Metro

[Прле]

Видим да је неки тим архитеката мало седео и црткао у скечапу. Ипак, то није тај ниво разраде пројекта да буде штета да се преради поготову у делу где Прокоп и КЦС - претпостављам да је овај 3Д материјал "проблем" да се мења.

Јуче сам мало причао да људима који граде и раде московски метро. И ту ми је предочена информација за коју ми никако није јас о да наши политичари не виде: како то да су се решили да праве метро без машиновође?

То д аје технички изводљиво и да такви системи постоје у свету је јасно. Међутим, изгледа да су пропустили да осмисле. Можда политички аспект приче: наиме, московски метро има могућност у случају да се машиновође нешто деси (умре или просто срчано удар) да у аутоматском режиму развезу композиције. Поставља се питање с због чега није метро без возача, јер то је ипак нека уштеда даље људски фактор и слично. Е па, у случају да аутоматика направи грешку (што је итекако могуће) одговараће високопостављено руководство (политичку подобни) а док имаш"ситног" човека увек може све на њега да се свали и да робија јер "није штета" тј "мања је штета".

У имајући у виду наш пословично висок јавашлук поготову код фирми које су на државној славини, није ми тешко да замислим честе застоје у саобраћају. Ако их ништа не смакне са власти ово ће сигурно јер овде спиноваање не помаже исто као и аутобуси небеограђана

 

[WLABmz]

Прле » Pon Okt 04, 2021 1:22 pm[/url]":1lbkuudw]
Јуче сам мало причао да људима који граде и раде московски метро. И ту ми је предочена информација за коју ми никако није јас о да наши политичари не виде: како то да су се решили да праве метро без машиновође?

Mislim da je najveći razlog to što Srbija nema mašinovođe. Rusija nema problem sa mašinovođama. I sad ih je u Srbiji manjak, sa ovim bednim intenzitetom železničkog saobraćaja. Otišli ljudi u Austriju i Nemačku da rade za veću platu. A školovanje mašinovođa nije uopšte jednostavan proces, već sticanje zvanja tehničara vuče nakon završene četvorogodišnje škole. Pritom bi se morale ponuditi dobre plate da bi privukle ljude da uopšte uče za tehničara vuče. Biti mašinovođa uopšte nije jednostavan posao i zahteva veliku odgovornost.

 

[Дошљак]

Морам да питам, да ли је неопходно да подземне метро станце имају све подземне етаже димензија као етаже на којој су перони? Код Вука је ваљда другачије, две подземне етаже испод површине, па покретне степенице до косо у односу на њих које воде до перона, и изнад перона евакуациони излази.

 

[Пантограф]

Nije, što bi bilo neophodno.

 

[Дошљак]

Чуди ме онда да су све станице тако пројектоване. Да ли је то јефтиније од решења које примењено код Вука?

 

[vucko]

Imam posebnu čast da vas sve pozovem na otvaranje prve pokretne Metro stanice u ovu subotu 9.10. u 12h ispred Starog Dvora. Ako postoji pokretna kancelarija postojaće i pokretna Metro stanica. Vidimo se!!!

 

[MC_]

Прле » Pon Okt 04, 2021 12:22 pm[/url]":142bdfwo]Видим да је неки тим архитеката мало седео и црткао у скечапу. Ипак, то није тај ниво разраде пројекта да буде штета да се преради поготову у делу где Прокоп и КЦС - претпостављам да је овај 3Д материјал "проблем" да се мења.

Јуче сам мало причао да људима који граде и раде московски метро. И ту ми је предочена информација за коју ми никако није јас о да наши политичари не виде: како то да су се решили да праве метро без машиновође?

Oni su resili samo da potrose pare.

 

[Bender Rodriguez]

Pošto vidim da se pokrenula pričao o dužini perona - znaju li se specifikacije budućih metro garnitura?

 

[Дошљак]

Итприлике ће један вагон бити дужине 18 метара, а композиције 3 до 4 вагона. Соларис је исто 18 метара.

 

[Bender Rodriguez]

Ok, to vidim iz slika. Nego, jel se zna proizvođač, performanse, nešto...?

 

[Дошљак]

За сада се зна само дизајн маске и колор шема :lol:

 

[Пантограф]

Bender Rodriguez » 04 Oct 2021 02:14 pm[/url]":1b7ypfyo]Ok, to vidim iz slika. Nego, jel se zna proizvođač, performanse, nešto...?

Зна се произвођач, Алстом.

 

[WLABmz]

Дошљак » Pon Okt 04, 2021 3:13 pm[/url]":33dx14p6]Итприлике ће један вагон бити дужине 18 метара, а композиције 3 до 4 вагона. Соларис је исто 18 метара.

Pošto se prvo planiraju kompozicije od 3 vagona, kompozicije Beogradskog metroa bići dugačke identično kao tramvaj u Budimpešti:

 

[Bender Rodriguez]

Što samo po sebi ne znači ama baš ništa. Pogotovu imajući u vidu da Budimpeštanski tramvaji nisu nikakav prosek po dužini, nego rekorderi.
Drugo, konfiguracija prostora unutra će verovatno biti znatno drukčija.

 

[Boki123]

Igor » Ned Okt 03, 2021 11:37 pm[/url]":1tf611y7]@spatiotecte @delija

#samoneksegradi

Dužina perona 74.6m

Iz plana:
Дужина кола у оквиру композиције износи 18m, троделне гарнитуре 54m, а четвороделне 72m, висина кола орјентационо 3,85m.

i naravno prikaz:

Gde može da se nađe projekat za ostale stanice?

 

[Пантограф]

Спржио их Грађевински добро за метро. Ту је, практично, све што треба рећи:

https://www.grf.bg.ac.rs/p/docs/ostalo/primedbe_na_metro_1633344905414.pdf

 

[Bender Rodriguez]

Za to vreme, Vesić ignoriše sve od toga i uleće u kampanju. A partijsko glasilo B92 to podržava i prati :roll:
http://www.b92.net/lokal/beograd/?start=10

 

[vucko]

Пантограф » 04 Oct 2021 03:18 pm[/url]":3arke31y]Спржио их Грађевински добро за метро. Ту је, практично, све што треба рећи:

https://www.grf.bg.ac.rs/p/docs/ostalo/primedbe_na_metro_1633344905414.pdf

Čitam i drhtim u troli dok prolazim kroz tekst. Konjica je stigla. Da ne poveruješ da neka državna institucija u Srbiji ima integritet. Evo i sažvakanog teksta na N1:

Primedbe Građevinskog fakulteta na plan metroa: Glavni problem trasa linija


Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (GRF) objavio je koje je sve primedbe uložio na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, istakavši da se "oštro protivi" predloženom rešenju beogradskog metroa. Na tom fakultetu su primedbom obuhvatili planersku osnovu, ciljeve i metodologiju odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa i faznu gradnju, a kao glavne probleme istakli su trenutna rešenja trasa linija metroa, kao i planirani redosled izgradnje tih linija.

Fakultet je istakao da, gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnog gradskog prevoza (JGP), jasno se ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linije beogradskog metroa: istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd – centar grada – Bulevar kralja Aleksandra.


„Nakon višedecenijskog sagledavanja saobraćajnih problema u gradu, Fakultet smatra da je ne samo saobraćajno, konstruktivno, urbanistički i ekološki, već i društveno, jedino ispravno rešenje u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. Ovaj stav Fakulteta ne može se promeniti“, navodi se u primedbi.

Stav GRF je da već u prvoj fazi uvođenja metroa „mora doći do najvećeg mogućeg“ prelaska sa individualnog transporta na metro i ocenili da će, neobuhvatanjem najprometnijih raskrsnica u gradu (kod Skupštine Srbije, na obodima Brankovog mosta i Gazele), saobraćajni zahtevi na tim mestima nastaviti da rastu.

„Očekujemo da će do najvećeg i najbržeg prelaska sa individualnog transporta na metro doći ukoliko se prvo krene sa gradnjom metro linije koja će spojiti centar Novog Beograda sa centrom starog dela grada i krenuti dalje Bulevarom kralja Aleksandra“, navodi se u primedbi fakulteta.

Dodali su da bi se na taj način proporcionalno smanjilo i zagađenje izazvano saobraćajem i da bi se to rešilo jasnom transfomacijom Beograda u metro grad, odnosno grad gde bi metro predstavljao osnovu saobraćajnog sistema.

Istakli su i da trenutna prva linija metroa, duga 20 do 23 kilometra, „veoma slabo pokriva grad“ i dodali da će pokrivenost biti slaba sve do izgradnje treće linije metroa.

U primedbi se navodi i da bi u prvoj fazi trebalo kompletirati „ključne i najskuplje stanice i čvorišta“, odnosno najizraženija težišta poslovnih aktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja, centre zdravstva i železničke stanice.
Predložena trasa prve linije namenjena privatnim investitorima

„U predmetnom projektu, najznačajnijm delom trasa prve linije povezuje područja namenjena privantim investitorima sa nedovoljno jasnim planovima razvoja: Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Adu Huju. Sa druge strane, trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem centru postiže realnu vezu sa Beovozom“, stoji u primedbi.

Ocenili su i da premeštanje linije metroa iz Bulevara kralja Aleksandra u Južni bulevar, zbog podudaranja sa tramvajskim linijama, „nije prihvatljivo“ i dodali da su metro i površinski sistem JGP funkcionalno zavisni.

„Stava smo da su stanice BG Voza ‘Prokop’ i ‘Vukov spomenik’, Klinički centar i koridor Bulevara kralja Aleksandra morali biti uključeni u mrežu metroa u najranijim fazama. Prva faza razvoja metroa, dužine oko 13 kilometara, prema dokumentu ‘Studija 1981.’ povezuje sve ove tačke“, navodi se u primedbi.

Istakli su i da je pokrivenost centra starog dela grada metro stanicama „slaba čak i u završnim fazama razvoja“, kao i da je i taj deo obuhvaćen studijom iz 1981. godine, gde su definisane stanice Kalemegdan, Trg republike, Terazije, Skupština i Tašmajdan.

GRF je naglasio da trenutno predložene trase metroa „nisu u saglasnosti“ sa važećim Generalnim urbanističkim planom grada.

Fakultet ističe da je od 2019. godine u više navrata, kroz institucije sistema, iznosio svoje kritičko mišljenje prema predloženom rešenju beogradskog metroa.

„Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je ponosan na svoje nastavnike koji su dali veliki stručni i naučni doprinos razvoju projekta beogradskog metroa još od prvih studija izrađenih sredinom prošlog veka. Čvrsto smo uvereni da je gradu Beogradu metro neophodan, kao sistemsko rešenje za preopterećenu saobraćajnu infrastrukturu, koja odavno nije u mogućnosti da prati planirani razvoj grada“, naveli su iz GRF.

Cela primedba na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, sa elementima detaljne razrade može se naći na zvaničnom sajtu GRF.

https://rs.n1info.com/biznis/primedbe-g ... sa-linija/

 

[overdrive]

Тако је. Прва линија Земун - НБГ - Центар - Коњарник.

 

[spatiotecte]

To može da se predloži za drugu liniju. Uklopila bi se u postojeći SNS plan. Trasa mora da se progura duž celog bulevara Kralja Aleksandra kako je i oduvek zamišljena i zacrtana u svim metro planovima so sada.

 

[overdrive]

Не може. Највећи број људи и возила је на том потезу. Тако треба да буде и никако другачије.

 

[Igor]

Пантограф » Pon Okt 04, 2021 3:31 pm[/url]":3pq84w13]

Bender Rodriguez » 04 Oct 2021 02:14 pm[/url]":3pq84w13]Ok, to vidim iz slika. Nego, jel se zna proizvođač, performanse, nešto...?

Зна се произвођач, Алстом.

Da dodam tačnije sumiram:

- Ширина колосека метро система износи 1435mm,
- Максимална оперативна брзина композиција на траси је 80 km/h.
- Дужина кола у оквиру композиције износи 18m, троделне гарнитуре 54m, а четвороделне 72m, висина кола орјентационо 3,85m.
- Точкови на возним гарнитурама морају бити челични.
- Напајање система планира се системом треће шине са напоном од 1500 VDC.
- Режим вожње возова у метро систему – аутоматски.

 

[Дошљак]

Oва примедба Грађевинског факултета универзитета у Београду је одлично написана, и замолићу све форумаше који прате ову тему да је детаљно ишчитају до краја. Ја ћу само да пренесем неке од мени значајних података који су наведени у тој примедби:
- све до изградње треће линије покривеност град метро мрежом ће бити слаба;
- студија из 1981. је предвиђала више станица метроа у централној зони - Калемегдан, Трг републике, Теразије, Скупштина и Ташмајдан;
- трећа линија је на делу од Немањине до аутопута је исувише близу и паралелна са трасом прве линије;
- одбацивање Вуковог споменика као места укрштања градске железнице и метроа као и трасе дуж булевара Краља Александра ће наметнути изградњу железничке станице Макензијева на неупоредиво већој дубини и то под саобраћајем;
- завршетак брзе пруге Београд-Нови Сад ће сам Београд дочекати неспремно када је у питању повезаност железничке станице са системом метроа;
- " Преседање и за кориснике метроа који су стигли из Батајнице и за кориснике метроа који су стигли из Берлина мора бити једно - у станици Прокоп. Стајалиште Беовоза на мосту изнад сајма и у конструктивном и у функционалном смислу апсолутно је упитно."
- у коридору од Калемегдана па дуж булевара Краља Александра се налази 19 високошколских установа и 18 средњошколских установа, док се у коридору од Београда на води па дуж Јужног булевара налазе 4 високошколске установе и 14 средњошколских установа;
- коридор дуж булеавара Краља Александра има бољу могућност напајања површинским видовима транспорта (fideri) у односу на коридор дуж Јужног булевара;
- трасом сајам-Сењак-Прокоп-Клинички центар-Славија-Лондон-Трг републике би се покрило 30 високошколски и средњешколских установа поред самог клиничког центра чију повезаност наводе као императив са све узвичником;
- предложено укрштање метроа са градском железницом код Сајма би подразумевало трансфер путника са коте -20 до коте +20, што би што би путницима који преседају годишње одузело 1 до 2 дана;
- метро на траси Земун - центар Новог Београда - центар Старог града - булевар Краља Александра има већи приоритет од метроа на траси Баново брдо - центар Старог града - Карабурма по мишљењу факултета;
- прва линија метроа неће имати позитивне ефекте на постојећи стаобраћај, животну средину и простор;
- интервал аутобуса на Бранковом мосту је 31 секунд,
- оптерећење раскрснице код Скупштине је 5000 до 5900 возила 12 сати током дана,а код правног факултета 4000 возила,
- раскрснице са обе стране Бранковог моста имају између 5000 и 6000 возила у вршним сатима,
- оптерећење Газеле је 130000 возила дневно, а према истраживању факултета 152000 плус 1150 аутобуса дневно,
- раскрсница Руске и Војводе Мишића има оптерећење од 5500 возила у вршним сатима,
- раскрсница Булевара ослобођења и Саве Машковића током 13 часова дневно обрађује 3000 до 3400 возила на сат,
- 1985. године индивидуални транспорт је у реализацији путовања учествовао са мање од 20% а притом је ангажовао више од 90% саобраћајних површина;
- број радних места на Новом Београду је порастао са 15000 1971. године на преко 140000 данас;
- двоцентрчност Београда намеће линију која спаја Нови Београд са центром старог дела града као ону која треба да се гради прва.

 

[jelenabg]

jelenabg » 03 Oct 2021 04:20 pm[/url]":w0bllohj]Po meni, linije iz starog dela grada treba da obuhvate jug/Vidikovac, (mada bih ja, da ima para, provukla skroz gore do groblja), jugoistok (Medak, Braće Jerković, generalno Voždovac), Ustaničku i Mirijevo/Karaburmu. To bi mogle tri linije, gde bi jedna ostajala u starom delu grada, a dve prelazile reku tako što bi jedna išla u savske blokove (znam da mnogi žele da ide kroz Jurija Gagarina, ali bi možda moglo da se razmisli o pomeranju iza 60-ih blokova kako bi i Bežanija i Kosa bile bliže, dok bi blokovi uz reku imali one fidere), a druga u gornji deo Zemuna sa mogućnošću spuštanja do železničke stanice u Zemunu.

Veliki umovi isto misle :kafa:.

Šalu na stranu. Ja koja nemam nikakvo predznanje iz organizacije saobraćaja, izgradnje metroa, trasa kretanja putnika u većem delu Beograda, bukvalno sam predložila iste trase kao i ljudi koji sve ovo gore pobrojano znaju. A zašto? Samo zato što sam upotrebila zdrav razum i želim dobro svom gradu. Bukvalno ništa drugo od predispozicija nemam.
Ovi ljudi što trenutno vladaju, niti imaju zdrav razum, niti žele dobro ovom narodu, zemlji i gradu. Jedino što oni žele je da napune svoje džepove i ižive neke komplekse koji su im isponabijani dok su bili miševi.

 

[spatiotecte]

overdrive » 04 Oct 2021 04:41 pm[/url]":2ujf9php]Не може. Највећи број људи и возила је на том потезу. Тако треба да буде и никако другачије.

Kako to misliš? bulevar Kralja Aleksandra ima više saobraćaja i više stanovnika od Južnog bulevara kroz koji se trenutno gura trasa druge linije metroa.