Gle koja savana, pa tu bi stala cela Newkirk Plaza s 4 koloseka i dva ostrvska perona u useku (cca 4x3,5m+2x5m). Jeftinije od cut&cover, bez stubova pod prozorom (ili u slučaju BZĐ daleko od prozora ). Udariš pravo do KBC, tamo račvaš ka aerodromu preko B.Kose, odnosno Zemunu do mile volje kad se javi potreba, i boli te uvo za krivine na NBG ako popreko zvekneš 45 i 73 fider tramvaje, odnosno 18 i 88 metrobuse za presedače do BZĐ. Jedino bi na kraju ulice zato što su komunjare pokakile Upravu Carina na sred puta morao da izađe na dabldeker kao ovaj na Koni Ajlendu (samo lepši). Radi savladavanja visinske razlike, postojeći železnički tunel bi mogao biti izbegnut podizanjem vijadukta na višu kotu do rasadnika odličnog za razvoj velike stambeno-poslovne zone (čisto da zagolicam maštu SNS-ovcima).
Big deal. Успорити на два места на 40 км на сат. Или на 20.Treba izracunati koliko bi metro tu usporio da bi mogao da skrene tako tesno?
On takvu krivinu ne moze da savlada sa preko 40 km na sat.
Линије метроа на НБГ би буквално имале по два скретања, на самим крајевима булевара, која уопште не морају да прате раскрснице, погледај стање на крајевима Зорана Ђинђића и Милутина Миланковића.Kad vidim sirinu ove ulice ne mogu da zamislim shumu betonskih ogromnih portala koji pridrzavaju neki vijadukt sa mostovskom konstrukcijom koja ce da skrene pod jako uskim uglom u susedni bulevar pod 90 stepeni.
Treba izracunati koliko bi metro tu usporio da bi mogao da skrene tako tesno?
On takvu krivinu ne moze da savlada sa preko 40 km na sat.
Ovo na slici nije neka periferija sofijskog aerodroma vec centralna zona NBGa koji geografski gledano se nalazi skoro u centru Beograda
tu ce da sagrade stotine stanova. nista od tog pravca.То је и садашње време, јер чак и да сутра заврше ових пар примерака дахијске архитектуре на траси пруге, исплативије их је откупити и порушити, него копати испод.
Вучко, а како то да су тада пројкеотвали и причали о томе, када је проблем са нагиибом постојао и тада? Можда је било и решење неко ? Или су прописи тада дозвољавали нагиб?Železničko stajalište Slavija (Makenzijeva) koje je zauvek napušteno poslednjim izmenama plana metroa. Projektant arhitekta Mirjana Lukić koja je projektovala i Vukov spomenik.
Ovde se govori o površinskoj trasi osim severno od Mostara, i ne navodi se eksplicitno, da li je u pitanju sistem sa osovinskim opterećenjem većim ili manjim od 12 tona po osovini.Каки сад стубови, лрт-ови и надземни метрои дуж пруге старог чвора?!
U hijerarhiji transporta, tramvaj i autobus su za transporte 1-10 kilometara, metro i lakošinski sistemi za 5-20km, prigradska železnica za 10-50km. Odnosno postojanje i tramvaja voza od Savskog trga do Rakovice nije protivrečno, sa tim da na ostatku mreže i jednog i drugog sistema treba da pokrivaju različita područja. Baš tu tramvajska infrastruktura može da se radi na klasičnom koloseku, ali čak i sa ovim beton i travica rešenjem, u saobraćajnom smislu remont, u građevinskom rekonstrukcija pruge košta tek oko 2-3 miliona evra. To je red cene i za kapitalni remont površinske dvokolosečne pruge za 22,5 tone po osovini (za putnički saobraćaj to nije potrebno, ali to je danas standard za sve nove i rekonstruisane pruge). Tako da ovde nemamo namenski potrošenih 100+ miliona evra.Па само око хиподрома, кроз раковицу и топчидер до сад је улупано барем 100+милиона у трамвајску мрежу која још мало ту добрим делом ни не ради скоро деценију.
Koje konkretno?90% добронамерних на форуму овде би, да се питају, правили сличне грешке као ова и претходна власт.
Nisi dobro razumeo.Вучко, а како то да су тада пројкеотвали и причали о томе, када је проблем са нагиибом постојао и тада? Можда је било и решење неко ? Или су прописи тада дозвољавали нагиб?
Сећам се једне катастрофе у Црној Гори, тамо су прописи тражили да кад се воз заустави да се поставе некакви клинови под точкове - јер је станица била под нагибом.
Не верујем да је само код нас такав проблем, ево како руси праве аутоматске клинове који се подижу чим воз прође
Pogledajte prilog 151899
Tim pre što su sada predviđena međustanična rastojanja mnogo veća. Malo duža vožnja (u sekundama) u krivini marginalno bi uticala na pad srednje brzine.Big deal. Успорити на два места на 40 км на сат. Или на 20.
Bili bi to ogromni rasponi, jer je normalan radijus (sa stubovima na krajevima razdelnih ostrva) ispod 50m (bolje reći oko 40). To bi uslovilo i kraće vagone, skuplje po putniku, više točkova na održavanju, veću masu koja bi uticala na projektovanu infrastrukturu. Takođe oštre krivine nose sa sobom i buku od škripanja točkova (po kojoj je tramvaj inače poznat). Svako povećanje radijusa povećalo bi i raspone što komplikuje gradnju. Tu bi više smisla imali tuneli, koji bi u kombinaciji sa vijaduktima napravili rolerkoster kojeg smo se jedva otarasili (denivelacija LRT plana). Izuzetak je severni ćošak bloka 22.Линије метроа на НБГ би буквално имале по два скретања, на самим крајевима булевара, која уопште не морају да прате раскрснице, погледај стање на крајевима Зорана Ђинђића и Милутина Миланковића.
Kako Karlo reče Zemun će tek da opravda gradnju, tako da ne bi taj zemunski krak po potrebi mogao biti izgrađen kasnije. U međuvremenu osim blokova imamo i rasadnik, B.Kosu između autoputa i Marka Čelebonovića, aerodrom koji će generisati i veću transportnu tražnju. Da je Zemun imao znatno veću gustinu od Rume (koja zapravo ni nema obradive površine iza kuće zbog malih parcela, inače video sam IMT 533 kako ore u sred Zemuna oko 20 ari tako da to dosta govori o tome koliko će P+3+PK "vračarizovati" kraj), imao bi odavno i kršten tramvaj. Zapravo komunjare je mrzelo da grade bulevare zbog čega je Gagarinova postala prioritet, a demokrate su se posle fokusirale na LRT. Donji Grad je kao stvoren za duboku liniju koja povezuje Zemun i NBG sa III. Beogradom na Kožari, ali otom potom.А између центра Земуна и периферије Земуна?
Тако се додатно провинцијализује тај иначе драгуљ Београда, ако га оставиш тотално ван главног тока. Већ је тај процес присутан - па тамо се и Мекдоналдс затворио. По мени је боље да метро кривуда, али да окрзне Старо језгро Земуна.
Ма каква хијерархија транспорта? Причамо о коридору где је укинута пруга и главна железничка станица због којих је 5-6 година раније спрцано 100 милки у друмску петљу да их премости. Да певамо ако не укину и трамвај, који је ту свакако де факто и укинут преко деценије. што парцијално, што у целости.Ovde se govori o površinskoj trasi osim severno od Mostara, i ne navodi se eksplicitno, da li je u pitanju sistem sa osovinskim opterećenjem većim ili manjim od 12 tona po osovini.
Takođe, ne govori se jednoznačno, napraviti metro od centra Beograda do Čukarice baš uz trasu železničke pruge, već kao varijanta rešenja. U odnosu na trasu preko Prokopa i Slavije u kost benefit analizi, osim opšte niže cene, smanjio bi se i faktor rizika, i rok puštanja u rad. Naravno, rešenje sa podzemnim prolaskom ispod petlji Radnička i Mostar bi u ekonomski bilo superinferiorno u odnosu na podzemno preko Slavije i nazemno+nadzemno korišćenje trase pruge.
U hijerarhiji transporta, tramvaj i autobus su za transporte 1-10 kilometara, metro i lakošinski sistemi za 5-20km, prigradska železnica za 10-50km. Odnosno postojanje i tramvaja voza od Savskog trga do Rakovice nije protivrečno, sa tim da na ostatku mreže i jednog i drugog sistema treba da pokrivaju različita područja. Baš tu tramvajska infrastruktura može da se radi na klasičnom koloseku, ali čak i sa ovim beton i travica rešenjem, u saobraćajnom smislu remont, u građevinskom rekonstrukcija pruge košta tek oko 2-3 miliona evra. To je red cene i za kapitalni remont površinske dvokolosečne pruge za 22,5 tone po osovini (za putnički saobraćaj to nije potrebno, ali to je danas standard za sve nove i rekonstruisane pruge). Tako da ovde nemamo namenski potrošenih 100+ miliona evra.
Koje konkretno?