Metro

[solecar]

11030 » 31 Dec 2021 19:44[/url]":3ar9drku]

Koliko ljudi znaš koji bi ciljano iz tvog kraja, ili bilo kog drugog kraja koji ima lepe prostore za šetnju ili su mu isti blizu, zapucao da se šeta promenadom ili da bleji na Savskom trgu? Ja ne znam nijednog iz mog kraja koji bi to radio, ali znam gomilu ljudi koji redovno šetaju Hajd parkom ili bleje u istom.

Jel ovo ozbiljno pitanje?

Pitanje u skladu sa tvojim komentarom, a ti ga slobodno tumači kako ti duša ište.

 

[ink]

zidar » 30 Dec 2021 02:53 pm[/url]":2853fjw6]

@ink i @TheOnlyLuka, detalji kako ce se pokriti ulazi i slicno resavaju se kasnije. Ovo je bio idejni konkurs, veoma kratak rok (2 meseca) za obiman zadatak (9 stanica), sa malenim nadoknadama. Zivo me zanima ko je sve uopste ucestvovao i ima li stranih firmi.

Odličan odgovor, hvala

 

[vucko]

Srećna nova godina!

 

[Алтаир]

Успоредбе ради, цена по км линије метроа у Москви је око 83 мил еура. Москва је иначе позната као " јефтин " град. Да би било јасније шта се дешава са ценама овде.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=bMZcc31X9d0[/youtube]

 

[Пантограф]

Otkad je rublja slaba, Moskva nije naročito skupa.

Nemajte mnogo sumnji da će kod nas cena izaći na 200 mil/km.

 

[Алтаир]

Значи најмање дупло скупље,али Бг сигурно није скупљи од Москве!

 

[spatiotecte]

Пантограф » 02 Jan 2022 01:01 pm[/url]":3s7y14bt]Otkad je rublja slaba, Moskva nije naročito skupa.

Nemajte mnogo sumnji da će kod nas cena izaći na 200 mil/km.

Teško da će biti toliko, to bi značilo 4 milijarde evra po liniji.
Realna cena će biti negde 100 miliona po km.

 

[Пантограф]

U Pešti je ispalo 200 po km na 4. liniji (1,5 mlrd za 7,5 km), i to pre inflacije, pa ne sumnjam da ćemo da ih prestignemo. Slični sunparametri (ispod reke, duboke stanice, a npr. oni nemaju peronska vrata, tako da smo i tu 'u prednosti'). Biće to spektakl.

 

[Express]

Ne znam jel ovo bilo. 021: Bogati Beograd gradi metro novcem siromašnijeg ostatka Srbije

Preskup, a vodi od nigde ka nikuda

Jedino rešenje za saobraćajni krkljanac je što brži i što masovniji prelazak sa indivudualnih automobila na masovan prevoz. Stoga ne čudi da se i pred ove izbore ponovo javila ideja o izgradnji metroa, stara više od pola veka. Prošlo je pet decenija kada je legendarni gradonačelnik prestonice Branko Pešić na otvaranju Gazele, kome je prisustvovao i predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, u zanosu neoprezno izjavio kako je sledeća velika beogradska investicija podzemna železnica. Proteklo je mnogo vode Savom i Dunavom, a metroa nema.

Ove godine se počelo sa radovima. Više je problema, nova verzija metroa je dva i po puta duža od ranijih i imala bi tri umesto ranije jedne linije. Nova verzija je mnogostruko skuplja, preko šest milijardi evra, gotovo tri i po puta više u odnosu na prethodnu varijantu.

Još više protivnika je izazvala provokativna prva linija od Makiša preko Beograda na vodi do Mirijeva i Ade Huje, duga 23 kilometara sa čak 24 stanice. Prva i poslednja četvrtina trase su nenaseljene, bukvalno ledine. Računa se na dodatnu ekstremnu izgradnju i priliv na stotine hiljada novih stanovnika. I sve to uprkos činjenici da glavni grad već dve decenije, u sklopu demografskog kolapsa i iseljavanja iz Srbije, beleži lagani kontinuiran pad broja stanovnika.

Tekst je prošaran tipičnom provincijalnom zavišću (laje se Beograd kada ne bi Novi Sad), opravdanim stavom (ko koga treba da finansira), ali i racionalnim zaključkom (neopravdana ulaganja na štetu kako Beograda tako i unutrašnjosti).

 

[Užice]

021 je već decenijama pro-autonomaški medij, on podržava političke opcije koje u AP Vojvodini zajedno imaju 20% glasova.

Ovim metroom će se svakodnevno voziti pola Vojvodine i pola Šumadije, tako da nema logike da ga plaćaju samo beograđani. A i smog koji nastaje kao posledica prekomerne upotrebe automobila u Beogradu podjednako truje Pančevo,Staru Pazovu,Novu Pazovu, koliko i prigradske opštine koje su u njegovom sastavu.

Štaviše, iako nisam rođeni beograđanin, smatram da je (kad već nije izgrađen do tada) 2000. trebalo uvesti samodoprinos na nivou cele Srbije, od čijih sredstava bi se do danas sagradile 3 ili 4 linije metroa, bio on laki ili teški, a svakako je poželjniji teški. Samodoprinosom iz 1982. je već bilo prikupljeno dovoljno novca za izgradnju metroa, ali su onda u gradu zaseli bolesnici koji su sve te pare bacili pod "tramvaj za 21. vek".

 

[Bender Rodriguez]

Nema više Ljubljane i Zagreba, pa mora neko da bude dežurni nadzornik ulaganja i budžeta, pogotovu kad se radi o Beogradu.

 

[Пантограф]

Po milioniti put, samodoprinosom nije skupljan nikakav novac za metro, a u Srbiji su tad bile restrikcije struje po grupama od po 6 sati. Niko nije ni pomišljao na faking metro. Elektrifikaciju svoje uboge zemlje smo završili, zvanično, 1986! Sakupljen je novac i uložen u javni prevoz - koji je time unapređen, značajno. Hoću da se i sada smislenim ulaganjima javni prevoz i saobraćaj u Beogradu unapređuju, a ne da se plaćaju j... tuneli ispod močvara sa stanicama-'ukopanim hramovima', snoviđenjima likovno obdarenih egocentrika sa Beobilda.

I ne, ovim SNS govancetom na šinama neće se voziti 'pola Šumadije i Vojvodine', nego neće ni pola Beograda. Ni mnogo manje. Efekti na smanjenje drumskog saobraćaja, 'smoga', kako piše naivni dečko izužica iznad - neće postojati, jer takvog smanjenja neće biti; naprotiv, ovakav, sasvim iracinalan plan je put u totalnu automobilizaciju. Kupujte kola odmah, ako nemate, i spremite se za gužve kakve niste doživeli kod nas.

Ovo, jednostavno, ne sme da se gradi. Za ovu kanalizaciju za ljude ne sme da se potroši dinar beogradskog novca, nekmoli novca iz Pirota i Babušnice. Dinar. Ako je 021 protiv ovog plana - bravo za 021. Ako 'autonomaštvo' znači da se od države uzme moć da spaljuje novac za ovakve projekte, ja sam autonomaš. Živela autonomija!

 

[Дошљак]

Становници свих других места у Србији неће имати никакву корист од овог метроа пошто је очајно осмишљена интеграција са железницом и аутобуском станицом. Пола Војводине и Шумадије кад допутује у Београд има следеће опције:
- аутобус 95 и три трамвајске линије, све то са преседањима ако се допутује до блока 42;
-мучно преседање на Аутокоманди, прво од Дома здравља до Франша једну станицу у препуној 17;
-фантомску линију 36 или пешачење до тролејбуса или аутопута ако се неко захебе да допутује на Прокоп.
Од оваквог метроа корист неће имати ни грађани Београда.

 

[Užice]

Ako samodoprinos iz 1982. nije striktno bio namenjen za metro, već za apstraktno "unapređenje saobraćaja", mogli su makar njime da sagrade laki metro. On nebi bio drastično skuplji od proširenja tramvajske mreže, a neuporedivo više bi ublažio saobraćajne muke Beograda od "tramvaja za 21. vek".

Ideja lakog metroa kakva je prikazana na ovoj mapi se u Beogradu prvi put javila početkom 2000-tih, ali u vreme samodoprinosa 1982. su takvi sistemi već postojali u svetu. Umesto što su od 1984. do 1991. širene tramvajske linije, mogli su da sagrade liniju lakog metroa od Ustaničke do Zemuna, to bi u suštini do Pravnog Fakulteta bio denivelisani tramvaj kakav imamo i danas, možda bi tu i tamo imao nadvožnjak/podvožnjak na ukrštanjima sa nekim baš prometnim saobraćajnicama, onda bi ulazio u tunel i imao nekoliko podzemnih stanica u najstrožem centru do prelaska reke Save gde bi bio železnički most, a posle toga bi se linija nastavila nadzemnom denivelisanom trasom do terminusa Tvornička Ulica u Zemunu.

Da su pobornici teškog metroa iz 1976. i "Tramvaja za 21. vek" pre 40 godina našli kompromis, do početka jugoslovenske krize 1991. su mogle biti sagrađene i preostale dve linije lakog šinskog sistema, druga linija potpuno podzemna od Pravnog Fakulteta do Hipodroma koja bi povezala i Prokop, i treća linija od Požeške ulice na Čukarici do Bulevara Proleterske Solidarnosti na NBG, koja bi od terminusa Požeška do ukrštanja sa drugom linijom kod Hipodroma na Banovom Brdu bila podzemna,a onda bi imala denivelisanu trasu preko Mosta na Adi i širokih novobeogradskih bulevara do ukrštanja sa prvom linijom kod SIV-a.

Ovo je sad alternativna istorija na nivou "šta bi bilo,kad bi bilo", da je ova jeftinija varijanta metroa realizovana osamdesetih, danas ne bismo imali tramvaje na Bulevaru Kralja Aleksandra i u Ruzveltovoj( jer bi njihovom trasom saobraćao BELAM), linije 3,5,6,7,12 i 14 nebi mogle da postoje. Uz integraciju sa današnjim BG Vozom, ovaj sistem je pre par decenija možda mogao biti neko srednjeročno mini-rešenje, dok se ne stvore finansijski uslovi za izgradnju klasičnog(teškog) metroa, pošto je laki šinski sistem u svojoj suštini neka vrsta polu-metroa, polu-tramvaja. Ali danas je za sva privremena rešenja kasno, i mislim da sada samo možemo birati, ili Makiš-Mirijevo ili ništa. Ja bih pre izabrao ovo prvo, mada uz žaljenje.

 

[laki72]

Šta fali imati 2 ili više centara? Nije Bg palanka pa da ima korzo i to je to.

Pa realno SA je mogao biti novi centar koji bi se polako nametao ljudima da su zadovoljeni neki uslovi.
Objedinjeno, te sve uslove ja BiH nazvao SADRŽAJ. Al po meni tamo sadržaja nema, osim danas (pitanje je kako će biti za deceniju ili dve) popularnih Tržnih centara. Osim toga i taj TC nije na savskom trgu, već "ispod gazele"...
Kao što neko napisa, nema železničke stanice, (uskoro ni autobuske) koja bi generisala kretanje ljudi, nema više ni desetine autobuskih linija koje su imale početne terminuse na toj lokaciji.
Pominje se muzej, videćemo.
Osim jednog muzeja, što je nedovoljno ima šta? Bolnica u očajnom stanju, koja će takođe da leti odatle?
Mislim, Hajd realno ako nekog gosta treba da provedete kroz Beograd, čak i ako poželite da mu pokažete savski trg, nećete se ti zadržavati duže od 5-10 minuta, jer naprosto mu nemate šta pokazati...





Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

 

[laki72]

Ako samodoprinos iz 1982. nije striktno bio namenjen za metro, već za apstraktno "unapređenje saobraćaja", mogli su makar njime da sagrade laki metro. On nebi bio drastično skuplji od proširenja tramvajske mreže, a neuporedivo više bi ublažio saobraćajne muke Beograda od "tramvaja za 21. vek".

Ideja lakog metroa kakva je prikazana na ovoj mapi se u Beogradu prvi put javila početkom 2000-tih, ali u vreme samodoprinosa 1982. su takvi sistemi već postojali u svetu. Umesto što su od 1984. do 1991. širene tramvajske linije, mogli su da sagrade liniju lakog metroa od Ustaničke do Zemuna, to bi u suštini do Pravnog Fakulteta bio denivelisani tramvaj kakav imamo i danas, možda bi tu i tamo imao nadvožnjak/podvožnjak na ukrštanjima sa nekim baš prometnim saobraćajnicama, onda bi ulazio u tunel i imao nekoliko podzemnih stanica u najstrožem centru do prelaska reke Save gde bi bio železnički most, a posle toga bi se linija nastavila nadzemnom denivelisanom trasom do terminusa Tvornička Ulica u Zemunu.

Da su pobornici teškog metroa iz 1976. i "Tramvaja za 21. vek" pre 40 godina našli kompromis, do početka jugoslovenske krize 1991. su mogle biti sagrađene i preostale dve linije lakog šinskog sistema, druga linija potpuno podzemna od Pravnog Fakulteta do Hipodroma koja bi povezala i Prokop, i treća linija od Požeške ulice na Čukarici do Bulevara Proleterske Solidarnosti na NBG, koja bi od terminusa Požeška do ukrštanja sa drugom linijom kod Hipodroma na Banovom Brdu bila podzemna,a onda bi imala denivelisanu trasu preko Mosta na Adi i širokih novobeogradskih bulevara do ukrštanja sa prvom linijom kod SIV-a.

Ovo je sad alternativna istorija na nivou "šta bi bilo,kad bi bilo", da je ova jeftinija varijanta metroa realizovana osamdesetih, danas ne bismo imali tramvaje na Bulevaru Kralja Aleksandra i u Ruzveltovoj( jer bi njihovom trasom saobraćao BELAM), linije 3,5,6,7,12 i 14 nebi mogle da postoje. Uz integraciju sa današnjim BG Vozom, ovaj sistem je pre par decenija možda mogao biti neko srednjeročno mini-rešenje, dok se ne stvore finansijski uslovi za izgradnju klasičnog(teškog) metroa, pošto je laki šinski sistem u svojoj suštini neka vrsta polu-metroa, polu-tramvaja. Ali danas je za sva privremena rešenja kasno, i mislim da sada samo možemo birati, ili Makiš-Mirijevo ili ništa. Ja bih pre izabrao ovo prvo, mada uz žaljenje.

Ja verujem da se tebi i mnogima život u SFRJ '80 ih godina prošlog veka čini kao divna utopija, ali ta država u to vreme je bila bankrot.

Sledovanje za gorivo je bilo 40l mesečno, a kafa, prašak... ulje su takođe prodavani uz bonove, dakle imao si "mesečno sledovanje"...
Uvozna roba, čak i najobičnija poput toblerona ili M&M, Nike, Grundig, To Telefunken... Sve je to apsolutno nestalo sa polica naših radnji i moglo se kupiti isključivo u konsignacionim prodavnicama za devize + plaćanje carine i poreza.
Nestašice robe su bile "normalna pojava" jer privreda nije imala novca.
Inflacija je bila ogromna.
Ne kao ona '93, ali se od 'zabrinjavajućih' 30-40% početkom decenije, stiglo do ako se dobro sećam preko 2000% koncem 80tih.
Za redovne restrikcije struje koje nisu bile vanredna pojava, već nešto uobičajeno, ti je već rekao kolega forumaš.

I uz sve to, ti i dalje veruješ u mit kako se tada moga izgraditi metro?
Red veličina novca potrebnog za metro i novac prikupljen samodoprinosom su jednostavno neuporedivi. Srećom da nisu pomislili i probali tako nešto jer bi nam to u tom trenutku bio ekser u mrtvački sanduk, a pored "epskog" prokopa, sada bi imali i "epski" metro u izgradnji 40 godina.


Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

 

[Užice]

Ako je Severna Koreja mogla da izgradi metro šezdesetih, pretpostavljam da je i SFRJ mogla da izgradi TEŠKI metro osamdesetih, a laki metro čiji plan sam postovao je možda mogao da izgradi i sam Grad Beograd bez republičke i savezne podrške. Naravno, to bi bilo lošije rešenje, ali svakako bolje od stanja koje imamo danas.

 

[mikelo90]

E, ali stvarno bih mnogo voleo da pročitam scenario u kome pola Vojvodine i pola Šumadije koristi ovaj metro svakodnevno

 

[milanche]

Da je metro isao preko Prokopa i KCS, onda bi bilo moguce da neko zivi u Staroj/Novoj Pazovi, Inđiji, pa cak i u Novom Sadu, Mladenovcu, Lazarevcu, Valjevu, a radi ili studira u Beogradu. Podotovo sada kada se zavrsava brza pruga do NS, sa remenom putovanja ispod 40min. Da napomenem da potez NS-Bg ima oko 400.000 stanivnika.

Da ne govorim o opštem znacaju Kliničkog centra za sve stanovnike Srbije....

E to se zove razvojni metro

 

[Дошљак]

Када би изградили метро који би покрио нову аутобуску станицу, железничку станицу центар, универзитетски клинички центар (самим тим и групацију медицинских факултета), железничку станицу Вуков споменик (и тиме исто групацију техничких факултета уз правни и вишу пословну), и да имамо брзу пругу до НС (после до СУ) и нормалне пруге ка Пријепољу и Нишу, онда би лагано становници између Руме, Новог Сада, Панчева, Пожаревца, Велике Плане и Ваљева лагано обављали своје потребе у Београду (посао, лечење, школовање, административне обавезе, спорт, разонода, куповина, уметност) на дневном нивоу. Нпр. неко дете из Смедеревске Паланке би лако ишло на балет у Београд.

 

[vucko]

Bojim se da ćemo tek biti svesni kada se izgradi prva linija kolika je greška što je Prokop izostavljen sa iste.

Radovi u punom jeku; "Do kraja 2023. godine - obe krtice u funkciji"

Pripremnim radovima za depo beogradskog metroa na Makiškom polju nedavno je počela izgradnja tog velikog infrastrukturnog projekta, a sagovornici Tanjuga kažu da će mašine koje će bušiti tunele za metro, takozvane krtice, stići 2023. godine i kopaće na prosečnoj dubini od oko 45 metara, negde i preko 60.

http://www.b92.net/lokal/beograd/ekonom ... ji-2082244

 

[Дошљак]

Мислим да је проблем у томе што функционалан превоз за шири регион Београда не иде у прилог индустрији станоградње. Инвеститорима више одговара да се нпр. лекар специјалиста досели из Старе Пазове у Миријево него да путује брзом пругом на посао, као и да се студент из Пожаревца досели због студија у Београд и да изнајмљује стан уместо да путује пет дана недељно на наставу из свог родног места.

 

[Пантограф]

Nisi daleko od istine, mada, sa železnicom, stanogradnja je moguća na mnogo širem prostoru.

 

[Алтаир]

Функционална повезаност би требала бити примарна ствар, али са оваквом мрежом метроа нема ништа од тога. Нажалост огромне паре и време ће бити скркане у полупромашај. Вероватно и по неколико пута вишој цени од стварне!

 

[solecar]

Iz samodoprinosa je izgrađena kontaktna mreža na trasi 28 i čini mi se delom Vračarskog koridora.