Šta je novo?

Metro

Pa iskreno, i da ide kroz Marijane Gregoran, teško da bi nešto dodatno rasteretio 27 i 27E, jer ipak najveći deo putnika na tim linijama kreće iz Mirijeva koje bi trebalo da bude pokriveno metroom, a ne sa Ćalija koje imaju relativno manji broj stanovnika. I mislim da grešiš u vezi sa gustinom naseljenosti, ja bih rekao da je najgušće između Marijane Gregoran i Višnjičke.

A ako se napravi da ide Višnjičkom, neće ni biti pitanja da li će se rasteretiti 16 i 23 jer njih više neće biti, svi će morati peške da se spuste do metroa u Višnjičkoj.

A to sa komplikovanim zemljištem je smešna priča, jasno je da ide Višnjičkom zbog planova sa Ada Hujom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885332#p885332:xelx3z56 je napisao(la):
leobutters » 01 Oct 2021 08:22 am[/url]":xelx3z56]
A Pantograf, ako su uslov ta komunistička naselja da bismo dobili metro, onda nam i ne treba. Ako već gledamo kako je u drugim gradovima, ceo Bruklin i Kvins su pod metroom a nigde nema betonskih solitera.
И ја мислим да нам не треба метро какав већина овде жели, да.
Ето, да смо у тој земљи где су Квинс и Бруклин и Менхетн, и да смо велики и изграђени као Београд, сигурно не бисмо имали метро.
 
S druge strane, da smo bilo gde drugde u Evropi osim na Balkanu, i da smo veliki i izgrađeni kao Beograd, sigurno bismo odavno imali metro.
 
Не баш - били бисмо другачије изграђени и имали бисмо и метро. То је урбанизам, о томе ми три благе везе немамо.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885345#p885345:3l93sjkx je napisao(la):
leobutters » Pet Okt 01, 2021 9:58 am[/url]":3l93sjkx]S druge strane, da smo bilo gde drugde u Evropi osim na Balkanu, i da smo veliki i izgrađeni kao Beograd, sigurno bismo odavno imali metro.

Ne moramo čak ni da napustimo Balkan, eto ti Sofija, Bukurešt, Atina...
 
Isto vazi i za Ameriku, bili bismo drugacije izgradjeni i mogli bismo komonto da funkcionisemo i bez metroa.

Do sutra mozemo ovako, ali to ne menja cinjenicu da smo u Srbiji, da smo izgradjeni tako kako jesmo i da nam je metro hitno potreban.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885339#p885339:ikdvxhjn je napisao(la):
leobutters » Пет Окт 01, 2021 8:38 am[/url]":ikdvxhjn]Pa iskreno, i da ide kroz Marijane Gregoran, teško da bi nešto dodatno rasteretio 27 i 27E, jer ipak najveći deo putnika na tim linijama kreće iz Mirijeva koje bi trebalo da bude pokriveno metroom, a ne sa Ćalija koje imaju relativno manji broj stanovnika. I mislim da grešiš u vezi sa gustinom naseljenosti, ja bih rekao da je najgušće između Marijane Gregoran i Višnjičke.

A ako se napravi da ide Višnjičkom, neće ni biti pitanja da li će se rasteretiti 16 i 23 jer njih više neće biti, svi će morati peške da se spuste do metroa u Višnjičkoj.

A to sa komplikovanim zemljištem je smešna priča, jasno je da ide Višnjičkom zbog planova sa Ada Hujom.
Па има људи из горњих делова Карабурме који користе те две линије. Метро неће покрити део између Миријева и Омладинског где исто улази доста путника.
Уз саму Вишњичку има више комерцијалних објеката него стамбених.
А то што ће људи пешачити од Вишњичке ће бити мучно за старије суграђане.
 
Višespratnice su uglavnom u delu od Marijane Gregoran do Dragoslava Srejovića i uz Mirijevski bulevar, dok je ostali deo velika većina poslovnih objekata, odnosno stambenih kućica, uglavnom jednospratnica. Stara Karaburma je mešano.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885339#p885339:moxx8vsj je napisao(la):
leobutters » 01 Oct 2021 08:38 am[/url]":moxx8vsj]Pa iskreno, i da ide kroz Marijane Gregoran, teško da bi nešto dodatno rasteretio 27 i 27E, jer ipak najveći deo putnika na tim linijama kreće iz Mirijeva koje bi trebalo da bude pokriveno metroom, a ne sa Ćalija koje imaju relativno manji broj stanovnika. I mislim da grešiš u vezi sa gustinom naseljenosti, ja bih rekao da je najgušće između Marijane Gregoran i Višnjičke.

A ako se napravi da ide Višnjičkom, neće ni biti pitanja da li će se rasteretiti 16 i 23 jer njih više neće biti, svi će morati peške da se spuste do metroa u Višnjičkoj.

A to sa komplikovanim zemljištem je smešna priča, jasno je da ide Višnjičkom zbog planova sa Ada Hujom.

Ova varijanta metroa nema zadatak da opsluzuje sadasnje stanovnike, vec nova gradilista. Gradiliste Karic, gradiliste Marbo, gradiliste Veselinovic, Subotic, Vucic, gradiliste navijackih grupa, naravno BnV, koja je verovatno zajednicka investicija svih prethodno pomenutih.
 
Pitanje je da li u opste traba ulagati u sinski sistem u eri prelaska autobusa na elektriku.
Kljuc je u razvijanju autonomnih ruta a ne u shinama i skupim vozovima.

Tuneli bi mogli biti i za vozila i za javni saobracaj po odredjenim pravilima. Alteracije bi bile lakse, vozila, obuka, odrzavanje, skladistenje jeftinije. Nebrojeno vise ponudjaca proizvoda, i velika mogucnost apgredovanja, umrezavanja, alteracija. Buka u nadzemnim delovima trase- mnogo manja. Vise nadzemnih trasa. Mogli bi da imamo i relativno domace vozilo. Sistem bi mogao da se gradi u fazama to jest vise manjih investicija.
Domaca komponenta od koji 25-30% bi kvalifikovala segmente projekat za primarnu emisiju, sto znaci manje kredita.
Cini mi se da bi ovakav sistem po troskovima bio blizi ceni karte koju gradjani mogu da plate.

Cenu karte metroa koji se predlaze, cak i onog Vukanovog nece placati beogradjani, vec ostatak Srbije ili naredne geracije. Verovatno oba ova jadna skupa. Obe varijante su potpuno ekonomski neodrzive i nepravedne.

Prigradski voz tipa Crossrail je druga prica u to treba ulagati.
 
Грађевински факултет у Београду: Пројект метроа је лош!

"Грађевински факултет Универзитета у Београду предао је, у оквиру јавног увида, примедбе на Нацрт плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде", наводи се на Твитер профилу Грађевинског факултета, на ком је истакнуто да план изградње линија метроа није добар, да не може да смањи гужву у саобраћају, а да ће трошкови бити енормни.

- Наша академска част нас обавезује да својим стручним ставом допринесемо доношењу технички исправних одлука које имају далекосежне последице на ширу друштвену заједницу - наводи се у објави ове академске установе и закључује се:

- Факултет истиче да предложени План није добар, да ће ефекти изградње метроа на смањење саобраћајних проблема бити занемарљиви, а трошкови енормни.

Овим су потврђене тврдње стручњака који већ годинама објашњавају да је "напредњачки" метро погрешно пројектован и да неће решити саобраћајне проблеме у Београду, као и да је раст цене са 2,2 милијарде на 6 милијарди потпуно неоправдан.

Наиме, пре више од десет година је тадашњи сазив Скупштине града једногласно усвојио пројекат три линије београдског метроа на предлог стручне комисије коју је предводио проф. др Вукан Вучић. Тај пројекат је предвидео метро линије на коридорима који су деценијама раније одређени за метро. Садашња градска власт је то поништила, усмерила метро кроз ненасељене делове града, превидела укрштање линија уместо у центру Београда на подручју Београда на води и подигла цену за чак три пута.

На све критике, пре свега некадашњег градоначелника Драгана Ђиласа, да се крши мишљење струке, да су трасе погрешне, да метро не треба да се укопава на Новом Београду, да мора да прође поред железничке и аутобуске станице, да не сме да иде паралелно са реком, представници власти су одговарали политичким нападима.

Сада је са негативном оценом и врло јасним закључком да је пројекат лош, да неће смањтии саобраћајне гужве и да је цена енормно висока, изашао и Грађевински факултет.

Како ће на ове примедбе струке одговорити Весић, Вучић и компанија - остаје да се види.

(Директно.рс)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885407#p885407:n9h7jloq je napisao(la):
dosen » Пет Окт 01, 2021 2:04 pm[/url]":n9h7jloq]Pitanje je da li u opste traba ulagati u sinski sistem u eri prelaska autobusa na elektriku.
Kljuc je u razvijanju autonomnih ruta a ne u shinama i skupim vozovima.

Tuneli bi mogli biti i za vozila i za javni saobracaj po odredjenim pravilima. Alteracije bi bile lakse, vozila, obuka, odrzavanje, skladistenje jeftinije. Nebrojeno vise ponudjaca proizvoda, i velika mogucnost apgredovanja, umrezavanja, alteracija. Buka u nadzemnim delovima trase- mnogo manja. Vise nadzemnih trasa. Mogli bi da imamo i relativno domace vozilo. Sistem bi mogao da se gradi u fazama to jest vise manjih investicija.
Domaca komponenta od koji 25-30% bi kvalifikovala segmente projekat za primarnu emisiju, sto znaci manje kredita.
Cini mi se da bi ovakav sistem po troskovima bio blizi ceni karte koju gradjani mogu da plate.

Cenu karte metroa koji se predlaze, cak i onog Vukanovog nece placati beogradjani, vec ostatak Srbije ili naredne geracije. Verovatno oba ova jadna skupa. Obe varijante su potpuno ekonomski neodrzive i nepravedne.

Prigradski voz tipa Crossrail je druga prica u to treba ulagati.

Наравно да је оправдано, чак бих рекао да се уопште не доводи у питање.

Око одржавања и цене - литијумске батерије су близу теоретског максимума, а да замене 1кг нафте потребно је 18кг батерије, а такође временом су мањег капацитета и након одређеног времена се морају заменити. Шинским системима је све то непотребно, а трошна ствар на њима коју немају ел аутобуси је пантограф, који је много јефтинији од батерије.
Taкође већа тежина возила утиче на подлогу којом се креће, а пошто би аутобусу то био асфалт, морало би много чешће да се реновира.
Док шински системи такође много боље трпе неодржавање него било који други тип масовног превоза, иако траже већу цену унапред.

Ово око буке уопште није тачно, уколико возило има преко 1000кг при брзинама већим од 27км/час више буке производе гуме крећући се по асфалту него мотор, тако да тих мотор је небитан када већу буку би правио аутобус, који је притом много тежи, чак и од обичног аутобуса, јер батерије нису енергетски густе као тренутна горива. Шински системи праве мање буке при контакту са подлогом јер су од истог материјала и подлога је финија и равнија него асфалт.

Јефтиније такође није, може се наслутити зашто из првог дела одговора.

За број произвођача нисам сигуран, али рекао бих да их је одокативно исто.

Такође еколошки су возила без батерија боља, знатно. Сама куповина Тесла аутомибила, тј. прављење његове батерије, штети планети колико и вожња еуро 4 возила 20 месеци. Такође су шинска возила много дуготрајнија, а исто та једна батерија не би била једина коју би аутобус користио, већ сам навео да после релативно кратког времена су знатно мањег капацитета.

Око мешања личних возила са возилима јавног превоза, много лоша опција јер је саобраћај брз колико и најчешће коришћен тип превоза, што би идеално био неки јавни превоз, а јавни превоз је много бржи уколико не постоје друга возила која саобраћају ту.

А око цене карте, јавни превоз и треба да буде нешто што се више плаћа порезом него картама, јер омогућава кретање особе што је директно везано за лични приход, ово лако можете проверити поређењем просечних примања са локацијама станица масовног превоза у било којем граду света.
 
Sinski sistemi su uvek najekonomicniji.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885458#p885458:25djlqvq je napisao(la):
MC_ » Пет Окт 01, 2021 5:16 pm[/url]":25djlqvq]Грађевински факултет у Београду: Пројект метроа је лош!

"Грађевински факултет Универзитета у Београду предао је, у оквиру јавног увида, примедбе на Нацрт плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде", наводи се на Твитер профилу Грађевинског факултета, на ком је истакнуто да план изградње линија метроа није добар, да не може да смањи гужву у саобраћају, а да ће трошкови бити енормни.

- Наша академска част нас обавезује да својим стручним ставом допринесемо доношењу технички исправних одлука које имају далекосежне последице на ширу друштвену заједницу - наводи се у објави ове академске установе и закључује се:

- Факултет истиче да предложени План није добар, да ће ефекти изградње метроа на смањење саобраћајних проблема бити занемарљиви, а трошкови енормни.

Овим су потврђене тврдње стручњака који већ годинама објашњавају да је "напредњачки" метро погрешно пројектован и да неће решити саобраћајне проблеме у Београду, као и да је раст цене са 2,2 милијарде на 6 милијарди потпуно неоправдан.

Наиме, пре више од десет година је тадашњи сазив Скупштине града једногласно усвојио пројекат три линије београдског метроа на предлог стручне комисије коју је предводио проф. др Вукан Вучић. Тај пројекат је предвидео метро линије на коридорима који су деценијама раније одређени за метро. Садашња градска власт је то поништила, усмерила метро кроз ненасељене делове града, превидела укрштање линија уместо у центру Београда на подручју Београда на води и подигла цену за чак три пута.

На све критике, пре свега некадашњег градоначелника Драгана Ђиласа, да се крши мишљење струке, да су трасе погрешне, да метро не треба да се укопава на Новом Београду, да мора да прође поред железничке и аутобуске станице, да не сме да иде паралелно са реком, представници власти су одговарали политичким нападима.

Сада је са негативном оценом и врло јасним закључком да је пројекат лош, да неће смањтии саобраћајне гужве и да је цена енормно висока, изашао и Грађевински факултет.

Како ће на ове примедбе струке одговорити Весић, Вучић и компанија - остаје да се види.

(Директно.рс)
Свака част грађевинском факултету, показали су да имају кичму, за разлику од неких других институција које само раде шта им кажу. Сад нек се спреме за третман какав је имао филозофски факултет од стране Весића.
 
Da okacim ovde i tekst primedbe koju sam podneo prosle nedelje ako nekog zanima

Primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro Sistema

1) Predloženi metod izgradnje faze 1 linije 1 metroa koji podrazumeva duboke tunele duž većeg dela trase ne predstavlja optimalno građevinsko rešenje. Značajno racionalnije bi bilo korišćenje postojećih železničkih koridora kod Sajma i Dunav Stanice, te plitki iskop u Savskom Amfiteatru. Duboki iskop (i duboke stanice) su neophodne samo ispod Banovog Brda i Terazija. Samo tri stanica na trasi bi morale da se rade u dubokom iskopu!

U prilogu je data gruba analiza troškova izgradnje prve faze 1. linije kada bi se gradila na ovaj način. Prema ovoj analizi, cena izgradnje faze 1, linije 1, u dužini od 16.3km bi mogla da bude oko 800 miliona evra - odnosno ušteda od bar 1.1 milijarde evra u odnosu na trenutno predloženo rešenje. Radi se o potpuno istoj trasi i stanicama.

Pored ovoga se postavlja i pitanje stvarne cene radova koja bi obuhvatala i neophodno injektiranje ispred TBM-a kojim se kontroliše pritisak podzemnih voda tokom bušenja. Naime, ni najbolje planirana ispitivanja tla ne mogu dati punu sliku pozemne geologije i geohidrologije – a naročito ne uz reku ili na terenu kompleksne geologije kao što je u Beogradu.

Iskustva su u svetu (Budimpešta, London), a i kod nas (interceptor), da se troškovi dodatnih radova potrebnih za proboj tunela u uslovima visokog hidrostatičkog pritiska po pravilu značajno uvek prevazišli ugovorene iznose. To predstavlja značajan finansijski rizik za investitora.

Pored toga, dinamika izgradnje je u potpunosti ograničena brzinom proboja TBM-a, te nije moguće paralelno raditi različite deonice i objekte čime bi se ubrzala gradnja.

Problem presecanja postojećih kolektora plitkim tunelom na potezu Sajam-Gazela rešava izgradnja intereceptora. Značajne uštede izgradnje tog dela trase metroa pokrivaju trošak izgradnje interceptora koji i jeste, pored metroa, Beogradu najpotrebniji kapitalni infrastrukturni projekat.

Uzevši sve u obzir, još jednom predlažem da se preispita predložena metodologija izgradnje tunela, te usvoje racionalnija rešenja koja bi omogućila velike uštede, kraće rokove i manji rizik izgradnje!

2) U ranom javom uvodi u je ovo bilo dato kao opcija ali sada više nije – vezu naselja Petlovo Brdo, Labudovo Brdo, Vidikovac, Cerak i Žarkovo trasom ibarske magistrale bi trebalo ostvariti kao krak linije 1 metroa, a ne tramvajem, a u skladu sa brojem stanovnika i udaljenošću od centra. Trasa tramvaja kroz Požešku ulicu je spora i izuzetno neopuzdana i ne predstavlja dobro rešenje za stanovnike ovih naselja.

3) Planom nisu predviđene trase budućeg širenja mreže brzog javnog prevoza na široj periferiji – naročito na jugu i istoku grada. Trebalo bi sada predvideti, te urbanizmom definisati, buduće koridore u naseljima Ovča, Kotež, Višnjica, Istočno Mirijevo, Kaluđerica, Veliki Mokri Lug i Miljakovac. Ova naselja se razvijaju velikom brzinom i već sada ih nastanjuje veliki broj Beograđana. Odvajanje koridora sada bi omogućilo jeftiniju izgradnju metroa, regionalne železnice ili tramvaja u budućnosti kada oni postanu neophodni.

4) Predložena veza Krnjače i Borče tramvajem sa gradom je odlično rešenje zbog manje gustine stanovanja i male geografske udaljenost ovih naselja od centra. Novi predlog veze preko (ili pored) Pančevačkog mosta je znatno bolje rešenje od prethodnog preko Ade Huje. Međutim i dalje bi put od Borče do Cara Dušana iznosio preko 10km odnosno odnosno više od 30min. Ukoliko bi most (ili tunel) bio u nastavku ulice Žorža Klemensoa, razdaljina bi bila ispod 7km i putovanje bi trajalo samo 20min.


u Beogradu 17.9.2021.

PRILOG 1 - PREDLOG RACIONALNIJIH GRAĐEVINSKIH REŠENJA ZA IZGRADNJU
FAZE 1 LINIJE 1 METROA

primedba1.png


Dispozicija predložene trase i objekata Faze 1, linije 1 beogradskog metroa
Napomena: Deonice su označene arapskim brojevima, a stanice rimskim.

PRILOG 2

primedba2.jpg


PRILOG 3 – POSTOJEĆI ŽELEZNIČKI KORIDORI KOJE BI BILO MOGUĆE KORISTITI
primedba3.png


Delovi postojećih železničkih i tramvajskih koridora ukupne dužine 5.0km koji se ukidaju a koji su paralelni sa novom trasom metroa. Ujedno su to i delovi trase koji su tehnički najzahtevniji za izgradnju jer su blizu reka. Korišćenjem ovih postojećih koridora bi se ostvarile značajne uštede u izgradnji i održavanju sistema.

PRILOG 4

Upotrebom postojećih koridora bi se značajno smanjili troškovi jer bi se gradile samo 3 duboke metro stanice umesto 17! Takođe, dužina dubokih tunela bi bila 4.5km umesto 11.2m.
primedba4.png


PRILOG 5 – DELOVI GRADA KOJI NISU OBUHVAĆENI PLANOM ŠINSKIH SISTEMA
primedba5.png
 
Железница је уклоњена са тог места јер је наводно "оковала" град. Зар по истој логици и нафземни метро не ради исто?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885262#p885262:3dych5b6 je napisao(la):
marrecar » 30 Sep 2021 07:06 pm[/url]":3dych5b6]Logika je da se sa tih 16 završenih stanica može pustiti metro u funkciju, bez da je linija potpuno završena do Mirijeva. To je standardno, nije nikakvo izmišljanje tople vode :D

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885268#p885268:3dych5b6 je napisao(la):
leobutters » 30 Sep 2021 07:35 pm[/url]":3dych5b6]Znači tako će i da ostane :D

Može to i kraće, nemojte da se iznenadite.
 
Пруга од Сајма до Шећеране би могла да се искористи за трасирање метроа.
 
Od stare GŽS do mosta na Adi.
5 stanica, šta će nam više.

:mrgreen:
 
Metro sa stanicama kao u autobusa. Sajam i Mostar ne treba da budu dve stanice nego jedna, i da im ulaz i izlaz budu negde između BIGZa i Mostara. Ako je moguće. Ako nije, onda razumem.
A stanica Palata pravde, to bog sveti zna koji će nam to đavo u životu...

Mislim, naravno kad kažem ''šta će nam'' ne mislim bukvalno, nego u smislu ko pravi metro sa stanicama na svakom ćošku...
 
СМАРТ планери су се водили бројем путника на тим локацијама, без природе њиховог кретања која је у 90% била преседачка на целом потезу Ада-Железничка станица.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=885518#p885518:20qujdtw je napisao(la):
overdrive » Пет Окт 01, 2021 11:42 pm[/url]":20qujdtw]Железница је уклоњена са тог места јер је наводно "оковала" град. Зар по истој логици и нафземни метро не ради исто?
"Оковала град", шинофобија у разголићеном облику.
Железница у нивоу отежава кретање епоготову кад има много колосека, али зато ров, мост, подземном или трамвоз никако не могу да буду окови већ перјаница развоја града
 
Stanica Palata pravde je izbačena, a stanice Luka Beograd i Francuska su zamenjene stanicom Skadarska.

Na mestu gde je bila predviđena stanica Palata pravde ostaje šaht za evakuaciju jer su stanice Savski trg i Mostar udaljene više od 700 metara. Zaboravio sam koja je tačno brojka u metrima na koliko se prave ti izlazi na površinu.

Što se tiče Karaburme, odavno se priča da je klizište razlog zbog kojeg su svi metro planovi već duže vreme trasirali liniju Višnjičkom ali ne mora da znači da je to istinito. Pogotovo jer su prethodni planovi bili za LRT. U svakom slučaju, jeste veća gustina stanovništva ispod Marijane Gregoran a sa druge strane Višnjičke će tek biti građeno. I na kraju, linije 16, 23, 25 često ne idu kroz Marijane Gregoran zbog raznih radova ili kao letos zbog protesta. Ni u ovom trenutku ne idu kroz Marijane Gregoran u smeru ka Karaburmi i to tako funkcioniše. Naravno da će rado presedati putnici sa Karaburme na metro kada autobus samo na semaforu ispod Pančevačkog mosta provede vremena koliko je potrebno za presesti na metro. A gde je gužva na suženju u Bulevara despota Stefana kod Banije za 16 ili u Takovskoj za 23. Apsolutno nema šanse da autobus brže stigne do Trga republike, Sajma ili Banovog brda. Do Autokomande se sada najlakše dolazi presedanjem na voz, a presedanje bi bilo jednostavnije sa metroa nego danas sa busa.
 
I da dodam, imajte u vidu da će 2030. ako se nastavi privredni rast i povećanje stope motorizacije biti potrebno još više vremena za stizanje kolima ili autobusom negde nego sada pa će i presedanje na pouzdaniji i brži vid transporta biti primaljivije.

Poneki put pročitam mišljenja da metro treba da reši problem gužvi ali to se sigurno neće desiti ni sa ovim kao ni sa bilo kojim drugim projektom. Metro će doneti novu privrednu aktivnost i novi saobraćaj pa će i gužve u najboljem slučaju ostati iste. Stvar je u tome da se obezbedi pouzdana alternativa. Pogledajte Moskvu ili Bukurešt kako se dave u gužvama uz mnogo više bulevara, podzemnih raskrsnica i sa sve razgranatim metroom.
 
Vrh