[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856763#p856763:168gr2ck je napisao(la):
Steva » 10 Jun 2021 07:53 am[/url]":168gr2ck]
Optički veoma lepe karte, dosada još nisam naleteo na tvoju kartu koja mi se nije svidela
Ono što mi se naravno manje sviđa je javna dostupnost informacija i već pomenuta deonica linije 1 preko Gazele umesto Prokopa i KCS.
Ono što me zanima je izvor informacija za linije. Linije 1 i 2 su manje više poznate u javnosti ali dosada nigde nisam našao kvalitetan prikaz za liniju 3. Ono što me je skroz iznenadilo da je tako ucrtano da linija 3 ide do stanice u Zemunu umesto da se završava u blokovima. Zato i pitanje od mene da li je to tvoja (umetnička) sloboda/zamisao ili sam nešto propustio u medijima i sajtovima domaćih ustanova?
Moj orijentir je uvek bio PGR šinskih sistema u BG iz 2020:
Ovde se vidi da linija 3 do Zemuna nije ni u strateškom pravcu prikazana nego prema Aerodromu ili Surčinu/Nacionalnom Stadionu.
Hvala Stevo, posebno sam se potrudio za ovu mapu.
Ona je u stvari spoj deset godina projekata u Beogradu i sire.
Na mapi je jedina umetnicka sloboda u odabiru imena za stanice onda kada postoji nekoliko varijanti i nije jos uvek tacno odluceno koja je definitivna. Recimo odabrao sam "Skadarlija" a u dokumentaciji se takodje javljaju i nazivi "Francuska" i Bajlonijeva pijaca".
Linija 3 nema definitivnu trasu. Za razliku od linija 1 i 2 koje su jasno definisane i na kojima se naveliko radi, linija 3 je tek na nivou "konceptualnog resenja" te i dalje ima prostora za promene. Jos ranije je na njoj postojalo skretanje iz blokova kroz dr Ivana Ribara do Bezanijske kose sa terminusom tu negde kod okretnice 75. Produzetak do depoa u Zemunu je samo nastavak tog vec postojeceg pravca.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856896#p856896:168gr2ck je napisao(la):
Дошљак » 10 Jun 2021 01:19 pm[/url]":168gr2ck]Oнда су могли да направе крак техничке пруге до депоа у Земуну, а пругу са станицама да направе даље преко Ледина и аеродрома до Сурчина.
I pruga ka Makisu je na pocetku bila cisto tehnicke prirode.
Cilj je je bio da se Banovo brdo poveze sa centrom, a onda juznije na najjednostavniji nacin povrsinskom prugom do Makiske ranzirne i depoa. Deonica Julino brdo-Makis je trebalo da bude cisto tehnicki prilaz depou. E sad cim provuces metro kroz ravnicu koja jeste da je neophodno vodoizvoriste, ali ima sve odlike unosnog gradjevinskog zemljista razni apetiti se radjaju i cisto tehnicka povrsinska deonica postaje podzemni metro iznad kojeg treba da nikne grad.
Metro nodoljivo privlaci urbanizaciju.
Sve mi se cini da se ista prica smesi i Bezaniji, krak ka Zemunu je odlicno tehnicko resenje za prilaz depou a sa vremenom bi postao magnet za urbanizaciju. Jedino sto bi onda trasu trebalo pomeriti blago zapadnije, kroz njive, da moze da se zida sa obe strane. Ovako ispod T6 pola prostora istocno otpada na groblje to jest metro linija ima tek pola ucinka.
Ja nisam neki ljubitelj racvanja linija, jer se tada kapacitet prepolovi sto je krajnje neracionalno na centralnim deonicama. Ipak na perifernim cut & cover ili nadzemnim deonicama racvanje moze biti prihvatljivo jer je izgradnja jeftinija a nije potreban sto postotni kapacitet. Mislim da bi bilo neophodno ubaciti u projekat dva dodatna kraka:
- Zarkovo-Cerak-Vidikovac (pa do Orlovace po potrebi)
- Blokovi-Aerodrom
Trebalo bi odmah prilagoditi projekat sa mogucnost izgradnje tih krakova, posebno na Zarkovu. Neka budu depoi u Makisu i Zemunu, ali neka se ostavi i mogucnost, to jest odmah napravi spoj, za tunel ispod Ibarske i u Surcinu.
Krak za aerodrom bi mnogo znacio, cak i da uz njega dodje i bg:voz. Isto vazi i za Ibarsku, metro ispod Ibarske i bg:voz Rakovica-Makis su komplementarni, presedacka stanica na Ibarskoj kod Cerak Vinograda bi bila pun pogodak.
Uostalom ako pogledamo dalje u buducnost, scenario u kojem Beograd kao Atina usisa pola stanovnistva drzave, najpovoljniji pravac za planski razvoj grada je bas lesni plato izmedju Bezanije i Aerodroma, prostor izmedju Surcina i Altine. U tom slucaju Surcinski aerodrom ce doziveti sudbinu slicnu drugim gradskim aerodromima koje je urbanizacija progutala pa su napusteni ili ograniceni, Le Bourget u Parizu, Tempelhof a sada i Tegel u Berlinu itd. Tada Batajnica postaje novi Aerodrom Nikola Tesla.