Marriott hotel u centru Beograda – Branko Trkulja
Ekonomska kriza je obeshrabrila mnoge svetski poznate kompanije da investiraju u Srbiju ali ne i PSP FARMAN. Nakon stambeno-poslovnog kompleksa WEST65, sledeći poduhvat je realizacija projekta Courtyard by Marriott Belgrade City Center Hotel.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako ste se odlučili na saradnju sa Marriott korporacijom i na kojim osnovama se gradi vaše partnerstvo?
PSP FARMAN je načinio, svakako, hrabar korak ulaskom u pomenute investicije u teskim vremenima ekonomske krize kroz koju prolazi, gotovo, ceo svet, a posebno region u kome se nalazimo. Ta hrabrost, bazirana na dobro osmišljenim poslovnim planovima, jeste odlika uspešnih korporacija. Potvrdu toga nalazimo i u činjenici da nas u ovim projektima prate neke od najvećih komercijalnih banaka u regionu. Da nije reč o dobro osmišljenim projektima, budite sigurni da ne bismo dobili podršku tradicionalno opreznog i konzervativnog bankarskog sektora.
Beogradu, a posebno starom delu grada, strogom centru na desnoj obali reke, odavno nedostaje hotel izgrađen, opremljen i vođen po standardima vodećih svetskih hotelskih operatera. Marriott je prepoznao izuzetan potencijal lokacije našeg objekta, u strogom centru, na Trgu Republike, pored Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Ne može se zamisliti bolja lokacija za ulazak na novo tržište, kao što je za Marriott tržište Srbije.
Pre donošenja odluke o operateru našeg hotela, razgovarali smo sa svim vodećim hotelskim operaterima u svetu. Izbor je pao na Marriott iz više razloga: prepoznatljivost brenda, jaka marketinška i podrška izuzetno razvijenog i efikasnog rezervacionog sistema što će znatno doprineti skraćenju perioda uvođenja našeg hotela na tržište. Taj inicijalni period rada je uvek najkritičniji za nove hotele. Ne treba zaboraviti ni izuzetnu kooperativnost i efikasnost regionalnog predstavnika Marriott-a gospodina Ivice Čačića, koji je sada postavljen na mesto potpredsednika Marriott-a za EMEA region.
Odnos sa Marriott-om je definisan ugovorom o upravljanju hotelom. Kada završimo rekonstrukciju objekta u skladu sa tehničkim standardima brenda “Courtyard by Marriott”, objekat predajemo Marriott-u na upravljanje. Marriott se stara o svim aspektima rada hotela, počev od odabira kadrova, njihove obuke, do dnevnog vođenja hotela. Za to dobijaju svoju proviziju iz ostvarenih rezultata poslovanja. PFB Properties je vlasnik hotela i stara se o investicionom održavanju istog. Ugovor o upravljanju hotelom je potpisan sa inicijalnim rokom važenja od 30 godina.
Gospodine Trkulja, da li nam možete nešto više reći o svojoj ulozi u realizaciji prvog Merriott hotela u Beogradu?
Dolaskom u PSP Farman grupaciju krajem 2010. godine, od predsednika gospodina Branislava Grujića, dobio sam odrešene ruke u odabiru i vođenju pregovora sa hotelskim operaterima. U toku novembra i decembra 2010, sa timom mladih i ambicioznih stručnjaka PSP Farmana, spremili smo poslovni plan i na osnovu njega obezbedili kreditnu podršku Eurobanke. Do kraja marta 2011. vodio sam pregovore sa svim vodećim hotelskim operaterima: Hyatt, Accor, Hilton, Marriott, da bi se krajem marta opredelili za Marriott. Proces usaglašavanja ugovora sa ovakvim organizacijama je mukotrpan i traje dugo, delom zbog složenosti materije, uslovljene prirodom posla i dugoročnošću (ugovori o upravljanju hotelima sa vodećim svetskim hotelskim operaterima se potpisiju na rok ne kraći od 20 godina), delom zbog administrativnog ustrojstva ovih organizacija koje su organizovane i deluju na globalnom tržištu. Set od ukupno 6 ugovora potpisali smo sa Marriott-om 5. decembra 2011. I u toku pregovora, kao i u periodu posle potpisivanja ugovora, koordiniram aktivnosti na izradi projektne dokumentacije, na izradi projekta enterijera (za projektanta enterijera izabrali smo uglednu nemačku firmu sa bogatim iskustvom u radu sa Marriott-om Peter Silling and Associates) i na rešavanju administrativnih i organizacionih pitanja. Izrada projektne dokumentacije u našem projektnom birou je privedena kraju. Ovih dana očekujemo građevinsku dozvolu za početak radova na rekonstrukciji. Ustanovli smo oglednu sobu, kompletno opremeljenu i potvrdili je sa Marriott-om. Formiran je inženjerski tim koji će rukovoditi radovima na rekonstrukciji. U toku je sprovođenje tendera i odabir podizvođača.
Na kojoj lokaciji će biti buduči Courtyard by Marriott Belgrade City Center Hotel?
To je objekat na uglu ulica Vase Čarapica i Dositejeve, bivša poslovna zgrada Jugodrva.
Kada počinjete izgradnju hotela i kada će on dočekati svoje prve goste?
Rekonstrukcija pocinje 1. aprila, a hotel će otvoriti svoja vrata prvim gostima godinu dana kasnije.
Na koji način će se upravljati ovim gradskim hotelom i kakvog sastava će biti menadžment?
Marriott preuzima upravljanje hotelom na osnovu potpisanih ugovora. Šest meseci pred otvaranje hotela, kreće odabir saradnika i njihova obuka. Kada je reč o ovakvim aranžmanima, operater, Marriott u našem slučaju, imenuje generalnog direktora hotela. Pored njega, Marriott postavlja i svog finansijskog direktora. Generalni drektor, onda, okuplja svoj tim. Ukoliko na lokalnom tržištu postoji odgovarajuća ponuda kvalifikovane radne snage, zapošljavaju se naši, domaći kadrovi. Hoteli ovog tipa, osim generalnog i finansijskog direktora, imaju jos 5 do 6 menadžera koji rukovode odgovarajućim sektorima. Sve ove pozicije, nadam se, biće popunjene našim iskusnim ljudima.
Kako bi opisali vladajuće trendove u svetu hotelijerstva? Da li ima nekih novih stavova i stremljenja u kategoriji kojoj pripada budući Marriott hotel u Beogradu?
U periodu od 2008. godine, globalna ekonomska kriza je svakako ostavila trag u sektoru hotelijerstva. Osnovne tendencije su orijentisane ka smanjivanju operativnih troškova, uz nastojanje da se zadrži profitabilnost. Prihodi u tom periodu su smanjeni. Hoteli ovog tipa, gradski, orijentisani pretežno ka poslovnim gostima, nivoa 4 zvezdice, redizajnirali su svoje tehničke standarde u pravcu smanjivanja operativnih troškova. Pri tome se vodi računa da se ne naruši komfor gostiju. Površina tipske sobe, na primer, smanjena je sa 25 m2 na 22 m2. Vizuelno i funkcionalno, međutim, gost neće osetiti tu razliku, jer je redizajniran nameštaj, kupatilo je odvojeno od sobe delom staklenom pregradom, poslovni gost ima izvanredan radni sto koji može da pomera po površini sobe, udobna fotelja mu omogućava puni komfor kancelarije, TV ekran je velicine 42”. Gost u sobi ima na raspolaganju mali frižider, ali to nije klasičan mini bar. Uz recepciju hotela, gostu je na raposlaganju 24 časa dnevno mali “convenient shop”, gde on kupuje šta mu je potrebno, nosi u sobu i čuva u frižideru. Time su, na primer, smanjeni troškovi servisiranja mini barova po sobama, koji su za hotelijere uvek predstavljali veliki problem, a gost i dalje ima pun komfor, pri čemu sadržaj mini bara sam ustanovljava i prilagođava svojim potrebama.
Šta nam možete reći o arhitektonskom rešenju fasade za novi Marriott hotel?
Gospodin Miomir Lužajić, odgovorni projektant, već je poznat po hrabrim i efektnim arhitektonskim rešenjima. Njegov je projekat bivše robne kuće “Srbijateks” na Terazijama, između zgrade starog Protokola i bloka zgrada naslonjenih na hotel “Moskva”. Ovo ce biti još jedan futuristički projekat fasade. U mnogim svetskim metropolama imate izvedene fasade sa ovim konceptom, s tim što se na našem objektu obezbeđuje dodatna funkcionalnost ovakvog rešenja – obezbeđuje se privatnost gostima čije su sobe orijentisane ka Ulici Vase Čarapića, a fasada delimično rešava i vrlo ozbiljan problem mogućeg pregrevanja objekta, budući da je orijentisan u pravcu jugo-zapada i da je reč o velikim staklenim površinama. Time se obezbeđuje i ušteda električne energije.
Da li su dosledno primenjivani svi estetski standardi u projektu za hotele slične veličine Marriott korporacije?
Estetski standardi nisu vezani za veličinu, već za kategoriju, odnosno brend hotela. U dogovoru sa Marriott-om i projektantima enterijera, estetski standardi koji će biti primenjeni na našem hotelu značajno ce biti unapređeni u odnosu na standarde predmetnog brenda “Courtyard by Marriott”. Ovo naročito važi za javne prostore: recepciju, lobi, restoran, kafe bar, klub, salu za sastanke. Dogovor je baziran na činjenici da ovakva, centralna gradska lokacija, u istorijskom jezgru grada, uz Narodno pozorište i Narodni muzej zaslužuje maksimalan komfor za svoje goste. Očekujemo da ce naši sugrađani naći novi prijatan kutak u centru grada gde će moći da se opuste i uživaju u vrhunskom ambijentu i ponudi hrane i pića.
Koje prednosti će krasiti ovaj objekat? Da li će ovaj hotel pripadati grupi pametnih i energetski efikasnih objekata?
Da, na ovom projektu ce biti primenjeni najsavremeniji materijali i najnovija tehnoloska resenja u cilju obezbedjenja energetske efikasnosti. Objekat ce, u skladu sa nasim novo-ustanovljenim propisima, imati zeleni pasoš. Što se tiče komfora gostiju, najnoviji standardi ce biti primenjeni, ukljucujuci wi-fi tehnologiju u celom objektu, autonomni informacioni sistem u vidu “informacione table” koja je zaštitni znak ovog brenda i koja se nalazi u zoni repcepcije, kao i u svakoj sobi, preko TV ekrana, itd.
Da li ćete krov hotela pretvoriti u zelenu baštu?
Na žalost, ne. Za to ne postoje ni urbanistički, ni tehnički uslovi. Što se tiče urbanističkih uslova, u ovoj gradskoj zoni važe najstroža pravila i mi se ne možemo kretati van postojećih gabarita objekta. Zbog toga smo prinuđeni da deo opreme postavimo na krov, gde se ona i do sada, za stari objekat, nalazila.
Kada počinje obuka kadrova i koliko zaposlenih će biti potrebno da bi hotel besprekorno funkcionisao?
Obuka počinje oko 6 meseci pre otvaranja hotela. Sto se tiče broja zaposlenih, za ovakve hotele postoje razvijeni standardi i, zavisno od razvijenosti lokalnog tržišta, odnosno raspoloživosti kvalifikovane radne snage sa iskustvom, cene radne snage, opredeljuju se koeficijenti tipa “broj zaposlenih: broj soba”. Za naš beogradski hotel očekujem da će taj koeficijent biti oko 0,6. To znaci, 0,6 zaposlenih po “ključu”, to jest sobi. S obzirom na to da će naš hotel imati 114 soba, to znači da će u njemu raditi oko 70 zaposlenih.
Svake godine se povećava broj stranaca koji dolaze u Beograd. Može se reći da je naš glavni grad idealna citybreak destinacija. Do sada poznati hotelski lanci nisu pronalazili interes da započnu rad u našoj zemlji. Po Vašem mišljenju, koji je razlog što Beograd nema više hotela?
Da, Beograd postaje sve značajnija destinacija i u segmentu koji pominjete. Imajući i taj segment potencijalnog tržišta u vidu, naš hotel je idealno pozicioniran. Iskustveno, glavni problem ovakvih hotela, orijentisanih ka poslovnoj klijenteli, u strogom centru grada, jeste – kako popuniti smeštajne kapacitete tokom vikenda i praznika, kao i tokom “niske”, letnje sezone. U istorijskom centru grada mi računamo i na turiste koji, svakako, prepoznaju “Marriott” kao brend.
Interes hotelskih lanaca, kako ih nazivate, zavisi od nivoa investicione aktivnosti na opredeljenom tržištu. Vrlo retko vodeći hotelski operateri ulažu sopstvena sredstva u nove objekte. Njihove aktivnosti se svode na “management” ugovore sa investitorima, kao u našem slučaju, ili na franšizne ugovore sa investitorima. Ako je nedostatak sredstava na našem tržištu jedan od razloga zbog kojih nemamo poznate hotelske lance, drugi razlog su naše predrasude. I danas je, među potencijalnim investitorima koji su spremni da ulažu svoja sredstva u hotelijerstvo, uvreženo mišljenje da im nisu potrebni skupi, strani brendovi. Po tom mišljenju, hotelijerstvo je relativno jednostavna delatnosti, sa pravilima koja su, manje-više, svima poznata.
Kako biste opisali Vaš lični koncept, gospodine Trkulja?
Pošten odnos prema radu. Svakom (korisnom) radu.
Na osnovu Vašeg bogatog iskustva, kako vidite budući razvoj hotelske industrije na teritoriji Srbije I Beograda kao njenog glavnog grada?
Srbija, a posebno Beograd, imaju značajan “prirodni” potencijal za razvoj turizma. Ne govorim samo o prirodnim lepotama, već i o kulturnom i istorijskom nasleđu. Da bi turizam postao značajna privredna grana, potrebna su velika investiciona ulaganja u infrastrukturu, kako saobraćajnu, tako i telekomunikacionu, kao i u prateće, uslužne delatnosti. Zatim, potrebno je ustanoviti novi sistem vrednosti baziran na gore pomenutom konceptu – pošten odnos prema radu. Ovaj koncept ima najdirektnije implikacije baš u uslužnim delatnostima, u koje ubrajam i hotelijerstvo. Za mene je “hotel management” zapravo upravljanje detaljima. Nema dobrog hotelskog menadžera koji nije sposoban da uočava i ispravlja detalje. Onaj koji to jeste, uspeće ovaj kncept da prenese i na svoje zaposlene i time će se kvalitet usluga u ovoj delatnosti poboljšati. Znači, kritična je uloga hotelskog menadžmenta. Mislim da u Srbiji ima potencijala za poboljšanja u ovoj oblasti.
Beograd je, tradicionalno, kosmopolitski grad. I u ovim teškim vremenima primetne su investicije u razvoj hotelske infrastukture grada. U poslednje vreme je niklo dosta malih, “butik” hotela, a u toku su i značajnije investicije, među koje ubrajam i našu. Dolaskom Hyatt-a na naše tržište, pre dvadesetak godina, počeli smo da dobijamo i kvalitetne kadrove u segmentu srednjeg menadžmenta, koji nam je, tradicionalno, nedostajao. S obzirom na opšte okolnosti, mislim da je Beograd na dobrom putu da dobije odgovarajuću hotelsku infrastrukturu kakva jednoj evropskoj prestonici ove veličine i potencijala i priliči. Bilo bi dobro kada bi se kvalitetan, obučen i iskustvom obogaćen kadar hotelskih menadžera iz Beograda raširio i po celoj Srbiji.