За метро више од милијарду евра
Град може да започне изградњу подземне железнице, али претходно држава мора да стане иза нас, наглашава градоначелник Драган Ђилас. – Стручњаци предлажу увођење лаког шинског система за који кажу да је јевтинији
Београд би за неколико година могао да добије прву линију метроа, али под условом да пројекат „тежак” више од милијарду евра финансијски помогне држава, као и инвеститори из иностранства. Георгије Полтавченко, који је недавно посетио наш град у својству шефа руске делегације и изасланика председника Русије, очекује да ће ове недеље градоначелник Драган Ђилас отпутовати у Москву и разговарати о учешћу руске стране у изградњи и финансирању београдског метроа.
Први човек Београда недавно је изјавио да ће метро сигурно бити грађен, али да ће због разлике у стручним мишљењима око траса бити ангажовани експерти из иностранства који су направили независне шинске системе у својим градовима.
– На тај начин желим да домаћи фактор и утицај политике, који је у прошлости углавном био катастрофалан, потпуно ставим у страну.Метро је пројекат за следећих 30 година, а цена прве фазе прелази милијарду евра. Град га може започети, али држава мора да стане иза нас – истакао је Ђилас.
Први пројекат за изградњу метроа направљен је још 1972. године, аурадила га је тадашња Дирекција за метро. Годину дана касније образован је Сектор за метро где су 1982. године, у сарадњи са пројектантима бечког и минхенског метроа, завршена идејна архитектонска и инжењерска решења за прву етапу и расписан самодопринос грађана за унапређење јавног градског саобраћаја. Међутим, од изградње метроа одустало се већ 1985. године када је усвојен план „Трамвај за 21. век” који је предвиђао аутомобилско-трамвајски модел града. Идеју о изградњи метроа поново је покренуо 1997. године тадашњи градоначелник Зоран Ђинђић, а због беспарице почетком 2000. године појавила се идеја оизградњи лаког метроа. Стручњаци који су је подржали у први план суистакли да град пре може да финансира изградњу лаког шинског система него тешког метроа.
Драгомир Мандић, професор Саобраћајног факултета и једини који у Србији предаје лаке шинске системе, замера градским властима што се пре одлуке о изградњи метроа нису консултовали са домаћим стручњацима. Он наглашава да изградња лаког шинског система и подземног дела метроа кошта и временски траје исто, али истиче да је предност лаког метроа у надземним деоницама чији се километри знатно брже граде, а и јевтинији су.
Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта, наглашава да тешки метро представља много квалитетније и боље решење које би допринело да проблем саобраћајних гужви у престоници коначно постане прошлост. Он, међутим, сматра да је велико питање да ли ће овај пројекат моћи да буде остварен, јер такав подухват кошта између милијарду и милијарду и по евра.
Стручњаци упозоравају и да већина градова који имају сличну конфигурацију терена као Београд, рецимо, Сан Франциско, уопште немају метро због компликоване процедуре изградње, јер брдовит терен није погодан за континуиране радове и тежи је за планирање.
-----------------------------------------------------------
Последњи метро изграђен у Софији
Изградња линије метроа у Софији почела је 1998. године и то је уједно последњи метро систем изграђен у Европи. Осим главног града Бугарске метро још имају Лисабон, Мадрид, Барселона, Билбао, Валенсија, Торино, Милано, Рим, Ђенова, Напуљ, Атина, Истанбул, Измир, Бурса, Анкара, Софија, Букурешт, Кијев, Варшава, Минск, Москва, Хелсинки, Осло, Стокхолм, Копенхаген, Хамбург, Берлин, Нинберг, Минхен, Праг, Беч, Будимпешта, Париз, Марсеј, Лион, Лил, Рен, Брисел, Амстердам, Ротердам, Лондон, Њукасл, Глазгов...
Д. Спаловић – Н. Миковић
[објављено: 09/12/2008]