Beogradu je potreban nezavistan sinsi sitem, dakle bez ukrstanja sa bilo kojim drugim vidom saobracaja - nazvali to kako god. Sve sto ima ukrtanje sa drugim vidom saobracaja, ima ozbolja ogranicenja -tj. ne moze da resi problem prevoza u Beogradu, moze samo da ublazi. Kao sto je tramvaj, ali kao i Bg voz. Jedan ima 11t, a drugi 111t.
LRT ili tramvajolike kompozijije, pre svega zagovraju ...urbanisti. Razlog je sto kad takvo vozilo ide nadzemno - po povrsini ili na vijaduktu mnogo bolje uklapa u gradsku strukturu, kao i sam tramvaj - nego klasicne kabaste metro garniture. Radi usteda, naravno da je u Beogradu bilo predvidjeno, gde god moze, da ide nadzemno, ali po egisovom planu - potpuno nezavisno od drugih vidova saobracaja. To je bio, da kazem politicki uslov - Djilasov.
Drago mi je da je Vukan isto spomenuo tunel ispod terazijiskog grebena i povezivanje gl.zel.st sa dunav stanicom. Ostaje zal, sto to nije bilo projektovano u sklopu metro projekta, kao kopletna celina. Ono sto takodje vidim kao manu, sto ni jedan plan ne poktiva gusto naseljenu zonu Vracara, koja ce se jos graditi, a i sad ima problem sa saobracajem. Sami saobracajci su mi rekli da ce tu biti zariste problema.
@Zidar
Video sam tvoje zapazanje, ali nisam stigao da odgovorim.
Pitanja su ti dobra. Koje deonice prvo treba praviti, je svakako vazno. Zato sam se i ja vodio principima koje sam i naveo pre a to je prioritetnost, ali takodje i drugi parametri poput racionalnosti, povezanost i dopunjavanje za drugim vidovima prevoza, kao i pracenje glavnih tokova putnika.
Ja bi isto voleo da mozemo odmah da krenemo u gradnju ne 3 nego 5 linija, ali to nije realno, a metro nam treba. Kao sto tebi treba auto, a nije realno da cekas da kupis samo ferari, jer mozda neces nikad ni voziti onda auto. Dakle, kao sto se odgovoran covek odnosi prema sebi i svom budzetu, gde se prave razni kompromisi da bi se nesto ostvarili, tako odgovorna vlast mora da se ponasa kad rukovodi gradom/drzavom.
Ova prva ilinija koju sam nacrtao, zapravo predstavlja sintezu nekih uslovnih komponenti, i dosta sam promisljao oko toga.
Prvo- glavni tokovi putnika, prema svim pokazateljima su iz pravca Zemuna ka centri i od cukarice ka centru, a kao trece je Cukarica-Nbg. dakle, u tim pravcima treba izbeci presedanje da bi se doslo do centra. Nije logicno da neko ko putuje iz Zemuna, mora kod BWR da preseda da bi dosao do trga.
Ujedno na tim trasama je angazovan ogroman broj autobusa. Ogromne ustede bi se ostvarile njihovim skracivanjem ili ukidanjem, kao sto sam i napsao, nekada sam pre racunao, preko 200 autobusa manje. Samo na nafti to bi bilo oko 30mil e godisnje ustede, ako se ne varam.
Takodje, sa jednom linijom je potreban jedan depo, sa pratecim sadrzajima poput radionice, odrzavanja i slicno. To je segment racionalizacije.
Takodje, prva linija, osim u delu Pozeske, se ne poklapa sa tramvajskom mrezom. dakle, ideja je da se maksimalno sinski sistem iskoristi, tako da se do poslednjeg momenta koristi tramvaj, pa onda po potrebi prebaci u metro. Dok se to ne dogodi, prva linija je povezana sa nizom presedackih stanica sa tramvajem ali i drugim vidovima saobracaja. To je komponenta povezanost i dopunjavanje za drugim vidovima prevoza
I kao najbitnije - prioritetnost.
Moje misljenje je bolje imati jednu liniju kako treba, nego tri polovicne, pogotovo uzimajuci u obzir da finansijiski necemo biti u prilici posle dugo da gradimo i dogradjujemo metro. Jenostavno nije efikasno da neko iz zarkova se vozi autobusom skroz do sajma- pa tu da preseda ma metro, da bi za tri stanice bio u centru. Nije racionalno. Nema ustedu u vremenu nikakvu. Jer dok izadje, predje, saceka i dok dodje do centra metroom, on bi vec autobusom bio u centru. Pritom autobuski terminal ne moze biti kod sajma, nema gde - vec morada se produzi negde, znaci nema ustede ni u smanjivanju broja autobusa. Isto je i za stanice autokomanda, vukov spomenik, zel st. nbg.
Prosto se mora gledati gde su moguce najvece stede, gde su najveca opterecenja, koji su tokovi putnika...
Stoga sam gledao da povezem sa jednom linijom vecinu najvaznijih objekata, ustanova u gradu, da pokrijem najvece tokove putnika, da se ostvari najvece ustede kako u vremenu tako i u novcu. Zato evo karte grada, sa naznacenom gustno jasnom urbanom strukturom. Uz nazive stanica sam uglavnom ubacio i sta se u okolini nalazi, koji objekti, ustanove, zasto je bitno. Videces da je skoro na svakoj stanici gomila vaznih objekata ili mesta. Nemam vremena da graficki lepse prikazem, ali mislimd da moze da posluzi.
Na ovom planu se jasno vidi, gde je ucrtana urbana struktura grada, zasto je bitna jedna linija i kroz deo vracara.