Šta je novo?

Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)

Pravi se nova petlja Preljina,e sad zbog čega su napustili radove nemam pojma.
 
A šta se dešava sa petljom u Preljini i ona će biti ukrštanje dva autoputa, sledi li i njeno širenje?
Na osnovu nezvaničnih informacija i ona bi trebala da bude kao što će biti petlja Pojate. Spajanje moravskog sa Milošem Velikim sa po dve saobraćajne trake i sa minimalnom brzinom od 80km/h.
Problem je što se i za Pojate nigde ne može naći zvaničan projekat kako će sve to da izgleda, tako da možemo samo da nagađamo na osnovu radova.
 
Vesić je samo rođen u Kruševcu i ništa ga za njega ne vezuje, niti je grad od njega imao ikakve koristi. Verovatno se i ne seća kako Kruševac izgleda jer je posle rođenja živeo u Mariboru, osnovnu i srednju školu je završio u Kraljevu, fakultet u Beogradu, a gde i živi poslednjih 35 i više godina. Tako da je više vezan za Kraljevo i Beograd nego za Kruševac. A i ako ćemo iskreno, odluka da se prvo gradi deonica od Kruševca do Vrnjačke Banje je doneta i krenulo se sa realizacijom pre nego što je Vesić postao ministar.
To što nije završena deonica Preljina-Kraljevo koja je bila u planu mislim da uzrok treba tražiti i u tome što nije završena kompletna eksproprijacija od strane lokalnih vlasti. Grad Kruševac i okolne opštine su eskproprijaciju pretežno završili pre početka izgradnje autoputa. Doduše, zakazali su kod petlje Kruševac istok koja zbog nerešenih pravno imovinskih pitanja i dalje nije u funkciji.

A što se tiče Vrnjačke Banje i završetka autoputa do nje, čisto sumnjam da to ima veze sa proslavom Nove Godine u istoj. Ti koji se nešto pitaju u vezi autoputeva, Vrnjačka Banja im nije destinacija za proslavu Nove Godine.
Tako je. Glavni problem je vlast u Kraljevu koja je pokusala da ojadi lokalno stanovnistvo, nudeci 150 evra po aru, dok su ljudi u ostalim opstinama dobijali izmedju 300 i 400 evra po aru. Onda su usledile tuzbe lokalaca i otuda kasnjenja, jer eksproprijacija je kasnila. Kraljevcanima i dan danas nije isplaceno uzeto.
 
Tako je. Glavni problem je vlast u Kraljevu koja je pokusala da ojadi lokalno stanovnistvo, nudeci 150 evra po aru, dok su ljudi u ostalim opstinama dobijali izmedju 300 i 400 evra po aru. Onda su usledile tuzbe lokalaca i otuda kasnjenja, jer eksproprijacija je kasnila. Kraljevcanima i dan danas nije isplaceno uzeto.
Mislim da grešiš što se tiče otkupne cene zemljišta, jeste da je niže procenjeno zemljište u Kraljevu, ali nisu bile toliko velike razlike. Koliko se sećam u Kruševcu i Čačku je cena bila oko 200 dinara po kvadratnom mestru, a u Kraljevu je bila oko 150, 160 dinara.
Da je nastao haos po pitanju esproprijacije to stoji, nekoliko puta smo o tome diskutovali na ovom forumu. Pre početka izgradnje sva eksproprijacija je trebala da bude završena i vlasnici isplaćeni u potpunosti.
 
Захваљујући овим Радетовим сјајним снимцима може се добро сагледати ситуација. Сад је сасвим сигурно да је могуће око Нове године отворити до Врњачке бање. Много ће зависити и од временских прилика ове јесени и почетком зиме. Колико сам видео највише посла има на излазу са магистрале ка петљи Врњачка бања и наплатној рампи. Све остало им је лако достижно овим ритмом. Мислим да не раде од Прељине до Адрана из два разлога, први је експропријација а други недостатак радне снаге. На радију се стално чују огласи, за камионџије, багеристе, инжењере....Како год било, верујем да ће следеће године преместити цело људство и оперативу на тај део и да до Адрана могу и то завршити следеће године а најтежи део од Адрана до В.бање ако има среће 2026-е.
 
Tako je. Glavni problem je vlast u Kraljevu koja je pokusala da ojadi lokalno stanovnistvo, nudeci 150 evra po aru, dok su ljudi u ostalim opstinama dobijali izmedju 300 i 400 evra po aru. Onda su usledile tuzbe lokalaca i otuda kasnjenja, jer eksproprijacija je kasnila. Kraljevcanima i dan danas nije isplaceno uzeto.
Cenu utvrđuje Poreska uprava. Ko prihvati uzime, a ko ne ide na sud. Ali, ako je proglašen javni interes nema sile da ih zaustaviš.
Lokalna samouprava se tu ništa ne pita i nema nikakav uticaj, osim što organizuje javne uvide.
Često zaposleni u "opštini" ne znaju ni da tačno rastumače planove u smislu ekspoprijacije i rušenja.
 
A šta se dešava sa petljom u Preljini i ona će biti ukrštanje dva autoputa, sledi li i njeno širenje?
Сама петља (труба) остаје каква јесте, измешта се тренутна наплатна станица у Прељини и гради нова петља и наплатна станица која ће да излази на кружни ток / Ђорђа Томашевића.
Petlja Preljina Moravski koridor.png
 
Poslednja izmena:
Једна трака није никаква реткост, веза Загреба и Осијека, рецимо, на спајању са Славоником која је изграђена релативно скоро иде детелином и једном траком.
И доста других примера по иностранству.
Петља Појате се ради из других разлога.
Радијус рампе која од Новог Сада води на бивши ауто-пут кроз град јесте мали а траке за укључивање/искучивање прекратке, то је тачно.
 
Poslednja izmena:
Сама петља (труба) остаје каква јесте, измешта се тренутна наплатна станица у Прељини и гради нова петља и наплатна станица која ће да излази на кружни ток / Ђорђа Томашевића.
Pogledajte prilog 203976
Može pomoć?
Ne kontam ovu petlju. Gde je Miloš a gde Moravski a gde je Ibarska?
 
Petlja nema direktan izlaz na ibarsku?Ovaj put na koji se izlazi i vezuje ibarsku i kružni tok u Čačku ne postoji?Tek treba da se gradi?
 
Sad mi je jasno. Očekivao sam na crtežu petlju na kojoj se ukrštaju Miloš i Moravski a ovo je petlja za izlaz sa Moravskog u Preljini (ili Kinjevićima?).
 
Petlja za ukrštanje Moravskog i Miloša već postoji i koristi se za trenutni izlaz ka naplatnoj rampi u Preljini.
 
Petlja nema direktan izlaz na ibarsku?Ovaj put na koji se izlazi i vezuje ibarsku i kružni tok u Čačku ne postoji?Tek treba da se gradi?
Тек треба да се гради заједно са петљом.
Са наплатних кућица на кружни ток па на други излаз и долази се до постојећег кружног тока у Чачку а трећи излаз веза са ибарском магистралом.
Sad mi je jasno. Očekivao sam na crtežu petlju na kojoj se ukrštaju Miloš i Moravski a ovo je petlja za izlaz sa Moravskog u Preljini (ili Kinjevićima?).
Да, у Коњевићима. Када се све заврши у Прељини се неће више искључивати са ауто-пута него ће та петља бити спој два ауто-пута и изгледа да ипак неће остати каква јесте.
Ta petlja ce se korigovati da bi zadovoljila potrebe za povezivanje dva autoputa.

Нисам видео ово. Хвала.
 
Cenu utvrđuje Poreska uprava. Ko prihvati uzime, a ko ne ide na sud. Ali, ako je proglašen javni interes nema sile da ih zaustaviš.
Lokalna samouprava se tu ništa ne pita i nema nikakav uticaj, osim što organizuje javne uvide.
Često zaposleni u "opštini" ne znaju ni da tačno rastumače planove u smislu ekspoprijacije i rušenja.

Dakle, poreska uprava može da odredi za katastarske opštine različite cene? Kako funkcioniše? Poreska uprava postoji i na lokalnom nivou, da li određuje lokalna poreska uprava ili državna?
 
Vrlo jednostavno. Uzima se prosek kupoprodaje. Problem je sto se vrlo cesto ugovori o kupoprodaji sklapaju na manju sumu a ostatak se daje ispod stola. Tako se dolazi do toga da na papiru zemlja ima manju cenu od realne. Ovo je provereno u Macvi a verovatno je tako i u ostatku Srbije.
 
Dakle, poreska uprava može da odredi za katastarske opštine različite cene? Kako funkcioniše? Poreska uprava postoji i na lokalnom nivou, da li određuje lokalna poreska uprava ili državna?
Poslovi poreske uprave su isključiva nadležnost Ministarstva finansija. Centralizovano na nivou Republike.
LPA iliti lokalna poreska je organ lokalne samouprave koji vrši poverene poslove (od M. F.) uglavnom oko ubiranja poreza na imovinu i na lične dohotke.
Poslove oko kupoprodaje nekretnina radi direktno "velika" poreska iz BG u jednoj od svojih pedesetak ispostava. Ranije su imali u svakoj opštini, a sad 1 ili 2 po okrugu
 
Svaki ugovor o kupoprodaji notari šalju poreskoj upravi. Onda oni naplate na osnovu toga porez na apsolutna prava, ali ne automatski na cenu koja piše u ugovoru već na prosečnu cenu. Znam kad je otac prevodio plac posle x godina, mi smo stavili neku manju cenu u ugovoru. Notar je naplatio naknadu prema toj ceni, ali poreska uprava je koristila tu neku prosečnu cenu.
 
Svaki ugovor o kupoprodaji notari šalju poreskoj upravi. Onda oni naplate na osnovu toga porez na apsolutna prava, ali ne automatski na cenu koja piše u ugovoru već na prosečnu cenu. Znam kad je otac prevodio plac posle x godina, mi smo stavili neku manju cenu u ugovoru. Notar je naplatio naknadu prema toj ceni, ali poreska uprava je koristila tu neku prosečnu cenu.
Ima tu još jedna caka ako je njiva u pitanju a to je da komšiji koji se pretežno graniči sa tvojim placem moraš ponuditi a po ceni koja ne sme biti veća od te cene koju si naveo u kupoprodajnim ugovoru i to preporučenim pismom na koje ovaj ima rok da se izjasni.

Na taj način su delimično podigli cene u ugovorima a samim tim i porez tj prihod državi jer ima slučajeva kada komšije nisu u dobrim odnosima pa ovaj prvi ne želi da mu plac kupi komšija koji bi na to imao pravo( po bagatelnoj ceni iz fingiranog ugovora) jer ima pravo da traži poništaj ugovora.

Naravno uvek ima zakulisnih radnji.Ovo sam skoro saznao kada su mi poznanici kupovali plac van Beograda.
 
Vrh