tragac
Expert
Firebird-011":2lsnrnlk je napisao(la):
Samo pogledaj poslednju stranu topic-a "Autobusi". Bas na ovom podforumu.
Modernizacija GSP-a
- Začetnik teme Milance
- Datum pokretanja
Samo pogledaj poslednju stranu topic-a "Autobusi". Bas na ovom podforumu.
Firebird-011
Higher intermediate
...и немој да лупате вратима јер би плафон мог'о да се сутура, па ће неки мученик да изађе из буса ногама напред и с' климом на глави :shok:
Добро, нећу више у ОТ, само ми је у моменту изгледало као да се сталним (и оправданим!) ригањем на ГСП занемарују проблеми у Икара.
Добро, нећу више у ОТ, само ми је у моменту изгледало као да се сталним (и оправданим!) ригањем на ГСП занемарују проблеми у Икара.
Икарбуси су релативно добри бусеви (онолико колико могу бити добри бусеви направљени у Србији, и то још у државној фирми). то се заправо најбоље види код бусева у власништву приватника и Ласте, у неупоредиво бољем су стању од истих таквих у власништву ГСП-а. а што се тиче ГСП-а, па за њих су и таљиге много
Градској управи са послао следеће:
"Аутобус ГСП-а гаражни број 106 је невероватно прљав како споља тако и изнутра. Изнутра су прозори прашњави и масни. Седишта су ижвркана.На плафону се чак налази и блато не знам одакле! На поду се налазе семенке,кесе,папирићи... Надам се да ћете нешто урадити по овом питању јер ћу ускоро проверити стање истог аутобуса, унапред хвала"
А после недељу дана они су ми одговорили:
"Hvala na sugestiji. Direkcija za javni prevoz uputila je nalog GSP-u da se pomenuto vozilo ocisti.
Direkcija za javni prevoz "
"Аутобус ГСП-а гаражни број 106 је невероватно прљав како споља тако и изнутра. Изнутра су прозори прашњави и масни. Седишта су ижвркана.На плафону се чак налази и блато не знам одакле! На поду се налазе семенке,кесе,папирићи... Надам се да ћете нешто урадити по овом питању јер ћу ускоро проверити стање истог аутобуса, унапред хвала"
А после недељу дана они су ми одговорили:
"Hvala na sugestiji. Direkcija za javni prevoz uputila je nalog GSP-u da se pomenuto vozilo ocisti.
Direkcija za javni prevoz "
Оптужбама до повластица
БЕОГРАД | 7. НОВЕМБАР 2011. | 16:06
Представници „Еуровозача“, новог синдиката ГСП „Београд“, тврде да руководиоци предузећа малтретирају њихове чланове. Милета Радојевић, директор ГСП-а, међутим, каже да о мобингу нема ни речи, већ тврди да неколико представника тог синдиката, оптужбама покушавају да стекну повластице.
Јован Маљевић, председник синдиката „Еуровозач“, који је за само неколико дана, наплаћујући чланарину један динар, успео да привуче више од 1.000 чланова и тако постане репрезентативан, каже да су одмах по добијању репрезентативности отпочеле претње и шиканирање њихових чланова. Он каже и да је тај синдикат поднео кривичну пријаву против руководства због онемогућавања синдикалног деловања.
- После 22 године рада у погону Карабурма пребачен сам у Земун, док је потпредседник синдиката Небојша Митровић из Борче, распоређен да ради у Белим водама, као и Душан Радошевић, један од наших чланова. Зато су многи у последњих неколико дана тражили исписнице из синдиката – истиче Маљевић.
Он тврди да је репресија почела након колегијума директора 28. октобра.
- Директори нису директно претили, већ преко шефова саобраћаја, референата и диспечера – каже он.
Милета Радојевић, вршилац дужности директора ГСП-а, каже да су оптужбе представника синдиката „Еуровозач“ неосноване и да је промена места рада у складу са колективним уговором. Он наводи и да је предузеће, такође, поднело кривичну пријаву зато што је утврђено да је десетак приступница синдиката „Еуровозач“ фалсификовано.
- Пријава је за сада заведена против непознатих особа, али надлежни органи морају да утврде о чему се ради и да гоне оне који крше закон. Група људи које лично не познајем, прича бесмислице и диже буку ни око чега. Они покушавају да на брзину добију репрезентативност тог синдиката, узму који динар од управних одбора и скраћено радно време – истиче Радојевић.
Он додаје да никоме од њих није промењено занимање, а промене погона су уобичајена појава.
- Запослени у комерцијали предузећа су прошлог месеца прешли да раде као контролори, иако имају економски и правни факултет, и нико од њих се није жалио, пошто схватају ситуацију у којој се предузеће налази – каже Радојевић.
Р. Бербатовић
ГСП напредује
Милета Радојевић, директор ГСП-а, каже да је по доласку на чело овог предузећа почетком године затекао катастрофално стање, доприноси нису исплаћивани више од годину дана, а и пословало се са великим губитком.
- Заједничким напорима успели смо да за мање од годину дана уштедимо више од милијарду динара. Сматрам да наши запослени данас нису у лошем положају. Плата возача је око 50.000 динара, што је значајно више од просека у Србији – закључује Радојевић.
http://www.pravda.rs/2011/11/07/optuzbama-do-povlastica/
БЕОГРАД | 7. НОВЕМБАР 2011. | 16:06
Представници „Еуровозача“, новог синдиката ГСП „Београд“, тврде да руководиоци предузећа малтретирају њихове чланове. Милета Радојевић, директор ГСП-а, међутим, каже да о мобингу нема ни речи, већ тврди да неколико представника тог синдиката, оптужбама покушавају да стекну повластице.
Јован Маљевић, председник синдиката „Еуровозач“, који је за само неколико дана, наплаћујући чланарину један динар, успео да привуче више од 1.000 чланова и тако постане репрезентативан, каже да су одмах по добијању репрезентативности отпочеле претње и шиканирање њихових чланова. Он каже и да је тај синдикат поднео кривичну пријаву против руководства због онемогућавања синдикалног деловања.
- После 22 године рада у погону Карабурма пребачен сам у Земун, док је потпредседник синдиката Небојша Митровић из Борче, распоређен да ради у Белим водама, као и Душан Радошевић, један од наших чланова. Зато су многи у последњих неколико дана тражили исписнице из синдиката – истиче Маљевић.
Он тврди да је репресија почела након колегијума директора 28. октобра.
- Директори нису директно претили, већ преко шефова саобраћаја, референата и диспечера – каже он.
Милета Радојевић, вршилац дужности директора ГСП-а, каже да су оптужбе представника синдиката „Еуровозач“ неосноване и да је промена места рада у складу са колективним уговором. Он наводи и да је предузеће, такође, поднело кривичну пријаву зато што је утврђено да је десетак приступница синдиката „Еуровозач“ фалсификовано.
- Пријава је за сада заведена против непознатих особа, али надлежни органи морају да утврде о чему се ради и да гоне оне који крше закон. Група људи које лично не познајем, прича бесмислице и диже буку ни око чега. Они покушавају да на брзину добију репрезентативност тог синдиката, узму који динар од управних одбора и скраћено радно време – истиче Радојевић.
Он додаје да никоме од њих није промењено занимање, а промене погона су уобичајена појава.
- Запослени у комерцијали предузећа су прошлог месеца прешли да раде као контролори, иако имају економски и правни факултет, и нико од њих се није жалио, пошто схватају ситуацију у којој се предузеће налази – каже Радојевић.
Р. Бербатовић
ГСП напредује
Милета Радојевић, директор ГСП-а, каже да је по доласку на чело овог предузећа почетком године затекао катастрофално стање, доприноси нису исплаћивани више од годину дана, а и пословало се са великим губитком.
- Заједничким напорима успели смо да за мање од годину дана уштедимо више од милијарду динара. Сматрам да наши запослени данас нису у лошем положају. Плата возача је око 50.000 динара, што је значајно више од просека у Србији – закључује Радојевић.
http://www.pravda.rs/2011/11/07/optuzbama-do-povlastica/
Treba biti oprezan istina je negde na sredini,zaposleni u GSP trebaju da shvate ili da im se ukaže da je samoupravljanje i uranilovka prošlo vreme,od bahatosti neipsunjavanja radnih obaveza,preprodaje markica i sl.Tačno je to je direktor uveo red u mnoge segmente firme ALI u pogonu održavanja vozila građani nevide rezultate na terenu !!
Реално грађани и не могу да завире под хаубу да би имали прави увид у одржавање, али док год у саобраћају буде оволико возила са неисправном сигнализацијом које гледам сваки дан нико ме неће убедити да су возила технички исправна. Оног који пусти на аутопут аутобус који вози 60 на сат а коме не ради задње светло треба жестоко казнити. Пошто често обратим пажњу на аутопуту на сигнализацију мој је закључак да скоро да нема аутобуса са потпуно исправном сигнализацијом, бар ће да му фали једно габаритно светло, када је магла а она је доста честа магленке врло ретко видим на аутобусима, када су светла и исправна пластика је толико замазана да су светла врло често неуочљива...
Mene lično više brinu privatni prevoznici koji se utrkuju uz dozvolu grada, da kupe što jeftinija i to visokopodna vozila,u nekim vam treba planinarskog iskustva da uđete ili siđite,a servisi za održavanje istih su očigledno ne na viskokom nivou.
Dajte vanredni konkurs i da se unapred zna da će tender dobiti one firme koje žele da nabave što kvalitetnija i udobnija vozila tj.najpriznatijih proizvođača..tako će se podići nivo sigurnosti putnika..a i da se omogući invalidima ili starijim sugrađanima da se normalno penju u vozila a ne uz pomoć oruk tehnike.. :kafa:
Dajte vanredni konkurs i da se unapred zna da će tender dobiti one firme koje žele da nabave što kvalitetnija i udobnija vozila tj.najpriznatijih proizvođača..tako će se podići nivo sigurnosti putnika..a i da se omogući invalidima ili starijim sugrađanima da se normalno penju u vozila a ne uz pomoć oruk tehnike.. :kafa:
direktor":3bvcgaf1 je napisao(la):
Prebacujem ja, kao autor pomenutog posta:
od stanislaw » Pon Okt 17, 2011 8:38 pm
Dragi forumaši, palo mi je na pamet da pokrenem ovu temu čitajući na forumu diskusije o raznim protivrečnostima u GSP-u: sa jedne strane planovi za nabavku 250 autobusa, sa druge strane tužna realnost, nedostatak sijalica, nedostatak plastičnih pokazivača, nedostatak hartije i deterdženata za pranje vozila. Neki se pitaju hoće li GSP moći da izdrži zaduživanje za nove autobuse, a opet sa druge strane postoje privatnici koji primaju sredstva od Direkcije po istim tarifama kao i GSP, pa ipak tim istim sredstvima otplaćuju svoje nove autobuse.
Čovek se zapita u čemu je štos? Da li je u GSP-u previše vozača, mehaničara? Naprotiv, čitajući ispovesti većine na GSP forumu čovek može da zaključi samo da ih nije dovoljno i da se lako nakupe prekovremeni sati. Pa kako onda besparica? Imam utisak da 90% čitalaca GSP foruma doživljava GSP kao nešto što se sastoji od pogona Centrala, Dorćol, Kosmaj, Karaburma, Novi Beograd, Zemun. Međutim, van pogona postoji čitava makroorganizacija GSP-a sa 17 sektora, 35 službi i nekoliko centara. Kao neko ko je godinama radio kao profesionalni menadžer odlučio sam da malo proučim čega sve tu ima i verujem da se tu krije odgovor zašto GSP nikako da stane na zelenu granu. Napominjem da mi nisu dostupne nikakve insajderske informacije, samo sam studirao organizacionu šemu GSP-a i druge informacije sa zvaničnog sajta.
Izdvojiću listu meni nejasnih organizacija u okviru GSP-a a verujem da ni mnoge kolege koje su angažovane u GSP-u ne znaju čega sve tu ima:
* Služba interne revizije i unutrašnja kontrola: ne znam koliko ljudi zapošljavaju, ali pitam se šta realno mogu da rade. Problem je u tome što GSP funkcioniše tako da se svaki nedostatak na vozilima pravda besparicom, a svaki poremećaj polazaka svakodnevnim haosom u Beogradu. I tako interne službe mogu da konstantuju koliko god hoće nepravilnosti, u 90% slučajeva zaključak će biti "nema se čim" ili "nema ko" i nepravilnosti ostaju. U privatnim firmama kada interna kontrola iz meseca u mesec konstantuje iste nepravilnosti, odgovornom menadžeru ode glava. Da li je tako u GSP-u? Ne bih rekao, utisak je da se na odgovornost pozivaju samo pojedinačni prekršioci, a ne postoji individualna odgovornost menadžmenta za probleme generalnog nefunkcionisanja nečega.
* Centar za integrisani sistem menadžmenta(!): pitanje za milion dolara je šta oni rade, osim možda što je uveden i sertifikovan integrisani sistem upravljanja kvalitetom, koji nije ništa drugo nego tona papirne dokumentacije, mrtva slova na papiru, sertifikati međunarodno priznati, "Kvalitet je naš prioritet" a salon vozila crn od kolomaza i vrata u vožnji otpadaju. Da li je GSP išta dobio uvođenjem sistema kvaliteta i da li bi GSP nešto izgubio rasformiranjem ovog sektora?
* Služba termoenergetike sektora za infrastrukturu: da nije u pitanju održavanje kotlarnica? Da li je GSP-u potrebna posebna služba sa zaposlenima za sezonske poslove? Zar to ne bi mogle da rade preduzeća kao beogradske toplane itd...?
* Služba za ugovoreni prevoz: koliko administrativnih radnika je potrebno za ugovoreni prevoz? Da li vozila stalno angažovana na ugovorenom i specijalnom prevozu zarade manje ili više od vozila u redovnom saobraćaju? Da li se njima može upravljati preko pogona ili je potrebna cela administrativna služba?
* Služba za unutrašnji transport: koliko administrativnih radnika radi unutrašnji transport? Da li ovde spada vozni park menadžmenta i kancelarijskih službi? Da li bi jedna od poslednje dve službe mogla da obavi oba posla?
* Služba telekomunikacionih uređaja i sistema: da li je potrebna? zar nisu svi vozači prešli na službene mobilne? ima li potrebe za održavanjem radiostanica? Mobilna telefonija takođe omogućava pričanje na zajedničkom kanalu. Provajderi ili servis obezbeđuju telefone sa garancijom, dovoljan je jedan čovek za celo preduzeće da brine o svim mobilnim telefonima i dosta je telekomunikacionih uređaja.
* Služba za planiranje i izradu redova vožnje: da li ovo još postoji? zar nije to preuzela direkcija?
* Služba za regulisanje i bezbednost saobraćaja: kako ovi ljudi zarađuju platu? Povremeno overavaju projekte gradilišta i radova na ulicama? Da li je to profitabilna delatnost i da li je potrebna?
* Služba prijema, kontrole i transporta robe: šta oni kontrolišu i na koji način? Ko je kontrolisao BKM trolejbuse i primio ih sa nefunkcionalnim akumulatorima i klimama? Šta oni transportuju pored službe za unutrašnji transport? Koja služba je tu višak?
* Služba za medijski nastup: koliko ih ima i da li su kadrovi odgovarajući? Koncept sajta star je već osam godina a novu verziju implementira eksterna firma. Koliko ljudi radi na internom listu i koliko je on potreban ako ne sme da javno bude dostupan on line? Da li su moguće uštede?
* Služba utvrđivanja odgovornosti zaposlenih: koliko ljudi se time bavi? Da li mora tako? Po meni bilo bi logično da već interna kontrola u svom izveštaju locira u kojoj službi je nepravilnost, da izda rok rukovodiocu službe da utvrdi odgovornost u svom timu i da otkloni nepravilnost. Ako ne otkloni nepravilnost u roku, rukovodilac je odgovoran. Jer ako će odgovornost nedeljama da utvrđuju stručne službe, onda je rukovodilac jedna obična ništarija koja nema nikakvu moć, a onda niko ne može ni da kazni rukovodioca jer rukovodilac ne može da kazni one ispod sebe. I vojska je državna firma ali se ipak zna lanac komandovanja i nema službe utvrđivanja odgovornosti!
* Služba za bezbednost, zdravlje i zaštitu životne sredine: da li ova služba odgovara za šaranje vozila u depou? Šta su njihovi uspesi osim sprovođenja zabrane fotografisanja? Koliko privatnog obezbeđenja se može angažovati kao ekvivalent?
* Služba za IS i sistemsku podršku: koliko računara dolazi na pripadnika ove službe?
* Služba za ekspolataciju softvera: da li GSP pravi svoj softver ili ga kupuje? Ako ga kupuje, da li je za njegovo održavanje potrebna posebna služba?
* Služba za ekspolatacionu analitiku: šta analiziraju? Valjda planiranje i analiza sistema prelaze u ingerencije Direkcije. Oni su štetni za firmu ako druge službe moraju da troše svoje vreme da im pišu besmislene izveštaje da bi oni imali šta da analiziraju. U današnje vreme podatke za analizu automatski treba da obezbeđuje informacioni sistem, što znači da opet imamo službu viška.
* Služba za istraživanje i planiranje razvoja: u stripovima se to zove Ministarstvo ruda i gubljenja vremena. Ovo su opet ingerencije direkcije i urbanističkih planera, a način na koji ova služba sarađuje na izradi urbanističkih uslova i planova regulacije je tužan (kad čitate važeće urbanističke planove Beograda u sekciji za javni prevoz, vidite koliko ništa ne rade)
* Služba za tehnologiju i organizaciju rada: zašto postoje? Da li će ovladati tehnologijom kodiranja displeja? Da li će organizovati proces čišćenja kolomaza sa sedišta ili organizaciju noćnog pregleda sa tehnologijom upotrebe šrafcigera?
* Sektor za implementaciju projekata: u redu je da postoji projekt menadžer odgovoran generalnom direktoru, ali da postoji ceo sektor za sprovođenje projekata u firmi gde je nemoguće kvalitetno sprovesti bilo šta od redovnog posla, od označavanja broja linije preko noćnog pregleda do upravljanja zalihom sijalica, e to zvuči ovako potpuno nadrealno.
* Sektor za standardizaciju, unifikaciju i supstituciju: mogu da razumem da se bave optimizacijom materijalnih potreba preduzeća, mogu da razumem i da im se potkradu greške tipe imitacija kočnica, ali ne razumem čemu onda služi poseban centar za definisanje i kontrolu delova direktno odgovoran direktoru, pa služba za javne nabavke, pa služba prijema, kontrole i transporta. Da li bi jedna služba nabavke mogla da obavi posao ovih 4-5 službi? Da li neko u GSP-u uviđa da u preduzeću sve fali, ništa ne funkcioniše i nema ničega zbog "sporosti javnih nabavki" što sa jedne strane predstavlja dobru uštedu, ali sa druge strane onemogućava sprovođenje bilo kakvog sistema kvaliteta i obesmišljava rad 12 drugih službi koje ne proizvode ništa osim papira koji su u realnosti nesprovodivi?
Koliko bi GSP bio zdravije preduzeće kada bi se suspendovao rad službi koje samo proizvode papir? Ili kada bi te službe imale obavezu da svakog meseca nešto zarade ili uštede GSP-u? Ako trenutno ne rade na zaradi ili uštedi, da budu raspoređeni u pogone kao ispomoć? Kada se saberu sve te službe, koliko se tu ljudi nalazi, ima li za ceo jedan pogon koji ne ostvari nijedan polazak i ne pripremi nijedno vozilo za naredni dan?
Ја за почетак препоручујем да се на сајту ГСП укину информације о реду вожње јер ми се десило да ме дезинформишу. Уместо тога треба да буде линк према дирекцији за јавни превоз а и дирекција би могла да буде мало ажурнија па да информације о реду вожње истовремено поставља и на сајт и на огласне табле на окретницама.
Za šest meseci 434 udesa autobusa GSP-a
U GSP tvrde da je broj prekršaja minimalan, ali da je teško iskoreniti loše navike. U prvoj polovini godine autobusi imali 434 nesreće, a u 123 bili odgovorni. Mesečno sankcionisano 15 odsto vozača
AUTOBUSI Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd", u odnosu na tramvaje i trolejbuse, prednjače po broju saobraćajnih udesa, kojih je za prvih devet meseci evidentirano ukupno 958. Od 684 nezgode, koliko ih je zabeleženo samo u prvoj polovini godine, autobusi su bili akteri u čak 434 slučajeva. U skoro trećini incidenata krivica je do GSP, bilo da je zakazala mašina ili čovek. U zavisnosti od vrste prekršaja vozače opominju ili im se odbija od plate od pet do 20 odsto. Prosečno mesečno bude opomenuto ili kažnjeno od 10 do 15 odsto vozača. U GSP je zaposleno blizu 3.000 vozača i mnogo se radi sa njima. Sprovode se kampanje, obuka i doobuka po svim pitanjima u vezi sa bezbednošću.
- Broj prekršaja koje naši vozači čine je s obzirom na uslove saobraćaja u kojima rade sveden na najmanju moguću meru - kaže Slavica Stevanović u GSP zadužena za kontakte sa medijima. - Zaista vrlo mali broj vozača pravi neki od prekršaja, iz razloga što se reaguje na svaku prijavu, odmah po saznanju za učinjeni propust.
U GSP dodaju da oni malobrojni, koji ipak učine propuste, najčešće puše, koriste mobilni telefon, ili pričaju sa putnicima u toku vožnje. Retko otvaraju vrata van stajališta ili se raspravljaju sa putnicima.
- Prolazak kroz crveno svetlo nije zabeležen - ističe Stevanovićeva.
U GSP objašnjavaju da nema problema ni kada je prekoračenje brzine u pitanju.
POREĐENJE
GSP je lane za prvih devet meseci imao 937 saobraćajnih nezgoda, od toga u 226 slučajeva bili su krivi, odnosno 24,10 odsto. Ove godine zabeleženo je 958 udesa, krivica GSP je bila evidentna 213 puta, odnosno 22,20 odsto.
- Naša vozila se kreću uglavnom u gradskom području gde na većini linija ne mogu da razviju brzinu ni do dozvoljenih 50 kilometara na čas - kažu u GSP. - Prosečna brzina za trolejbuske linije je 12,3 kilometra, a za autobuske 18,9 kilometara na čas. Takođe, posebna pažnja se poklanja vozačima koji rade na linijama čiji delovi trasa omogućavaju da brzina može biti veća, kao što su autoput, Savska magistrala, Zrenjaninski put, ali se svakodnevnim očitavanjem tahografskih listića, sve uočene nepravilnosti koriguju.
Prema statistici Gradskog saobraćajnog preduzeća, u prvoj polovini godine autobusi su u 123 incidenta bili odgovorni za saobraćajke. U periodu od januara do kraja juna, najmanje nezgoda imali su trolejbusi - 86, ali je njihova krivica bila u 16 slučajeva, što je 18,6 odsto. Tramvaji su učestvovali u 164 udesa, a samo u dva je njihova odgovornost.
Podaci govore da se do septembra ove godine broj nezgoda povećao u odnosu na isti period lane za 2,2 odsto, dok je procenat udesa na 100.000 kilometara još veći. U poređenju sa prošlom godinom za 5,2 odsto.
KAPACITET
GSP "Beograd" ima tri podsistema i Beograđane prevozi sa autobusima, tramvajima i trolejbusima. Elektropodsistemi - tramvajski preveze 20, a trolejbuski 10 odsto putnika. Najviše su, međutim, angažovani autobusi koji prevezu čak 70 odsto korisnika.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:353453-Za-sest-meseci-434-udesa-autobusa-GSP-a
U GSP tvrde da je broj prekršaja minimalan, ali da je teško iskoreniti loše navike. U prvoj polovini godine autobusi imali 434 nesreće, a u 123 bili odgovorni. Mesečno sankcionisano 15 odsto vozača
AUTOBUSI Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd", u odnosu na tramvaje i trolejbuse, prednjače po broju saobraćajnih udesa, kojih je za prvih devet meseci evidentirano ukupno 958. Od 684 nezgode, koliko ih je zabeleženo samo u prvoj polovini godine, autobusi su bili akteri u čak 434 slučajeva. U skoro trećini incidenata krivica je do GSP, bilo da je zakazala mašina ili čovek. U zavisnosti od vrste prekršaja vozače opominju ili im se odbija od plate od pet do 20 odsto. Prosečno mesečno bude opomenuto ili kažnjeno od 10 do 15 odsto vozača. U GSP je zaposleno blizu 3.000 vozača i mnogo se radi sa njima. Sprovode se kampanje, obuka i doobuka po svim pitanjima u vezi sa bezbednošću.
- Broj prekršaja koje naši vozači čine je s obzirom na uslove saobraćaja u kojima rade sveden na najmanju moguću meru - kaže Slavica Stevanović u GSP zadužena za kontakte sa medijima. - Zaista vrlo mali broj vozača pravi neki od prekršaja, iz razloga što se reaguje na svaku prijavu, odmah po saznanju za učinjeni propust.
U GSP dodaju da oni malobrojni, koji ipak učine propuste, najčešće puše, koriste mobilni telefon, ili pričaju sa putnicima u toku vožnje. Retko otvaraju vrata van stajališta ili se raspravljaju sa putnicima.
- Prolazak kroz crveno svetlo nije zabeležen - ističe Stevanovićeva.
U GSP objašnjavaju da nema problema ni kada je prekoračenje brzine u pitanju.
POREĐENJE
GSP je lane za prvih devet meseci imao 937 saobraćajnih nezgoda, od toga u 226 slučajeva bili su krivi, odnosno 24,10 odsto. Ove godine zabeleženo je 958 udesa, krivica GSP je bila evidentna 213 puta, odnosno 22,20 odsto.
- Naša vozila se kreću uglavnom u gradskom području gde na većini linija ne mogu da razviju brzinu ni do dozvoljenih 50 kilometara na čas - kažu u GSP. - Prosečna brzina za trolejbuske linije je 12,3 kilometra, a za autobuske 18,9 kilometara na čas. Takođe, posebna pažnja se poklanja vozačima koji rade na linijama čiji delovi trasa omogućavaju da brzina može biti veća, kao što su autoput, Savska magistrala, Zrenjaninski put, ali se svakodnevnim očitavanjem tahografskih listića, sve uočene nepravilnosti koriguju.
Prema statistici Gradskog saobraćajnog preduzeća, u prvoj polovini godine autobusi su u 123 incidenta bili odgovorni za saobraćajke. U periodu od januara do kraja juna, najmanje nezgoda imali su trolejbusi - 86, ali je njihova krivica bila u 16 slučajeva, što je 18,6 odsto. Tramvaji su učestvovali u 164 udesa, a samo u dva je njihova odgovornost.
Podaci govore da se do septembra ove godine broj nezgoda povećao u odnosu na isti period lane za 2,2 odsto, dok je procenat udesa na 100.000 kilometara još veći. U poređenju sa prošlom godinom za 5,2 odsto.
KAPACITET
GSP "Beograd" ima tri podsistema i Beograđane prevozi sa autobusima, tramvajima i trolejbusima. Elektropodsistemi - tramvajski preveze 20, a trolejbuski 10 odsto putnika. Najviše su, međutim, angažovani autobusi koji prevezu čak 70 odsto korisnika.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:353453-Za-sest-meseci-434-udesa-autobusa-GSP-a
Hahahaha... nije zabeležen prolazak kroz crveno... sjajno. Pa sam sam ja u poslednjih mesec dana tri puta bio u troli koja je prošla kroz crveno i jednom u autobusu.
Prosečna brzina trolejbuskih i autobuskih linija je sramotno mala.
Prosečna brzina trolejbuskih i autobuskih linija je sramotno mala.
Samaele, prosečna brzina buseva nije toliko mala kad računaš da na 60 minuta vožnje autobus preko 10 provede na stanicama, i još toliko na semaforima, a ostalo je stani kreni..
Ovo za trole mi nije jasno, pogotovo što su linije 28, 40 i 41 solidno brze, kao i 29 na poslednjem delu, nemoguće da se zbog gužve u Žičkoj toliko urniše prosečna brzina svih trola..
Ovo za trole mi nije jasno, pogotovo što su linije 28, 40 i 41 solidno brze, kao i 29 na poslednjem delu, nemoguće da se zbog gužve u Žičkoj toliko urniše prosečna brzina svih trola..