Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

Projektovanje druge linije još uvek nije završeno, a treću liniju će projektovati tek kroz desetak godina.

Najveći promašaj će biti ako M2 ne bude imala svoj most na Savi i ako ne bude projektovana nadzemno(na vijaduktu) između Beograda na Vodi i ulaska u Zemun kod Retenzije. Ako stanarima BGH20 smeta buka koju stvaraju vozovi, za to postoji zvučna izolacija za pokrivanje pruge, može se i žrtvovati panoramsko razgledanje grada iz voza na nenatkrivenoj nadzemnoj trasi. Veliki deo nadzemnog metroa u Sofiji je pokriven. Ono što je bitno je da trasa bude nadzmena gde god je to tehnički izvodljivo, jer su troškovi daleko niži od kopanja dubokih podzemnih stanica. Stanica Savski Trg treba da bude podzemna, a onda bi trasa bila mostovska konstrukcija sve do Zemuna, sa povišenim stanicama Blok 18, Sava Centar, Arena, Merkator, Opština Novi Beograd i Aleksandra Dubčeka, a zatim bi ponovo ušla u tunel i bila podzemna sve do Železničke stanice Zemun. I ekonomski je optimalno rešenje da stanica Blok 18 bude nadzemna, jer je u savskom priobalju zemljište izrazito močvarno, za podzemnu stanicu bi možda čak moralo da se zamrzava tlo, što bi ko zna koliko napumpalo cenu izgradnje.

Drugi strateški promašaj će biti ako M3 ne bude nadzemna od skretanja u Španskih Boraca do zemunske stanice, i ako ne bude imala nadzemni krak do aerodroma, koji još može imati usputne stanice Ledine i Surčin. Znam da planiraju povezivanje aerodroma BG Vozom, ali njihova ideja da taj BG Voz ide samo do Novog Beograda je čak i laičkom oku besmislena, jer svaki putnik sa aerodroma želi da direktnom vezom stigne do centra ili udaljenog istočnog Beograda, a ne da sa prtljagom preseda na Novom Beogradu sa jedne na drugu liniju BG Voza, koja ga opet ne vozi do Trga Republike, gde M3 inače treba da prođe. Sofijski aerodrom je sa Serdikom (njihov pandan beogradskog Trga Republike) povezan delimično nadzemnom linijom metroa. Taj aerodrom jeste bliži centralnoj gradskoj zoni od beogradskog, ali u Atini je glavni aerodrom skoro 30 kilometara izvan grada, pa je i on povezan nadzemnim metroom, a ne zavisnom prigradskom železnicom kao što je BG Voz.
 
Poslednja izmena:
I bolje je da trasa M2 ima stanice Karađorđev Park i Slavija, umesto Makenzijeva i Manjež, biće daleko atraktivnija za presedanje sa drugih vidova prevoza. Međutim, nema razloga da se posle Bulevara Vudroa Vilsona ne gradi nadzemna mostovska kontrukcija do Zemuna, podjednako je nezavisna od ostatka saobraćaja, a mnogo jeftinija od bušenja tunela.

Čikaški Metro je više od 50% nadzemnog tipa, i to na trasama koje prolaze kroz Čikago Lup, luksuzni stambeno-poslovni distrikt koji je pandan Beogradu na Vodi. Mislim da bi ovakve trebale biti sve stanice metroa na Novom Beogradu, izuzev Ušća na liniji M3. Što se tiče samog BGH20, stanica Savski Trg treba da bude podzemna zbog ambijenta, ali da se kroz samo naselje M2 kreće na vijaduktu i da Savu prelazi preko posebnog metro-mosta. Najracionalnije je štedeti na kopanju dubokih stanica i tunela gde god to ne ruži grad, mora se napraviti kompromis između lepog, jeftinog i funkcionalnog.
Chicago_2005_marathon.jpg
Orange-Green-Purple-Pink_Line_platform_at_Washington-Wabash.jpg
20120624_CTA_L_5000SERIES_PINK311_54CERMAK.jpg
 
Poslednja izmena:
Meni je najjače od svega što na svaku novu vest o odiseji zvana Metro uvek na ovoj temi kreće novi poduži ciklus razmenjivanja jednih te istih ideja i vizija za nešto što je u 99% slučajeva već prežvakano 100 puta.

Objavi se vest da je poznat datum sastanka investitora i izvođača - odmah se ispisuje 30 novih strana na temi.
Objavi se vest da je posut pesak u Makišu - odmah još 30 strana.
Objavi se vest da je donesen plan, koja firma će praviti plan, na osnovu koga će se posle projektovati sledeći plan... - odmah još 30 strana teme. I to uglavnom vezanih za trasu i tunele u samom centru grada, gde ni Bog otac ne zna šta sve ima ispod ovih zakržljalih neodržavanih ulica zaostalih u 19. veku.

A ni do dana današnjeg, ni 1 metar tunela nije iskopan.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Meni je najjače od svega što na svaku novu vest o odiseji zvana Metro uvek na ovoj temi kreće novi poduži ciklus razmenjivanja jednih te istih ideja i vizija za nešto što je u 99% slučajeva već prežvakano 100 puta.

Objavi se vest da je poznat datum sastanka investitora i izvođača - odmah se ispisuje 30 novih strana na temi.
Objavi se vest da je posut pesak u Makišu - odmah još 30 strana.
Objavi se vest da je donesen plan, koja firma će praviti plan, na osnovu koga će se posle projektovati sledeći plan... - odmah još 30 strana teme. I to uglavnom vezanih za trasu i tunele u samom centru grada, gde ni Bog otac ne zna šta sve ima ispod ovih zakržljalih neodržavanih ulica zaostalih u 19. veku.

A ni do dana današnjeg, ni 1 metar tunela nije iskopan.
Kliknite za proširenje...
 
vucko moze onaj medica da ga zovemo "shapica"
nekako je slicno glakav i nekako je bear... berlin wet dream phantasy.... 🐻🌈🐾
 
Vesara jutros na Prvoj tvrdi da gradnja stanica počinje iduće godine, a da će na proleće biti potpisan ugovor o izgradnji pristupnih saobraćajnica i ugovor o izgradnji prve linije. Nije naglasio da li misli na proleće 2023. ili neke druge godine.

Ugovor o izgradnji depoa na Makišu koji stalno "potpisuje" već 16 meseci ovaj put nije ni spomenuo.
 
Nešto ovako slično?

DSC_9671.jpg


Ovo je Citadis koji radi u Hagu u sklopu "Randstad Rail-a" sistem povezuje Hag i Roterdam, firma ima svoju infarstrukturu, no u gradovima dele šine i sa običnim tramvajima.

Deluje mi kao slična zamisao, bez ovog međumesnog povezivanja, zanimljiv sistem i logika funkcionisanja.
 
vucko je napisao(la):
Kamo sreće da smo dobili i ovo nego nam prođe život u planovima:


Pogledajte prilog 153703
Kliknite za proširenje...
Problem sa lakim metroom je u tome što bi on ukinuo sve tramvajske linije koje voze na Bulevaru Kralja Aleksandra(osim dvojke i dvanaestice), a i dalje bi ga zadržavali semafori na raskrsnicama, jer trasa nije potpuno nezavisna. Ne znam da li je ovaj plan predviđao nadvožnjake i podvožnjake na svakoj novobeogradskoj raskrsnici, čak i onaj najtešnji deo bulevara od Cvetkove Pijace do Ustaničke je koliko vidim nadzemni, a tu čak ni današnji tramvaj nema bašticu.

Ovakav LRT bi bio sušto savršenstvo za grad veličine Novog Sada ili Niša, a za Beograd bi bio polurešenje, jer ni kapacitet, ni maks. brzina, ni učestalost vozova nisu adekvatni tolikom broju putnika. LRT zapravo i nije voz, nego moderni tramvaj, kao CAF ili ovaj novi Simens što ga sklapaju u Kragujevcu, samo sa dosta više denivelisanih baštica i nešto malo tunela sa plitkim stanicama.

 
Poslednja izmena:
Opet, laka tramvajska/LRT kompozicija može primiti oko 150 stojećih i sedećih putnika(maksimalno), a klasični "teški" metro barem 5-6 puta toliko. Pritom ima nezavisnu trasu bez ikakvog ukrštanja sa ostatkom saobraćaja, duplo veći mogući takt i jači motor sa mnogo većim ubrzanjem. A ne ostavlja ni mogućnost šverca. LRT nije optimalno rešenje za milionske gradove koji nisu mlađi od pojave automobila.

Ovaj LRT u Finiksu se zove "Valley Metro", ali u suštini je to tramvaj. Mislim da čak nema nijednu podzemnu ili visoku stanicu. Finiks je danas grad skoro pa veličine Beograda, ali je kao i većina američkih gradova namenski građen za automobile, i tamo gužve nisu ubitačne kao ovde. Tek pre 30 godina je dobio LRT kao kompromis između tramvaja i "teškog" metroa, Beograd je sličan vid prevoza(tramvaj) dobio čitav vek ranije, jer je već bio velegrad u vreme kada je Finiks jedva postojao.
 
Poslednja izmena:
Зар не би БеЛаМ ишао подземно дуж булевара а трамвај остао надземно изнад њега?
 
Ne, mislim da su tada još planirali da izlazi kod Vuka. Posle kad je Egis sve to strpao pod zemlju, to već nije bio Belam - nije bilo ni ukrštanja u nivou na NB.
 
Па онда би проређеност стајалишта дуж булевара лоше дошла за становнике. Само пет стајалишта између Вука и Устаничке спрам постојећих осам.
 
Pa, jeste.

Mrsili su u to vreme bezveze sa planovima, umesto da su brzo presekli i napravili što su mogli.
 
Пантограф je napisao(la):
'Velegrad' je imao 60.000 stanovnika tog Leta Gospodnjeg 1892...

A za ono LRT/metro - prouči malo bolje. Ipak je lako dostupno.
Kliknite za proširenje...
Za Finiks je bio velegrad, jer je isti tada imao samo 3.000 stanovnika. A i Los Anđeles je bio manji, imao je svega 50.000 u to vreme.

Tramvaj spada u LRT (laka železnica). Sama granica između lakog metroa i tramvaja je nejasna, obično se uzima da je laki metro više odvojen od drumskog saobraćaja i da može imati delimično podzemnu ili mostovsku trasu. LRT u Finiksu i Hjustonu se naziva "metro", iako nema nijedan podzemni metar.

Londonski DLR takođe spada u laku železnicu, iako mu je trasa 100% nezavisna od ostatka saobraćaja, ali ne smatra se klasičnim metroom jer koristi uski tramvajski kolosek i laka šinska vozila slična CAF-u.
 
DLR koristi normalan železnički kolosek... I prevozi 350.000 putnika dnevno. Što će nam jasno reći da je tako nešto dovoljno za Beograd, s obzirom da sofijski metro sa 3 (4) linije i 50% većom dužinom trasa od DLR-a ukupno ima isto toliko putnika. Zapravo, jasno je da je za nas dovoljan i sistem nešto nižeg standarda (više tramvaj, manje 'laki metro'), pogotovu što nam to omogućava da uradimo mnogo više za mnogo kraće vreme. Al mi oćemo da Francuzi i Kinezi uzmu više para - pa će tako i biti.
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
...

Londonski DLR takođe spada u laku železnicu, iako mu je trasa 100% nezavisna od ostatka saobraćaja, ali ne smatra se klasičnim metroom jer koristi uski tramvajski kolosek i laka šinska vozila slična CAF-u.
Kliknite za proširenje...
DLR koristi kolosek normalne širine (1435 mm).
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh