Е, богами јесте огромна разлика:
1) Приоритетна чворна тачка у Сектору за метро се налазила по сред Круга двојке! Ја сам новинарима Данас-а предложио колумну "Метро-логија" са читавих 40 тема. Они сами су тражили да причу о центру система ставим на почетак, што сам ја и учинио.
2) На Савски трг је постављен не центар градског система са кругом непосредне опслуге од 10-так километара, већ регионалног система са кругом опслуге 50-100 километара! То је оно што је Јовинова екипа (не на основу лупетања већ размишљања) схватила као важно, јер у односу на ту тачку се развијало све оно што је државног, а не само београдског значаја.
Код Јовиновог плана у 85% случајева нису спорни правци пружања мреже и чворне тачке, већ тежња ка најскупљим решењима, и губитак везе са економском реалношћу. Рецимо, регионални метро исток-запад.
- На западу нема гранања. Није препознао доњосремски правац и аеродром. Аеродром је важније повезати С-баном него У-баном из читавог система разлога.
- Тунели у граду се праве само и само када нема других решења да се што ближе приђе некој централној локацији. Ако одлучиш да направиш једну и само једну станицу на Новом Београду, и то на локацији већ покривеној градским метроом, боље лепо направи четвороколосечни коридор на насипу, у зони Старог железничког двоколосечни мост и тек одатле спушташ под земљу у зони девастираном аутомобилском петљом, или ти за боравак људи најбезвреднијом зоном. Даље, након Савског трга и Славије, вратити у зону где је најјефтиније и најједноставније градити пругу ка истоку, а то је зона аутопута од Аутокоманде на исток, са могућношћу железнице у разделном појасу са станицама на важнијим петљама (Душановац, Плави мост итд. ).
- Па на крају крајева, и градски метро на Новом Београду је могао готово у целини на естакади, а не у тунелу.