A zašto kad može londonski ukopani metro na peskovitom tlu , londonska neprofitabilna gondola , londonska naplata ulaska kolima u centar , modifikacija londfonskog logoa za gradski prevoz... Tol'ko su putovali po tom svetu i kupili informacije i rešenja , i onda na kraju uzeli da kopiraju London u svemu. Pošto već imamo Hajd park , ajd da ubacimo i druge stvari... Ko da ne postoji nijedan drugi grad i nijedno drugo rešenje. Toliki gradovi po svetu imaju mnogo jednostavnija rešenja metroa , a mi se uhvatili najkomplikovanijeg i odabrali jedno od najgorih rešenja trasa koje nam je do sada prezentovano. Samo još nedostaje da i najgori izbor vozila uvrstimo u celu priču...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633349#p633349:2j62uhpr je napisao(la):
Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.452
- Pohvaljen
- 25.075
Predloženom projektu metro su se do sada najviše zamerale dve stvari. Prva je što ide ispod Save, pa je skuplji i kompleksniji nego što je neophodno. Druga je trasa. O prvoj sam već nešto rekao, a sada samo kratka napomena o drugoj.
Vesić kao glavni argument u korist predložene trase uzima da je ona rezultat naučne studije i "brojanja putnika", pa je zato daleko bolja od svih prethodnih i van svake moguće kritike. Međutim, sem ako ima tajne i nama nepoznate podatke, to jednostavno nije tačno. Osnova te analize optimalne trase i tog brojanja bi trebala da bude Smart studija saobraćaja koja je dala sirove podatke o saobraćaju u gradu, i na osnovu koje su onda tobože određivane najbolje trase i rađene sve druge studije.
Nažalost ja sam čitao Smart studiju (ili bar njen objavljeni deo) i tamo nema nikakve osnove za tvrdnju da je u njoj određena za Beograd optimalna trasa za metro. Ono čime su se oni u Smart studiji bavili, a da je vezano za metro, je SAMO da dokažu da je bolje imati metro po otprlike OVOJ trasi nego uopšte nemati metro. Međutim nigde nema analize koja bi od mnogih mogućih trasa metroa bila najbolja. A dokazivati da je za budući saobraćaj u gradu bolje imati bilo kakav metro nego nemati nikakav je savršena besmislica za koju nije ni trebala naučna studija, jer je to svako mogao reći unapred. Međutim nama nije ni bio problem da li da uopšte pravimo metro, nego kuda on treba da ide i kakav da bude. A toga u objavljenom delu Smart studije saobraćaja nema. Jednostavno su pošli (zašto pobogu) baš od trase vrlo slične ovoj, pa su dokazivali da će 2033. saobraćaj biti bolji ako je ima nego ako je nema. I sad je kobajagi baš TO odjednom dokaz i za optimalnost te trase. Tobože je time dokazano da je ona najbolja od svih. Besmislica i manipulacija.
Pogledajte sad ove slike:
Pogledajte prilog 1
Ovo je samo provizorno poređenja delova dve trase, zvanično predložene i jedne od mnogih mogućih. I "nagradno" pitanje za koje je kod nas izgleda potrebne enormna količina inteligencije. Da li je bolje spojiti centar grada, oblast 1, sa oblašću 2, ili sa oblašću 3? Sa praznom livadom ili sa ljudskim mravinjakom (Banovo brdo, Julino brdo, Žarkovo, Cerak, Vidikovac, Petlovo brdo, obilaznica)? Da li je bolja zvanično predložena trasa (crvena) ili recimo plava? Argument o prostoru za depo takođe nema smisla jer i na plavoj trasi (i na mnogim drugim) ima više nego dovoljno praznih livada za depo. Plava linija bi se takođe sekla sa produženom BG železnicom, itd. Moguće su i mnoge njene varjante, da ide ispod Senjaka a ne pored njega, duž sajma, da prolazi i kroz Prokop i pored stare železničke stanice i time Beograda na vodi. Ili ne mora, svejedno. Međutim jednostavno je nemoguće videti po čemu je baš ovaj deo crvene linije najbolja trasa i PRVA koju treba praviti.
Vesić kao glavni argument u korist predložene trase uzima da je ona rezultat naučne studije i "brojanja putnika", pa je zato daleko bolja od svih prethodnih i van svake moguće kritike. Međutim, sem ako ima tajne i nama nepoznate podatke, to jednostavno nije tačno. Osnova te analize optimalne trase i tog brojanja bi trebala da bude Smart studija saobraćaja koja je dala sirove podatke o saobraćaju u gradu, i na osnovu koje su onda tobože određivane najbolje trase i rađene sve druge studije.
Nažalost ja sam čitao Smart studiju (ili bar njen objavljeni deo) i tamo nema nikakve osnove za tvrdnju da je u njoj određena za Beograd optimalna trasa za metro. Ono čime su se oni u Smart studiji bavili, a da je vezano za metro, je SAMO da dokažu da je bolje imati metro po otprlike OVOJ trasi nego uopšte nemati metro. Međutim nigde nema analize koja bi od mnogih mogućih trasa metroa bila najbolja. A dokazivati da je za budući saobraćaj u gradu bolje imati bilo kakav metro nego nemati nikakav je savršena besmislica za koju nije ni trebala naučna studija, jer je to svako mogao reći unapred. Međutim nama nije ni bio problem da li da uopšte pravimo metro, nego kuda on treba da ide i kakav da bude. A toga u objavljenom delu Smart studije saobraćaja nema. Jednostavno su pošli (zašto pobogu) baš od trase vrlo slične ovoj, pa su dokazivali da će 2033. saobraćaj biti bolji ako je ima nego ako je nema. I sad je kobajagi baš TO odjednom dokaz i za optimalnost te trase. Tobože je time dokazano da je ona najbolja od svih. Besmislica i manipulacija.
Pogledajte sad ove slike:
Pogledajte prilog 1
Ovo je samo provizorno poređenja delova dve trase, zvanično predložene i jedne od mnogih mogućih. I "nagradno" pitanje za koje je kod nas izgleda potrebne enormna količina inteligencije. Da li je bolje spojiti centar grada, oblast 1, sa oblašću 2, ili sa oblašću 3? Sa praznom livadom ili sa ljudskim mravinjakom (Banovo brdo, Julino brdo, Žarkovo, Cerak, Vidikovac, Petlovo brdo, obilaznica)? Da li je bolja zvanično predložena trasa (crvena) ili recimo plava? Argument o prostoru za depo takođe nema smisla jer i na plavoj trasi (i na mnogim drugim) ima više nego dovoljno praznih livada za depo. Plava linija bi se takođe sekla sa produženom BG železnicom, itd. Moguće su i mnoge njene varjante, da ide ispod Senjaka a ne pored njega, duž sajma, da prolazi i kroz Prokop i pored stare železničke stanice i time Beograda na vodi. Ili ne mora, svejedno. Međutim jednostavno je nemoguće videti po čemu je baš ovaj deo crvene linije najbolja trasa i PRVA koju treba praviti.
SRBO
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633355#p633355:1cwsbhc8 je napisao(la):
Ма не копирају они зато, него да импонују својим шефовима :bash:
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633382#p633382:33wmk0yl je napisao(la):Zuma » Uto Jun 25, 2019 4:05 am[/url]":33wmk0yl]
Ovo je samo provizorno poređenja delova dve trase, zvanično predložene i jedne od mnogih mogućih. I "nagradno" pitanje za koje je kod nas izgleda potrebne enormna količina inteligencije. Da li je bolje spojiti centar grada, oblast 1, sa oblašću 2, ili sa oblašću 3? Sa praznom livadom ili sa ljudskim mravinjakom (Banovo brdo, Julino brdo, Žarkovo, Cerak, Vidikovac, Petlovo brdo, obilaznica)? Da li je bolja zvanično predložena trasa (crvena) ili recimo plava? Argument o prostoru za depo takođe nema smisla jer i na plavoj trasi (i na mnogim drugim) ima više nego dovoljno praznih livada za depo. Plava linija bi se takođe sekla sa produženom BG železnicom, itd. Moguće su i mnoge njene varjante, da ide ispod Senjaka a ne pored njega, duž sajma, da prolazi i kroz Prokop i pored stare železničke stanice i time Beograda na vodi. Ili ne mora, svejedno. Međutim jednostavno je nemoguće videti po čemu je baš ovaj deo crvene linije najbolja trasa i PRVA koju treba praviti.
To bi bilo idealno da se ispoštuje raniji predlog i da linija zadvrši negde u zoni Orlovače. Tu kod Orlovače bi bilo savršeno za autobusni terminal BAS jug i kao okretnica za sve periferne linije koje gravitiraju ka Banovom Brdu ili Beogradu. Znajući da pored Orlovače dnevno prođe preko 20 000 automobila, autobusa bila bi neprocenjiva korist u vidu smanjenja zagađenja a de ne pričam o samom gorivu i vremenu.
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Cisto da se podsetimo, 2002. se tokom katastrofalne poplave pola metro mreze u Pragu naslo pod vodom.
Ne znaci naravno da ce nas metro isto strefiti prilikom prve poplave, ali rizik uvek postoji, narocito sa lokalnim priucenim upravnicima (sifra Obrenovac).
Ali avaj, Prag je morao da kopa tunele duboko pod zemljom jer nije bilo druge, grad je sirok i gust i nema prostora za povrsinske radnje.
U Beogradu je situacija znatno razlicita, imamo nekoliko prohodnih koridora na Sumadijskoj strani grada (Sajam, Luka, Autoput) i siroke bulevare na Novom Beogradu koji su dusu dali za metro vijadukte, kriminalno bi bilo kopati na mestu gde moze da se zida.
Da ne spominjem da NBGD lezi na mocvari a Savski Amfiteatar na sundjeru.
- - -
Nemacka mapa Beograda iz 1940
Realno struktura grada se nije bitno promenila, jedini novi pravac kojeg na ovoj mapi nema su blokovi.
Beograd ima 6 pravaca koji se susrecu u centru:
Pupinov Bulevar (Zemun)
Jurija Gagarina (Blokovi)
Nul Vojvode Misica (Cukarica)
Bul Oslobodjenja (Vozdovac)
Bulevar (Zvezdara)
29. Novembra (Palilula)
6 pravaca = 3 linije sa ukrstanjem u centru.
Cesto sam pokusavao da nacrtam to ukrstanje u obliku trougla kako bi se presedanja rasporedila na 3 stanice umesto na jednu jedinu.
Ipak geografija grada je nezgodna i nije lako formirati trougao osim sa veoma dubokim tunelima.
Sve vise tezim ka tome da se linije grupisu u zajednicki koridor u centru (svaka sa svojim kolosecima dakako, bez prepolovljavanja kapaciteta) kako bi se racionalnije savladala visinska razlika izmedju reka i grebena, a jedina lokacija gde se grebenu moze prici sa reke je terazijska terasa.
- Dve linije idu vijaduktom sa NBGD, prelaze Savu zajednickim mostom do Stajge
- Jedna linija ide sa Cukarice povrsinski/vijaduktom do Stajge
- Sve tri linije ulaze u greben preko Terazijske terase
- Postoje dve stanice gde sve tri linije staju, jedna na Stajgi, druga u grebenu ispod Terazija. Presedanja rasporedjena, BnV i centar pokriveni, svi zadovoljni.
- Dalje 3 linije idu svaka svojim putem pod zemljom, jedna ka Dorcolu i Paliluli, druga ka Vracaru i Zvezdari, treca ka Vozdovcu.
Ne znaci naravno da ce nas metro isto strefiti prilikom prve poplave, ali rizik uvek postoji, narocito sa lokalnim priucenim upravnicima (sifra Obrenovac).
Ali avaj, Prag je morao da kopa tunele duboko pod zemljom jer nije bilo druge, grad je sirok i gust i nema prostora za povrsinske radnje.
U Beogradu je situacija znatno razlicita, imamo nekoliko prohodnih koridora na Sumadijskoj strani grada (Sajam, Luka, Autoput) i siroke bulevare na Novom Beogradu koji su dusu dali za metro vijadukte, kriminalno bi bilo kopati na mestu gde moze da se zida.
Da ne spominjem da NBGD lezi na mocvari a Savski Amfiteatar na sundjeru.
- - -
Nemacka mapa Beograda iz 1940
Realno struktura grada se nije bitno promenila, jedini novi pravac kojeg na ovoj mapi nema su blokovi.
Beograd ima 6 pravaca koji se susrecu u centru:
Pupinov Bulevar (Zemun)
Jurija Gagarina (Blokovi)
Nul Vojvode Misica (Cukarica)
Bul Oslobodjenja (Vozdovac)
Bulevar (Zvezdara)
29. Novembra (Palilula)
6 pravaca = 3 linije sa ukrstanjem u centru.
Cesto sam pokusavao da nacrtam to ukrstanje u obliku trougla kako bi se presedanja rasporedila na 3 stanice umesto na jednu jedinu.
Ipak geografija grada je nezgodna i nije lako formirati trougao osim sa veoma dubokim tunelima.
Sve vise tezim ka tome da se linije grupisu u zajednicki koridor u centru (svaka sa svojim kolosecima dakako, bez prepolovljavanja kapaciteta) kako bi se racionalnije savladala visinska razlika izmedju reka i grebena, a jedina lokacija gde se grebenu moze prici sa reke je terazijska terasa.
- Dve linije idu vijaduktom sa NBGD, prelaze Savu zajednickim mostom do Stajge
- Jedna linija ide sa Cukarice povrsinski/vijaduktom do Stajge
- Sve tri linije ulaze u greben preko Terazijske terase
- Postoje dve stanice gde sve tri linije staju, jedna na Stajgi, druga u grebenu ispod Terazija. Presedanja rasporedjena, BnV i centar pokriveni, svi zadovoljni.
- Dalje 3 linije idu svaka svojim putem pod zemljom, jedna ka Dorcolu i Paliluli, druga ka Vracaru i Zvezdari, treca ka Vozdovcu.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.452
- Pohvaljen
- 25.075
Beograd ima još jednu nezgodnu karakteristiku za nisko postavljene tunele. Odmah pored rečnog priobalja su veliki nagibi okolnih uzvišenja, što pri jakoj kiši stvara klasične planinske bujične tokove. Ako je nagib zemljišta dovoljno veliki, isto kao i površina brda, jak pljusak u kratkom vremenskom intervalu skuplja veoma veliku količinu vode i usmerava je u dolinu. Obični kanalizacioni sistemi to ne mogu da pokupe u tako kratkom periodu. Što znači da se u dolini stvara jezero tamo gde nije bilo predviđeno da će ono biti, pa voda ulazi u SVAKU rupu koja u okolini postoji. Kroz vrata, niske prozore, podrume, ventilacije, kanale za instalacije, stare i davno zaboravljene cevi, revizione otvore, rupe u zemljištu, temlje porušenih zgrada, bukvalno kroz sve i u sve. Veoma je lako da na taj način voda bar negde pronađe i ulaz u previše nisko postavljenu metro mrežu, pogotovo ako je veoma dugačka. Dovoljno je da majstor zaboravi da hermetički zatvori neki od mnogih tehničkih otvora ili da zbog nepredviđenih okolnosti voda dopre do visine do koje niko nije računao da će doći.
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Ovo je previše vode na jednom mestu i za krako vreme, pa rezultat neke nepredviđene situacije u dolini zaista može biti ovakav. Ne vidim jak razlog da prihvatamo povećani rizik ako to nije neophodno, u siromašnoj zemlji gde su javašluk i korupcija normalno stanje. Svaka čast mogućnostima tehnologije, ali nije ona problem:
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Ovo je previše vode na jednom mestu i za krako vreme, pa rezultat neke nepredviđene situacije u dolini zaista može biti ovakav. Ne vidim jak razlog da prihvatamo povećani rizik ako to nije neophodno, u siromašnoj zemlji gde su javašluk i korupcija normalno stanje. Svaka čast mogućnostima tehnologije, ali nije ona problem:
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.372
- Pohvaljen
- 52.371
Што се тиче 6 праваца протезања Београда (булевари М. Пупина, Деспота Стефана, Краља Александра, Ослобођења, Војводе Мишића и улица Јурија Гагарина), ја мислим да су они као друмски правци развијени пре због географије града него што су људи баш хтели да се крећу тим улицама и да их се метро не мора строго држати, већ да може да искорисит брда која су присилила путеве у котлине да прође баш због њих. На предложеном Зидаровом плану бих направио само следеће измене:
-плава линија 2 од Бановог брда иде иза Хиподрома, улази у Топчидерско брдо, иде право на Прокоп, од њега на Клинички центар, па Славију, и даље преко Лондона на Теразије;
-наранџаста линија 3 од Душановца иде преко Аутопута, па улази у Лекино брдо, са станицом негде код Јужног булевара, па даље ка Макензијевој и Славији до Теразија;
Добијају се две линије на траси Славија - Теразије, заобилазе се компликоване и беспотребне станице Ада, Радничка, Сајам, Мостар и траса Савском улицом где већ имамо трамвај, повезују се јужна насеља Чукарице са Славијом и центром брже, губи се преоштра кривина линије 3 код Прокопа, као и компликована ситуација код Аутокоманде, а метро се провлачи кроз густо насељен део Врачара око Јужног булевара. За трасу од Хиподрома до Прокопа искористити копање тунела УМП.
-плава линија 2 од Бановог брда иде иза Хиподрома, улази у Топчидерско брдо, иде право на Прокоп, од њега на Клинички центар, па Славију, и даље преко Лондона на Теразије;
-наранџаста линија 3 од Душановца иде преко Аутопута, па улази у Лекино брдо, са станицом негде код Јужног булевара, па даље ка Макензијевој и Славији до Теразија;
Добијају се две линије на траси Славија - Теразије, заобилазе се компликоване и беспотребне станице Ада, Радничка, Сајам, Мостар и траса Савском улицом где већ имамо трамвај, повезују се јужна насеља Чукарице са Славијом и центром брже, губи се преоштра кривина линије 3 код Прокопа, као и компликована ситуација код Аутокоманде, а метро се провлачи кроз густо насељен део Врачара око Јужног булевара. За трасу од Хиподрома до Прокопа искористити копање тунела УМП.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.452
- Pohvaljen
- 25.075
Snimak poplave u stanici Vukov spomenik. Doduše na snimku vidimo samo gornji nivo stanice, samo jedan ulaz i samo početak nadiranja vode. Ne znamo šta se dešavalo u tunelu ni gde je sve otišla ova voda.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=632995#p632995:1pdb4day je napisao(la):
https://twitter.com/dragishaa/status/11 ... 0342713344
Takođe
https://youtu.be/RhAFSyhh0BE?t=456
Karlo del Ponte
Advanced
Метро и Лукашенкономија
На фејсбуку мој текст узнемирио ботове, док су моји пријатељи у Белорусији задовољни. Ботови никада неће рећи:
- Треба почети прву метро линију од железничке станице до супротног краја центра града.
- Вратити у неком облику железничку станицу на Савски трг.
- Поред метроа развити допунску мрежу брзог трамваја и приградских железница, ради густине мреже високих перформанси.
- Електробусе уводити опрезно, и само са домаћом оперативом.
- Градити метро пре свега везано за насеља и постојеће важне садржаје, не за тајкунске пустаре
итд.
Нема веће похвале него када те такви назову мрзитељем.
На фејсбуку мој текст узнемирио ботове, док су моји пријатељи у Белорусији задовољни. Ботови никада неће рећи:
- Треба почети прву метро линију од железничке станице до супротног краја центра града.
- Вратити у неком облику железничку станицу на Савски трг.
- Поред метроа развити допунску мрежу брзог трамваја и приградских железница, ради густине мреже високих перформанси.
- Електробусе уводити опрезно, и само са домаћом оперативом.
- Градити метро пре свега везано за насеља и постојеће важне садржаје, не за тајкунске пустаре
итд.
Нема веће похвале него када те такви назову мрзитељем.
Зидар замисао ти је добра, али си је јако лоше и катастрофално реализовао због незнања токова људи, нарочито дуж Новог Београда, јер си заборавио неколико битних фактора и главних артерија у истом, обзиром да си Метро уамислио да иде као и трамвај који постоји да скупља прашину, водећи људе где нико неће...
1. Како решити проблем од центра Општине Нови Београд до Блокова без Метроа
2. Како решити проблем од центра Општине Нови Београд до Блока 42, а да није аутобус
3. Како мислиш да решиш проблем око 90 хиљада људи од Гандијеве до Ивана Рибара и Војвођанске, а да не реметиш аутобусе у тим деловима?
Не можеш уводити Метро тамо, а му ускратиш алтернативу... Много људи има, а има још да се дограђује зграда веруј ми
1. Како решити проблем од центра Општине Нови Београд до Блокова без Метроа
2. Како решити проблем од центра Општине Нови Београд до Блока 42, а да није аутобус
3. Како мислиш да решиш проблем око 90 хиљада људи од Гандијеве до Ивана Рибара и Војвођанске, а да не реметиш аутобусе у тим деловима?
Не можеш уводити Метро тамо, а му ускратиш алтернативу... Много људи има, а има још да се дограђује зграда веруј ми
SerbPacker
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.03.2017.
- Poruke
- 989
- Pohvaljen
- 775
Vidim da je u ovom pošto fokus na pravcu Opština Novi Beograd--okretnica blok 45...Gaspar18":j42uoe0r je napisao(la):
Mislim da je tu najveći problem O. BRIGADA, koja je iskasapljena semaforima i bočnim uključenja koja su posledica "izlaženja u susret" privatnim investitorima i njihovim željama...
Sent from my moto g(6) play using Tapatalk
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.372
- Pohvaljen
- 52.371
Mислим да за кретања Општина-блок 45 и Општина треба форисрати ширење трамвајске мреже ка Земуну (линија Баново брдо-Земун преко блока 42 и Општине и линија Блок 45-Земун преко Општине). Проблем је што не може да се покрију и блок 42 и Општина НБГ метро линијом од блока 45 ако та линија треба да иде ка центру града, а због новог БАСа, блок 42 мора да се повеже са центром града.
zexland
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633527#p633527:208kljmg je napisao(la):zidar » 25 Jun 2019 03:15 pm[/url]":208kljmg]Cisto da se podsetimo, 2002. se tokom katastrofalne poplave pola metro mreze u Pragu naslo pod vodom.
Ne znaci naravno da ce nas metro isto strefiti prilikom prve poplave, ali rizik uvek postoji, narocito sa lokalnim priucenim upravnicima (sifra Obrenovac).
Ali avaj, Prag je morao da kopa tunele duboko pod zemljom jer nije bilo druge, grad je sirok i gust i nema prostora za povrsinske radnje.
U Beogradu je situacija znatno razlicita, imamo nekoliko prohodnih koridora na Sumadijskoj strani grada (Sajam, Luka, Autoput) i siroke bulevare na Novom Beogradu koji su dusu dali za metro vijadukte, kriminalno bi bilo kopati na mestu gde moze da se zida.
Da ne spominjem da NBGD lezi na mocvari a Savski Amfiteatar na sundjeru.
- - -
Nemacka mapa Beograda iz 1940
Realno struktura grada se nije bitno promenila, jedini novi pravac kojeg na ovoj mapi nema su blokovi.
Beograd ima 6 pravaca koji se susrecu u centru:
Pupinov Bulevar (Zemun)
Jurija Gagarina (Blokovi)
Nul Vojvode Misica (Cukarica)
Bul Oslobodjenja (Vozdovac)
Bulevar (Zvezdara)
29. Novembra (Palilula)
6 pravaca = 3 linije sa ukrstanjem u centru.
Cesto sam pokusavao da nacrtam to ukrstanje u obliku trougla kako bi se presedanja rasporedila na 3 stanice umesto na jednu jedinu.
Ipak geografija grada je nezgodna i nije lako formirati trougao osim sa veoma dubokim tunelima.
Sve vise tezim ka tome da se linije grupisu u zajednicki koridor u centru (svaka sa svojim kolosecima dakako, bez prepolovljavanja kapaciteta) kako bi se racionalnije savladala visinska razlika izmedju reka i grebena, a jedina lokacija gde se grebenu moze prici sa reke je terazijska terasa.
- Dve linije idu vijaduktom sa NBGD, prelaze Savu zajednickim mostom do Stajge
- Jedna linija ide sa Cukarice povrsinski/vijaduktom do Stajge
- Sve tri linije ulaze u greben preko Terazijske terase
- Postoje dve stanice gde sve tri linije staju, jedna na Stajgi, druga u grebenu ispod Terazija. Presedanja rasporedjena, BnV i centar pokriveni, svi zadovoljni.
- Dalje 3 linije idu svaka svojim putem pod zemljom, jedna ka Dorcolu i Paliluli, druga ka Vracaru i Zvezdari, treca ka Vozdovcu.
Jug to je to !
Konacno resenje smo dobili sto se mene tice
Jeftinije - pouzdanije - prakticnije
Koja je fora sa ovim krakom bg voza za kotež??? gde to treba da ide i kada i kako? zar nije logičnije da posle nekoliko linija metroa jedna prođe ispod zrenjaninca u plitkom iskopu???
što se tiče plavljenja, ima sada raznih pumpi na tržištu od jeftinih do skupih, mogli su da naprave jedan tender za jedno 50 ili 200 komada od po bar 1000 kubika na sat. rešenja svakako ima. Ako je ceo metro sistem podzeman i nema drugo rešenje morao bi imati redovne šahte za prikupljanje vode i jake pumpe da to izbacuju. a slažem se da bi naš čovek to zapustio, pokrao ili bar upropastio.
što se tiče plavljenja, ima sada raznih pumpi na tržištu od jeftinih do skupih, mogli su da naprave jedan tender za jedno 50 ili 200 komada od po bar 1000 kubika na sat. rešenja svakako ima. Ako je ceo metro sistem podzeman i nema drugo rešenje morao bi imati redovne šahte za prikupljanje vode i jake pumpe da to izbacuju. a slažem se da bi naš čovek to zapustio, pokrao ili bar upropastio.
А како по тој логици су трамваје на Славији средили на све могуће кракове, како исти такав принцип не може из Омладинских Бригада? Да ли овде ико схвата, да летњим редом вожње, пропуштање аутобуса код Ерпорт Ситија је нормално, ајде један или два, али преко три комада је сулудо...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=634930#p634930:33vue6jl je napisao(la):
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.372
- Pohvaljen
- 52.371
Било би добро да желе то да ураде, да се трамвајска мрежа на НБГ максимално прошири - дуж целе Милутина Миланковића, низ Ђорђа Станојевића све до Ерпорт ситија па кроз ИМТ до Европске/Јапанске па дуж др Ивана Рибара до Војвођанске и до Блока 45, затим булеваром Михајла Пупина од Ушћа до Земуна, Омладинских бригада од Јурија Гагарина до Општине, и Војвођанском/Земунском/Тошиним бунаром од кружног тока до Земуна.
Tramvajska mreža da se proširi kroz Omladinskih brigada , Bulevar Milutina Milankovića , Bulevar umetnosti (kasnije se spoji sa prugom u Severnom bulevaru , a mogao bi i da se produži Agostina Neta do okretnice koja trenutno nije u funkciji , a ima prostora za izgradnju tramvajske) , Bulevar Mihajla Pupina (od Opštine ka Zemunu) , kroz Zemun gde je najpovoljnije , da se izgradi okretnica kod Starog sajmišta ili produži ulicom Ušće i tamo u parku napravi okretnica (poput okretnice na Tašu). Bulevar Zorana Đinđića ostaviti za metro koridor.
Što se tiče pravca Vojvođanska - Tošin bunar , za to sam delimično , tačnije od Bulevara Milutina Milankovića do kružnog toka u Dr. Ivana Ribara.
Što se tiče pravca Vojvođanska - Tošin bunar , za to sam delimično , tačnije od Bulevara Milutina Milankovića do kružnog toka u Dr. Ivana Ribara.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.372
- Pohvaljen
- 52.371
Мислио сам да ће бити простора кад ураде ширење од Студењака до Сенског трга па да се некако провуче до Главне једносмерним улицама али није неопходно, и трамвај до кружног тока до Милутина Миланковића би доста значио.
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.853
Preko ove mape metro mreze iz 76 ilustracije radi, zato sto je maker ovde ocenjena kao najbolji plan, i odredjenih principa cu dati moje vidjenje sta nije dobro I sta je dobro kod ove ponudjenje mreze.
1. Nikada presedanje od jedne stanice da bi se doslo u uzi centar grada
Da bi se izbegao „sardina efekat“, tj preopterecivanje linija na deonici od jedne stanice.
U planu iz 76 M1 i M3 imali su izlaze na terazijama i skupstina (trg n.pasica), M2 i M4 Skupstina i trg republike
2.Nikada samo jedna stanica u uzem centru grada
U planu iz 76 predvidjene su bile Trg-Terazije-Skupstina kako zbog bolje iskoriscenosti sistema, tako i zbog umanjivanja pritiska na jednu stanicu. U planu Egisa iz 2010 – Akaademina-Trg-Trg N Pasica (Skupstina)
3. Povezivanje institucija I objekata od veike vaznosti za sve gradjane, kao sto je KCS, Zel.stancia, autobuska stanica, fakulteti I dr.
U sadanjem planu je prioritet SA, koji ce tek svou punu funkciju mozda dobiti za 30 godina. Luka mozda za 50, Makis ni tada. Kao sto se vidi u planu iz 76, taj potez je idealan za gradsku zeleznicu, i tunelom ispod grebena sa povezana stanicom na trgu. Beogradu treba metro sada, odmah, a ne za 30 godina.
Po naznakama tek treca linija bi popravila stvar, ali dok ne bude zvanicno usvojena ne moze se pricati o njoj.
4. Ukrstanje sa,kako sa gradskom tako i sa regionalnom zeleznicom na mestima koja su unapred predvidjena, projektovana ili i izvedena za to. To su pancevacki most, Vukov spomenik, Prokop, Zel stanca Nbg i stanica Zemun.
U novom planu se predvidja pravljenje novih preskupih stanica na Vidikovcu, kod Hrama i besmislena na vijaduktu kod sajma. Time se sve znatno poskupljuje, a pare za sirenje gradske zeleznice ka Obrenovcu iz gle cuda – Makisa, ili ka Kovilovu od stanice Krnjaca zapravo se trose za besmislene stanice. Planirane i izgradjene stanice Vukov spomenik i Prkop, do zvanicne pojave trece linije su apsolutno preskocene.
5. Depo na Makisu, moze biti racaionalna stvar, samo ukoliko se predvidi racvanje linije od Zarkova ka Petlovom brdu
6. Trasa linije kroz vracar na liniji 2 je uslovno dobra.
Dobra je zato sto na vracaru postoji jako veliki saobracjni problem, infrastruktura ne moze da podnese kolicinu saobracaja koja je svakim danom sve veca izgradnjom zgrada od 6-8 spratova na mestu porodicnih kuca. Taj problem ce tek da dodje do izrazaja
Lose je jer je zaobidjen bulevar, kao arterija grada, trgovacka ulica, sa puno javnih ustanova.
Kao najbolje resenje je zato linija M3 u planu iz 76 blok 45- Banjica, linija koja je nedostajala u predhodnom Egisovom planu, sto smatram velikom manom.
Sve u svemu bez trece linije jako lose, sa trecom linojom mozda moze biti ok, ali tek kad se i ona izgradi i svakako prskupo. Odnos ulozenog i dobijenog za prve dve linije je po meni prilicno los.
1. Nikada presedanje od jedne stanice da bi se doslo u uzi centar grada
Da bi se izbegao „sardina efekat“, tj preopterecivanje linija na deonici od jedne stanice.
U planu iz 76 M1 i M3 imali su izlaze na terazijama i skupstina (trg n.pasica), M2 i M4 Skupstina i trg republike
2.Nikada samo jedna stanica u uzem centru grada
U planu iz 76 predvidjene su bile Trg-Terazije-Skupstina kako zbog bolje iskoriscenosti sistema, tako i zbog umanjivanja pritiska na jednu stanicu. U planu Egisa iz 2010 – Akaademina-Trg-Trg N Pasica (Skupstina)
3. Povezivanje institucija I objekata od veike vaznosti za sve gradjane, kao sto je KCS, Zel.stancia, autobuska stanica, fakulteti I dr.
U sadanjem planu je prioritet SA, koji ce tek svou punu funkciju mozda dobiti za 30 godina. Luka mozda za 50, Makis ni tada. Kao sto se vidi u planu iz 76, taj potez je idealan za gradsku zeleznicu, i tunelom ispod grebena sa povezana stanicom na trgu. Beogradu treba metro sada, odmah, a ne za 30 godina.
Po naznakama tek treca linija bi popravila stvar, ali dok ne bude zvanicno usvojena ne moze se pricati o njoj.
4. Ukrstanje sa,kako sa gradskom tako i sa regionalnom zeleznicom na mestima koja su unapred predvidjena, projektovana ili i izvedena za to. To su pancevacki most, Vukov spomenik, Prokop, Zel stanca Nbg i stanica Zemun.
U novom planu se predvidja pravljenje novih preskupih stanica na Vidikovcu, kod Hrama i besmislena na vijaduktu kod sajma. Time se sve znatno poskupljuje, a pare za sirenje gradske zeleznice ka Obrenovcu iz gle cuda – Makisa, ili ka Kovilovu od stanice Krnjaca zapravo se trose za besmislene stanice. Planirane i izgradjene stanice Vukov spomenik i Prkop, do zvanicne pojave trece linije su apsolutno preskocene.
5. Depo na Makisu, moze biti racaionalna stvar, samo ukoliko se predvidi racvanje linije od Zarkova ka Petlovom brdu
6. Trasa linije kroz vracar na liniji 2 je uslovno dobra.
Dobra je zato sto na vracaru postoji jako veliki saobracjni problem, infrastruktura ne moze da podnese kolicinu saobracaja koja je svakim danom sve veca izgradnjom zgrada od 6-8 spratova na mestu porodicnih kuca. Taj problem ce tek da dodje do izrazaja
Lose je jer je zaobidjen bulevar, kao arterija grada, trgovacka ulica, sa puno javnih ustanova.
Kao najbolje resenje je zato linija M3 u planu iz 76 blok 45- Banjica, linija koja je nedostajala u predhodnom Egisovom planu, sto smatram velikom manom.
Sve u svemu bez trece linije jako lose, sa trecom linojom mozda moze biti ok, ali tek kad se i ona izgradi i svakako prskupo. Odnos ulozenog i dobijenog za prve dve linije je po meni prilicno los.