Gradski čelnici se ne slažu sa ministrom infrastrukture
Železnica pre izgradnje metroa
Autor: Goran Svilar | Foto:z. raš | 25.11.2008. - 10:39
Najavu ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, da bi Beograd u narednih sedam godina trebalo da dobije dve linije metroa, čelnici grada dočekali su sležući ramenima. Ako je suditi prema reakciji gradonačelnika Dragana Đilasa, najava ministra za infrastrukturu isuviše je optimistična. Prema rečima prvog čoveka grada, za sada se razmišlja kako aktivirati gradsku železnicu, a preporuku o tome kakav je metro potreban Beogradu i koliko novca je potrebno za njegovu izgradnju daće stručnjaci iz Beča ili Minhena.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da bi dve linije metroa trebalo da budu ukupne dužine 14 kilometara i da posao vredi nešto više od milijardu evra. Prva linija išla bi od Vukovog spomenika ispod Tašmajdana i Skupštine, a onda preko Save do „Fontane“ u Novom Beogradu, dok bi druga išla od Kalemgdana ispod Skupštine i Prokopa do Autokomande. Na pitanje da li je realno da Beograd za sedam godina dobije dve linije metroa, prvi čovek grada je slegao ramenima i rekao:“Pitajte ministra!”.
- Pošto imamo dve koncepcije za metro u Beogradu, koje se ne razlikuju previše što se tiče linija, dogovorili smo se da konsultujemo stručnjake iz dva ili tri velika grada Evrope koja imaju metro i sličnu situaciju u saobraćaju. Oni bi trebalo da kažu šta je to što je za Beograd najbolje i koliko bi izgradnja metroa trebalo da košta – rekao je juče Dragan Đilas.
Prvi projekat za izgradnju metroa napravljen je još sedamdesetih godina prošlog veka a projektovala ga je tadašnja Direkcija za metro. Taj projekat sadrži i prve dve navedene linije koje figuriraju moguće za izgradnju.
Sa druge strane, početkom 2000. godine pojavila se druga ideja koja za izgradnju lakog šinskog metroa. Stručnjaci koji stoje iza nje u prvi plan ističu da grad Beograd pre može da finansira izgradnju lakog šinskog sistema, nego teškog metroa.
- Grad Beograd jednostavno nema novca za teški metro, ali ako je Republika u stanju da iznedri novac, onda je u redu. Naravno da je teški metro kvalitetnije i bolje rešenje, ali je pitanje da li postoje sredstva za takav poduhvat koji košta između milijardu i milijardu i po evra. I dalje se zalažem za laki šinski metro jer je on nešto što Beograd sam može da kupi – kaže Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta.
Da je finansiranje izgradnje metroa problem pokazuje i najava gradonačelnika Đilasa da najuže rukovodstvo Grada razmišlja o tome da “kad se oslobodi Savski amfiteatar, kompanija koja je spremna da kupi deo zemljišta po tržišnoj ceni taj novac uloži u izgradnju metroa“.
- Grad može započeti izgradnju metroa, ali država mora da stane iza nas - nedavno je izjavio Đilas.
Za razliku od teškog, vozila lakog metroa prolaze neposredno ispod površine, a delom svoje trase i iznad zemlje, dok se podzemni tuneli za teški metro kopaju na mnogo većim dubinama. Samo jedna linija metroa u Parizu izgrađena pre 30 godina, simbolično nazvana “21. vek”, nalazi se 150 metara ispod zemlje. Stručnjaci upozoravaju i da većina gradova koji imaju sličnu konfiguraciju terena kao Beograd, na primer San Francisko, uopšte nemaju metro zbog komplikovane procedure izgradnje, jer brdovit teren nije pogodan za kontinuirane radove i teži je za planiranje.
Naredne godine Grad će pokušati da aktivira gradsku železnicu kao resurs koji za sada, prema rečima Dragana Đilasa, “potpuno stoji prazan”.
- Grad će uložiti sredstva za sređivanje pruga, kupovinu novih kompozicija vozova ali i rekonstrukciju starih. Ako se omogući interval prolaska vozova od 15 do 20 minuta, to će biti najbolji način da se veliki deo Beograđana doveze u centar grada – kaže Đilas.
Gradovi koji imaju metro
Gradovi u Evropi koji imaju metro su: Lisabon, Madrid, Barselona, Bilbao, Valensija, Torino, Milano, Rim, Ðenova, Napulj, Atina, Istambul, Izmir, Bursa, Ankara, Sofija, Bukurešt, Kijev, Varšava, Minsk, Moskva, Peterburg, Helsinki, Oslo, Štokholm, Kopenhagen, Hamburg, Berlin, Ninberg, Minhen, Prag, Bec, Budimpešta, Pariz, Marsej, Lion, Lil, Ren, Brisel, Amsterdam, Roterdam, London, Njukastl, Glazgov.
Bugari uveliko grade
Poslednji u Evropi metro su počeli da grade Bugari. U Sofiji je 1998. godine izgrađena prva linija. Metro mreža sada ima 9,9 kilometara, koju i dalje šire a u planu je i nova linija od 4,8 km. Cilj Sofije je da izgradi 52 kilometra metroa sa 47 stanica, prosečnog razmaka 1,1 kilometar.