Šta je novo?

Metro

Ne brinite, bulevar se nece odmah raskopavati, prvo ce napraviti :

- liniju Vuk-Novi Beograd (donekle, recimo do opstine i krak za Z.st radi depoa)
- budzenje Brankovog mosta
- za depo ce se koristiti sadasnji tramvajski na NBGD jer cemo dobiti kratke vozove.

Za tu deonicu potrosice se sve pare i to je to.

Produzetak linije na Buelvaru ka Ustanickoj radice se eventualno za 10-12 godina kada inace dodje vreme za rekonstrukciju tramvajske trase. Budite bez brige :rolleyes:
 
Intervju clana beogradske komisije za metro Vukana Vucica iz 2009 godine,tada je pominjao cenu infrastrukture od 500 milki za prvu liniju.

vucic1.png


vucic2.png


P.S.Vranac,editovan ti je post,necemo psovati na Beobuildu.
 
vranac":c9g5kkn6 je napisao(la):
Tacno cemo dobiti ono djubre koje se i vrti nezvanicno po medijima. Belam sa nekoliko dodatnih denivelacija:

1015567_Trasa_BG_metro_L1.jpg

Ја до некле па и разумем да хоће да "метро" иде надземно у Булевару и то је изводљиво, али како они мисли да прогурају "метро" од Цветка до Устаничке, то ми није јасно! :rolleyes:
 
Ono što me najviše nervira kod Belama i Belam-klonova je što se svugde pominju 3 linije koje ostavljaju mnoge velike i gusto naseljene delove grada bez šinske veze i nigde se ne govori o kasnijem širenju mreže. Valjda treba da postoji neki plan kako će koliko-toliko kompletirana mreža izgledati za nekoliko decenija pa da se prvo gradi ono što je prioritetno, a ne da se izgrade prve 3 linije a onda gleda kako može da se uglavi još neka. Ali imam utisak da Belamu i nije cilj da velikom broju ljudi obezbedi direktnu šinsku vezu nego samo da omogući brži prolazak kroz centar, a autobusi i dalje ostaju osnova javnog prevoza. Naravno da ne može svako da ima metro (pa ni LRT) pred kućom i da su autobuske linije neophodne onima koji žive dalje od stanica, ali kod Belama se izgleda ide na to da će velika većina korisnika presedati sa autobusa. Tome ide u prilog trasa duž Bulevara (da omogući autobusku vezu sa delovima grada sa obe strane Bulevara) i sumanuto završavanje kod "Tvorničke" u sred gusto naseljene zone. Valjda su na taj način zaključili da su ove linije dovoljne i da će kad se one završe moći da kažu da je "metro kakav Beograd zaslužuje završen".
 
Највећи парадокс Белама, је што хоће да га протерају јер је јефтинији, а због истог ћемо двапут реконструисати Булевар и бацити колико беше? 5 милиона евра..... :laugh:

Беламовце на робију, да ручно копају тешки метро...
 
Види са да архитекте и саобраћајци на другачији начин размишљају када је у питању метро. Архитектама је циљ да цео центар града ослободе од саобраћаја, и претворе га у зону за пешаке, док саобраћајци искључиво размишљају како да повећају проток постојећих саобраћајних деоница.

Ono što me najviše nervira kod Belama i Belam-klonova je što se svugde pominju 3 linije koje ostavljaju mnoge velike i gusto naseljene delove grada bez šinske veze i nigde se ne govori o kasnijem širenju mreže.

Осим ове главне линије Устаничка-Творничка, ове друге 2 уопште не капирам.

Ali imam utisak da Belamu i nije cilj da velikom broju ljudi obezbedi direktnu šinsku vezu nego samo da omogući brži prolazak kroz centar, a autobusi i dalje ostaju osnova javnog prevoza.
Неће те 3 линије ни пролаз кроз центар решити, јер потез аутокоманда-трг није покривен, тако да ће троле и аутобуси и даље хрлити кроз Краља Милана.

Naravno da ne može svako da ima metro (pa ni LRT) pred kućom i da su autobuske linije neophodne onima koji žive dalje od stanica, ali kod Belama se izgleda ide na to da će velika većina korisnika presedati sa autobusa.
Негде сам читао да ће у Творничкој бити такође и важан аутобуски терминал. баш за преседање на Белам.
 
ako metro bude isao po povrsini od vuka do cvetka ocekujem proteste bar kao za peti parkic.znaci ,granje i kontejneri na sine ,a narod na raskrsnice pa ko koliko izdrzi.pa valjda metro treba da se pravi da sluzi gradjanima,a ne obratno ?
 
Hajde da govorimo o činjenicama. Plan "LRT za BG" nije urađen odokativnom metodom već iza te ideje stoje istraživanja koju je uradila inostrana konsultantska kuća. Prema dokumentima sa sajta beoland.com (chapter 1.6), nepristrasni profesionalci (čitaj: "Systra") su studijom iz 2003. godine procenili da će šinski sistem tipa LRT zadovoljiti sve naše potrebe. Prvo: valjda je njima u interesu da preporuče 2x skuplji "teški metro" jer postoje velike šanse da dobiju taj posao s' obzirom da naša zemlja ne poseduje tehnologiju? Drugo: ima li ovde nekoga ko može nama laicima da objasni da li postoji neka pouzdanija i ispravnija metodologija prilikom izrade plana saobraćaja/transporta u gradu od ove koja je korišćena za BG?

Btw, gore spomenuti intervju V.Vučića je skroz odmeren i ok. Aktuelan je za forum. Evo najzanimljivijih detalja:

Između ostalog kaže da su se poljaci recimo zeznuli jer su u Varšavi zbog visokih troškova gradnje izgradili samo jednu liniju metroa umesto mrežu. Takođe kaže da se kritike Jovina sastoje više od ličnih uvreda nego činjenica.

"Putovanje duž cele linije, od Ustaničke do Tvorničke ulice, trajaće oko 28 minuta. Ovo isto putovanje bi na liniji teškog metroa trajalo 48 minuta jer bi zahtevalo presedanje kod Vuka i vožnju mnogo sporijim tramvajem do Ustaničke ulice" - navodi on.

"Tako kompleksan projekat ne može da se bazira na planu od pre 35 godina, čiji su principi i tehnološke performanse u međuvremenu potpuno prevaziđeni. Uz to, plan koji Jovin predlaže baziran je na fundamentalno pogrešnim konceptima i nerealnim ekonomskim pretpostavkama.

Prvo, jedna linija predloženog teškog metroa išla bi od Vukovog Spomenika, a druga od Autokomande. To su tačke najvećeg opterećenja ovih linija. Metro se nikada ne "odseče" na takvim tačkama, jer bi to zahtevalo ogromne stanice za prelaz putnika iz tramvaja i autobusa u metro. Ovakvo presedanje uzima vreme i maksimizira neudobnost putovanja, a potrebni terminali zahtevaju velik prostor na površini kojeg nema ni kod Vuka ni kod Autokomande.

Drugo, jedna linija se završava kod Kalemegdana, što bi zahtevalo kopanje dugih tunela za koloseke koje terminal metroa zahteva za promenu smera vozova pod istorijskim Kalemegdanom. To bi bilo ne samo skupo, nego nedopustivo iz istorijskih razloga.

Treće, kopanje tunela na Novom Beogradu kroz peskovit teren sa visokom podzemnom vodom vodeći građevinski stručnjaci odavno su ocenili kao krajnje skupo i rizično.

Plan metroa iz 1974. godine nije bio ostvaren jer je zahtevao investicije koje čak ni jugoslavija u relativno dobrim ekonomskim uslovima nije mogla da podnese. Planiranje Beogradskog metroa od 2005. rađeno je sa ciljem da se grade linije koje će pružiti gradu što veću mrežu u kratkom roku po ceni koju grad može realno da plati.

Sadašnja kampanja grupe pojedinaca predlaže usvajanje plana iz 1974. godine bez razmatranja ogromnih izmena koje su se desile za poslednje četiri decenije. Taj plan nije verifikovan podacima o trendovima putovanja, on ignoriše nove koncepte projektovanja šinskog saobraćaja i sastoji se od linija koje bi bile vrlo neefikasne za putnike i eksploataciju. Broj putnika na tim linijama bio bi mnogo manji nego što se tvrdi."

A sad opet nekoliko zanimljivih linkova:
* @Siniša je ovde na forumu spominjao "Systra" plan za BG LRT, podatke je preuzeo sa Wikipedije. Zanimljivo je da se u par novinskih članaka iz tog perioda, taj plan spominje kao "skandalozan" jer u mrežu nije bila uključena stanica Prokop.
* INECO je u svom časopisu objavio opširan članak o projektu koji su uradili za prvu liniju lakog metroa u BG
* Konkursna dokumentacija za ustupanje poslova: "Izbor firme za savetodavnu uslugu upravljanja projektom i izrade osnove za rad (izrada tenderske dokumentacije, formiranje projektnih zadataka i sl.) na realizaciji studija, analiza, ekspertiza u izradi projekata i generalna koordinacija aktivnosti za potrebe izgradnje prve linije Lakog metroa u Beogradu" iz Novembra 2005. godine - U prevodu, dokumentacija sa konkursa za posao koji je direktnom pogodbom dobio EGIS RAIL. Sadrži niz detalja vezanih za opis prve linije a na osnovu usvojenih predloga iz projekta INECO-a. Evo dva najzanimljivija chapter-a:

1.5 Relevantni programi i koncepcija razvoja sistema javnog prevoza putnika do 2021. god.
Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine, predloženi koncept javnog prevoza za 2021. godinu, predviđa tri vida šinskog saobraćaja, i to: gradsku (i prigradsku) železnicu, kapacitetni šinski sistem (LRT) i tramvaj. Kod planiranja kapacitetnog šinskog sistema (tipa LRT-a) postavljeni su osnovni kriterijumi izbora koji su morali dati odgovore na sledeće zahteve:

• da kapacitet predloženog sistema zadovoljava planiranu potražnju,
• da ga je moguće realizovati fazno korak po korak,
• da je moguća transformacija u potpuno nezavisni šinski sistem i
• da je finansijski održiv kako u izgradnji tako i u eksploataciji.

Novi kapacitetni šinski sistem razvijao bi se u sedam etapa na kolosecima širine 1.435 mm (postojeći tramvaj je na koloseku od 1.000 mm) a dužina trasa LRT iznosila bi oko 25 km. Svaka etapa funkcionalno je nezavisna, a prva i treća čine liniju dužine oko 13 km gde je oko 23% dužine trase u tunelu, oko 8% na mostovskoj konstrukciji i oko 69% dužine na terenu.

Mreža dvokolosečnih pruga na ovim trasama predstavljaće okosnicu visokokapacitetnog gradskog šinskog sistema od kojih će se u daljim fazama razvoja granati kracima prema: novobeograskim blokovima, duž ulice Jurija Gagarina, ka Gornjem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Voždovcu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavljanja površinskih deonica kapacitetnog šinskog sistema zavisiće od dinamike razvoja pojedinih planiranih uličnih pravaca i objekata.

Tramvajska mreža će se, u zavisnosti od dinamike razvoja LRT, na trasama gde se te dve mreže preklapaju, zamenjivati kolosecima širine 1435 mm. Jedna od prvih zamena metarskog koloseka, kada dođe do realizacije LRT na pravcu Vukov spomenik - železnička stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu Bulevara kralja Aleksandra (Vukov spomenik - Ustanička dužine 4,0 km) kao i na pravcu Ulice Jurija Gagarina (od depoa do bloka 45 dužine oko 5,0 km). Krug tramvaja "dvojka" uz odgovarajuću rekonstrukciju pruge, sistema napajanja, uvođenja elektronskog sistema kontrole i upravljanja i nabavku novih vozila, biće zadržan sa metarskim kolosekom.

Trase trolejbuskog podsistema se zadržavaju kao u postojećem stanju. Ostavlja se mogućnost njihovog proširenja gde je to tehnološki i ekonomski opravdano u cilju zamene autobusa, vodeći računa o celovitosti trolejbuske mreže.

Autobuski podsistem javnog prevoza će i ubuduće imati važnu ulogu. Razvoj ovog vida prevoza će se usaglašavati sa uvođenjem kapacitetnog šinskog sistema, a u principu on treba da opsluži sekundarne koridore duž kojih ne saobraćaju šinski sistemi, kao i da preuzme ulogu opsluživanja gradske i prigradske železnice i LRT kao tzv. napojni sistem.

1.6 Laki šinski transport (LRT) – izmene i dopune GP-a 2005. godine
Kao hitnu aktivnost na uređenju grada i na realizaciji Generalnog plana, nadležne gradske institucija su obezbedile i sprovele izradu ”Prethodne studije opravdanosti izgradnje prve linije Lakog šinskog sistema sa Generalnim projektom (sa elementima Idejnog projekta)”.

Studija francuske konsultantske firme ”SYSTRA” iz 2003. godine (donacija Francuske vlade) je opredelila kategoriju sistema glavnih linija javnog saobraćaja za Beograd u klasi ”Lakog metroa” (po francuskoj terminologiji), i potvrdila da je koncept prve linije u Generalnom planu Beograda dobar i razvojan na duži rok.

Generalni plan Beoghrada 2021. godine je kao prvu liniju i prvu fazu razvoja lakog metroa u Beogradu odredio trasu Ustanička – Vukov spomenik – Trg Republike – Savski most na Brankovoj ulici – SIV – Opština Novi Beograd – Tvornička ulica u Zemunu, sa depoom uz tramvajski depo u Novom Beogradu (samo za vozila prve linije).

U prvoj fazi razvoja predviđeno je da najkritičnija centralna deonica linije Vukov spomenik – Trg Republike – pop Lukina ulica bude odmah izgrađena kao podzemna trasa sa svim karakteristikama metroa (ali je to nužno na samo 3 km dužine), a da deonice u Bulevaru kralja Aleksandra i u Novom Beogradu budu izgrađene u posebnom središnjem prostoru bulevara – ali površinski (sa prednošću prolaska davanjem prioriteta na raskrsnicama).

Generalnim planom je bilo zadato da se u studiji opravdanosti, ili drugim postupkom, ispita alteranativa vođenja trase u Novom Beogradu. Osnovna trasa Most – SIV – Opština trebalo je da bude detaljno upoređena sa trasom Most – Hajat – Arena – Novi Merkator – Opština (kroz bulevar AVNOJ-a), gde postoji srednja traka širine 8 metara, a takođe se i stanice bliže postavljaju u odnosu na korisnike (”Devet blokova” i ”Arena”).

U studiji opravdanosti LRT je zaključeno da je takva pozicija LRT za Liniju 1 efikasnija, pa je izmena uneta u Generalni projekat. Manja izmena dešava se i na glavnoj podzemnoj deonici trase u centru, gde se između stanice “Trg republike” i “Most”, predviđa nova podzemna stanica “Akademija”, za koju je studija dokazala veliku saobraćajnu efikasnost.

U ranijem planu se nisu pojavljivale posebne tehničke veze za depo, jer se deopu, načelno, može prići i preko budućih linija za Čukaricu, odnosno Novi Beograd, koje se vezuju na poziciji Bulevara Španskih boraca sa Linijom 1.

Generalni projekat LRT je ukazao da je lakše razvijati jeftine površinske tehničke veze sa depoom prve linije koristeći prostor tramvajskih trasa ili pravac Bulevara umetnosti – a sačekati sa skupljim razvojem denivelisanih veza preko Bulevara Španskih boraca do izgradnje linija za Čukaricu (prekom UMP mosta) i Novi Beograd (po pravcu Bulevaara Jurija Gagarina).

Analiza troškova za prvu liniju ukazuje na sumu od 229 miliona € za izgradnju i 106 miliona € za vozila što je dostižno ulaganje do 2011. godine.
 
O pitanju zemljista nije lose procitati i sledeci isecak intervjua koji je dao arhitekta Beogradske Arene, Vladimir Slavica.

KOTA 74

Za Novi Beograd je poznata građevinsko arhitektonska odrednica da se zbog podzemnih voda ne ide ispod kote 74. Veliki objekat Arene je iznad te kote ali mala sala, sa čijim postojanjem nije tako dobro upoznata šira javnost, je probila tu kotu za 6 metara.

Ta sala, koja se nalazi ispod južnog ulaza, namenjena je zagrevanju sportista na velikim takmičenjima i podhodnikom je povezana sa velikom dvoranom. Sa visinom od 9 metara i mogućom pojavom podzemnih voda ova sala je napravljena primenom posebnih tehničkih rešenja takozvanih "kada" i upotrebom nepropusnih betona.
 
Govorimo o cinjenicama:

- Systrina obimna studija saobracaja sa pocetka 2000ih bavi se zatecenom situacijom i nacinima da se ona poboljsa optimizacijom postojecih prevoznih sistema.

- Systrin plan za LRT, nezavisan od prethodno pomenute studije, nikada viseo niti je iko na ovom forumu uspeo da ga nadje, iako se pricalo o njegovom sadrzaju. Znamo koje su bile trase linija ali ne znamo nista o tome zasto je izabrano resenje LRT.

- INECO i Juginus su radili studiju izvodljivosti prve LRT linije na osnovu vec zadate trase i tehnologije iz glavnog projekta. Izmedju ostalog zahtevano je da novi LRT sistem normalnog koloseka moze da se integrese sa starim tramvajskim uskog koloseka tako sto bi se na zejadnickim trasama postavila treca sina.
Predvidjeno je da na potezu Vukov Spomenik-Ustanicka LRT i tramvaji dele trasu.

Glavni projekat BeLaRT, kasnije preimenovan u Belam, zasnovan je na Generalnom Urbanistickom planu Beograd 2021. i uradila ga je Direkcija za Gradjevinsko Zemljiste i izgradnju Beograda pod rukovodstvom Vladimira Depola.

Studiju na kojoj je zasnovan taj projekat nikada nisam viseo ali se iz kasnijih dokumenat mogu videti njena postavka i zakljucci. Studija je radjena na osnovu trenutnog stanja saobracaja 2002. i projektovanog stanja 2011. i 2021. godina i zakljucuje da ce na koridoru prve linije potraznja biti maksimum 12 000 putnika/casu/smeru.

Problem je sto je generalni plan na kojem je ta studija zasnovana nista vise od mapiranja zatecenog stanja i sminkanja istog metodom prevazidjenim principom zoninga za pocetka 20. veka, bez ikakvog osvrta na mogucnosti buduceg razvoja.


Zakljucak je da je jedina studija za koju znamo i koja opravdava izbor LRT sistema kao najpogodnijeg za Beograd zasnovana na osrednjem nazovi generalnom urbanistickom planu radjenom 2002. godine:
po GUP-u LRT je isto toliko savrseno resenje za Beograd kao i UMP, petlja Radnicka, Most na Adi i Magistrala u Savamali na setlistu uz Savu.

Da ne spominjem da taj GUP ne predvidja zamenu ili Dopunu starog Savskog Mosta i eventualni most u Savskom Amfiteatru u produzetku bulevara AVNOJA iako planira urbanizaciju celog Savskog Amfiteatra (obe obale) kojeg LRT zaobilazi u sirokom krugu(nije ni cudo sto ce onda potrebe biti oko 12000 putika :rolleyes: ).

To su nazalost cinjenice.
 
@zidar

Tačno je sve što si naveo, ja sam pogrešan link postavio i sada sam ispravio. Tačno je da nismo videli tu analizu, ali evo šta pronađoh u konkursnoj dokumentaciji iz 2005. godine:

"Studija francuske konsultantske firme ”SYSTRA” iz 2003. godine (donacija Francuske vlade) je opredelila kategoriju sistema glavnih linija javnog saobraćaja za Beograd u klasi ”Lakog metroa” (po francuskoj terminologiji), i potvrdila da je koncept prve linije u Generalnom planu Beograda dobar i razvojan na duži rok." - 1.6 Laki šinski transport (LRT) – izmene i dopune GP-a 2005. godine
 
Da,ocigledna je progresija projekata od lrta sa deljenom trasom ka nezavisnom lrt-u.

Jos jedna vazna stvar je sto je taj zadnji BELAM projekat cenjen na 400 miliona eura sa voznim parkom(na koji ide oko 120 miliona eura).

A realnost je da ce za nas metro biti moguce uloziti 800-850 miliona eura od kojih je 500 miliona eura vec obezbedjeno francuskim ugovorom.

Sto znaci da se moze uraditi medium capacity metro recimo slican onome u kopenhagenu ili koji se gradi u solunu,samo sa vozacem a ne automatikom.

Zato i mislim da cemo biti pozitivno iznenadjeni studijom francuza kada se pojavi.
 
Vukan izgleda gura ovu Systra studiju, jer se spominju njene linije. Druga linija po njemu bi trebalo da bude Blok 45- Banjica (danasnja devetka), a ona u Belamu ni ne postoji.
 
N-ST":o7wet1tu je napisao(la):
@zidar

Tačno je sve što si naveo, ja sam pogrešan link postavio i sada sam ispravio. Tačno je da nismo videli tu analizu, ali evo šta pronađoh u konkursnoj dokumentaciji iz 2005. godine:

"Studija francuske konsultantske firme ”SYSTRA” iz 2003. godine (donacija Francuske vlade) je opredelila kategoriju sistema glavnih linija javnog saobraćaja za Beograd u klasi ”Lakog metroa” (po francuskoj terminologiji), i potvrdila da je koncept prve linije u Generalnom planu Beograda dobar i razvojan na duži rok." - 1.6 Laki šinski transport (LRT) – izmene i dopune GP-a 2005. godine

Da su Francuzi uradili studiju za LRT u to ne sumnjam, samo ne znam sta im je tacno trazeno. Da osmisle LRT (koji je vec bio ucrtan u GUP) ili da predloze najbolje resenje za grad nezavisno od toga.

Cak je i bilo logicno da predloze LRT 2003. u zemlji koja je pretrpela rat i bombardovanje, to je ono sto i ja govorim, tunel kroz centar i nova tramvajska pruga kroz NBGD do Zemuna i to je to. Za ostatak tramvajska mreza vec postoji. To i jeste najjeftinije i najefikasnije resenje na papiru.

Problem je sto se povrsinska trasa sa ukrstanjima u nivo kod nas pokazala kao katastrofa i nismo sposobni cak ni nagazne semafore da postavimo. Zato je potrebna nezavisna trasa a po povrsini ja ona tragicno resenje za gradsko podrucje.

Da je Systri 2003. receno isprojektujte nam najbolji sistem za 800 miliona € pitanje je sta bi odabrali, LRT ili Metro.


vranac":o7wet1tu je napisao(la):
Vukan izgleda gura ovu Systra studiju, jer se spominju njene linije. Druga linija po njemu bi trebalo da bude Blok 45- Banjica (danasnja devetka), a ona u Belamu ni ne postoji.


Postoji, postoji, najinteresantniji deo gore prilozenog dokumenta je sledeci pasus:

"Mreža dvokolosečnih pruga na ovim trasama predstavljaće okosnicu visokokapacitetnog gradskog šinskog sistema od kojih će se u daljim fazama razvoja granati kracima prema: novobeograskim blokovima, duž ulice Jurija Gagarina, ka Gornjem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Voždovcu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavljanja površinskih deonica kapacitetnog šinskog sistema zavisiće od dinamike razvoja pojedinih planiranih uličnih pravaca i objekata.
Tramvajska mreža će se, u zavisnosti od dinamike razvoja LRT, na trasama gde se te dve mreže preklapaju, zamenjivati
kolosecima širine 1435 mm. Jedna od prvih zamena metarskog koloseka, kada dođe do realizacije LRT na pravcu Vukov spomenik - železnička stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu Bulevara kralja Aleksandra (Vukov spomenik - Ustanička dužine 4,0 km) kao i na pravcu Ulice Jurija Gagarina (od depoa do bloka 45 dužine oko 5,0 km). Krug tramvaja "dvojka" uz odgovarajuću rekonstrukciju pruge, sistema napajanja, uvođenja elektronskog sistema kontrole i upravljanja i nabavku novih vozila, biće zadržan sa metarskim kolosekom."


Ako je neko ikada pomislio da je zamisao Belama nezavisna trasa grdno se prevario, zamisao Belama je da se sadasnja tramvajska mreza, sa par dodatnih deonica, prebaci na siroki kolosek i to je to. "Laki metro" je kod nas bio i ostao "Ubrzani tramvaj".
 
zidar":2v2628hj je napisao(la):
Ako je neko ikada pomislio da je zamisao Belama nezavisna trasa grdno se prevario, zamisao Belama je da se sadasnja tramvajska mreza, sa par dodatnih deonica, prebaci na siroki kolosek i to je to. "Laki metro" je kod nas bio i ostao "Ubrzani tramvaj"
Ne sumnjam da bi se ovo dogodilo ali se ja uzdam u moć ovog foruma. U demokratskim državama postoji civilno društvo, opozicija, stručna javnost... oni vrše korektiv vlasti, ne dozvoljavaju im spavanje, stalno postavljaju pitanja, uočavaju (ne)namerne greške, nude predloge (šifra "Beobuild" + "Imamo Plan").

zidar":2v2628hj je napisao(la):
Da su Francuzi uradili studiju za LRT u to ne sumnjam, samo ne znam sta im je tacno trazeno. Da osmisle LRT (koji je vec bio ucrtan u GUP) ili da predloze najbolje resenje za grad nezavisno od toga.

Cak je i bilo logicno da predloze LRT 2003. u zemlji koja je pretrpela rat i bombardovanje
Apsolutno se ne slažem sa ovom ocenom. Ok je reći ovo za 2000tu godinu ali ta čuvena studija je nastala tokom 2002. godine (predstavljena u predvečerje ubistva Premijera, početkom 2003.), praktično na talasu 5to oktobarskih promena, uvođenja evra, skorim proširenjem EU na deset novih članica = vrlo pozitivna i optimistična atmosfera. Siguran sam da tada niko nije predviđao ni ekonomsku krizu ni zastoj Srbije (SCG) u EU integracijama, naprotiv!
 
Svaka cast na iskopu!Prvi put vidim mapicu u ovoj verziji spanaca.To je ona sasava verzija sa prevelikim brojem stanica(25).Takodje prvi put vidim jasno upisanu stanicu novi beograd zeleznicka stanica na tom kraku.
 
Ukratko: zato što neću još jedan "Prokop". LRT je realnije rešenje, primereno našim mogućnostima. Što ne znači da hoću samo promenu koloseka i vozila. Hoću redovan, pouzdan, tačan i brz servis. Danas je tehnologija takva da LRT/Metro légère može da odgovori svim tim zahtevima...
 
Vrh