Muzeji grada Beograda

[CrazySerb]

Ova vlada je stvarno puno uradila za nasa pozorista...mislim da bi bilo lepo kad bi se malo vise pobrinuli i o nasim muzejima, posto ovo je stvarno TUZNO.

Iz najnovijih Vecernjih Novosti

Muzej u Egzilu
B. STJELjA, 12. februar 2007

MUZEJ sporta u ovoj godini slavi šestu deceniju od osnivanja, ali rođendan nikako da dočeka u svojoj zgradi. Zato je u ovoj nedelji zakazan sastanak gradskog arhitekte i sekretara za sport sa zaposlenima muzeja na kojem će se pokrenuti inicijativa o konačnom izmeštanju 70.000 eksponata iz podruma DIF-a.
- Godinu dana pokušavamo da spasimo sve te vredne predmete od propadanja i zaborava - priča nam Snežana Milojković, menadžer muzeja. - Strašno je da se mi, kao jedna sportska nacija, tako loše odnosimo prema istoriji sporta. Takav odnos je doveo do toga da eksponati nemaju valjano mesto na kome bi ih mi čuvali, a Beograđani mesto na kome bi ih razgledali.
Svi ovi vredni predmeti smešteni su u podrumu Fakulteta sporta. Poslagani su bez posebnog reda i hronologije. Vitrine su mahom polupane, a stolovi improvizovani i prašnjavi. I poplava od pre tri godine učinila je svoje. Mnogi predmeti se zato nalaze po kojekakvim depoma, a znatan broj je pretrpeo i oštećenja. Ni "izložbeni prostor" nije u boljem stanju. Za javnost je bio zaključan proteklih pet godina, a sve prostorije su ruinirane, neokrečene i potpuno zapuštene.
Tako prašina i vlaga nagrizaju reket Miloša Crnjanskog, mačevalačku opremu iz 19. veka, Sokolske zastave i uniforme, olimpijske baklje, kopačke prvog reprezentativca, skije, klizaljke iz neolita...
- Zaposleni su nam se obraćali u dva navrata sa predlogom da zajedno pronađemo načine da izmestimo bar deo te vredne kolekcije u adekvatne uslove i učinimo ih dostupnim javnosti - rekao nam je Goran Kreclović, gradski sekretar za sport. - Rekli smo smo im da sami predlože lokacije, a mi ćemo proveriti u čijem su one vlasništvu i koliko su dostupne.
Kustos i menadžer, jedini zaposleni u improvizovanom muzeju, već su sastavili spisak adresa. Na njemu se nalazi deset lokacija na Starom gradu. Ostaje da se vidi ima li nade da neka od ovih zgrada udomi eksponate koji bi činili stalnu postavku. Odgovor će, najverovatnije uslediti do kraja nedelje.


FILMOVI
OSIM sportskih rekvizita u podrumskim prostorijama DIF-a se nalaze i kilometari filmskih traka. Na njima je zabeležen skoro svaki sportski događaj i manifestacija, iole značajna za naš grad i zemlju. Mnoge od ovih traka su neupotrebljive, ali je Radio televizija Srbije predložila da prebaci njihov sardžaj prebaci na di vi di te tako produži život ovim zapisima.


MNOGI ekponati mogu da se iskoriste i za dolazeća sportska takmičenja, smatraju u Gradskom sekretarijatu za sport.
- Predložili smo da kustos muzeja sačini spisak adekvatnih predmeta koji mogu da služe kao propratna menifestacija na predstojećim evropskim i svetskim prvenstvima u džudou, stonom tenisu, kik boksu, mačevanju, vaterpolu, odbojci... - dodao je Kreclović.

 

[Steva]

Što se muzeja tiče u gradu, ja imam utisak da imaju isti problem kao spomenici, često su na nekim nereprezentativnim mestima, okolina nije sredjena u skladu sa muzejom, a da ne pričam o unutrašnjosti muzeja koja nije renovirana godinama (Narodni Muzej!)...

 

[CrazySerb]

Pored buduce zgrade muzeja sporta , hteo bi da vidim da se uradi projekat za MJV kod Surcinskog aerodroma...tom muzeju treba dosta dodatnog izlozbenog prostora da bi predstavili sve eksponate, koje trenutno moraju da drze po magacinima i podrumima.

 

[relja]

Pored buduce zgrade muzeja sporta , hteo bi da vidim da se uradi projekat za MJV kod Surcinskog aerodroma...tom muzeju treba dosta dodatnog izlozbenog prostora da bi predstavili sve eksponate, koje trenutno moraju da drze po magacinima i podrumima.

Postoji ideja da se kao dodatni izlozbeni prostor iskoristi betonski hangar na starom Zemunskom aerodromu i ono nekoliko prezivelih zgrada. Taj hangar je pod zastitom drzave posto ga je projetovao Milutin Milankovic a "video" je mnogo stosta dok je sluzio prvobitnoj nameni. Ipak, mislim da je sudbina tog prostora vezana za projekat Airport City.

Zgrada Muzeja vazduhoplovstva se pokazala kao promasaj. Jeste zanimljivog oblika i konstrukcije, i verujem da je trebalo puno truda da se to sve osmisli, ali ne odgovara svrsi.
Problem je sto se vrlo vredna i zanimljiva zbirka nalazi daleko van grada, Muzej je uglavnom pust, osim kad dodju organizovane skolske posete. Zgrada ne moze da se prosiri, projektovana je za prvobitnu zbirku i nema prostora za nove avine i helikoptere, pa moraju da stoje na otvorenom. Cak ne postoji neki servisni hangar ili barem nadstresnica. Kvalitetno fotografisanje unutar Muzeja je problem i profesionalnim fotografima zbog polozaja eksponata i staklene fasade. Bolje je bilo da su negde na Novom Beogradu podigli veliki hangar, onda bi to bila velika turisticka atrakcija.

 

[vrachar]

Zgrada Muzeja vazduhoplovstva se pokazala kao promasaj. Jeste zanimljivog oblika i konstrukcije, i verujem da je trebalo puno truda da se to sve osmisli, ali ne odgovara svrsi.
Problem je sto se vrlo vredna i zanimljiva zbirka nalazi daleko van grada, Muzej je uglavnom pust, osim kad dodju organizovane skolske posete. Zgrada ne moze da se prosiri, projektovana je za prvobitnu zbirku i nema prostora za nove avine i helikoptere, pa moraju da stoje na otvorenom. Cak ne postoji neki servisni hangar ili barem nadstresnica. Kvalitetno fotografisanje unutar Muzeja je problem i profesionalnim fotografima zbog polozaja eksponata i staklene fasade. Bolje je bilo da su negde na Novom Beogradu podigli veliki hangar, onda bi to bila velika turisticka atrakcija.

Mislim da je muzej bas na pravom mestu. Na primer, francuski muzej avijacije nalazi se u Burzeu, sto je jedno pirgradsko naselje Pariza do koga se putuje RERom skoro pola sata (sto je za pariske standarde nezamislivo mnogo). Pre ce biti da nasi ljudi nemaju naviku i potrebu da idu u muzeje i edukuju se, sto je porazavajuce...

 

[Milance]

Da, definitivno meni nije mesto Muzeju Vazduhoplovstva na Novom Beogradu. Ako bi tako nesto radili onda bi ga verovatno bacili negde skroz na periferiju NBG-a tako da bi se svelo skoro na isto. Nek ostane tamo gde jeste samo da se nadje kinta da se to sredi. Kad on bude izgledao tako kako bi svaki lep muzej trebalo da izgleda docice i posetioci sigurno. Ja jako dugo nisam bio tamo a ne znam da li postoje neke organizovane ture da ti neko objasni sta je sta, gde se koji avion koristio, odakle on tu itd. itd. Isto tako moze da se napravi neki lep kafic gde bi ljudi mogli da sednu i da se odmore, da se prodaju razglednice, razni prospekti, suveniri... Ne moze covek da ne nudi nista i da se cudi kako niko ne posecuje muzej. Izvinjavam se unapred ukoliko to sve vec postoji (u sta sumnjam).

 

[relja]

U Muzeju postoji i kafic i prodavnica i vodici za organizovane ture. Cak sta vise, MJV je najposeceniji muzej u Beogradu upravo zbog skolskih tura. A kad nema tih tura je sablasno prazan.
Sigurno se muzej nece seliti, ali u njemu vise nema mesta za nove masine i treba traziti dodatni prostor, a hangar na starom aerodromu je idealno mesto.
Burze je aerodrom koji je i dalje u funkciji, i taj muzej je prvobitno i nastao u hangarima aerodroma. Pariz ima RER, Beograd ima tek odnedavno liniju GSP ka aerodromu, koja je tek mozda bila u planu kada je muzej gradjen. Ko ce da ide sa 72-ojkom koja u najbojem slucaju vozi na svakih pola sata i treba joj pola dana da obidje sve blokove?
Burze nije za poredjenje, najbolja resena namenski gradjena zgrada za ovakav muzej je National Air&Space Museum u Vasingtonu, koja se nalazi u samom centru grada.

 

[Siniša]

Beograd ima tek odnedavno liniju GSP ka aerodromu, koja je tek mozda bila u planu kada je muzej gradjen. Ko ce da ide sa 72-ojkom koja u najbojem slucaju vozi na svakih pola sata i treba joj pola dana da obidje sve blokove?

72 više služi dovede/odvede zaposlene na aerodromu, ta linija bi trebala da ima veću učestalost.
BTW, kad si pomenuo GSP, hoće li oni više da otvore svoj muzej???

 

[ivanCE]

pa nema razloga da trose novac na zgradu. kad imaju pokretni muzej

 

[relja]

pa nema razloga da trose novac na zgradu. kad imaju pokretni muzej

"ne gledam spomenik, vec sam u spomeniku"
Ðorde Bobic, glavni gradski arhitekta.

 

[KiD]

ROFL :lol:

 

[mateja]

72 je imala bolji interval, ali se verovatno pokazalo da potrebe nisu tolike, pa je vraćena linija 71, a 72 smanjena...

 

[Siniša]

Bez zezanja, GSP je deo depoa na Dorćolu namenio za muzej. Na ulazu iz Dobračine ul. postoji čak tabla sa natpisom. Ideja je započeta pre više 15ak godina a po nekim kratkim i nezvaničnim informacijama se radi na njemu, ali sporo.

 

[ivanCE]

mislim da nazalost u srbiji nema kulture odlaska u muzej.
ok primitivan narod. ali pozorista imaju svoju publiku, opera ima svoju. pa i bioskop. ali muzej nema svoju publiku bar je nema u ocima ljudi koji odlucuju o gradnji. i postavka je problem uglavnom nezanimljiva, nepotpuna i stara. evo primera, muzej nikole tesle gde je izlozen manii deo eksponata. sad kad su hrvati pokrenuli inicijativu da teslu pripisu sebi. setili su se da nesto urade.

 

[Влада]

цео чланак
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=100338&datum=2007-02-25

Legati dobili dom
M. MRĐEN, 24. februar 2007

GRADSKA ustanova kulture, Kuća legata, posle dve godine čekanja, konačno će se useliti u zgradu Nedeljka Gvozdenovića. Kako saznajemo, Muzej grada Beograda nedavno je dao saglasnost JP "Poslovni prostor Stari grad" da se objekat u Knez Mihailovoj 46, koji su oni godinama koristili, sada ustupi na korišćenje ovoj ustanovi. Po dobijanju ove saglasnosti, opštinski i gradski čelnici treba da se dogovore kada će i pod kojim uslovima Kuća legata postati novi zakupac.

- Za nas je najvažnije da uđemo u Gvozedenovićev dom, jer se tek tada može govoriti o početku rada naše ustanove - objašnjava Ana Popović Bodroža, direktorka Kuće legata. - Spremni smo da napravimo pravo muzejsko čudo, da stavimo legate pod svetlost reflektora i da pristupimo umetnicima na način pun poštovanja. Nadamo se da će Grad biti dovoljno uspešan u pregevorima sa opštinom kako bi se ubrzala ta administrativna procedura. U svakom slučaju, naša ustanova ima prednost pri zakupu pomenute zgrade i zbog poslednje želje Nedeljka Gvozdenovića koji je Gradu zaveštao svoja dela i kuću upravo da bi ona jednog dana postala Galerija legata.

Inače, Kuća legata trenutno je smeštena u depadansu Pete beogradske gimnazije. Po završetku rekonstrukcije, koja će biti rađena prema projektu arhitekata Aleksandre Šević i Bojane Đurović, zgrada će umesto postojećih 400 imati 1.300 kvadarata korisne površine.

Ipak, kako je projekat završen još 2004. godine, dobijene saglasnosti su u međuvremenu zastarele.
Sekretarijat za kulturu je još 2005. godine planirao 60 miliona dinara za obnovu, a prošle godine su ta sredstva iznosila 85 miliona dinara.
Uporedo sa obnovom buduće matične kuće, čuvare legata čeka popisivanje i konzervacija umetničkih dela, kao i rešavanje imovinsko pravnih odnosa.
...

 

[Влада]

Можда би се ова тема могла преименовати у Установе културе, онда би јој припадала и ова вест

REKONSTRUKCIJA "VUKA KARADŽIĆA"
Četiri miliona dinara za uređenje budućeg centra kulture na Zvezdari

Jedna od poznatijih ustanova kulture "Vuk Karadžić" biće konačno rekonstruisana. Nešto manje od četiri miliona dinara biće utrošeno na uređivanje velike i male scene, male bioskopske sale i ostalih prostorija koje su godinama bile zapuštene. Direktorka "Vuka" Sanja Đurđević kaže da je krajnji cilj stvaranje ustanove koja će biti značajan kulturni centar Zvezdare, ali i Beograda.

Ustanova kulture "Vuk Karadžić" smeštena je u zgradi nekadašnjeg istoimenog Doma kulture koji je sagrađen 50-ih godina. Tokom 90-ih, ova ustanova deli sudbinu svih nas i vremenom dolazi u katastrofalno stanje. Međutim, opština Zvezdara je, uz podršku gradske uprave obezbedila sredstva za kompletnu rekonstrukciju "Vuka".

"Prvi korak biće promena električne i svih ostalih dotrajalih instalacija. Zatim dolazi uređenje šminkernice i ostalih prostorija koje glumci koriste. Uredićemo i biletarnicu tako da priliči ustanovi kulture, a ono što do sada nije postojalo napravićemo, a to je garderoba za goste koja će takođe biti završena za nekoliko nedelja", kaže Sanja Đurđević.
...
Izvor vesti: Studio B

 

[Влада]

Muzej rudarstva na Avali
Nekadašnji rudnik „Crveni breg” predstavljaće novu turističku ponudu glavnog grada

Da bi sačuvao od zaborava avalske rudnike u kojima se nekada vadila ruda olova i cinka, Rudarsko-geološki fakultet pokrenuo je akciju da kod nekadašnjeg rudnika „Crveni breg”, u podnožju Avale, prema naselju Ripanj, bude otvoren muzej rudarstva sa bibliotekom i eksponatima. Ideja je da se sa ovim lokalitetom upozna šira javnost i ovo područje uvrsti u turističku ponudu glavnog grada, po ugledu na Zapadnu Evropu, gde se mnogo radi na oživljavanju starih rudnika.

„Crveni breg” je prestao da radi 1953. godine kada postaje nastavna baza Rudarsko-geološkog fakulteta za obuku studenata. Prema rečima Nebojše Vidanovića, profesora, koji je upravnik školskog rudnika, ovaj kraj je bogat rudnicima koji se prostiru na sedam nivoa, od kojih su četiri poplavljena.

– Planiramo da unutrašnjost rudnika „Crveni breg” osvetlimo, kako bi posetioci mogli da vide pećinski nakit, podgrade i ostatke rudarskih radova. Ovde postoji oko četiri hiljade metara izgrađenih prostorija, a rudnik je prohodan samo 300 metara. Želimo da napravimo jedan polukružni put kojim će kroz jednočasovnu šetnju posetiocima biti omogućeno da vide, na primer, okna malih dimenzija, kroz koja su se provlačili rudari i kopali rudu pomoću sveća na metalnim okvirima šlemova – objašnjava Vidanović.

Rudarsko nasleđe Avale datira još iz vremena neolita i povezano je sa vinčanskom civilizacijom, a olovo i cink su ovde kopali i stari Rimljani. Tragovi iz neolita, kada se još nije topila ruda, svedoče da su ih stare civilizacije koristile za farbanje odeće. Kasniji podaci govore da su rudu od 1907. godine eksploatisali Belgijanci, Austrijanci, kao i Englezi, koji su je prevozili žičarom od železničke stanice iz Ripnja do Trepče.

– Ispred ulaza u okno postoje dve zgrade u kojima će se nalaziti prostorije Muzeja. Posle njihove obnove tu će biti izloženi rudarski eksponati iz starih vremena, poput čekića i kolica, kao i kristali i knjige – ističe profesor Vidanović, koji će biti upravnik muzeja.
U akciju se uključila i opština Voždovac čije će komunalne službe očistiti divlje deponije koje se nalaze u okolini i urediti prilaz. Prema rečima Vesne Radivojević-Zečević, člana Veća, opština Voždovac će pomoći da se ovi rudnici uključe u turističku ponudu glavnog grada, kao i da očekuje podršku od svih koji su voljni da pomognu da ova ideja bude sprovedena u delo.
J. Lucić
[objavljeno: 23.04.2007.]
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_d59umuM4SfaXBVI0CqbtoX4zRYFF4auNPeQ.jpg

Politika
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26177&lang=2

 

[Влада]

Muzej istorije Jugoslavije gubi izložbeni prostor u centru grada
Nasilje nad istorijom

Umesto iseljenja izložbenog prostora Muzeja istorije Jugoslavije (Trg Nikole Pašića 11) koje je internim pismom naložio ministar kulture kršeći raniji dogovor, u galeriji u kojoj je upravo završena impozantna izložba kineske bronze, održana je konferencija za novinare, na kojoj je direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljana Cetinić upozorila javnost na nastavak uništavanja institucije kulture, "koje je započeo Slobodan Milošević uselivši se sa porodicom u Muzej istorije Jugoslavije".

Uprkos prošlogodišnjem dogovoru da će više od hiljadu kvadrata u prizemlju zgrade na Trgu Nikole Pašića podeliti Muzej istorije Jugoslavije - institucija nastala od nekadašnjeg Muzeja revolucije i Memorijalnog kompleksa Josip Broz Tito - i Istorijski muzej Srbije, ministar kulture u odlazećoj vladi Dragan Kojadinović obavestio je prošlog utorka Ljiljanu Cetinić da je ukupan prostor predviđen za stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije, i da će građevinski radovi na adaptaciji prostora početi već ove sedmice.

Mislila sam da smo slomom komunizma savladali ideološke arbitraže u oblasti kulture, istakla je Branka Prpa, direktorka Arhiva grada Beograda koja je ponašanje odlazećeg, "tehničkog" ministra kulture ocenila kao izraz nepojamne bahatosti vlasti. Prpa je upozorila na ukidanje istorije zemlje koja je postojala sedamdeset godina, "nasilje nad istorijom, našim sećanjem i kulturnom baštinom". Podršku Muzeju istorije Jugoslavije pružili su i kolege iz Narodnog muzeja u Beogradu, Danica Jovović Prodanović, direktorka Kulturnog centra Beograda, Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, kao i Miljenko Dereta (Građanske inicijative) koji je ukazao na izuzetno nizak nivo kulture odnosa između države i njenih građana.
"Iskreno se nadam da ovde neće osvanuti parfimerija", prokomentarisala je Borka Pavićević, podsećajući na sudbinu velike knjižare Jugoslovenske knjige.

Prema rečima direktorke Muzeja istorije Jugoslavije, za naredni period zakazano je niz značajnih izložbi, među kojima i izložba modne fotografije od 1945. do 1995. (u saradnji sa Gete institutom), te izložba "Uzorni portreti" Eduarda Aroje (u saradnji sa Institutom Servantes). Jedna od najvažnijih budućih postavki - Slava Persije - trebalo bi sledeće godine da stigne u galeriju Muzeja istorije Jugoslavije sa gostovanja u Japanu.

Muzej koji u svojim fondovima čuva više hiljada dragocenih eksponata, među kojima su mnogi tzv. nulte kategorije, nestankom Državne zajednice prenet je sa saveznog na republički nivo, ali i dalje nema zvaničnog osnivača. Osim useljenja porodice Milošević u rezidentciju J. B. Tita, i podizanja "beogradskog" zida kojim je neovlašćeno preuzet deo muzejskog kompleksa na Dedinju, Muzej istorije Jugoslavije devastiran je 90-tih i otuđivanjem stotina vrednih eksponata. Mnogi od njih nalaze se u Belom dvoru, zgradi nekadašnjeg SIV ili po privatnim "kolekcijama", i Muzeju su i dalje nedostupni.

Ministarstvo rekonstruiše muzej bez adrese
U saopštenju koje prenosi RTS, Ministarstvo kulture navodi da će Muzej istorije Jugoslavije biti "privremeno iseljen" zbog rekonstrukcije Istorijskog muzeja Srbije. Po završetku rekonstrukcije u stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije biće uklopljena i postavka Muzeja istorije Jugoslavije koja se odnosi na deo srpske istorije iz periodu SFRJ, dodaje se u saopštenju Ministarstva. "Radovi su počeli u decembru 2006. godine i okončano je sređivanje podrumskih prostorija za smeštaj radionica i depoa. Trenutno je na redu faza koja se odnosi na nastavak građevinskih radova i rekonstrukciju bivše šalter sale, biblioteke i bočnih galerija", navodi se u saopštenju.
M. Jovanović

Danas
http://www.danas.co.yu/20070424/kultura2.html#0

 

[Влада]

Пренешено са Градских вести

Za obnovu Narodnog muzeja 25 miliona evra

Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine
Potpunom obnovom Narodnog muzeja, koja počinje sredinom avgusta, najstarija ustanova za zaštitu kulturnih dobara u zemlji dobiće moderne sisteme zaštite, savremenu klimatizaciju izložbenih prostora i depoa, ali i dva i po puta više prostora za izlaganje umetnina, kao i višenamenski atrijum.

Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine, a najstariji srpski muzej će od 15. avgusta biti zatvoren. Tada počinje rad na ambicioznom četvorogodišnjem projektu rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje, čiji će troškovi biti pokriveni Nacionalnim investicionim planom. Rekonstrukcijom po projektu prof. dr Milana Rakočevića biće očuvan dosadašnji izgled muzeja, ali biće tehnolški unapređen u moderan muzej 21. veka.

- Građevinski program obuhvata kompletnu rekonstrukciju fasade, kojom će biti zadržan dosadašnji neoklasicistički izgled. Biće instaliran vrhunski sistem zaštite, ali i proširena i dograđena dva poslednja sprata. Time će prostor biti povećan za 30 odsto, dok će prostor za izlaganje umetničkih radova biće veći za čak 250 odsto – kaže Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja.
Za obnovu atrijuma muzeja, 600.000 evra je obezbedila kiparska fondacija „A. G. Leventis".

- Atrijum će postati višenamenski hol, mesto za okupljanje i susrete, novo srce muzeja. Renoviranje uključuje potpuno opremanje slušaonice, prostora za specijalne izložbe, kao i malog prostora za promociju kulture antičkog Kipra – kaže Vasos Karajorgis, direktor Fondacije „Leventis".
Tokom radova, umetnička kolekcija biće čuvana u trezorima državnih institucija.

24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9650

Ta obnova Narodnog muzeja traje previse dugo. Zbog cega je to cetiri godine? Neboderi se grade za godinu dana, a oni renoviraju muzej cetiri godine? Stvarno nema smisla. Znate li ko je odgovoran za ovaj projekat? Mislim da malo pritiska zajednice da se ovo ubrza ne bi skodilo. (Imam isto misljenje za svaki drzavni projekat ovde - nije zabranjeno zvati i pitati sta se desava!) Samo ako ih malo stisnemo, prestace da budu lenji i pohlepni. Neka znaju da ih javnost posmatra

Atrijum će postati višenamenski hol, mesto za okupljanje i susrete, novo srce muzeja

Čekaj, zar on nije do sada imao tu funkciju :/ ?

 

[Влада]

Није предуго 4г. за све што се планира
Погледајте http://www.narodnimuzej.org.yu/code/navigate.php?Id=71

А ево и слика са истог сајта

 

[jovanovm]

Jeste dugo, pa molicu lepo, to je samo jedna zgrada. Ovde na mom faksu sagradise biblioteku koja je na dva sprata, doduse, ali iste velicine, i sa slicnim enterijerom, i to za jedno leto. Jeste da je u SAD, ali i ovde se krade i kasni isto kao i u Srbiji. Da ne gresim dusu, verovatno je kostalo vise od 25 miliona...

 

[RockerSVK]

Dobar projekt. Kada će biti radovi završeni, biće super.

 

[Steva]

Dobar projekt. Kada će biti radovi završeni, biće super.

dobrodošao

@jovanovm,

Sagradili su tu biblioteku, ali ovde se radi o već postojećoj zgradi sa verovatno osetljivom konstrukcijom pa treba sve pažljivo ponovo srediti tako da mogu da zamislim da rekonstrukcija potraje toliko dugo

 

[jovanovm]

@Steva,
Fair enough, nisam ni razmišljao o tome. Ovde u SAD rekonstruišu zgrade u njihov originalan izgled iz 1950. godine, pa ponekad zaboravim da se u Evropi još i brine o pravim istorijskim tekovinama (kako i treba).

Trebalo je i Švabama dugo vremena da rekonstruišu Reichstag, koji je na sličan fazon, i fenomenalno izgleda. Samo napred, Beograde!

 

[RockerSVK]

Dobar projekt. Kada će biti radovi završeni, biće super.

dobrodošao

Hvala Stevane. Vidim da se sajt beobuilda često "modernizuje". Svaka čast.