Šta je novo?

Metro

Da, to.
640px-Beovoz_Linija.png

Ovo + metro + reforma javnog prevoza treba da budu najveći prioriteti trenutnih vlasti. A ne prenosi fudbala, stadioni i trećerazredne izložbene manifestacije u tri lepe majčine.
Ovo da radi na sat-dva po pravcu i puna saka brade,ne trebaju nam rakete da letimo na mesec,
 
Biće renovirane sve stanice i stajališta na izlaznom kraku koji će koristiti brza pruga Beograd-Niš, to znači da će dobiti perone i podzemne prolaze kao i dupliranje koloseka i stanice će biti one tipske za brze pruge sa po 4 koloseka što znači 2 središnja koloseka za vozove koji se ne zaustavljaju i 2 prijemno otpremna sa bočnim peronima.
Ostaje samo krak ka Lazarevcu a tu je planirano da se doda drugi kolosek i da se naprave peroni.

A sto se tiče novoremontovane deonice koja vodi do Plane preko Male krsne odnosno alternativni pravac nju je zahvatio stari pravilnik o železnici tako da nit je dobila nove široke perone nit su uradjeni podhodnici naravno ništa o dupliranju koloseka i peglanju krivina.
 
Biće renovirane sve stanice i stajališta na izlaznom kraku koji će koristiti brza pruga Beograd-Niš, to znači da će dobiti perone i podzemne prolaze kao i dupliranje koloseka i stanice će biti one tipske za brze pruge sa po 4 koloseka što znači 2 središnja koloseka za vozove koji se ne zaustavljaju i 2 prijemno otpremna sa bočnim peronima.​
Ostaje samo krak ka Lazarevcu a tu je planirano da se doda drugi kolosek i da se naprave peroni.
A pruga kroz Grocku? I ona spada u južnu (jugoistočnu), zar ne?
 
Kako kada ova za Planu ide preko Ripnja i Mladenovca, a ova za Požarevac preko Jajinaca, Zuca i Grocke?
 
Vidi se uticaj CCCP metro sistema u to ex Yu vreme kada su tuneli bili planirani sa 2 odvojene jednokolosecne cevi i stanicama sa centralnim peronom (kao i Vuk uostalom) za razliku od danasnjeg resenja koje podrazumeva jednu veliku cev za 2 koloseka i stanice sa bocnim peronima.
 
Vidi se uticaj CCCP metro sistema u to ex Yu vreme kada su tuneli bili planirani sa 2 odvojene jednokolosecne cevi i stanicama sa centralnim peronom (kao i Vuk uostalom) za razliku od danasnjeg resenja koje podrazumeva jednu veliku cev za 2 koloseka i stanice sa bocnim peronima.
Ne, vidi se da nije medium capacity system s kratkim automatskim vozovima, mada danas se u dosta manjoj meri ostrvski peroni primenjuju i u takvim sistemima. Pogledaj M4 u Budimpešti i M5 u Milanu. Sve MCS.

Ajde nije problem da se štedi na jednom rešenju u cilju ulaganja i drugo praktično, al da neće jedno pišljivo paralelno presedanje na Savskom trgu (i u Ruskoj za BG voz) da urade nalik Montrealu i pored uber-uprošćenog, tipskog ostatka mreže to ne mogu da prihvatim. Tek su za to operisani u 21. veku, što kririkuje i RMTransit.

Ne radi se o time da se iracionalno troši na svakim ćošku, već da se ozbiljno kompromituju najvažnije veze u sistemu.

Evo lako presedanje izgleda u Londonu (Finsbury Park Jubilee to Piccadilly crpss platform transfer na 26min):

Sad zamisli Autokomandu i Sajam maraton s jarca na magarca, na razbacane autobuse na komandi. Da bude još gore, sad hoće i BG voz da upropaste diplikacijom umesto paralelne urbane pruge s "opkoračenim" peronima ko u Berlinu, Sao Paulu i Tokiju na nadzemnim deonicama. Nećeš moći ni mezaninski pristup da imaš s eskalatorima već sve neke štrokave, smrdljive, neosvetljene krajnje zapuštene narkomanske pothodnike.

Činjenica je da ni znatno jeftiniji sistemi od "drugoavenijskig debakla" nisu ništa funkcionalniji, niti nude više za uloženo.
 
BGvoz nije i ne može biti zamena za metro.
BeoVoz tek.

Uključivanje Re vozova u BG sistem ima pravnih zavrzlama, pogotovo sada kada je prevoz besplatan.
 
Kod nas je sve jedna velika zavrzlama. Ova diskusija je vise za temu o BG:Vozu,ali ovde govorimo kako sto bolje iskoristiti postojecu infrastrukturu dok ne dodje pravi metro,do tad ko ziv a ko mrtav.
 
Vidi se uticaj CCCP metro sistema u to ex Yu vreme kada su tuneli bili planirani sa 2 odvojene jednokolosecne cevi i stanicama sa centralnim peronom (kao i Vuk uostalom) za razliku od danasnjeg resenja koje podrazumeva jednu veliku cev za 2 koloseka i stanice sa bocnim peronima.
Čitao sam i ja ovaj plan koji je postavio direktor, i primetio sam, zapravo, uticaj minhenskog metroa. Vozila su planirana biti širine 2,9 m, kao i regionalni metro koji je trebao biti sličan ko S-bahn. Tad je negde bio otvoren metro u Minhenu, 1971 pred Olimpijske igre.
Ja bih svakako bio (i) za žel. saobraćaj do Obrenovca.
Svako sedište prigradkih opština bi trebalo da ima železnički saobraćaj, uz Obrenovac i Grocka.
 
Uticaj nije samo primetan. I sam Jovin je više puta pominjao da su planove radili u saradnji sa kolegama iz Minhena. Sistem je preslikan po mnogim pojedinostima, od twin-bore tunela preko distributivne mreže linija do vozila baziranih na tipu A (po izradi studije, tip B u eksploataciji) za metro, kao i derivatu ET420 za regionalni metro.

Twin bore se i danas praktikuje, pogotovo kod velikog ili neuobičajenog gabarita (London), iako je kod sve šire primenjenih MCS obično reč o single bore tunelima i lateralnim stanicama. Ima i twin bore ali ređe.

Nažalost, iako je to prihvatljivo pri širenju mreže, gradovi koji nikada nisu imali metro svakom tehnološkom generacijom gube sve više dobrih karakteristika tradicionalnih sistema.

Meni se lično u studiji iz 1976. najviše dopada paralelno presedanje na stanici Skupština, kao i stanice dužine cca 105m sa višeizlaznim mezaninom/standardizovanim toplim vezama. U mane spadaju distributivna mreža linija, mali kapacitet vagona sa malom širinom ulazišta (3×1,3m) i velikim brojem sedišta u transverzalnom/2+2 poretku, kao i prosečno manja međustanična rastojanja.

Jovinov plan nije nepopravljiv niti danas neprimenjiv, pa bi tako bilo moguće obrazovati osnovu mreže sa dve nedistributivne linije nalik rimskim A i B, sa jednim paralelnim presedanjem, međustaničnim rastojanjima od oko 1000m, i novim vozovima (sa 4x1,3m vratima i lingitudinalno postavljenim sedištima) nalik novim za Rim.
 
Мала исправка. Јовинов Сектор за метро је радио план у сарадњи са планерима бечког метроа а узор за целокупни урбанистички концепт којим се градњом метроа ослобађа центар града за пешаке је узет из Минхена. Али да, и нека својства минхенског система су пресликана.

Иначе, ти нови возови за римски метро, естетски а делом и функционално каскају неких 20ак година за последњим моделом московског метро воза:

 
Мала исправка. Јовинов Сектор за метро је радио план у сарадњи са планерима бечког метроа а узор за целокупни урбанистички концепт којим се градњом метроа ослобађа центар града за пешаке је узет из Минхена. Али да, и нека својства минхенског система су пресликана.

Иначе, ти нови возови за римски метро, естетски а делом и функционално каскају неких 20ак година за последњим моделом московског метро воза:

Mislim da smo obojica delimično u pravu zbog toga što su oba grada bila uključena u razvoj projekta.

U arhivi NIN-a su sačuvani njegovi tekstovi poput ovog citata:
...1977-1982. na osnovu dvogodišnjih geomehaničkih istražnih radova, u sektoru za metro, uz direktno angažovanje projektanata bečkog i minhenskog metroa, urađen je projekat “Metro Beograd” inženjersko-arhitektonski projekti prve etape metro sistema za područje centralne zone Zemuna, Novog i starog Beograda... Projekat je zasnovan na urbanističkim i tehničkim standardima Evrope po kojima su Beč i Minhen izgradili (i još grade) do sada više od 60 km svojih metroa...

Na odbrani stavova i ideja bio je angažovan do kraja života, kako u štampanim, tako i putem elektronskih medija (inserti sa TV se danas mogu naći i na YT).

U vezi sa Rimom ne treba izostaviti činjenicu da su novi vozovi domaće proizvodnje izrađeni prema dimenzijama izvornih garnitura puštenih u saobraćaj po otvaranju sistema (tradicionalna lokalna standardizacija o kojoj smo mi samo sanjali), te da grad uoči širenja mreže pokušava da ublaži i vizuelnu nedoslednost vremenom nastalu nabavkama prilagođenih derivata španskih tipskih rešenja. Iz tog razloga ne nalikuju moskovskim "podzemnim BMC autobusima" (stakla do poda, plastika na sve strane, agresivan dizajn, heterogen kolorit) koji odudaraju od svega tradicionalnog.

Mislim da je čak (izuzevši automatski MCS kao deo posebne sekundarne mreže linija) Milano najbolje očuvao "imidž italijanskog metroa" novog inventara korišćenjem Meneghina i Leonarda karakterističnih po istoj specifikaciji originalnih vozila, što je evidentno na svim "teškim" linijama:

Budući da su i stari vozovi bili vrlo slični tadašnjim ekvivalentima sa germanskog govornog područja, dodatna vrata ih svrstavaju u arhetipski klasični teški metro. Pretpostavljam da bi, u slučaju da je do realizacije prve faze originalnog plana kojom srećom uopšte došlo, noviji beogradski vagoni bili vrlo slični današnjim italijanskim sa izuzetkom napojnog sistema (750V putem treće šine). Čak verujem da bi se težilo ka unifikaciji regionalnog metroa sa metroom, u smislu da se koriste vozila na istoj bazi prilagođena specifikaciji RM, bar na kraćim, gradsko-prigradskim linijama, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.

Najveća prepreka svemu tome bila je sama komunistička vlast, obešena o sovjetsku s*su. Da je išta i realizovano ne bi bilo po studiji iz '76, već ranijim planovima, a po ruskoj specifikaciji nalik Pragu, Budimpešti, Minsku i sličnim gradovima. Posledično bi i vozni park bio uvozni, kao što je eventualno bio i regionalni.
 
Vrh