Мала исправка. Јовинов Сектор за метро је радио план у сарадњи са планерима бечког метроа а узор за целокупни урбанистички концепт којим се градњом метроа ослобађа центар града за пешаке је узет из Минхена. Али да, и нека својства минхенског система су пресликана.
Иначе, ти нови возови за римски метро, естетски а делом и функционално каскају неких 20ак година за последњим моделом московског метро воза:
Mislim da smo obojica delimično u pravu zbog toga što su oba grada bila uključena u razvoj projekta.
U arhivi NIN-a su sačuvani njegovi tekstovi poput ovog citata:
...1977-1982. na osnovu dvogodišnjih geomehaničkih istražnih radova, u sektoru za metro, uz direktno angažovanje projektanata bečkog i minhenskog metroa, urađen je projekat “Metro Beograd” inženjersko-arhitektonski projekti prve etape metro sistema za područje centralne zone Zemuna, Novog i starog Beograda... Projekat je zasnovan na urbanističkim i tehničkim standardima Evrope po kojima su Beč i Minhen izgradili (i još grade) do sada više od 60 km svojih metroa...
Na odbrani stavova i ideja bio je angažovan do kraja života, kako u štampanim, tako i putem elektronskih medija (inserti sa TV se danas mogu naći i na YT).
U vezi sa Rimom ne treba izostaviti činjenicu da su novi vozovi domaće proizvodnje izrađeni prema dimenzijama izvornih garnitura puštenih u saobraćaj po otvaranju sistema (tradicionalna lokalna standardizacija o kojoj smo mi samo sanjali), te da grad uoči širenja mreže pokušava da ublaži i vizuelnu nedoslednost vremenom nastalu nabavkama prilagođenih derivata španskih tipskih rešenja. Iz tog razloga ne nalikuju moskovskim "podzemnim BMC autobusima" (stakla do poda, plastika na sve strane, agresivan dizajn, heterogen kolorit) koji odudaraju od svega tradicionalnog.
Mislim da je čak (izuzevši automatski MCS kao deo posebne sekundarne mreže linija) Milano najbolje očuvao "imidž italijanskog metroa" novog inventara korišćenjem Meneghina i Leonarda karakterističnih po istoj specifikaciji originalnih vozila, što je evidentno na svim "teškim" linijama:
Budući da su i stari vozovi bili vrlo slični tadašnjim ekvivalentima sa germanskog govornog područja, dodatna vrata ih svrstavaju u arhetipski klasični teški metro. Pretpostavljam da bi, u slučaju da je do realizacije prve faze originalnog plana kojom srećom uopšte došlo, noviji beogradski vagoni bili vrlo slični današnjim italijanskim sa izuzetkom napojnog sistema (750V putem treće šine). Čak verujem da bi se težilo ka unifikaciji regionalnog metroa sa metroom, u smislu da se koriste vozila na istoj bazi prilagođena specifikaciji RM, bar na kraćim, gradsko-prigradskim linijama, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.
Najveća prepreka svemu tome bila je sama komunistička vlast, obešena o sovjetsku s*su. Da je išta i realizovano ne bi bilo po studiji iz '76, već ranijim planovima, a po ruskoj specifikaciji nalik Pragu, Budimpešti, Minsku i sličnim gradovima. Posledično bi i vozni park bio uvozni, kao što je eventualno bio i regionalni.