U redu
, držaću se ovde o metrou, o tramvajima ću staviti u temi o tramvajima, ikao se sve isprepliće.
Ing. Nikolić je 1938 godine u ,,Beogradskim opštinskim novinama” (br. 3) izneo zanimljiv predlog za unapređenje javnog gradskog saobraćaja u Beogradu. Kao glavnu okosnicu smatrao je reorganizovan tramvajski saobraćaj, a za njegovu dopunu autobuski saobraćaj. Uz tramvaje i autobuse, smatrao je da treba uvesti još dva nova saobraćajna podsistema-trolejbus i metro.
Naime, iste godine marta meseca, na beogradskom Sajmu prvi put je bio prikazan FIAT-ov trolejbus sa 40 mesta. Čak je FIAT u okviru italijanskog paviljona ugradio malu mrežu da pokaže osobine trolejbusa u vožnji, što je kod nekih zvaničnika ostavilo dubok utisak. Stoga se 1938. godina može smatrati godinom početka ideje o uvođenju trolejbusa u Beogradu.
Međutim, ing. Nikolić je smatrao da će se potreba za metroom javiti tek u narednih deset godina, jer će tada Beograd zbog naglog porasta stanovništva, ali i njegove prostranosti, imati oko 500.000 stanovnika i kaže da ,,metro, ma kako on danas izgledao za Beograđane kao daleki san, postaviće se sigurno kao problem u sledećih deset godina”.
Tadašnjim Generalnim planom bila je predviđena velika kružna linija donji Grad-Savski kej-Ulica Franše Depare-Južni Bulevar-Gospodara Vučića-Zvezdara-Karaburma-Dunavski kej-Donji Grad. Obzirom da do tada još nisu bili izgrađeni Savski i Dunavski kej, a za takvu liniju se postavljala potreba, što zbog povezivanja bliske periferije, što zbog rasterećenja linije br. 2, ing. Nikolić je predložio jeftiniju i uprošćeniju varijantu kruga: Donji Grad-Karađorđeva-Železnička stanica-Štrosmajerova (danas Savska)-,,Mostar”-ulica Franše Depare-Južni Bulevar-Gospodara Vučića-Cvetkova Mehana-Cvijićeva-Kneginje Olge (danas Venizelosova)-Ulica Cara Dušana-Donji Grad.
Ratimir Nikolić je predložio tri metro linije:
Ulica Kralja Aleksandra-Terazije-Zemun
Kalemegdan-Slavija-Voždovac
Topčider-Glavna Železnička stanica-Terazije-Železnička stanica ,,Dunav”
Gradnja prve linije metroa odvijala bi se u četiri etape. Prva etapa bila bi produženje linije br. 14 od Skupštine do Tehničkog fakulteta, dok bi se linija br. 6 produžila za vreme sajamskih dana do Sajma. Druga etapa bila bi prebacivanje linije br. 6 za stalno u Zemun ili negde iza mosta. Ovo je trebalo uslediti odmah po završetku nasipavanje leve obale Save.
Kao treća etapa bila bi spuštanje tramvaja ispod Terazija. Ing. Nikolić je predložio da se na početku ulice Kralja Aleksandra ili kod Skupštine izgradi usek koji bi nastavljao prema tunelu ispod Terazija, a izlazio bi u Brankovoj ulici kod Zelenog Venca. Tunel ispod Terazija bio bi izgrđen metodom ,,iskopaj-pa-pokrij”. Po autoru, završetak treće etape zadovoljio bi saobraćaj dugi niz godina, a kad prilike budu zahtevale, išlo bi se na četvrtu etapu, odnosno spuštanje cele linije pod zemlju i na taj način je pretvoriti u metro. Jedini nedostaci bili bi prilazi Brankovoj ulici i mostu u istom nivou. Da bi se to otklonilo potrebno je izgraditi tunele duboko ispod Save što bi, po oceni ing. Nikolića, ,,iziskivalo toliko velike troškove koliko Beograd u dogledno vreme neće biti u stanju da investira”.
Druga metro linija Kalemegdan-Slavija-Voždovac bila bi izgrađena potpuno pod zemljom, zamenjujući tramvajske linije br. 1 i 10, u dužini od pet kilometara sa šest podzemnih stanica. Kao nastavak ove linije, Nikolić je predvideo izgradnju prigradske električne železnice Voždovac-Banjica-Avala, ukupne dužine 12,5 km, dok bi od podnožja Avale (zadnja stanica električne železnice) do spomenika Neznanom junaku bila izgrađena uspinjača sa užima u dužini od 600 m.
Ova linija, osim što bi rešila saobraćaj na potezu Kalemegdan-Voždovac, imala bi i funkciju prebacivanja velikog broja ljudi na Banjicu prilikom vojnih parada i na izlet na Avalu.
Treća metro linija Topčider-Glavna Železnička stanica-Terazije-Železnička stanica ,,Dunav” imala je preuzeti na sebe teret tamvajskih linija br. 3 i 9 i stvaranje veze između centra i obeju železničkih stanica. Linija bi većim delom išla pod zemljom, bila bi duga 10 km sa 10 stanica. Trasa bi, umesto ulicom Kneza Miloša, išla Savskom ulicom i ispod Terazija, dok bi se u ulicu Kneza Pavla uključila kod Cetinjske ulice. Ipak, autor smatra da će se potreba za njom javiti tek u dalekoj budućnosti.