bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
Ako posle svega kupe krš kao sa slike gore ... ne. 
Modernizacija GSP-a
- Začetnik teme Milance
- Datum pokretanja
shabanajzer
Intermediate
na prvoj slici gore je LT-5, proizvodjac Luganskteplovoz iz ukrajinskog grada Luganska.
na drugoj slici je model 79-619, proizvodjac Ust-Katavska fabrika vagona 'S.M. Kirov', Ust-Katav, Rusija.
iskreno bih bio uzasnut da se bilo koje od ovih vozila pojavi u beogradu. mada je moje skromno misljenje da se ni ovaj put nece odmaci dalje od raspisivanja tendera, nego ce i dalje gosa da remontuje ove unistene katice u nedogled.
na drugoj slici je model 79-619, proizvodjac Ust-Katavska fabrika vagona 'S.M. Kirov', Ust-Katav, Rusija.
iskreno bih bio uzasnut da se bilo koje od ovih vozila pojavi u beogradu. mada je moje skromno misljenje da se ni ovaj put nece odmaci dalje od raspisivanja tendera, nego ce i dalje gosa da remontuje ove unistene katice u nedogled.
shabanajzer
Intermediate
amin. na njih su nasi 'majstori' barem navikli, pa ce lakse da ih nabudze kad nesto krene naopako...Siniša":xug7efur je napisao(la):
a sto se lt-5 tice, mislim da postaje jasno da zemlje koje su se (kako-tako) odmakle od rusije pocinju da obracaju paznju na dizajn - taj tramvaj je ukrajinski, ove nase vrlo pristojne trole beloruske, o cesima i poljacima da ne govorimo. a 100% se slazem da su ckd tramvaji (odnosno skoda) par svetlosnih godina ispred ovih ex-sovjetskih 'resenja'
Smena za primer
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=129740&datum=2008-10-04
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=129740&datum=2008-10-04
Prevoznici za savremeniji sistem naplate vožnje gradskim autobusima
Elektronske karte za manje „švercera”
Autor: G. Svilar - B. Vuković | Foto:n. kostić | 24.12.2008. - 10:15
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=71548
Elektronske karte za manje „švercera”
Autor: G. Svilar - B. Vuković | Foto:n. kostić | 24.12.2008. - 10:15
Da postoji mogućnost elektronske naplate karata, „švercovanje” u vozilima javnog prevoza otišlo bi u istoriju. Kad bi svi putnici plaćali karte, Grad bi imao više novca, a prevoz bi bio bolji i pouzdaniji. Tenderi za uvođenje GPS i GPRS sistema, u okviru koga je i elektronsko naplaćivanje karata, više puta su propadali a za to vreme čak 12 odsto od ukupnog broja prevezenih putnika ne plaća kartu.
„Pred vratima” novog poskupljenja, Beograđani koji ne kupuju mesečne karte i dalje moraju da vode računa o tome da li će na kiosku pronaći kartu za prevoz ili o tome da li će vozač imati da vrati kusur. Osim toga, sadašnji sistem kontrole karata u javnom prevozu na ivici je pouzdanosti. Kontrola GSP dobro radi svoj posao ali su mogućnosti za malverzacije putnika i „gledanje kroz prste” od strane kontrolora velike. Na primer, često se dešava da putnici psuju kontrolore ili se prave da ih ne čuju, ali ni opraštanja kontrolora nisu retka.
- Ni u jednom sistemu ne može biti veća mogućnost za šverc od ovoga - kaže Drago Tošić, direktor privatnog prevoznika „Beobus”.
Gradovi sa kojima se Beograd često poredi odavno su preležali ove „bolesti”. Francuska, Italija, Portugal, a odnedavno i Hrvatska samo su neke od zemalja gde se karte za gradski prevoz mogu platiti uz pomoć mobilnog telefona ili kartice koja je nalik onoj za bankarski automat. Kako se to radi u inostranstvu pokazali su stručnjaci iz Francuske, koji su pre mesec i po dana u Sekretarijatu za saobraćaj predstavili projekat GPS i GPRS sistema, u okviru koga je i sistem elektronskog naplaćivanja karata. Softver firme „Calypso” iz Francuske primenjuje se u nekoliko evropskih zemalja i u Americi. Svaki putnik ima karticu na kojoj postoji određena svota novca kojom može plaćati prevoz. Kad uđu u autobus putnici provuku karticu kroz automat i plate vožnju. Provera putnika je znatno olakšana jer kontrolori kod sebe imaju automate kroz koje provlače kartice i utvrđuju da li je putnik platio ili ne. Dakle, nema „moljakanja” putnika da daju lična dokumenta ako nisu platili kartu a nema ni pisanja kazni na indigo papiru.
- Kad kontrola uđe u autobus, automatski se blokiraju svi automati i onda je lako odgonetnuti ko nije platio kartu. Uvođenjem GPS i GPRS sistema, u paketu i novog sistema naplate uz pomoć kartica ili mobilnih telefona, sistem kontrole će biti znatno olakšan, a broj „švercera” smanjen - kaže Drago Tošić.
Drugi način da se putnicima olakša plaćanje je slanje sms poruka. Prema rečima direktora GSP Radoslava Nikolića, plaćanje putem mobilnih telefona ipak ima mane.
- Recimo, uđe putnik u autobus, na telefonu otkuca poruku i čeka da vidi da li će naići kontrola. Ako naiđe, on pošalje poruku i plati kartu. Mnogo je realnije da imamo kupovinu karata na automatu. U Zagrebu postoje automati na određenim punktovima u gradu do kojih putnik dođe, otkuca poruku, pošalje i dobije kartu iz automata sa kojom kasnije ulazi u autobus. Taj sistem je tehnički pouzdaniji jer smanjuje mogućnost zloupotrebe - kaže Radoslav Nikolić, direktor GSP i najavljuje da bi elektronske karte, kamere i sve drugo što ulazi u sistem moglo da zaživi za godinu dana. Koliko će se ta procena obistiniti ostaje da se vidi, a jedan od razloga za sumnju je i to što je već nekoliko puta propadao tender za uvođenje ovog sistema zbog, kako su nadležni objasnili, nedostatka zainteresovanih firmi.
Osim elektronskog naplaćivanja karata, prednosti GPS i GPRS sistema su velike i u drugim segmetima javnog prevoza. Usluga je prilagođena svakom korisniku, putnici ne moraju da kupuju karte na kiosku i da brinu da li ih tamo uopšte ima, manje je švercera a samim tim i veći prihod koji Grad ostvaruje, ali su moguće i brze korekcije trasa kojima saobraćaju linije.
- Lako je utvrditi koje su najčešće putanje većine putnika. Na osnovu toga mogu se menjati i linije gradskog prevoza i usklađivati prema potrebi korisnika - zaključuje Tošić.
Nezavisni kontrolori
Direktor grupe „Beobus”, jednog od najvećih privatnih prevoznika u gradu, kaže da bi sistem kontrole morao biti izopšten iz GSP „Beograd”.
- Bilo bi dobro kad bi putnike kontrolisala nezavisna privatna firma, a ne sam GSP. Privatnik ili neko drugi, suština je da kontrola mora da bude u potpunosti nezavisna a samim tim organizovanija i bolja - kaže Tošić.
Ne plaćaju karte
Prema rečima direktora GSP Radoslava Nikolića, u Beogradu ima između osam i 12 odsto građana koji ne plaćaju nijednu vrstu karte. Ukoliko se ima u vidu da se svakodnevno vozilima GSP prevoze milion putnika, gruba računica kaže da u Beogradu ima barem 80.000 „švercera”.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=71548
Poskupljuju prevoz a rasipa se novac. Kontrolori nemaju nikakav autoritet, a niko ne kontrolise da li imate kartu za II zonu ako idete na periferiju. U nekim privatnim vozilima nalazi se samo jedan automat. Koliko se novca gubi tako...
shabanajzer
Intermediate
vise kao, poskupljuju prevoz a niko i dalje nema nikakav uvid u to na sta se te pare zaista trose.
buduci da mi svi sad placamo (odnosno od februara cemo placati) kartu 30% vise, smatram da imamo pravo da znamo:
- koliko ima zaposlenih u gsb i koji je njihov mesecni ucinak (znaci da se uvede performance monitoring);
- na koji nacin se sprovode javne nabavke za gsb i da li tu moze da se ustedi;
- sta gsb namerava da ucini da poboljsa kvalitet svoje usluge (ako nista drugo ne umeju da urade, bar da prebace satove u novim autobusima na zimsko vreme, ovako je vec postalo smesno).
u suprotnom ja imam puno pravo da smatram da je ovo najnovije poskupljenje uvedeno da bi se nekome napunili dzepovi. mozda gresim, ali eto, gospodo iz gradske uprave, razuverite me. okacite godisnji izvestaj gsb-a na sajt pa da vidimo.
buduci da mi svi sad placamo (odnosno od februara cemo placati) kartu 30% vise, smatram da imamo pravo da znamo:
- koliko ima zaposlenih u gsb i koji je njihov mesecni ucinak (znaci da se uvede performance monitoring);
- na koji nacin se sprovode javne nabavke za gsb i da li tu moze da se ustedi;
- sta gsb namerava da ucini da poboljsa kvalitet svoje usluge (ako nista drugo ne umeju da urade, bar da prebace satove u novim autobusima na zimsko vreme, ovako je vec postalo smesno).
u suprotnom ja imam puno pravo da smatram da je ovo najnovije poskupljenje uvedeno da bi se nekome napunili dzepovi. mozda gresim, ali eto, gospodo iz gradske uprave, razuverite me. okacite godisnji izvestaj gsb-a na sajt pa da vidimo.
Meni nije jasna sledeća stvar, a tiče se zaposlenih u GSP-u: šta rade oni ljudi koji prodaju markice tokom ostatka meseca, jer markice se prodaju nekih desetak dana? Ako rade neke druge poslove, očigledno ti drugi poslovi nisu ni bitni jer ih tek tako prebace na šaltere sa markicama. Ne mislim da ti ljudi nisu potrebni, samo me zanima šta oni rade kad ne prodaju markice???
Kada je poskupljenje u pitanju, mislim da je ono rezultat smanjenja subvencija za javni prevoz od strane grada. Nije da ga opravdavam, ali ukoliko je dosad bilo subvencija, pa se njihov obim smanji, logično je da se neke cene moraju korigovati. Opet, sa druge strane, energenti stalno pojeftinjuju, a ipak se cene podižu...
Kada je poskupljenje u pitanju, mislim da je ono rezultat smanjenja subvencija za javni prevoz od strane grada. Nije da ga opravdavam, ali ukoliko je dosad bilo subvencija, pa se njihov obim smanji, logično je da se neke cene moraju korigovati. Opet, sa druge strane, energenti stalno pojeftinjuju, a ipak se cene podižu...
shabanajzer
Intermediate
ja mogu da razumem poskupljenje ako su smanjene subvencije a taj novac ce da ode na ulaganja u poboljsanje kvaliteta prevoza.
ali takodje hocu da mi se predstavi, crno na belo, tacno koliko novca ce da se ustedi i u sta planiraju da ga uloze.
stvarno, sto kaze Goldstein, sta rade svi ti ljudi koji prodaju markice? zasto ne mogu da se poprave spoljasnji i unutrasnji displeji na autobusima, barem, ako vec nista drugo ne moze? zasto u vecini autobusa ne radi grejanje? a ovo su samo najbanalniji problemi funkcionisanja javnog prevoza. jel vec postoji plan finansiranja nekih velikih radova, pa su izracunali da ce to da kosta 30% sadasnjih subvencija za prevoz i 36% za grejanje? ili su tako otprilike razrezali?
ponavljam, jedini nacin da grad mene ubedi (a siguran sam da nisam jedini) da ovo poskupljenje ne ide direktno za podmirivanje potreba nove garniture gradske uprave je da se sve to pokaze i dokaze, recimo na netu, ili da mi ubace brosuricu u sanduce. ali bih ipak vise voleo da bude na netu.
ali takodje hocu da mi se predstavi, crno na belo, tacno koliko novca ce da se ustedi i u sta planiraju da ga uloze.
stvarno, sto kaze Goldstein, sta rade svi ti ljudi koji prodaju markice? zasto ne mogu da se poprave spoljasnji i unutrasnji displeji na autobusima, barem, ako vec nista drugo ne moze? zasto u vecini autobusa ne radi grejanje? a ovo su samo najbanalniji problemi funkcionisanja javnog prevoza. jel vec postoji plan finansiranja nekih velikih radova, pa su izracunali da ce to da kosta 30% sadasnjih subvencija za prevoz i 36% za grejanje? ili su tako otprilike razrezali?
ponavljam, jedini nacin da grad mene ubedi (a siguran sam da nisam jedini) da ovo poskupljenje ne ide direktno za podmirivanje potreba nove garniture gradske uprave je da se sve to pokaze i dokaze, recimo na netu, ili da mi ubace brosuricu u sanduce. ali bih ipak vise voleo da bude na netu.
Pa kontrolori bi poceli da rade posao cim bi se napravila veza izmedju ucinka na poslu i plate. Na primer, ako bi dobijali procenat od svake naplacene kazne, ili ako bi im se 50% plate obracunavalo prema relativnom ucinku u odnosu na ostale kontrolore (najgori kontrolor - sa najmanje naplacenih kazni - bi dobio samo 50% plate, a najbolji recimo 150%). I, naravno, ako bi imali odgovarajucu podrsku policije.
Ove elektronske karte su samo nacin da neko utrapi jos neki tender i sebi stavi proviziju u dzep. Sistem kao takav nije los - video sam ga u svetu - ali licno nemam nikakvog dvoumljenja o cemu se zapravo radi, a i ova kvazi objasnjenja koja se daju (tako ne bi bilo svercovanja - ma nemoj? sta bi se tacno promenilo uvodjenjem elektronske karte??? ko nece da plati kartu nece je ni u buduce placati sve dok to moze nekaznjeno da radi.) samo idu u prilog tome. "Novinar" je intervjuisao jednog jedinog "neutralnog i nezainteresovanog" privatnika i onda ce da se napravi galama "da, bas to nam treba" nakon cega ce privatnikov prijatelj kao jedini ponudjac dobiti javnu nabavku. Nazdravlje.
Ove elektronske karte su samo nacin da neko utrapi jos neki tender i sebi stavi proviziju u dzep. Sistem kao takav nije los - video sam ga u svetu - ali licno nemam nikakvog dvoumljenja o cemu se zapravo radi, a i ova kvazi objasnjenja koja se daju (tako ne bi bilo svercovanja - ma nemoj? sta bi se tacno promenilo uvodjenjem elektronske karte??? ko nece da plati kartu nece je ni u buduce placati sve dok to moze nekaznjeno da radi.) samo idu u prilog tome. "Novinar" je intervjuisao jednog jedinog "neutralnog i nezainteresovanog" privatnika i onda ce da se napravi galama "da, bas to nam treba" nakon cega ce privatnikov prijatelj kao jedini ponudjac dobiti javnu nabavku. Nazdravlje.
jovanovm
Advanced
Stvar je u tome sto se vrlo lako moze napraviti sistem koji spreava ulazak u autobus ili tramvaj ako se ne provuce elektronska karta, i time bi skoro potpuno eliminisalo svercovanje, plus stvorio efikasniji sistem koji bi planiranje i regulisanje linija po broju putnika prebacio na kompjuter... Ja stvarno mislim da prednosti uvodjenja ovog sistema daleko prevazilaze boljke... Sad, da to trebamo izbegavati zato sto je moguce da ce doci do korupcije - zar to ne vazi za bilo koje uvodjenje novih tehnologija?Djordje":2r0bwomo je napisao(la):
Возачи и путници под будним оком камере
Крајем ове године планирано увођење видео-надзора у возила највећег градског превозника. – ГСП у 2009. неће куповати нове аутобусе
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vozachi-i-putnici-pod-budnim-okom-kamere.sr.html
Крајем ове године планирано увођење видео-надзора у возила највећег градског превозника. – ГСП у 2009. неће куповати нове аутобусе
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vozachi-i-putnici-pod-budnim-okom-kamere.sr.html
Сенке
Higher intermediate
Kako smanjiti neredovnost javnog prevoza?
Okretnice iseliti iz centra
Autor: Goran Svilar | Foto:Z. Mančić | 14.01.2009. - 08:50
Stručnjaci za saobraćaj ne misle da će podelom linija biti postignut pomak u redovnosti gradskog prevoza jer svako presedanje produžava putovanje putnika i čekanje na stajalištima. Prevoz bi bio bolji kad autobusi ne bi završavali svoj put u centru grada i tu pravili pauze. Na terminalima u centru grada poput Studentskog i Savskog trga, Slavije, Zelenog venca i drugih, vozila javnog prevoza treba da se zadržavaju samo koliko je potrebno da izbace i prime putnike.
Problem predugog čekanja gradskog prevoza nadležni žele da reše između ostalog i podelom dugačkih linija. Direktor GSP „Beograd“ Radoslav Nikolić navodi primer linije 95 koja saobraća od Novog Beograda do Borče.
- Možda bi bolje rešenje bilo da se linija podeli pa da 95A vozi od Novog Beograda do Zelenog venca, a 95E od Zelenog venca do Borče - rekao je Nikolić.
Ova ideja, međutim, ne nailazi na stručnu podršku. Gužve u centralnim gradskim ulicama neće se smanjiti skraćivanjem ili podelom dugačkih linija, kažu saobraćajni stručnjaci.
- Mreža linija uspostavlja se na osnovu podrobnih istraživanja o potrebama putnika. Dakle, ključne su karakteristike kretanja putnika, a analize pokazuju da veliki broj putnika svakodnevno ide sa jedne na drugu stranu reke preko Brankovog mosta, na primer. Svako presedanje tim ljudima produžava vreme putovanja i oni bi podelom linija samo izgubili na vremenu a o komforu i da ne govorimo. Zimi se još više smrzavaju dok čekaju autobuse - objašnjavaju stručnjaci sa Katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu.
Vreme čekanja prevoza, koje varira od pet minuta do pola sata, skraćuje se između ostalog i konstantnim nadzorom kritičnih tačaka gde autobusi „upadaju u gužve“, a ne skraćivanjem ili podelom linija, kažu stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta.
- Kad se primeti da dolazak autobusa kasni pet ili deset minuta odmah se mora reagovati ubacivanjem novog. Ne vidi se kontrola kritičnih tačkaka u gradu gde se konstantno dešavaju zastoji - kažu na Saobraćajnom fakultetu.
Umnožavanje polaznih stanica u centralnoj gradskoj zoni samo povećava gužve u saobraćaju, smatraju stručnjaci. Na primer, linija 59 polazi sa Slavije i polazna stanica se nalazi na ivici kružnog toka. Pre polaska autobusi se na tom stajalištu obično zadrže izvesno vreme dok vozač popuši cigaretu, kupi hranu i odmori se od vožnje. Kad su gužve, autobus koji stoji je samo prepreka vozilima koji prolaze kroz kružni tok i idu ka Veterinarskom fakultetu.
- U kružnom toku ne sme da bude stajališta javnog prevoza jer je jedna od karakeristika kružnog toka i ta da se se vozila neprestano kreću a ne da stoje - kaže saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija i dodaje da je početnih stanica u centru grada i sada previše. Osim toga, prema njegovom mišljenju, nije dobra ideja da Zeleni venac bude mesto na kome će se susretati dva kraka jedne linije koja bi se eventualno podelila.
- Zeleni venac je mesto sa najvećim brojem završno početnih stajališta. Njemu je podređena jedna cela saobraćajnica u Jug Bogdanovoj ulici. Ova ulica mora celom širinom da bude prohodna a ne da tu stoje autobusi jer samo prave gužvu - kaže Simidžija.
Svaku liniju, na kojoj je to moguće, treba urediti tako da njeno početno i završno stajalište bude na periferiji grada, smatra on. To bi značilo da, na primer, linija 47 koja saobraća od Slavije do Resnika počinje i završava svoj put u Resniku. Slavija bi trebalo da bude samo usputna stanica u smislu da se autobusi tu zadržavaju samo koliko da izbace i prime putnike, dakle isto kao i na svakom drugom stajalištu. Time bi se postigla bolja organizacija i veća efikasnost i putnici bi sigurno manje čekali, uveren je Simidžija. Ovo naravno podrazumeva da se polaznim i krajnjim stajalištima na periferiji grada vozačima upriliče odgovarajući uslovi da mogu da koriste toalet, popiju kafu ili pročitaju novine za vreme pauze u vožnji.
Izmeštanje terminusa „Studentski trg“
Da čelni ljudi iz GSP ipak imaju u vidu potrebu izmeštanja terminala iz centra grada pokazuje najava direktora GSP Radoslava Nikolića o planiranom izmeštanju terminusa kod Studentskog trga u Dunavsku ulicu, preko puta trolejbuskog depoa a radovi bi, prema njegovim rečima, trebalo uskoro da počnu.
Jug Bogdanova opasna za pešake
Deo Jug Bogdanove ulice, gde se nalaze polazna stajališta velikog broja linija javnog prevoza, poslednjih godina je mesto gde se često dešavaju saobraćajne nezgode. Istraživanje Saobraćajnog fakulteta pokazalo je da se u periodu od 2002. do 2006. godine ovde dogodilo 47 nezgoda u kojima je povređeno čak 70 odsto pešaka
http://www.blic.rs/beograd.php?id=74208
Okretnice iseliti iz centra
Autor: Goran Svilar | Foto:Z. Mančić | 14.01.2009. - 08:50
Stručnjaci za saobraćaj ne misle da će podelom linija biti postignut pomak u redovnosti gradskog prevoza jer svako presedanje produžava putovanje putnika i čekanje na stajalištima. Prevoz bi bio bolji kad autobusi ne bi završavali svoj put u centru grada i tu pravili pauze. Na terminalima u centru grada poput Studentskog i Savskog trga, Slavije, Zelenog venca i drugih, vozila javnog prevoza treba da se zadržavaju samo koliko je potrebno da izbace i prime putnike.
Problem predugog čekanja gradskog prevoza nadležni žele da reše između ostalog i podelom dugačkih linija. Direktor GSP „Beograd“ Radoslav Nikolić navodi primer linije 95 koja saobraća od Novog Beograda do Borče.
- Možda bi bolje rešenje bilo da se linija podeli pa da 95A vozi od Novog Beograda do Zelenog venca, a 95E od Zelenog venca do Borče - rekao je Nikolić.
Ova ideja, međutim, ne nailazi na stručnu podršku. Gužve u centralnim gradskim ulicama neće se smanjiti skraćivanjem ili podelom dugačkih linija, kažu saobraćajni stručnjaci.
- Mreža linija uspostavlja se na osnovu podrobnih istraživanja o potrebama putnika. Dakle, ključne su karakteristike kretanja putnika, a analize pokazuju da veliki broj putnika svakodnevno ide sa jedne na drugu stranu reke preko Brankovog mosta, na primer. Svako presedanje tim ljudima produžava vreme putovanja i oni bi podelom linija samo izgubili na vremenu a o komforu i da ne govorimo. Zimi se još više smrzavaju dok čekaju autobuse - objašnjavaju stručnjaci sa Katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu.
Vreme čekanja prevoza, koje varira od pet minuta do pola sata, skraćuje se između ostalog i konstantnim nadzorom kritičnih tačaka gde autobusi „upadaju u gužve“, a ne skraćivanjem ili podelom linija, kažu stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta.
- Kad se primeti da dolazak autobusa kasni pet ili deset minuta odmah se mora reagovati ubacivanjem novog. Ne vidi se kontrola kritičnih tačkaka u gradu gde se konstantno dešavaju zastoji - kažu na Saobraćajnom fakultetu.
Umnožavanje polaznih stanica u centralnoj gradskoj zoni samo povećava gužve u saobraćaju, smatraju stručnjaci. Na primer, linija 59 polazi sa Slavije i polazna stanica se nalazi na ivici kružnog toka. Pre polaska autobusi se na tom stajalištu obično zadrže izvesno vreme dok vozač popuši cigaretu, kupi hranu i odmori se od vožnje. Kad su gužve, autobus koji stoji je samo prepreka vozilima koji prolaze kroz kružni tok i idu ka Veterinarskom fakultetu.
- U kružnom toku ne sme da bude stajališta javnog prevoza jer je jedna od karakeristika kružnog toka i ta da se se vozila neprestano kreću a ne da stoje - kaže saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija i dodaje da je početnih stanica u centru grada i sada previše. Osim toga, prema njegovom mišljenju, nije dobra ideja da Zeleni venac bude mesto na kome će se susretati dva kraka jedne linije koja bi se eventualno podelila.
- Zeleni venac je mesto sa najvećim brojem završno početnih stajališta. Njemu je podređena jedna cela saobraćajnica u Jug Bogdanovoj ulici. Ova ulica mora celom širinom da bude prohodna a ne da tu stoje autobusi jer samo prave gužvu - kaže Simidžija.
Svaku liniju, na kojoj je to moguće, treba urediti tako da njeno početno i završno stajalište bude na periferiji grada, smatra on. To bi značilo da, na primer, linija 47 koja saobraća od Slavije do Resnika počinje i završava svoj put u Resniku. Slavija bi trebalo da bude samo usputna stanica u smislu da se autobusi tu zadržavaju samo koliko da izbace i prime putnike, dakle isto kao i na svakom drugom stajalištu. Time bi se postigla bolja organizacija i veća efikasnost i putnici bi sigurno manje čekali, uveren je Simidžija. Ovo naravno podrazumeva da se polaznim i krajnjim stajalištima na periferiji grada vozačima upriliče odgovarajući uslovi da mogu da koriste toalet, popiju kafu ili pročitaju novine za vreme pauze u vožnji.
Izmeštanje terminusa „Studentski trg“
Da čelni ljudi iz GSP ipak imaju u vidu potrebu izmeštanja terminala iz centra grada pokazuje najava direktora GSP Radoslava Nikolića o planiranom izmeštanju terminusa kod Studentskog trga u Dunavsku ulicu, preko puta trolejbuskog depoa a radovi bi, prema njegovim rečima, trebalo uskoro da počnu.
Jug Bogdanova opasna za pešake
Deo Jug Bogdanove ulice, gde se nalaze polazna stajališta velikog broja linija javnog prevoza, poslednjih godina je mesto gde se često dešavaju saobraćajne nezgode. Istraživanje Saobraćajnog fakulteta pokazalo je da se u periodu od 2002. do 2006. godine ovde dogodilo 47 nezgoda u kojima je povređeno čak 70 odsto pešaka
http://www.blic.rs/beograd.php?id=74208
Prosto sam morao, malo smeha neće da nam škodi.
preuzeto sa http://www.ludisvet.net/2009/03/gradsko-saobracajno-preduzece-u-11-teza/
A gde je svercer u pojedinostima? Moja omiljena kategorija :laugh:
Mala skola svercovanja u GSPu:
Imas kartu neotkucanu uvek u dzepu. Udjes u prevoz i instaliras se sto blize aparatu za ponistavanje. Po mogucstvu negde u sredini ili pozadi posto kontrolori cesto ulaze na prednja vrata i pokazuju legitimaciju vozacu radi formalnosti. Ako kontrolor udje, lepo otkucas kartu i zvanicno si zasticen. Ako se ipak ne pojavi, vratis kartu u dzep i tako do naredne voznje
Mala skola svercovanja u GSPu:
Imas kartu neotkucanu uvek u dzepu. Udjes u prevoz i instaliras se sto blize aparatu za ponistavanje. Po mogucstvu negde u sredini ili pozadi posto kontrolori cesto ulaze na prednja vrata i pokazuju legitimaciju vozacu radi formalnosti. Ako kontrolor udje, lepo otkucas kartu i zvanicno si zasticen. Ako se ipak ne pojavi, vratis kartu u dzep i tako do naredne voznje
bigvlada
Advanced
prerađeno i dopunjeno izdanje
Top deset najgorih situacija koje se dešavaju Beograđanima u prevozu
Svi gradski „manijaci“ u istom stampedu
Autor: Goran Svilar | 18.03.2009. - 08:46
Beograđanina koji nikada nije osetio “draž” vožnje javnim prevozom, koga niko nikada nije zgazio, (ne)namerno gurnuo ili udario u autobusu, verovatno bi trebalo nagraditi ordenom za “najvećeg srećnika prestonice”, ako takvu nagradu ikada izmisle. Naravno, to ne važi za one koji u životu nisu ušli u autobus, tramvaj ili popularnu “trolu”, a sva je prilika da takvih Beograđana uopšte i nema.
Od hiljadu anketiranih najviše je onih koje nervira gužva, guranje i psovanje pri ulasku i izlasku iz gradskog prevoza. Anketa „Blica” pokazala je da su Beograđanke isfrustrirane „napadima” manijaka koji se pribijaju uz njih i čekaju zgodnu priliku da se naslone. Visoko treće mesto na skali situacija koje izvode iz takta korisnike javnog prevoza, glasovima Beograđana pripalo je „dj majstoru” ili vozaču koji pušta narodnjake. Glasni razgovori preko mobilnog telefona u prepunom autobusu zauzimaju četvrtu poziciju dok ustajanje pod pritiskom i kontrolori, žargonski rečeno ridžovani, dele petu poziciju. Građanima izgleda baš i ne smeta kad neko jede u prevozu, tetura jer je popio „malo više” ili kada im se na vrat nakače „čitači njihovih novina”. Koliko su Beograđani tolerantni pokazuje to što samo dva odsto anketiranih nervira kada neko neprestano kašlje u prevozu i kada se zbog toga otvaraju prozori iako je napolju hladno. Bilo kako bilo, pronaći nekoga ko nikada nije iskusio ili bar čuo za jednu od sledećih deset situacija u gradskom prevozu liči na nemoguću misiju.
Stampedo: Na vidiku je „dvadesettrojka”. Putnici staju u prepoznatljivu formaciju na jednom od stajališta. Na razmaku od nekoliko metara prave se grupe po pravilu onoliko koliko ima ulaznih vrata. Autobus se još nije zaustavio, a “vođe ” grupa već osećaju pritisak onih sa kraja. Ko još razmišlja o tome da će neko, verovatno, izaći iz “žutog japanca”? Po pravilu, nekoliko putnika koji su želeli napolje, pod pritiskom onih koji ulaze, ostaju u vozilu i čekaju narednu priliku za izlazak. Cimanje, vuča, gaženje, laktanje, nekad i psovke. Samo najjači zauzimaju mesta.
Gladan: U autobusu čoveka često zadesi glad. Mnogi će sačekati da se dovezu do prve pekare ili kioska sa brzom hranom, a neki se ne libe da iz torbe izvade masan burek i pojedu ga. Još je gore kada „preživar” počne da preživa pljaskavicu sa pozamašnom količinom kečapa i luka. Umazana salveta i masni papir od pljeskavice ili bureka po običaju završi negde zavučen između sedišta ili onako bezobrazno, na podu.
Manijak: Lepe devojke prava su atrakcija u gradskom prevozu. Posmatranje i nije toliko strašno, ali neki prelaze granicu. U početku liči na džeparoša, a ne saputnika koji se „malo više” približio lepotici. Kada počne da koristi svako naglo kočenje i pomeranje zgusnute mase da bi se još više pribio uz nju, jasno je da nema nameru da je pokrade već da se „malo očeše”.
Ustajanje „pod pritiskom”: Bacili lebde oko studenta koji sedi u prepunom autobusu. Starija gospođa kašlje, duva mu za vrat, i vrši „pritisak” da joj ustane. Prethodno je, ulazeći u prevoz, iskusnim okom potražila „žrtvu”. Da li zbog straha od zaraze, kućnog vaspitanja ili nečeg trećeg , student ustupa mesto. Ukoliko joj ne odgovara, starija gospođa merkaće povoljniju poziciju, sa boljim pogledom na grad i predele koji se mogu videti kroz prozor gradskog autobusa.
Čitač preko ramena: Kasno je ustao i nije stigao da pre polaska na posao uz kaficu pročita novine. To isto, samo bez kafice radi u autobusu. Dok bezbrižno čita najnovije vesti, prosečni Beograđanin i ne sluti da će mu se uskoro neko od putnika nakačiti na vrat jer ga je privukao bombastični naslov o nekoj prevari, krađi ili novom socijalnom programu, možda baš njegovoj firmi. Zahtevniji čitači preko ramena od vlasnika novina tražiće i da okrene list ne bi li pročitali ono što ih najviše zanima zanima.
Izbacivač virusa: Bezbrižno putovanje gradskim prevozom nakon napornog radnog dana prekida udar promaje. Prethodno se neko dva tri puta nakašljao pa je hipohondar “poleteo” da otvori prozor. Promaja bije sa svih strana jer je neko sa druge strane tramvaja otvorio još jedan. Bolje da bacili koje izbacuje prehlađeni „napadnu” otvoreni prozor nego njih, misle putnici. Navlače se kapuljače, stavljaju šalovi, kreću maštanja o čajevima u toplom domu i molitve protiv virusnih infekcija, ukočenog vrata, čmička u oku ili nečeg četvrtog.
Mobilni zavisnik: Autobus je stao, vozač je pritisnuo dugme za otvaranje vrata i to baš usred telefonskog razgovora mlađe Beograđanke. Ne pomišlja da prekine priču sa najboljom drugaricom i ulazi u autobus sa mobilnim telefonom prislonjenim na uho. Dobri poznavaoci prilika u gradskom prevozu znaju da je takve razgovore gotovo nemoguće ignorisati. Iako to možda ne žele, putnici će saznati kakve je čarape danas obukla, koju farbu za kosu je poslednji put koristila ali i ko je sinoć „startovao” u gradu.
DJ Majstor: „Žena zmija sedi za šankom, pije svoj viski s ledom igra se vatrom...” odjekuje sa zvučnika u vozačevoj kabini. „Hit” čuje ceo autobus, a oni kojima se ne sviđa beže ka zadnjem delu autobusa. Niko ne prigovara, većina gunđa dok neki putnici opušteno đuskaju. Na staklu piše „ne uznemiravaj vozača u toku vožnje”.
Pijanica: Čovek reši da se malo opusti i popije “koju više”. Na kraju ludog provoda shvati da nema novca za taksi i da je jedina solucija za put do kuće noćni prevoz. Na ulazu u noćni već se posvađao sa dva mladića ni sam ne zna zbog čega, pa u autobusu nastavlja da urla. Brža vožnja uz krivudanje da bi se zaobišle rupe i eto svih uslova da ostalim putnicima upropasti put solidnom „peglom”.
Ridžovan: Nisu putnici. Šverceri ih ne vole, a i ostalim putnicima donose nervozu. Kada kontrolor uđe u autobusu nastaje komešanje. Šverceri beže na drugi kraj autobusa gde ih po pravilu čeka još jedan ridžovan, oni koji su kupili a nisu otkucali kartu, “preskaču” prepreke (čitaj putnike) na putu do automata. Putnici koji su kupili mesečne karte burlaju po torbama u strahu da ih možda nisu zaboravili kod kuće. Okružen kontrolorima švercer obećava da će sledeći put kupiti kartu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=84067
Top deset najgorih situacija koje se dešavaju Beograđanima u prevozu
Svi gradski „manijaci“ u istom stampedu
Autor: Goran Svilar | 18.03.2009. - 08:46
Beograđanina koji nikada nije osetio “draž” vožnje javnim prevozom, koga niko nikada nije zgazio, (ne)namerno gurnuo ili udario u autobusu, verovatno bi trebalo nagraditi ordenom za “najvećeg srećnika prestonice”, ako takvu nagradu ikada izmisle. Naravno, to ne važi za one koji u životu nisu ušli u autobus, tramvaj ili popularnu “trolu”, a sva je prilika da takvih Beograđana uopšte i nema.
Od hiljadu anketiranih najviše je onih koje nervira gužva, guranje i psovanje pri ulasku i izlasku iz gradskog prevoza. Anketa „Blica” pokazala je da su Beograđanke isfrustrirane „napadima” manijaka koji se pribijaju uz njih i čekaju zgodnu priliku da se naslone. Visoko treće mesto na skali situacija koje izvode iz takta korisnike javnog prevoza, glasovima Beograđana pripalo je „dj majstoru” ili vozaču koji pušta narodnjake. Glasni razgovori preko mobilnog telefona u prepunom autobusu zauzimaju četvrtu poziciju dok ustajanje pod pritiskom i kontrolori, žargonski rečeno ridžovani, dele petu poziciju. Građanima izgleda baš i ne smeta kad neko jede u prevozu, tetura jer je popio „malo više” ili kada im se na vrat nakače „čitači njihovih novina”. Koliko su Beograđani tolerantni pokazuje to što samo dva odsto anketiranih nervira kada neko neprestano kašlje u prevozu i kada se zbog toga otvaraju prozori iako je napolju hladno. Bilo kako bilo, pronaći nekoga ko nikada nije iskusio ili bar čuo za jednu od sledećih deset situacija u gradskom prevozu liči na nemoguću misiju.
Stampedo: Na vidiku je „dvadesettrojka”. Putnici staju u prepoznatljivu formaciju na jednom od stajališta. Na razmaku od nekoliko metara prave se grupe po pravilu onoliko koliko ima ulaznih vrata. Autobus se još nije zaustavio, a “vođe ” grupa već osećaju pritisak onih sa kraja. Ko još razmišlja o tome da će neko, verovatno, izaći iz “žutog japanca”? Po pravilu, nekoliko putnika koji su želeli napolje, pod pritiskom onih koji ulaze, ostaju u vozilu i čekaju narednu priliku za izlazak. Cimanje, vuča, gaženje, laktanje, nekad i psovke. Samo najjači zauzimaju mesta.
Gladan: U autobusu čoveka često zadesi glad. Mnogi će sačekati da se dovezu do prve pekare ili kioska sa brzom hranom, a neki se ne libe da iz torbe izvade masan burek i pojedu ga. Još je gore kada „preživar” počne da preživa pljaskavicu sa pozamašnom količinom kečapa i luka. Umazana salveta i masni papir od pljeskavice ili bureka po običaju završi negde zavučen između sedišta ili onako bezobrazno, na podu.
Manijak: Lepe devojke prava su atrakcija u gradskom prevozu. Posmatranje i nije toliko strašno, ali neki prelaze granicu. U početku liči na džeparoša, a ne saputnika koji se „malo više” približio lepotici. Kada počne da koristi svako naglo kočenje i pomeranje zgusnute mase da bi se još više pribio uz nju, jasno je da nema nameru da je pokrade već da se „malo očeše”.
Ustajanje „pod pritiskom”: Bacili lebde oko studenta koji sedi u prepunom autobusu. Starija gospođa kašlje, duva mu za vrat, i vrši „pritisak” da joj ustane. Prethodno je, ulazeći u prevoz, iskusnim okom potražila „žrtvu”. Da li zbog straha od zaraze, kućnog vaspitanja ili nečeg trećeg , student ustupa mesto. Ukoliko joj ne odgovara, starija gospođa merkaće povoljniju poziciju, sa boljim pogledom na grad i predele koji se mogu videti kroz prozor gradskog autobusa.
Čitač preko ramena: Kasno je ustao i nije stigao da pre polaska na posao uz kaficu pročita novine. To isto, samo bez kafice radi u autobusu. Dok bezbrižno čita najnovije vesti, prosečni Beograđanin i ne sluti da će mu se uskoro neko od putnika nakačiti na vrat jer ga je privukao bombastični naslov o nekoj prevari, krađi ili novom socijalnom programu, možda baš njegovoj firmi. Zahtevniji čitači preko ramena od vlasnika novina tražiće i da okrene list ne bi li pročitali ono što ih najviše zanima zanima.
Izbacivač virusa: Bezbrižno putovanje gradskim prevozom nakon napornog radnog dana prekida udar promaje. Prethodno se neko dva tri puta nakašljao pa je hipohondar “poleteo” da otvori prozor. Promaja bije sa svih strana jer je neko sa druge strane tramvaja otvorio još jedan. Bolje da bacili koje izbacuje prehlađeni „napadnu” otvoreni prozor nego njih, misle putnici. Navlače se kapuljače, stavljaju šalovi, kreću maštanja o čajevima u toplom domu i molitve protiv virusnih infekcija, ukočenog vrata, čmička u oku ili nečeg četvrtog.
Mobilni zavisnik: Autobus je stao, vozač je pritisnuo dugme za otvaranje vrata i to baš usred telefonskog razgovora mlađe Beograđanke. Ne pomišlja da prekine priču sa najboljom drugaricom i ulazi u autobus sa mobilnim telefonom prislonjenim na uho. Dobri poznavaoci prilika u gradskom prevozu znaju da je takve razgovore gotovo nemoguće ignorisati. Iako to možda ne žele, putnici će saznati kakve je čarape danas obukla, koju farbu za kosu je poslednji put koristila ali i ko je sinoć „startovao” u gradu.
DJ Majstor: „Žena zmija sedi za šankom, pije svoj viski s ledom igra se vatrom...” odjekuje sa zvučnika u vozačevoj kabini. „Hit” čuje ceo autobus, a oni kojima se ne sviđa beže ka zadnjem delu autobusa. Niko ne prigovara, većina gunđa dok neki putnici opušteno đuskaju. Na staklu piše „ne uznemiravaj vozača u toku vožnje”.
Pijanica: Čovek reši da se malo opusti i popije “koju više”. Na kraju ludog provoda shvati da nema novca za taksi i da je jedina solucija za put do kuće noćni prevoz. Na ulazu u noćni već se posvađao sa dva mladića ni sam ne zna zbog čega, pa u autobusu nastavlja da urla. Brža vožnja uz krivudanje da bi se zaobišle rupe i eto svih uslova da ostalim putnicima upropasti put solidnom „peglom”.
Ridžovan: Nisu putnici. Šverceri ih ne vole, a i ostalim putnicima donose nervozu. Kada kontrolor uđe u autobusu nastaje komešanje. Šverceri beže na drugi kraj autobusa gde ih po pravilu čeka još jedan ridžovan, oni koji su kupili a nisu otkucali kartu, “preskaču” prepreke (čitaj putnike) na putu do automata. Putnici koji su kupili mesečne karte burlaju po torbama u strahu da ih možda nisu zaboravili kod kuće. Okružen kontrolorima švercer obećava da će sledeći put kupiti kartu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=84067
Јавни позив за тестирање система за наплату карата
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1340428
Izvor: Grad Beograd
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1340428
bigvlada
Advanced
Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP Beograd, za Danas govori o unapređenju poslovanja i uticajima svetske ekonomske krize na razvojne planove najvećeg gradskog prevoznika
Usluga okrenuta prema putnicima
Autor: R. V. Bibić
Svetska ekonomska kriza još nije direktno zahvatila Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, što bi se prema rečima generalnog direktora tog preduzeća Radoslava Nikolića, moglo dogoditi u drugoj polovini godine. Prema njegovim rečima, poskupljenje javnog prevoza koje je usledilo od 1. februara, još uvek omogućava da GSP ima stabilan prihod.
Za nekoliko meseci ugovor o kupovini 30 novih tramvaja
- Kao i kod svakog poskupljenja prodaja nam je opala za oko osam odsto ali očekujemo da će se broj prodatih markica uskoro stabilizovati na 300.000 mesečno. Upravo to poskupljenje pomoglo nam je da bez posledica prođemo prvi udar krize, a eventualne manje posledice očekujemo u drugoj polovini godine. Sa druge strane, finansijsku krizu osećamo indirektno kroz povećan pritisak naših dobavljača koji traže plaćanje po dospeću, a ne odloženo i do 90 dana kao u prethodnom periodu - objašnjava Nikolićza naš list.
Nabavka novih trolejbusa i tramvaja
Prema rečima generalnog direktora GSP, to preduzeće će za nekoliko meseci raspisati tender i potpisati ugovor za kupovinu 30 novih tramvaja koji bi se na ulicama mogli naći početkom sledeće godine. Grad trenutno završava dokumentaciju oko tehničkog opisa tramvaja ali je sad većpoznato da će oni biti niskopodni i klimatizovani kao i 100 autobusa koji su kupljeni u 2008. godini.
- U dogovoru sa Gradom odlučili smo da ne remontujemo 60 tramvaja, kao što je prvobitno planirano, većda kupimo 30 novih. Naime, kada smo raspisali tender za remont tramvaja cena po vozilu je bila i do 800.000 evra, umesto planiranih 300.000, a to vozilo bi i dalje bilo staro oko 20 godina. Zato smo odlučili da kupimo 30 novih savremenih tramvaja, a da od ostatka novca samostalno remontujemo jedan broj starih vozila što bi trebalo da uđe u okvire planiranih 300.000 evra po tramvaju - kazao je Nikolić.
On dodaje da će se po raspisivanju tendera za tramvaje ući u nabavku jednog broja novih trolejbusa koji su za razliku od tramvaja daleko više propali. Tako će do kraja godine biti raspisan tender za kupovinu novih niskopodnih klimatizovanih trolejbusa koji bi građanima trebalo da budu na raspolaganju početkom 2010. godine.
GPS uređaji za bolji javni prevoz
Kako za Danas ekskluzivno najavljuje Radoslav Nikolić, GSP će od septembra i zimskog reda vožnje u 200 autobusa pogona „Kosmaj“ samostalno uvesti GPS uređaje za praćenje vozila. Na taj način sprečiće se da se autobusi gomilaju na terminusima gde nema otpravnika, kao i dosadašnja situacija da vozila idu u neujednačenim intervalima. Istovremeno, lociranjem autobusa u svakom trenutku vozaču će moći da se javi gde su eventualni zastoji i da se delimično izmeni trasa kako bi izbegao gužvu.
- Tramvaji se za razliku od autobusa kreću po šinama pa kada jedan stane stoje svi na toj trasi jer nema mogućnosti za obilaženje. Dok vozačjavi centru i izađe ekipa da ga popravi često prođe mnogo vremena na nezadovoljstvo putnika. Isti je slučaj i kad se desi udes ili nesavesni vozači parkiraju na šinama. Zato smo ovih dana nabavili mobilne telefone za sve vozače tramvaja koji će funkcionisati samo u našoj mreži što će omogućiti brže javljanje zastoja i uštedu i do 20 minuta. Telefoni će biti podeljeni u narednih desetak dana, a zahvaljujući razumevanju Telekoma za nas će ta posebna mreža biti besplatna - najavio je Nikolić
Uredbom protiv pušenja u vozilima
Prema rečima generalnog direktora GSP, on je pre nekoliko dana potpisao novu uredbu o zabrani pušenja i telefoniranja za vreme vožnje, kao i slušanja muzike preko slušalica i prevoza ljudi u delu namenjenom isključivo za vozača. Prethodna uredba koja definiše taj problem doneta je 2007. pa su vozači većprestali da mare za nju. Prema novoj uredbi, vozačće u slučaju prekršaja biti uslovno kažnjen na šest meseci, a ako u tom roku ponovi prestup rizikuje da ostane bez posla. Kod težih prekršaja, odmah će biti izrečene novčane sankcije koje idu i do 20 odsto plate.
- Apelujemo na građane da nam prijave svakog vozača koji puši ili telefonira za vreme vožnje. Međutim, naši putnici moraju da budu sigurni da li je rečo našem, Lastinom ili vozaču privatnog prevoznika budući da dobijamo veliki broj pritužbi a da se posle ispostavi da to nije bilo u našem vozilu. Istovremeno, svo osoblje koje je u kontaktu sa putnicima u narednih nekoliko meseci proći će kroz edukaciju kako bi se naša usluga podigla na viši nivo - napomenuo je Nikolić.
Svaki 12. putnik bez karte
Prema Nikolićevim rečima, GSP je adekvatnom kontrolom u proteklom periodu uspeo da broj vožnji bez karte, „švercovanje“, svede na osam odsto svih vožnji što znači da se svaki 12. putnik vozi bez karte.
- Švercovanje će uvek postojati jer će uvek biti nesavesnih građana. Međutim, mi i pored toga nastojimo da imamo razumevanja pa tako u velikom broju slučajeva „oprostimo“ svakom putniku ko ima samo jednu kaznu a došao je da izvadi markicu. Kada neko ima više kazni nastojimo da pronađemo najbolje rešenje kako bi on mogao da izmiri svoje dugovanje i izvadi pretplatnu markicu. Istovremeno, ne utužujemo nijednog putnika koji ima manje od četiri kazne - naglašava Nikolić.
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, u saradnji sa Direkcijom za javni prevoz, planira da do kraja godine završi projekat „tiketinga“ odnosno naplate vožnje pomoću elektronskih kartica. Sistem bi od naredne godine trebalo da omogući „skidanje“ novca sa kartice ulaskom u vozilo, kao kod ski pasa, što bi omogućilo da putnici plaćaju samo onoliko koliko se voze.
Prevoz osoba sa posebnim potrebama
Najveći gradski prevoznik planira da unapredi i prevoz osoba sa posebnim potrebama. Ta usluga GSP funkcioniše većčetiri godine, ali se u međuvremenu ukazala potreba za povećanjem kapaciteta. Nikolićnajavljuje da se u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu planira eventualna nabavka novih vozila, ali da se ta oblast mora bolje definisati. „Trenutno ne znamo ko sve ima pravo na poseban vid prevoza, koje su naše obaveze prema njima, koliko vožnji moramo da ostvarimo dnevno i ko utvrđuje prioritete. Uprkos tome naša usluga funkcioniše dobro, zahvaljujući i velikom razumevanju samih korisnika. Kako bismo izašli u susret osobama sa posebnim potrebama niskopodna vozila smo uzeli za standard, ali je tu problem što svako ko je u kolicima mora imati i pratioca da mu spusti rampu za ulazak u autobus“, kazao je Nikolić.
GSP sa 130 autobusa na Univerzijadi
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ prevoziće učesnike predstojeće Univerzijade sa 130 autobusa. Tako će svih 100 najnovijih klimatizovanih autobusa biti na raspolaganju takmičarima, zajedno sa 30 autobusa prethodne generacije koji su u dobrom stanju. Ti autobusi biće stacionirani u pogonu Novi Beograd koji se nalazi tik uz ogradu Univerzitetskog sela, dok će ostali autobusi iz tog pogona biti premešteni u ostale garaže. GSP će u potpunosti biti na raspolaganju Univerzijadi, bez obzira na to što pitanje nadoknade troškova koji će tako nastati još nije rešeno. Sam pogon biće uređen, a trenutno nam najveći problem predstavljaju vozila koja je Parking servis skladištio na tom pogonu. Rečje o havarisanim, izgorelim i zaplenjenim vozilima koja su uklanjana sa ulica, pa smo sa nadležnima trenutno u pregovorima da se za njih nađe nova lokacija.
Od leta nove uniforme
Rok uniformama koje osoblje GSP nosi većdve godine ističe za nekoliko meseci pa je u planu nabavka novih. Prema rečima Radoslava Nikolića, u planu je nabavka 3.500 kompleta koji će biti nešto izmenjeni na zahtev samih vozača. Tako će vozači umesto košulja kratkih rukava dobijati majice, kao i odela i sakoe za leto i zimu. Umesto sezonski, vozači će odjednom dobiti sada svih četiri košulje i četiri majice, a ako im i to bude malo razmatra se mogućnost da sami mogu da dokupe košulje direktno od proizvođača po povlašćenim cenama.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/usluga_okrenuta_prema_putnicima.39.html?news_id=158652
Usluga okrenuta prema putnicima
Autor: R. V. Bibić
Svetska ekonomska kriza još nije direktno zahvatila Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, što bi se prema rečima generalnog direktora tog preduzeća Radoslava Nikolića, moglo dogoditi u drugoj polovini godine. Prema njegovim rečima, poskupljenje javnog prevoza koje je usledilo od 1. februara, još uvek omogućava da GSP ima stabilan prihod.
Za nekoliko meseci ugovor o kupovini 30 novih tramvaja
- Kao i kod svakog poskupljenja prodaja nam je opala za oko osam odsto ali očekujemo da će se broj prodatih markica uskoro stabilizovati na 300.000 mesečno. Upravo to poskupljenje pomoglo nam je da bez posledica prođemo prvi udar krize, a eventualne manje posledice očekujemo u drugoj polovini godine. Sa druge strane, finansijsku krizu osećamo indirektno kroz povećan pritisak naših dobavljača koji traže plaćanje po dospeću, a ne odloženo i do 90 dana kao u prethodnom periodu - objašnjava Nikolićza naš list.
Nabavka novih trolejbusa i tramvaja
Prema rečima generalnog direktora GSP, to preduzeće će za nekoliko meseci raspisati tender i potpisati ugovor za kupovinu 30 novih tramvaja koji bi se na ulicama mogli naći početkom sledeće godine. Grad trenutno završava dokumentaciju oko tehničkog opisa tramvaja ali je sad većpoznato da će oni biti niskopodni i klimatizovani kao i 100 autobusa koji su kupljeni u 2008. godini.
- U dogovoru sa Gradom odlučili smo da ne remontujemo 60 tramvaja, kao što je prvobitno planirano, većda kupimo 30 novih. Naime, kada smo raspisali tender za remont tramvaja cena po vozilu je bila i do 800.000 evra, umesto planiranih 300.000, a to vozilo bi i dalje bilo staro oko 20 godina. Zato smo odlučili da kupimo 30 novih savremenih tramvaja, a da od ostatka novca samostalno remontujemo jedan broj starih vozila što bi trebalo da uđe u okvire planiranih 300.000 evra po tramvaju - kazao je Nikolić.
On dodaje da će se po raspisivanju tendera za tramvaje ući u nabavku jednog broja novih trolejbusa koji su za razliku od tramvaja daleko više propali. Tako će do kraja godine biti raspisan tender za kupovinu novih niskopodnih klimatizovanih trolejbusa koji bi građanima trebalo da budu na raspolaganju početkom 2010. godine.
GPS uređaji za bolji javni prevoz
Kako za Danas ekskluzivno najavljuje Radoslav Nikolić, GSP će od septembra i zimskog reda vožnje u 200 autobusa pogona „Kosmaj“ samostalno uvesti GPS uređaje za praćenje vozila. Na taj način sprečiće se da se autobusi gomilaju na terminusima gde nema otpravnika, kao i dosadašnja situacija da vozila idu u neujednačenim intervalima. Istovremeno, lociranjem autobusa u svakom trenutku vozaču će moći da se javi gde su eventualni zastoji i da se delimično izmeni trasa kako bi izbegao gužvu.
- Tramvaji se za razliku od autobusa kreću po šinama pa kada jedan stane stoje svi na toj trasi jer nema mogućnosti za obilaženje. Dok vozačjavi centru i izađe ekipa da ga popravi često prođe mnogo vremena na nezadovoljstvo putnika. Isti je slučaj i kad se desi udes ili nesavesni vozači parkiraju na šinama. Zato smo ovih dana nabavili mobilne telefone za sve vozače tramvaja koji će funkcionisati samo u našoj mreži što će omogućiti brže javljanje zastoja i uštedu i do 20 minuta. Telefoni će biti podeljeni u narednih desetak dana, a zahvaljujući razumevanju Telekoma za nas će ta posebna mreža biti besplatna - najavio je Nikolić
Uredbom protiv pušenja u vozilima
Prema rečima generalnog direktora GSP, on je pre nekoliko dana potpisao novu uredbu o zabrani pušenja i telefoniranja za vreme vožnje, kao i slušanja muzike preko slušalica i prevoza ljudi u delu namenjenom isključivo za vozača. Prethodna uredba koja definiše taj problem doneta je 2007. pa su vozači većprestali da mare za nju. Prema novoj uredbi, vozačće u slučaju prekršaja biti uslovno kažnjen na šest meseci, a ako u tom roku ponovi prestup rizikuje da ostane bez posla. Kod težih prekršaja, odmah će biti izrečene novčane sankcije koje idu i do 20 odsto plate.
- Apelujemo na građane da nam prijave svakog vozača koji puši ili telefonira za vreme vožnje. Međutim, naši putnici moraju da budu sigurni da li je rečo našem, Lastinom ili vozaču privatnog prevoznika budući da dobijamo veliki broj pritužbi a da se posle ispostavi da to nije bilo u našem vozilu. Istovremeno, svo osoblje koje je u kontaktu sa putnicima u narednih nekoliko meseci proći će kroz edukaciju kako bi se naša usluga podigla na viši nivo - napomenuo je Nikolić.
Svaki 12. putnik bez karte
Prema Nikolićevim rečima, GSP je adekvatnom kontrolom u proteklom periodu uspeo da broj vožnji bez karte, „švercovanje“, svede na osam odsto svih vožnji što znači da se svaki 12. putnik vozi bez karte.
- Švercovanje će uvek postojati jer će uvek biti nesavesnih građana. Međutim, mi i pored toga nastojimo da imamo razumevanja pa tako u velikom broju slučajeva „oprostimo“ svakom putniku ko ima samo jednu kaznu a došao je da izvadi markicu. Kada neko ima više kazni nastojimo da pronađemo najbolje rešenje kako bi on mogao da izmiri svoje dugovanje i izvadi pretplatnu markicu. Istovremeno, ne utužujemo nijednog putnika koji ima manje od četiri kazne - naglašava Nikolić.
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, u saradnji sa Direkcijom za javni prevoz, planira da do kraja godine završi projekat „tiketinga“ odnosno naplate vožnje pomoću elektronskih kartica. Sistem bi od naredne godine trebalo da omogući „skidanje“ novca sa kartice ulaskom u vozilo, kao kod ski pasa, što bi omogućilo da putnici plaćaju samo onoliko koliko se voze.
Prevoz osoba sa posebnim potrebama
Najveći gradski prevoznik planira da unapredi i prevoz osoba sa posebnim potrebama. Ta usluga GSP funkcioniše većčetiri godine, ali se u međuvremenu ukazala potreba za povećanjem kapaciteta. Nikolićnajavljuje da se u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu planira eventualna nabavka novih vozila, ali da se ta oblast mora bolje definisati. „Trenutno ne znamo ko sve ima pravo na poseban vid prevoza, koje su naše obaveze prema njima, koliko vožnji moramo da ostvarimo dnevno i ko utvrđuje prioritete. Uprkos tome naša usluga funkcioniše dobro, zahvaljujući i velikom razumevanju samih korisnika. Kako bismo izašli u susret osobama sa posebnim potrebama niskopodna vozila smo uzeli za standard, ali je tu problem što svako ko je u kolicima mora imati i pratioca da mu spusti rampu za ulazak u autobus“, kazao je Nikolić.
GSP sa 130 autobusa na Univerzijadi
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ prevoziće učesnike predstojeće Univerzijade sa 130 autobusa. Tako će svih 100 najnovijih klimatizovanih autobusa biti na raspolaganju takmičarima, zajedno sa 30 autobusa prethodne generacije koji su u dobrom stanju. Ti autobusi biće stacionirani u pogonu Novi Beograd koji se nalazi tik uz ogradu Univerzitetskog sela, dok će ostali autobusi iz tog pogona biti premešteni u ostale garaže. GSP će u potpunosti biti na raspolaganju Univerzijadi, bez obzira na to što pitanje nadoknade troškova koji će tako nastati još nije rešeno. Sam pogon biće uređen, a trenutno nam najveći problem predstavljaju vozila koja je Parking servis skladištio na tom pogonu. Rečje o havarisanim, izgorelim i zaplenjenim vozilima koja su uklanjana sa ulica, pa smo sa nadležnima trenutno u pregovorima da se za njih nađe nova lokacija.
Od leta nove uniforme
Rok uniformama koje osoblje GSP nosi većdve godine ističe za nekoliko meseci pa je u planu nabavka novih. Prema rečima Radoslava Nikolića, u planu je nabavka 3.500 kompleta koji će biti nešto izmenjeni na zahtev samih vozača. Tako će vozači umesto košulja kratkih rukava dobijati majice, kao i odela i sakoe za leto i zimu. Umesto sezonski, vozači će odjednom dobiti sada svih četiri košulje i četiri majice, a ako im i to bude malo razmatra se mogućnost da sami mogu da dokupe košulje direktno od proizvođača po povlašćenim cenama.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/usluga_okrenuta_prema_putnicima.39.html?news_id=158652
