Arnorian":1i4qlgdl je napisao(la):
Да ли стварно очекујете метро или градску железницу у брдским и разбацаним насељима општине Гроцка? Воз на трасама Батајница-Бусије-Угриновци-Крњешевци-Шимановци или Земун-Аеродром-Сурчин-Добановци, а посебно Крњача-Борча, би био далеко исплативији и јефтинији, а опсуживао би већу популацију.
Та некада "разбацана насеља на брдима" су се спојила у последњих 20 година. Мало је неизграђених међупростора, а све их је мање. То што су приградска насеља Шумадијског дела Београда комунално изузетно запостављена у односу на Сремски део, и што у мањој мери делују као предграђа него у Срему је последица, поред свега и таквог става планера града у последњих око 60 година.
Поред свега, није грађена како треба основна мрежа улица, а у улицама се није водило рачуна о одаљавању грађевинске линије од осе пута. Када су у питању петље и прелази аутопута, са западне стране мало-мало па нека петља или надвожњак, а са источне стране је петљи и прелаза мање несразмерно броју становника са источне стране града.
Предлогу групе "Имамо план" је један од најјачих аргумената био управо источни крак Метро-а који би ишао од Вуковог споменика до плавог моста, и источни крак Београдског железничког чвора.
Да будем мало конкретнији, управо за источни крак чвора.
- На општини Гроцка станује око 120.000 људи, а постоји тежња пораста броја становника. Недалеко од насеља Гроцка на исток је Смедерево са око 100.000 становника
- Највећи део добити од инвестирања у било који систем градских железница је време уштеђено у превозу претворено у новац. То значи да у оним источним деловима метрополитена, које су сличне густине насељености и активности буде 2-3 пута већа него у западним, што свакако правда и веће трошкове.
- Ако посматрамо простор целе Србије, на јужном краку мреже чак и Нови железнички чвор има лоше параматре. Јефтиније и ефикасније решење за најбжу везу Београд - Ниш, Краљево, Зајечар... би било направити двоколосечну пругу Прокоп - Душановац - Плави мост - Калуђерица (тунел) Бубањ Поток - Мали Пожаревац. Поготову што би пруга имала двоструку употребу: приградске железнице и брзи возови.
- Климатско - еколошки услови за формирање добрих приградских стамбених зона су далеко бољи у Шумадији него у Срему.
У свету је тежња да железница конкурише авионском саобраћају, а ми не можемо ни аутобуском.
У Дедињском тунелу, пуштеном у рад 1988 године, пројектована брзина је 80 км/с због кривине у тунелу. Јужно од Дедињског тунела до Раље и Малог Пожаревца су кривудаве брдске пруге пројектована за 80км/с, по негде до 100км/с. У просторном плану Србије постоје планови пруга за 160км/с, са могућностима повећавања брзина до 250км/с у даљој будућности, и по њима ту "супербрзи" возови иду од Прокопа до Раковице 80км/с, од Раковице до Ресника 100км/с, а одатле се гради нова пруга са 4км дугим тунелом према Малом Пожаревцу. Од Малог Пожаревца је долинска траса коју је лако буџити за велике брзине.
Предлог коришћења долине Мокролушког потока, са тунелом према Бубањ потоку је постојао у неколико предложених варијанти Београдског железничког чвора. Велика предност формирања источног крака је да би у том случају заиста постојао оправдан разлог да држава учествује у финасијској конструкцији нечега што ће нарочито на почетку рада и првим фазама градње највеће ефекте имати управо на Београдски метрополитен.
@Homer Jay
To "продужење" је предвиђено када се заврши повезивање Блока 45, Петловог брда и Миријева у наредних 20 година + још нека деценија више када се вратимо у реалност. Након тих 30-40 година када заврше што су наумили, питање је на ком месту на листи чекања ће бити то продужење. И планирају да прекину код терминала Смедеревски пут, докле је ситуација данас подношљива, а остављају нерешеним тамо где је ситуација неподношљива. Рушење уз Смедеревски пут ради ширења Булевара је скупље, неефикасније и теже решење од неколико алтернатива преусмерења токова са Смедеревског пута северно и јужно од истог.
Тај део града треба да добије боље услове за живот и далеко бољи третман од стране власти сада, у овој деценији, а не кроз 50 година. Свако ко не мисли тако, за њега демократија, равноправност, равномерни развој и отворени урбанизам могу бити само ствар демагогије, не и део система вредности.
