Mrkonjić: Nemci hoće u „Jat“ i na železnicu
Dragica Pušonjić | 27. 01. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 1
U razgovorima sa nemačkom privrednom delegacijom ponudili smo predstavniku „Er Berlina” strateško partnerstvo sa „Jat ervejzom” i „Jat tehnikom”, otkriva za „Blic” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, detalje prekjučerašnje posete nemačke privredne delegacije u kojoj je bio sam vrh svetskog biznisa.
Mrkonjić: Ruski kredit je pred finalizacijom Kako je predočeno, „Er Berlin” je drugi po veličini u svojoj zemlji, ima 140 aviona i sa Nikijem Laudom je suvlasnik avio-kompanije „Niki”.
- Zadovoljni su ponuđenim uslovima, među kojima je i režim otvorenog neba. Dali smo dokumentaciju koja je nužna za razmatranje ovakve saradnje, odgovor očekujem veoma brzo - kaže Mrkonjić.
Nemačka preduzeća nisu učestvovala u infrastrukturnim projektima u Srbiji, sada pokazuju konkretno interesovanje.
-
To su velike firme poput „Simensa”. Interesuju ih veliki poslovi, najpre na železnici, kao i projekti koji se odnose na beogradski aerodrom i izgradnju metroa u Beogradu. Njihov predstavnik ostao je u Beogradu, u dnevnom smo kontaktu. Prihvatili su poziv da učestvuju na tri tendera koja uskoro raspisujemo - veli Mrkonjić.Jedan od njih je za izgradnju autoputa između Neredovaca i Vladičinog Hana, vredan 38 miliona evra.
Na pitanje gde je zapelo sa infrastrukturnim delom tzv. ruskog kredita, ministar Mrkonjić kaže da su pregovori upravo dobili zamah.
- Ministarka finansija Diana Dragutinović je 21. januara uputila pismo ministru finansija Rusije. Tražili smo ažuriranje pregovora. Dogovoreno je da se tim kreditom finansira beogradski železnički čvor, vredan 200 miliona evra, pruga Beograd-Bar, za šta treba 250 miliona evra, kao i pruga Valjevo-Loznica teška 150 miliona evra. Očekujem da to bude urađeno tokom ove nedelje, a onda finalizaciju pregovora - veli Mrkonjić.
Po njegovim rečima, dogovara se da kamata bude između tri i četiri odsto na godišnjem nivou, kao što je kod najpovoljnijih kredita evropskih i svetskih finansijskih institucija. Iskristalisalo se i da će dve trećine radova ili njihove vrednosti pokrivati naša, a jednu trećinu ruska strana.
- To znači da dve trećine posla ide našoj građevinskoj operativi. Tim kreditom ćemo, primera radi, od Rusa kupiti šine, koje mi ionako nemamo. Osim toga, tako ćemo finansirati i tehnologiju za elektrifikaciju pruge, koju takođe nemamo - pojašnjava ministar Mrkonjić.
www.bli.rs