Metro

[mvbg1]

Cela evropa ima gradsku zeleznicu, pa niko ne kuka o urbicidu!

Da li je na stubovima ili po zemlji je mala razlika...

I jedno i drugo je 10x jeftinije od podzemnog (u dubokom tunelu).

Velika je razlika između trase na stubovima i trase u nivou zemlje. Šta više ne merljiva.

 

[Дошљак]

Дуж широких НБГ булевара би прошли ок на стубовима. По брдима је најрационалније под земљу.

 

[Прле]

Сагласан.
Уосталом, данас су шине ватрене, тако да бука од клобарања је свакако мања. Осим тога, савијени на унутра букобрани могу још више да утишају звуке.

 

[Vox91]

Evo na Insajder tv upravo ide emisija o metrou..

 

[spatiotecte]

Дуж широких НБГ булевара би прошли ок на стубовима. По брдима је најрационалније под земљу.

NBG ulicna matrica je pod 90 stepeni.
Voleo bi da neko pokaze/dokaze kako moze metro na stubovima da skrene pod uglom od 90 stepeni kako je i planirano trasom druge linije uzimajuci u obzir da bi se zbog radijusa skretanja stubovi nasli po sred ulice pri skretanju a i vijadukt bi usao u gabarit parcele koja se nalazi na uglu raskrsnice.

Kad ljudi zamisljaju metro na na stubovima na NBG uvek ga zamisljaju kako ide pravo po sred bulevara ali naravno da to nije realnost. Mora on da skrene u odredjenom trenutku.

 

[Дошљак]

Стубови на ћошковима раскрснице као носачи укрштених греда на којима би била мостовска конструкција метроа.

 

[spatiotecte]

To su vec ozbiljni nosaci i portali koji moraju da nose raspone od preko 20 metara. Estetska katastrofa a finansijski skupo resenje.
Takodje to ne resava problem radijusa pri skretanju i upadanja pruge u gabarit susedne parcele.

 

[Дошљак]

Може пруга да пређе и изнад тротоара и зелених површина којих на НБГ има сасвим довољно.

 

[Пантограф]

NBG ulicna matrica je pod 90 stepeni.
Voleo bi da neko pokaze/dokaze kako moze metro na stubovima da skrene pod uglom od 90 stepeni kako je i planirano trasom druge linije uzimajuci u obzir da bi se zbog radijusa skretanja stubovi nasli po sred ulice pri skretanju a i vijadukt bi usao u gabarit parcele koja se nalazi na uglu raskrsnice.

Kad ljudi zamisljaju metro na na stubovima na NBG uvek ga zamisljaju kako ide pravo po sred bulevara ali naravno da to nije realnost. Mora on da skrene u odredjenom trenutku.

Не може. А зато не може ни плитак тунел том трасом. Него мора дубок тунел, па испод зграда. Једнако, не може без још две "лакат кривине" ни до моста да се пробије; комплекс "Савоград" је затворио раније резервисану трасу ка планираном новом мосту, а до Бранковог тек не може.

И сад би у таквој ситуацији разумни планери овако размишљали:

Први корак - 1) тунел ка Славији или 2) мост ка центру. Одговор: безусловно 2)

Други корак: 1) траса кроз Булевар Зорана Ђинђића - дубоки тунели у зони Хајата и код Новог Меркатора или 2) траса преко раније планираног проширења Бранковог моста кроз Булевар Михајла Пупина, с тим да крак ка блоковима покрива и зону Булевара Зорана Ђинђића (станица код Арене); надземно или у плитком тунелу (слажем се да код СИВ-а није простор за трасу на стубовима), или комбиновано - нема ниједне лакат кривине!

Одговор је под 2), јер добијамо, у првој фази (Трг Републике (касније Вуков споменик) - Земун са краком за Блокове), један од најјефтинијих метроа на свету, и најбржу везу са Земуном, са тек мало слабијим покривањем територије.

А овде се размишљало наглавачке. Тј. од Београда на води.

 

[TheOnlyLuka]

Evo na Insajder tv upravo ide emisija o metrou..

Baš ću da pogledam sad.

 

[MC_]

Za siroke prave ulice, plitki metro je prava stvar
Pre 140 godina u Budimpesti je napravljena takva linija (Andrasi Ut).
Za nase strucnjake sa Saobracajnog je to izgleda velika novost.

Mozd aje problem sto ne bi mogli da kazemo da je nas metro najskuplji.

 

[Karlo del Ponte]

Znači ne može da se pravi metro ispod 1) Zemuna bez raskopavanja i čišćenja svega iznad, a može da se pravi isti takav metro ispod 2) Kliničkog, 3) Gazele, 4) Vukovog spomenika...

Mislim tako ispada.
Metro u Zemunu - uh ne brate, pa kako, pa zašto, pa nema potrebe, biće novi bulevar...
Metro ispod bilo kog dela desne obale Save, metro ispod same zgrade Kliničkog - good to go, samo krenimo i cepajmo...

Ne razumem baš.

1) Zemun ima regulaciju u glavnim ulicama u centru sa svega 10-15 metara, na slabom materijalu (les), i zbog toga je važno da ne ide ispod zgrada čak i ako je podzeman. Uz to, podzemne vode su jako visoko. U prvom metro planu Jovin je usmerio metro na glavnu, ali nakon konsultovanja sa strukom, podzemnu stanicu je preneo ispred Pinkija, gde sada prave podzemni parking. Zemun ima zakržljalu uličnu mrežu, ali nema preveliku gustinu naseljenosti, koja bi mogla pravdati preskupu podzemnu gradnju. Uz to je i komunalna infrastruktura zakržljala, tako da kuda god da se okreneš, rešavanje Zemuna zahteva veći obim eksproprijacije i rušenja sa probijanjem bulevarskog pravca od Novog Beograda do Altine. Transportna tražnja tu bi bila ni manje ni više nego za tramvaj (bez deljenja trake sa kolima i sa programiranim minimalnim zadržavanjem na semaforima). Čak i ako bi se pogustila posle toga gradnja i bilo opravdano imati metro u tom slučaju imamo kuda da napravimo nadzemni.
2) Kod Kliničkog je metro planiran ispod Deligradske, Park Doktora Subotića metro stanica. Sada što su Tiršava 2 nagurali tu, posebna priča. Ili ćeš smanjivati gustinu medicinskih sadržaja i usmeriti na lokaciju tipa bivši Zmaj kod Železničke stanice Zemun, gde imaš pristup i brzom gradsko-prigradskom prevozu, i vozovima i autoputu, ili ćeš osmisliti lak dostup masovnim prevozom ove zone koju pogušćavaš. Naprednjačka logika koja prkosi urbanizmu i logici: pogušćavaš tu zonu na način koji ometa pokrivenost masovnim prevozom.
3) Gazela ima površinski šinski koridor čuvan 130 godina, stariji od same Gazele. Kada upoređuješ cenu kopanja ispod temelja Gazele sa podzemnim stanicama, i cenu otkupa i rušenja par primeraka dahijske gradnje, ne treba ti doktorat iz ekonomije već samo malo zdrave logike da shvatiš da se ovo drugo više isplati.
4) Vukov Spomenik se nalazi na trgu sa već izgrađenom podzemnom stanicom, izuzetak nekakve planske gradnje, sa bulevarom regulacije 35-55 metara. Tehnički fakulteti, zona trgovine, kao jaki generatori kretanja, određeno istorijsko nasleđe zbog čega bi gradnja na stubovima bila neprihvatljiva. Školski primer za "cut & cover".

Da li je ovako malo jasnije?

 

[Karlo del Ponte]

@Пантограф Ja sam već negde pisao o tome kako oštrije krivine tipa 60-90 metara poluprečnika oduzimaju samo po 10-tak sekundi. I da imate predstavu da je krivina Resavska-Nemanjina poluprečnik 50 metara. Uzmite lenjir i šestar, papir A4 formata, u razmeri 1:1000 ili 1cm=10m crtajte. Nacrtajte prvo raskrsnicu dva bulevara sa regulacijom 40 metara, od čega je samo kolovoz sa razdelnim ostrvom 26 metara...

 

[vucko]

To je to, moraću da vam okačim prethodni Egisov plan metroa koji je predivdeo rešenja na NBG na stubovima pa da komentarišemo u praksi.

 

[Пантограф]

@Пантограф Ja sam već negde pisao o tome kako oštrije krivine tipa 60-90 metara poluprečnika oduzimaju samo po 10-tak sekundi. I da imate predstavu da je krivina Resavska-Nemanjina poluprečnik 50 metara. Uzmite lenjir i šestar, papir A4 formata, u razmeri 1:1000 ili 1cm=10m crtajte. Nacrtajte prvo raskrsnicu dva bulevara sa regulacijom 40 metara, od čega je samo kolovoz sa razdelnim ostrvom 26 metara...

Да, ал` то је онда боље да буде ЛРТ. Како је, додуше, било и предвиђено у овоме што помену Вучко... Али ево, ако људи баш хоће ПРАВИ метро - да има тунел ПРАВ ко у Москви - онда може кроз паралелан булевар, и не губи се много.

То су углавном, иначе, небитне уштеде у времену; мислим да је рачуница била да је код повећања макс. брзине са 50 на 70 км на сат путовање од Земуна до Устаничке било минут и по краће.

 

[Bender Rodriguez]

@Karlo del Ponte Dosta jasnije, hvala.

Samo, iz prethodnih prica o metrou ovde, ja sam bio razumeo da je ispod ili u temeljima saMog KCS planiran i ostavljen prostor za metro. A do dana danasnjeg nemamo konfirmaciju toga. To je ono sto mene buni sto se KCS tice.

I da, nisam razumeo ovo za Gazelu. Ako mozes samo malo drukcije da formulises? Najvise me buni ovo:

Gazela ima površinski šinski koridor čuvan 130 godina, stariji od same Gazele.

 

[Karlo del Ponte]

Пруга Београд-Ниш је на делу од Савског трга до Раковице нико није покушао да укине од 1884. до 2014. целих 130 година. У односу на исту су прављени подвожњаци, петље, подходник код Сајма. Цео правац може комформо да прими 4 колосека. Односно, ако си желео да ти метро од Бановог брда до Трга иде баш кроз Савски амфитатар, имао си и сада имаш могућност да направиш јефтин правац. Тачно, са Клиничког центра и Славије би повукао више путника, али би у кост бенефит анализи, наземни метро од Хиподрома до Мостара, а на стубовима од Старе ложионице до Економског факултета могао да буде супериоран и са мање путника управо због много мање цене градње.

Јасније?

 

[Bender Rodriguez]

Ako sam dobro razumeo, to se dakle odnosi na proslo vreme, na period pre 2014.

 

[Karlo del Ponte]

То је и садашње време, јер чак и да сутра заврше ових пар примерака дахијске архитектуре на траси пруге, исплативије их је откупити и порушити, него копати испод.

 

[Delija]

Каки сад стубови, лрт-ови и надземни метрои дуж пруге старог чвора?!

Па само око хиподрома, кроз раковицу и топчидер до сад је улупано барем 100+милиона у трамвајску мрежу која још мало ту добрим делом ни не ради скоро деценију.

90% добронамерних на форуму овде би, да се питају, правили сличне грешке као ова и претходна власт.

 

[Дошљак]

Све више мислим да нам у Сремском делу града треба лаки метро на три крака и то на стубовима:
- дуж Јурија Гагарина изнад трамвајске баштице до аеродрома преко Ледина,
- дуж Милутина Миланковића до Бежанијске косе са кривином преко железничког тунела, па ободом литице до Николе Добровића, па изнад Николе Добровића до првог ћошка са гробљем где би траса скренула ка Норвешкој и Грчкој, и даље на Лединама спајање са трасом линије преко Јурија Гагарина до аеродрома;
- дуж Ђинђићевог булевара скроз до Студењака где би скретао ка Земуну преко Тошиног бунара са кривином преко парка иза Џакарте, па право до Сенског трга где би траса скренула у Угриновачку скроз до Поштанског центра, и одатле изнад Војног пута скроз до железничког надвожњака где би скренуо ка железничког станици Земун.
На делу ка Сави, траса из Јурија Гагарина би прошла кроз Бродоградилиште и испод рампи моста на Ади и испод Новог железничког скроз до старог железничког, на чијем месту би имао заједнички прелаз са линијом из Милутина Миланковића.
Линија из Зорана Ђинђића би прошла између Краун плазе и Савограда, скренула у Владимира Поповића, и после скренула на нови-стари Савски мост, који би требало урадити у два нивоа - горе метро, доле трамвај и аутомобили.
По преласку Саве, линија са новог Савског моста би ишла на стубовима преко парка Луке Ћеловића и испред економског до улаза у тунел који би ишао испод Теразија.
Линије преко новог моста на месту Старог железничког би ишле једна лево у БнВ, на Вилсонов булевар, па до парка Луке Ћеловића где би заједно са линијом из Земуна ушао под Теразије, друга би ишла ка Сајму, железничким коридором, у нивоу од Сајма, до шећеране где би уронила у Баново брдо и даље подземно до Жаркова, па опет на стубовима дуж Трговачке/Ибарске скроз до Петловог брда и гробља Орловача.
Две линије које улазе под Теразије би се гранале једна ка булевару преко Вука, Цветка и Устаничке скроз до Миријева, а друга са Славији, клиничком, Прокопу, па од Прокопа преко Маракане, ФОНа, Трошарине, насеља Степа Степановић, Браће Јерковић, Медаковића и Коњарника исто до Миријева.
Линија од Карабурме би ишла од Карабурме 2, испод Маријане Грегоран, право на Омладински, на Пионир, па у булевар Деспота Стефана код СУПа 29, дуж булевара до Трга, па на Теразијама и ту крај са преседањем на линије које улазе од Теразијске терасе ту под Теразије.

 

[Bender Rodriguez]

Све више мислим да нам у Сремском делу града треба лаки метро на три крака и то на стубовима

 

[Дошљак]

Да, стубови по сред ових разделних острва, а испод може и трамвај као фидер са гушћим станицама и кружном линијом Зорана Ђинђића-Тошин бунар-Милутина Миланковића-Милентија Поповића.

 

[Bender Rodriguez]

I paralelno sa njima trolejbusi kao fider fideru i autobusi kao fider fidera fideru.

 

[Дошљак]

Па најбоље је када се системи допуњују. То је оно што фали данашњем јавном превозу у Бг. Трамваји и тролејбуси су супарници дуж Јурија Гагарина и булевара Краља Александра нпр. а Бг воз углавном има углавном лоше везе с осталим превозима одбојне пешацима.