Blic“ istražuje Kako da se poštuje red vožnje?
Gužve usporavaju gradski prevoz
Goran Svilar | 22. 05. 2010. - 00:02h | Foto: V. Lalić | Komentara: 9
„Zašto da plaćam prevoz, kad GSP ne poštuje red vožnje“, česta je primedba mnogih Beograđana. Priča o predugom čekanju na stajalištima nije novost, a gradski prevoz bi možda i stizao na vreme da su vozači GSP disciplinovaniji, da im dostavna vozila nisu svakodnevno na putu, da nema saobraćajnih gužvi i nepropisnog parkiranja.
Na beogradskim ulicama svakodnevno je oko 1.300 vozila gradskog prevoza. O tome koliko se poštuje red vožnje ne postoje tačni podaci, jer istraživanja odavno nisu rađena. Međutim, česte su primedbe putnika tipa „autobus kasni“, „čekam pola sata pa dođu dva za redom“ i slično. „Zastoj u saobraćaju, dugo sam čekao prevoz“ jedno je od poznatijih opravdanja mnogih građana kod poslodavaca. „Blic“ istraživanje, koje smo sproveli tokom jučerašnjeg dana pokazalo je da putnici pojedine autobuske linije, tramvaje i trole čekaju pet do deset minuta duže od zacrtanog intervala koji stoji na sajtu GSP „Beograd“. Sa druge strane, ne prestaju primedbe naših čitalaca na linije koje povezuju periferne delove grada sa centrom. Ovde su intervali na otprilike deset do 20 minuta, pa ako jedan autobus ispadne, eto čekanja od skoro sat vremena. Razloge za kašnjenje vozila saobraćajni stručnjaci vide u svakodnevnoj gužvi na ulicama.
- Najveće opterećenje je u periodu kad se građani vraćaju sa posla, od 15 do 17 sati. Međutim, mi imamo gužvu i ujutru, ali i od 12 do 13 časova. U takvim uslovima je gotovo nemoguće održavati red vožnje.
Površinski prevoz ne može da funkcioniše kao metro, da poštuje intervale prolazaka u minut, jer ne zavisi samo od sebe, već i od toga šta će mu se naći na putu - kaže Snežana Filipović, profesor na Saobraćajnom fakultetu.
Prevoz usporavaju i rupe na kolovozu. Najdrastičniji primer toga je Bulevar oslobođenja, kod zgrade Veterinarskog fakulteta. Ovde gradski autobusi bukvalno mile po tramvajskim bašticama zbog kratera na kolovozu. Sa druge strane, još nije rešen problem nepoštovanja gradske odluke o dozvoljenom vremenu za dostavu robe što je posebno izraženo u Sarajevskoj ulici.
Da li zbog vozačeve nemarnosti ili nečeg drugog, prekjuče je izostao poslednji polazak na liniji 47 iz pravca Slavije ka Resniku. GSP „Beograd“ ima ukupno 950 vozača na svim linijama, a veliki broj njih nema kontrolu, jer nema novca da se plati toliko operativaca koji bi radili na terenu.
- Objektivno imamo jedan broj vozača koji malo zabušava, duže stoji na početnoj stanici. Od početka godine otpušteno je četiri vozača, a u poslednjih mesec dana
Za uvećanje kliknite ovde [+]pokrenuto desetine postupaka zbog raznih prekršaja. Međutim, nije praksa da otpustimo vozača ukoliko jednom ne ispoštuje interval, ali ga možemo upozoriti.
Nakon nekoliko upozorenja, sledi i smanjenje plate - kaže Radoslav Nikolić, direktor GSP „Beograd“ uz zaključak da nema boljitka u poštovanju reda vožnje bez uvođenja sistema praćenja vozila.
Direkcija za javni prevoz planira da krajem godine započne uvođenje tog sistema, praćenje vozila javnog prevoza putem GPS mreže, takozvani „monitoring“. Ovo je, po mišljenju stručnjaka, jedina mera koja može da ubrza vozila gradskog prevoza i obezbedi poštovanje propisanog intervala. To podrazumeva i uvođenje informacionih tabli na svakom stajalištu gde će putnici u svakom trenutku imati informaciju za koliko minuta dolazi prevoz koji čekaju.
Kako obezbediti poštovanje reda vožnje?
- kažnjavati nemarne vozače GSP i privatnika
- kažnjavati dostavljanje robe van dozvoljenog perioda
- kažnjavati vozače koji se nepropisno zaustavljaju
- izmestiti tranzitni saobraćaj iz grada
- zakrpiti rupe na kolovozu
- uvođenje monitoringa
- više policajaca da kontroliše žute trake
Šta je monitoring?
Sistem praćenja vozila gradskog prevoza predviđa postojanje jedinstvenog dispečerskog centra za sve prevoznike. Centar ima sobu opremljenu ekranima na kojim se posmatra situacija na terenu, meri brzina kretanja vozila i uviđa gde su najveća zagušenja u saobraćaju. Ideja je da se gužve zaobilaze tako što će iz dispečerskog centra stizati informacije do vozača, koji će u određenom trenutku menjati trasu kretanja da bi obišao gužvu i stigao na vreme. Takođe, u velikim evropskim gradovima uobičajene su informativne elektronske table na svakom stajalištu, gde tačno piše za koje vreme dolazi vozilo. Nadležni najavljuju da će deo takvog sistema kod nas biti i takozvani „tiketing“ koji podrazumeva elektronsku naplatu karata uz pomoć čip kartica na kojim, poput pripejd mobilnih kartica, postoji kredit u određenom iznosu.
www.blic rs.
