Šta je novo?

Metro

Dobar dan i dobrodošli!

Imate li relativno sveže informacije o jediničnoj ceni podzemne metro trase, jediničnoj ceni nadzemne metro trase, jediničnoj ceni podzemne i jediničnoj ceni nadzemne metro trase? Naravno, ne računajući eksproprijaciju i vozni park.
Uf mislio sam o tehnickim pitanjima.

Ima raznih faktora koji uticu na cijenu.

Evo nekih cijena u vezi Grand Paris Express, koje su zvanicno izasle u javnost.

Linija 15EST1 se gradi po principu "Design and Build". Ima 7 stanica, 14 sporednih izlazaka (obavezno ihe je imati svakih 800m), jedan depo (za parkiranje, popravku i za vozila za infrastrukturu) a duzina je oko 15 - 16 km . 15EST1 je dio linije 15 koja se gradi po fazama. U cijenu ulazi citava infrastruktura (tunel) ali bez vozova, "passenger screen doors", signalizacije i telekoma (za ovo zadnje oni rade instalaciju).
Cijena je ~2,5 m€.

Ostale tri trase koje se grade u isto vrijeme (15OUEST1 / 2 i 15EST2) imaju slicne cijene (zavisi naravno od broja stanica, konfiguracije stanica - plitka / duboka, broja sporednih izlazaka i na kraju duzine trase)
 
Krtica nije naručena iako su sklopljeni ugovori lot 1 i 2, društveni parazit na 14:49 reče da bi trebala biti naručena "već" u februaru 2025. Svojevremeno je najavljivao i otvaranje prve linije 2022. Narudžbina februar 2025. početak bušenja između aprila i juna 2026. još dooopeuvlakač voditelj neće da ih drži za dan ili mesec, a nemoguće ih je držati čak i za deceniju za bilo šta što su u vezi metroa do sada obećali.

Izguglaj malo i naći ćeš vesti još od 2013. kad je SNS najavljivao da gradnja samo što nije počela. Ja ne znam zašto se ovaj narod više loži.
 
Доста добрих и нових информација. Оно што заиста мени није јасно је што се не креће одмах са све 3 линије него све по неким фазама.
Kao prvo finansije. Kao drugo dostupna radna snaga (ali i to zavisi od finansija naravno).
 
Kao prvo finansije. Kao drugo dostupna radna snaga (ali i to zavisi od finansija naravno).
Али чекај ако се пројектује у току градње и ако се финансира делом из буџета а делом из кредита где је ту проблем? Ако је Андреја Младеновић рекао јуче да прва линија кошта око 3,6-3,8 милијарди евра за 22,5 км то је дакле 168 милона по километру а имамо другу линију од 24км и трећу линију од око 20 км то је укупна цена за три линије заједно од 11,17 милијарди евра. Ми за Рафале издвајамо из буџета око 400 милиона евра годишње а они не праве никакав приход држави у односу на метро. Ако би се из буџета финансирао део а остатак из кредита на 20 година не видим проблем да то наше јавне финансије издрже без скраћења других буџетских ставки. Што пре треба кренути са линијом 2 и линијом 3 након почетка радова на линији 1 да не прође 10 година између сваке линије. Али морам рећи да ми је драго што је наша делегација пред отварање са извођачима радова боравила у Ријаду и обишла цео њихов метро систем који је најмодернији на свету а по којем желе да граде наш метро. Већ се знају сви извођачи и цео систем ће бити вез возача што је постао стандард у свету.
 
Živi bili pa videli da će uskoro da se priča o 13-15 milijardi.
Koji milion gore dole je stvar prošlosti. A i zašto to raditi kad možeš da preusmeriš celu milijardu.
 
Pa trenutno je u procesu tender za trecu liniju (ne znam tacno za sta je tender, ne radim na njemu, najvjerovatnije studije).
 
Ако је Андреја Младеновић рекао јуче да прва линија кошта око 3,6-3,8 милијарди евра за 22,5 км то је дакле 168 милона по километру а имамо другу линију од 24км и трећу линију од око 20 км то је укупна цена за три линије заједно од 11,17 милијарди евра.
Pa to je slicna cijena koju sam postavio za liniju 15EST1 (ako se doda vozni park + OCC + signalizacija i telekom). Rekao bih da je i jeftinija.
 
Živi bili pa videli da će uskoro da se priča o 13-15 milijardi.
Koji milion gore dole je stvar prošlosti. A i zašto to raditi kad možeš da preusmeriš celu milijardu.
Реално што се дуже чека то су и грађевински материјали па и радна снага скупљи. Пошто пауер чајна гради тунеле и да кажемо хардвер већина радника ће бити из Кине што значи да ту неће бити неких великих кашњења.
 
Linija 15EST1 se gradi po principu "Design and Build". Ima 7 stanica, 14 sporednih izlazaka (obavezno ihe je imati svakih 800m), jedan depo (za parkiranje, popravku i za vozila za infrastrukturu) a duzina je oko 15 - 16 km . 15EST1 je dio linije 15 koja se gradi po fazama. U cijenu ulazi citava infrastruktura (tunel) ali bez vozova, "passenger screen doors", signalizacije i telekoma (za ovo zadnje oni rade instalaciju).
Cijena je ~2,5 m€.
Znači red cene je 150-160 miliona evra kilometar, pri čemu se delimično gradi i nadzemno. Stanice na 2km.

U Minsku je cena kilometra metroa 2020. bila 80 miliona dolara sa plitkim iskopom, međustaničnim rastojanjem oko 1,2km. Tada se tvrdilo da je na estakadi (nadzemni) tri puta jeftiniji. Mislim da je tu pobedio lobi tunelske građevinske operative, iako je Minsk milionski grad sa verovatno najmanjim konfliktom prostora u Evropi. U Moskvi iste godine 60 miliona dolara sa plitkim iskopom 60 miliona dolara, sa dubokim 95 miliona dolara. U Njujorku je "Second avenue subway" dostigao 1,3 milijarde evra po kilometru, uz napomenu da oni grade četvorokolosečni (po dva koloseka za lokalne i ekspresne metro linije).

@Jelancha U Amsterdamu je za oko 10 kilometara linije sever-jug skočila sa 1,5 milijarde na 3 milijarde, sa ogromnim prekoračenjem i rokova, dovela grad blizu ivice bankrota, a da je učinak bio svega 77.000 putnika dnevno godinu dana nakon puštanja u rad. Inače, ta metro linija mi je za Amsterdam koncepcijski nelogična iz nekoliko razloga.
- Amsterdam je jedan od najbiciklističkijih gradova Evrope. To im je u krvi, i ograničava realan moguć broj putnika javnog prevoza. Dok osrednji milionski gradovi Evrope vuku 30-40% udeo javnog prevoza, u Amsterdamu je 25%.
- Jedan od najuspešnijih primera kompaktnog urbanizma. To je formiranje svih sadžaja (osnovna srednja škola, vrtić, bolnica, pijaca, zdravstveni centar, tržni centar...) u blizini tako da ti ni kola ni javni prevoz ne trebaju. To je i razlog oko 30% pešačkih kretanja u Beogradu.
- Brzi masovni prevoz je već dobro "prokrvila" železnica.
- Demografija. Tipičan uspešan primer metropolitenskog grada, gde u satelitskim gradovima živi više ljudi nego u samom centralnom gradu. Dostigao je jedva oko milion stanovnika, sa težnjom velikog ograničenja gradnje/doseljavanja. Nekih 1.150.000 je sa Dimenom i Amstelfejnom, koji administrativno ne pripadaju Amsterdamu, ali su kompaktna celina zajedno.
- Razvijena razgranata tramvajska mreža, pri čemu su najsporije deonice upravo vezane za uske ulice i istorijske građevine sa jako skupim zaštitnim radovima.
- Severni Amsterdam nema ama baš ništa od šinskog prevoza (do gradnje metroa sever-jug). Na severu je satelitski grad Purmerend 80.000 ljudi na 10km od Amsterdam Centraal, jedini bez geografski direktne železničke veze. Vozom može naokolo. Zamislite da neko pravi voz od Novog Beograda za Surčin preko Zemun Polja i Dobanovaca :ROFLMAO: :ROFLMAO: :ROFLMAO: . E, zato su iz Purmerenda vozovi samo za zapad Amsterdama, a logičnom najkraćom trasom ide autobus sa izdvojenom trakom, neka vrsta BRT za sada.

U tim uslovima, logičan sistem je da se na preskupu podzemnu trasu ispod problematičnog centra direktnim linijama sa nadzemnim deonicama vežu na saveru zapad severnog Amsterdama i Purmerend, a južno od centralne stanice Amstevejn + Authorn jedan nadzemni krak, zapad Amsterdama drugi krak. Ako je skupo, da bar bude korisno. Ovako su posebno za jug pogoršali prevoz menjajući direktne linije presedačkim.
Доста добрих и нових информација. Оно што заиста мени није јасно је што се не креће одмах са све 3 линије него све по неким фазама.
Tu vrstu ludosti nisu radili ni Kinezi sa najvećom metro građevinskom operativom na svetu. Čak i tamo su danas razvijene metro siteme počinjali sa jednom metro linijom. Cilj je da se u minimalnom roku sa ograničenim ljudskim, građevinskim i finansijskim resursima napravi nešto korisno, da se povežu suprotni krajevi grada preko nekih ključnih lokacija. Sve od jednom prave centri arapskih apsolutnih monarhija koji plivaju u nafti i dolarima. Neki optimalan koncept metro gradnje za male zemlje sa potencijalno samo jednim metro gradom je prvih 10 kilometara sagraditi za tipa 5-6 godina uz pomoć stranaca i učenje/podizvođaštvo domaće operative, a dalje domaća operativa po kilometar godišnje (svake 3-4 godine po 3-4 kilometra).
 
Београд би и5 милијарди одвело у банкрот, а камоли 15-20 (колико је већ извесно да ће коштати те 3 линије), али шта зна Мали шта је милијарда. Зато је и извесно да ће се метро градити, али не и изградити. Најлакше је причати 10 година да ћете нешто градити, а онда и трансферовати коју милијарду тамо где треба, да би наредних 10 година нешто чепркали и причали како се гради метро. Видимо да то пролази без икаквих проблема. Тек након 20 година, када неко писмен подвуче црту, и када се пројекат обустави, биће паклено, сада је реално најлепши период.
 
Доста добрих и нових информација. Оно што заиста мени није јасно је што се не креће одмах са све 3 линије него све по неким фазама.
Meni je jako zanimljivo da stanice moraju da budu gotove pre nego što krtice prođu. I to da krtice buše brzinom od 10-15 metara dnevno. To otvara mogućnost za ono što sam od samog početka imao kao ideju, a to je da se BG metro otvara po uzoru na Sofijski (kako se par stanica završi tako se otvori ta deonica i teraj dalje)

A slažem se sa tobom da ne vidim problem da se krene odmah sa sve 3 linije pa nek se otvara fazno, al sve 3 linije, malo po malo.
 
Meni je jako zanimljivo da stanice moraju da budu gotove pre nego što krtice prođu. I to da krtice buše brzinom od 10-15 metara dnevno. To otvara mogućnost za ono što sam od samog početka imao kao ideju, a to je da se BG metro otvara po uzoru na Sofijski (kako se par stanica završi tako se otvori ta deonica i teraj dalje)

A slažem se sa tobom da ne vidim problem da se krene odmah sa sve 3 linije pa nek se otvara fazno, al sve 3 linije, malo po malo.
Stanice ne moraju biti gotove prije nego sto krtica prodje. Bolje je da budu iskopane ali se desava da krtica prodje prije nego sto stanica bude iskopana i u tom slucaju treba lomiti betonski luk tunela.
 
Vrh