[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470665#p470665:ygqyinmd je napisao(la):
Pazi da se razumemo, ja sam apsolutno za to da Beograd izgradi metro, samo mi u datim okolnostima deluje potpuno nerealno da za to očekuje solidarnost siromašnijih delova države. Jasno mi je i da Beograd nije homogena celina, i da i taj metro prosto neće pomoći ni svima u Beogradu, a i da ima krajeva koji su u lošijem stanju nego udaljeni delovi Srbije. Ali tim krajevima teško će i metro pomoći da imaju sanitarni čvor.
E sad, jasno je da je metro potreban, ali da li je pozitivno da cilj izgradnje metroa bude težnja daljeg širenje grada i dalja koncentracija stanovništva u Beogradu, jer je to, po meni, kritično pogrešan koncept. Nažalost u sadašnjim uslovima on je sasvim prirodan, jer svi idu tamo gde je životni standard veći (pa otus i silni problemi na periferiji grada), ali je generalno u dobro razvijenim društvima život je prijatan i standard dobar i u "provinciji" (jedino se recimo visokoškolske i neke specifične bolničke usluge ne mogu očekivati). Ali to je sad već mnogo šira priča od metroa.
Tih 100 mil. eura godišnje ako računamo da je u Beogradu dnevno oko 2 mil ljudi sveukupno (što stanovnika, što posetilaca) ispada da bi svako u BG trebao da da ~16.7 din dnevno, ili 22 ako se ide sa realnijih 1.5 mil ljudi (ne kažem da je malo, ali nije ni urnebesno mnogo). A ne kažem da mora sve u kešu da se prukupi, naravno da bi se verovatno prikupljena suma mogla koristiti kao učešće u kreditu (e tu je uloga države da da garanciju za kredit), pa bi bilo dovoljno da se obezbedi recimo 50% sredstava godišnje (znači od 8,9 do 11 din dnevno po osobi koja boravi u BG trajno ili privremeno) - vrlo verovatno u određenoj sumi se može računati i na kredite i nepovratna sredstva od EU, baš na konto priče o ekologiji i urbanoj mobilnosti.
Naravno, ne kažem da je stvarna računica toliko jednostavna, ali samo pokazuje koliko je tih 100 mil eura kada se "razmaže" na stanovništvo koje živi u ili posećuje Beograd. I naravno da se ne bi očekivalo od najsiromašnijih da uplaćuju tih 22 din dnevno. Ko troši više (ili ima veću platu) bi srazmerno više i učestvovao u svemu.
Republika treba da finansira prigradsku železnicu koja će omogućiti da mnogima Beograd kao obrazovni, zdravstveni centar i mesto gde će ići na posao bude lako dostupan (idealno od 15 min do 1h vožnje), a da ipak ne moraju svi da trajno žive u samom gradu, a Beograd svojim sredstvima (i kreditima) na osnovu svih prihoda koje može ubrati od tog povećanja interesa za boravak i rad u njemu finansira lokanu infrastrukturu.
Ali da ne dužimo dalje, sve ovo je način na koji bi se funkcionisalo kada bi postojalo strateško planiranje, u Beogradu nažalost samo postoji mantra vladajućih garnitura "hoćemo metro" i nikakva strategija, čak ni držanje prethodno usvojenih planova (makar i ne bili idealni), već se svaki put posao radi od nule (koliko li je samo novca već potrošeno na razne studije izvodljivosti i sl.). I neće ga ni biti još dugo jer se (bar u prvoj fazi, na samom početku gradnje sistema) teško može u jednom izbornom ciklusu (4 godine) nešto svečano otvoriti i pustiti u rad. U takvoj situaciji tražiti neko finansiranje je suludo, jer se uporno ne zna ni šta, ni koliko, ni kuda, ni kada, ni kako, ni u kojim fazama treba graditi. Ništa.
Vec smo zakljucili da je to samo 1% od budzeta razmazano na 20 godina.
