- Muzej istorije Srbije treba da uradi muzejski postavku iz vremena kada je tu živeo kralj Petar Prvi. Osim muzeja koji bi poneo kraljevo ime, želimo da ovde radi i istoimeni kulturni centar. Ovde se moraju organizovati kulturni programi najviših vrednosti, jer ovo zdanje zbog svoje istorijske vrednosti to i zaslužuje. Takođe nam je želja da u ovom prostoru svoje mesto nađe i naša dijaspora koja bi ovde mogla da se predstavi i da se kroz kulturnu saradnju zapravo poveže sa svojom maticom.

KROZ ISTORIJU
KUĆA na Senjaku podigao je 1896. godine beogradski trgovac Đorđe Pavlović. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca plaćala mu je rentu od tri hiljade dinara za potrebe kralja. Potom je kuću 1924. godine otkupilo Ministarstvo kulture da bi posle Drugog svetskog rata bila nacionalizovana. Zaštićeni stanari kojima je pravo korišćenja kuće prestalo da važi još 1976. godine iseljeni su tek tri decenije kasnije.

ŽIRO RAČUN
ZAINTERESOVANI građani koji žele da pomognu obnovu kuće donacije mogu uplatiti na podračun trezora Gradske opštine Savski venac 840-601443741-52. Račun za donacije za revitalizaciju spomen kuće Muzeja kralja Petra prvog.

izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=103674&datum=2007-05-13

 

[Aleks]

Skućio se Muzej
Svečana sala Skupštine grada Beograda u starom dvoru bila je prepuna arhitekata, akademika, kulturnih poslenika grada. To je zaista bila svečana promocija idejnog projekta zgrade Muzeja nauke i tehnike koji, mada postoji 18 godina, tek sad treba da dobije dom.

Autor koji je izazvao neuobičajenu pažnju javnosti je rođeni Beograđanin, arhitekta svetskog glasa i ugleda Boris Podreka.

- Podreka nikad ne nameće Podreku. Prođem kroz odreĐeni kraj grada gde treba da projektujem i taj kvart mi kaže šta treba da uradim. Istina, nekad određeni kraj grada i "lupim po glavi" - kaže za "Novosti" Podreka, objašnjavajući čime se rukovodio projektujući novo zdanje muzeja nauke i tehnike.

Uz staru tremoelektranu u Skenderbegovoj ulici koja će biti deo Muzeja, on projektuje novo zdanje orijentisano uz tramvajski depo GSP dug oko 110 metara i širok 15 metara. To zdanje obučeno u metalnu "košuljicu" na dva nivoa Muzeju Će obezbediti oko 4 000 kvadratnih metara za izložbe, stalnu postavku, biblioteku, kafe... još toliko imaĆe vrt u kom je predviđeno izlaganje ali i "lakŠe teme" jer će biti dosta zelenila.

Od direktorke Muzeja Sonje Zimonjić saznajemo da je iz Nacionalnog investicionog plana za adaptaciju stare zgrade termoelektrane i izgradnju nove - Što sve čini novi Muzej nauke i tehnike - obezbeđeno 4.435.000 evra za prvu fazu, koja treba da bude zavrŠena do 2008. Muzej, kako se sada planira, treba da bude zavrŠen i useljen 2009 godine.

 

[CrazySerb]

Koja vest!

Podreka projektuje Muzej nauke i tehnike


Između dorćolske marine i luke

Čuveni evrospki arhitekta Boris Podreka, rođeni Beograđanin,stanovnik Beča, Štutgarta i Venecije, prvi put je dobio priliku da ostavi pečat u svom rodnom gradu i to na poziv Ministrstva kulture. Reč je projektu Muzeja nauke i tehnike. Svoju zamisao preuređenja i dogradnje stare zgrade u Skender-begovoj ulici, gde bi trebalo da bude izložena naučno tehnička baština Srbije predstavio je juče u Starom dvoru arhitektonskoj i kulturnoj eliti naše zemlje.

U prostoru lociranom između dorćolske marine i luke biće smešteno i pokazano dvadesetak zbirki i četiri stotine eksponata naučnih i tehničkih dostignuća. Osim stalne postavke, muzej će imati galerije za povremen izložbe, depoe, biblioteku i dosta pratećih sadržaja, kao što su kafići i prodavnice suvenera i kataloga. Uređenje ove ustanove kulture finansirano je iz Nacionalnog investicionog plana, a javnosti će biti dostupna 2009.godine.

Trebalo bi istaći da je Profesor Podreka, inostrani član SANU, poznat kao arhitekta koji je bitno uticao na evropsku i našu arhitekturu. Među njegovim najpoznatijim projektima su: kancelarijski centar Brazilskog osiguravajućeg društva u Beču, Milenijumska kula od 220 metara, takođe u austrijskoj prestonici, glavni trg u Leobenu, Muzej moderne umetnosti u Veneciji, Muzej porcelana i umetnosti u Limožu, Muzej u Štutgartu....

Arhitekta Podreka je projektovao sve vrste objekata i enterijera, angažovan je na različitim urbanističkim zahvatima, projektovao scenografije za film i pozorište, postavljao ogromne izložbe, bavio se dizajnom, a uz to i pedagogijom kao redovni profesor u Beču i Štutgartu i gostujući profesor na univerzitetima u Lozani, Parizu, Londonu, Veneciji, Švajcarskoj, Italiji, Filadelfiji, na Univerzitetu Harvard u Bostonu... Dobitnik je brojnih priznanja za stvaralaštvo.

M. U. A.

[objavljeno: 16.05.2007.]

izvor Politika
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=28401

 

[Aleks]

Između dorćolske marine i luke

 

[KiD]

Pozitivna stvar je sto sa tim muzejom u zoni Marina/Luka Beograd dobija se kvalitetan kultuni sadrzaj. S' obzirom da se radi o potpuno novom kvartu grada mislim da izgradnjom muzeja na tom potezu daje potpuno novi kvalitet celom projektu. Odlicna vest!

 

[Влада]

Интервју Пондреке Политици

Инвеститори не смеју да кажњавају град
Желим Београду да дам један мали технолошки парк, али то није место где ће пензионери играти шах, него парк где можете да видите машине и разна технолошка достигнућа, каже Борис Подрека, архитекта

Архитекта Борис Подрека, аутор Миленијумске куле у Бечу, Музеја савремене уметности у Венецији, Музеја порцелана у Лиможу, сачинио је пројекат Музеја науке и технике у Скендербеговој улици 51. Он је стару дорћолску зграду термоелектране видео као идеалан простор за „археолошко-индустријску базилику”, с тим што је старе грађевине из њеног окружења заменио новим простором за изложбе, сталну поставку, депое, библиотеку и повезао их унутрашњим мостом. Нашао је простор и за образовни технолошки парк са воденим и зеленим површинама где ће бити изложене занатске машине. Ово је први пројекат професора Подреке, који ће бити изведен у Београду, у коме је рођен, али никада није живео.

Београд се, рекло би се, тешко сналази у спајању традиције и модерности. Вама је то пошло за руком. Пројекат Музеја науке и технике током презентације сте упоредили са пројектом Музеја савремене уметности у Венецији. Како успевате да помирите старо и ново?

– Архитектура је велика борба и једино што вам преостаје јесте да имате интелигентне аргументе. Када бих имао три живота, у једном бих био конзервативан и градио катедрале, у другом бих био модеран, а у трећем би се одмарао. Будући да имам само један, морам да заступам то у шта верујем. Пошто потичем из Средње Европе, моја мама је Мостарка, отац Тршћанин, живим у Бечу, радим у Венецији, професор сам у Штутгарту, хтео или не – то се одражава у раду. Када дођем у град, гледам зграду или трг и једноставно дође до момента да ми ствари кажу шта осећам. Никада град не подређујем Подреки. За то морате да имате искуство и инстинкт и морате целог живота да се крећете у тим стварима. Архитектура је за мене више археологија, него архитектура. Пре можемо говорити о архикултури, него о архитектури. Архитектура није само грађење, она је у неку руку интелигентан компромис. Моја техника је константан дијалог са стварима. Нисам човек стила. Не можете да кажете да је Подрека деконструктивиста, минималиста, или постмодерниста. Пројекат у Београду није шминка, већ је искрено оно што јесте.

Шта Вам „говори” зграда некадашње термоцентрале на Дорћолу?

Архитектуру морате доживљавати. Гледам зидове и знам каква инфраструктура мора доћи у њих – депои, галерије, тоалети и још много тога. Ако су ти зидови похабани, а при том није реч о катедрали, то ће ме коштати три пута више. Али, на овом терену сам пронашао нешто што нико није видео. Дошао сам споља, па имам чисте очи и видим кућу која није првокласна, али њу је градио неко ко је гледао француску архитектуру, ко је студирао Переа. Треба да знате теорију и историју и препознати их. То је мој капитал. Та зграда мени каже – хвала Подрека што си ме препознао, после толико година. Погледајте колико је прошло од 1929. године до сада. Кажем: драга кућо, ја ћу тебе оставити, али ћу те реанимирати, скинућу ти све туморе, тушираћу те два-три пута да добро миришеш. Онда у тој кући могу направити музеј, али то није довољно. Мени треба фин нови музеј у престоници Србије. Онда сам и мало варварин. Порушићу околне непотребне грађевине, јер морам направити простор за машине, телескопе, аудиторијум, депое...

То је апсолутно данашњи пројекат. Тај музеј није кокетан, он је искрен. Желим Београду да дам један мали технолошки парк, али тај парк није место где ће пензионери играти шах, него парк где можете видети машине и разна технолошка достигнућа.

Пуно пажње сте посветили детаљима. Да ли су они обележје Ваше архитектуре?

То је наша болест у Бечу. По томе смо познати у целој Европи. Ми губимо новaц у детаљима и наши клијенти то знају. Када неко дође код мене, знам да хоће нешто посебно. Он очекује да га лепо обучем.

За Вас важи да имате посебан дар за креативно обликовање простора и оживљавање урбаних средина. Шта је то што Београду недостаје у овом тренутку?

Потребно је четири-пет харизматичних пројеката који се могу промовисати, рецимо, на сајмовима по Европи. Никада нисам живео у Београду и не познајем га добро. У Бечу, рецимо, имамо градске комисије у којима су чланови и стране архитекте, како домаћи не би правили кланове. Позивамо Финце, Енглезе и онда они ствари објективизују. Те комисије су добре, јер квалитет морате испровоцирати и тако добити добра решења за град. Инвеститор је трговац, он хоће да заради, немам ништа против, али не сме да кажњава град.

Колико инсистирате да се пројекат оствари у целости, јер инвеститори понекад желе нешто да додају и измене?

Не могу правити протезе. У конкретном случају Соња Зимонић, директорка Музеја науке и технике, хоће пројекат онакав какав јесте. То је похвално.

Бавите се педагошким и теоретским послом.

Предајем композицију и обликовање простора у Бечу, Штутгарту, Венецији, Лозани, Паризу... Тај ерос ме је мало прошао. Пуно сам радио и писао, сада ме то мање занима. Оно што примећујем јесте да студенти излазе са факултета без осећаја за партерно уређење града. Уче их како да пројектују стамбена насеља, али не и тргове, што није добро.

Маријана Авакумовић
[објављено: 19.05.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=28745

 

[Влада]

04.06.2007.
ADAPTACIJA MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

Adaptacija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja obuhvata kompletnu zamenu staklene fasade i instalacija, kao i uvođenje savremenog sistema klimatizacije u muzejske prostorije, trebalo bi da počne u septembru.

"Projekat je završen, spremni smo za početak adaptacije, ali još nam nisu odobrena sredstva za izvođačke radove. Nadamo se da ćemo, nakon usvajanja republičkog budžeta, najkasnije do septembra, dobiti sredstva neophodna za početak radova", rekla je Beti sekretar MSU Snežana Marjanović Antonović.

Prema njenim rečima, adaptacija muzejske zgrade obuhvata zamenu celokupne staklene fasade, vodovodnih i kanalizacionih cevi i električnih instalacija i uvođenje novog sistema klimatizacije, a radovi bi trebalo da traju osam do 12 meseci, pod uslovom da priliv novca bude redovan.

Izložba dela savremene britanske umetnosti "U raskoraku" , koja trenutno gostuje u MSU, biće zatvorena 10. juna, nakon čega će muzej početi da iseljava svoje zbirke iz zgrade.

Muzeju savremene umetnosti iz Nacionalnog investicionog plana je odobreno oko 313 miliona dinara, a za kompletnu adaptaciju zgrade potrebno je još oko 450 miliona dinara, rekla je Snežana Marjanović Antonović, izrazivši nadu da će država obezbediti muzeju dodatna sredstva.

Novac koji je do sada uplaćen iskorišćen je za izgradu glavnih arhitektonsko-građevinskih projekata čiji je autor Ivana Raspopović, izradu projekata instalacija i druge tehničke troškove.

U planu je da u skorijoj budućnosti bude izgrađen i novi muzejski kompleks, aneks u kojem bi bila smeštena stalna postavka dela 21. veka, ali trenutno se rešavaju imovinsko-pravni odnosi, pošto je reč o susednoj parceli, rekla je Snežana Marjanović Antonović.

Zgrada MSU na Ušću ima oko pet i po hiljada kvadratnih metara, bez pratećih objekata. Izgradnjom aneksa muzej bi dobio još oko 15.000 kvadrata prostora, neophodnih za nove depoe, podzemne konzervatorske radionice, biblioteku i prostorije za edukativne programe, kao i dodatni izložbeni prostor za dela 21. veka.
Izvor: Beta

Studio B
http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=5219

 

[dragan]

Kinoteka dobila novi depo
Svi filmovi pod jednim krovom

„Ovo je godinama bio naš san i sada smo ga konačno dosanjali“, rekao je juče direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović predstavljajući novinarima novoizgrađeni depo Arhiva Kinoteke u Košutnjaku. Novi depo će svečano biti otvoren 6. juna u podne, na 58. rođendan ove ustanove, kada se obeležava i 111. godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu.

Moderna zgrada novog depoa prostire se na površini od 700 metara kvadratnih korisnog prostora, na četiri nivoa (dva podzemna i dva nadzemna), s posebnim sistemom klimatizacije koji postiže idealnu temperaturu od minus tri do minus četiri stepena Celzijusa, u skladu s najnovijim međunarodnim standardima. Kapacitet ovog prostora je pedeset miliona metara filmske trake, ili 120.000 kutija.
Zanimljivo je da je ovo samo prva od ukupno šest zgrada depoa koje će biti izgrađene narednih godina, čime se po prvi put nakon 40 godina rešava problem pohranjivanja jedne od najvećih i najvrednijih arhiva svetske kinematografije.

„Biću otvoren: naša ideja je da sve što je snimljeno na filmskoj traci, a do čega smo mi uspeli da dođemo, bude pod jednim krovom. Ovde se čuva svetska filmska baština“, kaže Zelenović.
Osim depoa, u planu je izgradnja nove zgrade Direkcije Kinoteke, izložbenog prostora, biblioteke i amfiteatra za letnje projekcije. U septembru bi ova ustanova iz Nemačke trebalo da dobije i najnoviju tehničku opremu za revitalizaciju filmske trake, kakvu nema nijedna zemlja u okruženju i koja može da se koristi i u filmskoj produkciji. Uprava Kinoteke je postigla dogovor s predstavnicima kinoteka iz zemalja bivše Jugoslavije da se i deo njihovih arhiva čuva u novom beogradskom depou.

Najveći deo sredstava za izgradnju depoa obezbedile su Vlada Srbije (blizu 700.000 evra iz nacionalnog investicionog plana) i francuska vlada (koja je pre dve godine odobrila donaciju od 360.000 evra). Za izgradnju preostalih pet zgrada budućeg kompleksa obezbeđena su dodatna dva miliona evra.
U sredu, 6. juna, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće dodeljene i godišnje plakete te ustanove, a tom prilikom će biti prikazani filmovi „Slavica“ (1947) Vjekoslava Afrića, „Subotom uveče“ (1957) Vladimira Pogačića i „Skupljači perja“ (1967) Aleksandra Petrovića.

Blic : http://www.blic.co.yu/kultura.php?id=5168

 

[Влада]

Четвртак, 14. јун 2007.
Осветљавање Етнографског музеја

Конзерваторски надзор над радовима изградње декоративног осветљења Етнографског музеја обавиће Завод за заштиту споменика културе града Београда, рекла је на данашњој конференцији за новинаре радмила Хрустановић, заменица градоначелника. Вредност уговора износи 170.000 динара.

Како се зграда Етнографског музеја налази под заштитом као објекат од културног и историјског значаја, Завод за заштиту споменика културе града Београда прописао је мере техничке заштите приликом извођења радова. Оне подразумевају обавезан конзерваторски надзор који обухвата општу контролу квалитета изведених радова, као и контролу извођења у односу на пројектну документацију.

Радове вредне 4.800.000 динара обавиће предузеће „Амига” из Краљева. На основу пројектног решења, спољно осветљење фасаде музеја пратиће архитектонску форму објекта, истичући две угаоне фасаде, то јест њихове бочне куле, средишња фасадна платна, завршну кровну терасу, као и главни улаз са стубовима. Пројектом је предвиђено монтирање рефлектора на фасади објекта, са металхалогеним и компактфлуоресцентним сијалицама снаге 35W, 70W и 24W, и комбинацијом топле и хладне беле светлости.

извор Град Београд
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1279191

 

[Влада]

"Crveni breg" ispod Avale, od jeseni turistička atrakcija
Okno postaje muzej
Opština Voždovac sredila papirologiju, ostala je realizacija ideje u praksi. U prvoj celini budućeg muzeja biće smeštena arhiva, stare knjige, karte, mape i projekti, a u drugoj će biti eksponati, rudarske lampe, zbirke čekića...

Beogradska planina Avala jedno je od najlepših turističkih mesta u prestonici i okolini. "Crveni breg", nekadašnji rudnik olova i cinka, koji se nalazi podno velelepne planine u naselju Ripanj, zahvaljujući odlučnosti čelnika opštine Voždovac i entuzijasta sa Rudarsko-geološkog fakulteta, uskoro će postati muzej.

- Rudnik trenutno služi kao baza Rudarsko-geološkog fakulteta, za praktičan rad studenata. Naša ideja je da se ovaj spoljni i unutrašnji prostor pretvori u rudarski muzej, što smo mi administrativno već uradili, a sada ostaje da se to i praktično realizuje. Mislim da ovaj rudnik predstavlja pravi turistički potencijal i da ćemo već na jesen otvoriti muzej - rekao je Nebojša Vidanović, profesor univerziteta i upravnik fakultetskog rudnika "Crveni breg".

Rudnik je počeo sa eksploatacijom olova i cinka 1903. godine, bio je naročito eksploatisan u vreme nemačke okupacije, a zatvoren je 1953. godine. Ruda se nakon vađenja žičarom prevozila do železničke stanice "Ripanj", a zatim je prebacivana u Trepču na dalje prerađivanje. U periodima između ratova, rudnik je često menjao vlasnike, a odmah posle prestanka eksploatacije, predat je Fakultetu na izučavanje.

Budući muzej biće podeljen u nekoliko celina. U prvoj će biti smeštena arhiva, stare knjige, karte, mape i projekti, dok bi u drugoj bili izloženi eksponati vezani za rudarstvo, kao i rudarske lampe, zatim zbirke čekića karakteristične za ovu delatnost.

Takođe, sa spoljne strane moći će da se vide lokomotive i druge mašine, kako bi turisti mogli da steknu sliku kako su se nekada transportovale dragocene rude, a u planu su i video prezentacije gde bi posetioci mogli da se bolje upoznaju sa problematikom ovog posla.

- U Evropi se ovakvi objekti, koji se pri tom nalaze u blizini većih gradova, koriste u turističke svrhe, baš pravljenjem muzeja. Uz malo dobre volje od ovoga možemo napraviti veliki projekat - objašnjava Vidanović.
Zvaničan početak rada rudarskog muzeja očekuje se na jesen, ali prema rečima profesora Vidanovića to bi mogla biti tek neka vrsta inicijalne kapisle za ljude koji bi hteli da ulože novac u ovaj projekat, jer sredstva koja nisu mala, za završetak muzeja, tek treba pronaći.

ASFALTIRANJE, ČIŠĆENJE, OSVETLJENJE I PROJEKTI

Opština Voždovac preuzela je odgovornost za sređivanje infrastrukture. Uz pomoć JP "Srbijašume" i "Gradske čistoće" već je odneto nekoliko desetina kamiona šuta i ostalog smeća. Na red dolazi asfaltiranje, a kao najvažnije sledi vađenje zemlje iz okna rudnika koje je za sada prohodno oko 320 metara, a ima potencijal od 1.300 metara, koji bi posle raskopavanja imalo izlaz na asfalt.
- U narednih mesec i po dana očistićemo okno, sa ciljem da se tu obezbedi pešačka zona u kojoj bi se provodilo prosečno pola sata, a naravno uradićemo i osvetljenje. Mi ćemo sve učiniti da upoznamo ljude sa ovim projektom i da obavimo ono što je do nas, dok će ostali deo posla završiti stručnjaci - kazao je Goran Lukačević, predsednik SO Voždovac.
S. Jelovac

izvor Glas javnosti
link http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/06/22/srpski/bg07062101.shtml

 

[Steva]

Prijatno me je iznenadio izgled podrekinog muzeja, deluje dosta veće a i skladnije u svom okruženju Nadam se da će ga zaista i izgraditi!

 

[Cofi]

E konacno i ja mogu da ostavim komentar!Registrovao sam se jer pratim ovaj sajt i volim sve sto je vezano za ovaj grad i ljude u njemu.Sto se tice ovog projekta,on mi je zasada omiljen jer bar na skicama izgleda odlicno,svetski,bas kao mali New York u BG-u pogotovu sto se i nalazi na Dorcolu,ubedljivo najlepsem delu Beograda bar sto se mene tice!Peace ya all!

 

[miloss]

Na skicama izgleda super! Sviđa mi se parkič i eksponati u njemu.

 

[relja]

Gde misle će da nadju Meseršmit, da mi je znati?

 

[Михаило]

Имамо једног у музеју ваздухопловства

 

[CrazySerb]

A zasto bi u beogradskom muzeju nauke i tehnike bio izlozen jedan mesersmit umesto domaceg aviona tipa Rogozarski IK-3, koji je '41-e jeo iste te Mesersmite za dorucak.

Steta samo sto smo do rata stigli da napravimo svega sest prototipova.

Nego, muzej je stvarno prva liga. Svetsko a nase kako bi neko rekao.

 

[Nenad]

Stvarno! Odlican je projekat i super izgleda, a i nasem gradu je falilo tako nesto! Evo vec se radujem kada samo pomislim kakve medjunarodne postavke tu sve mogu da se organizuju!