Šta je novo?

Marriott Hotel

Стаклена Вулнице, немој да си необразована и неширокоумна.

А хотел је заиста фуј!!
 
Ala ti je argument ubilo se i uz put prilicno nisko. Tesko da si svojom diplomom nesto ostvario u zivotu s' obzirom kako se ophodis. Let's face it, tumor bas lepo pristaje uz ideju Sutjeske i to moze da bude necija ideja kulturnog nasledja, ali moje ne moze.

Ne bez zezanja, ponadala sam se da ces nam saopstiti radosnu vest da je dizajn projekta promenjen, kad ono samo jedno veliko fuj. Steta za toliko intelektualno naprezanje.
 
primetio sam i da je Skroz Dobra Pekara zatvorena koja se nalazila tacno iz stanice trolejbusa, a sigurno im nije islo lose tako da su i oni dobili pedalu :)
 
Kako beše kažu - svaki gazda svoga konja hvali? No, informativan je intervju u svakom slučaju:

Marriott hotel u centru Beograda – Branko Trkulja

Ekonomska kriza je obeshrabrila mnoge svetski poznate kompanije da investiraju u Srbiju ali ne i PSP FARMAN. Nakon stambeno-poslovnog kompleksa WEST65, sledeći poduhvat je realizacija projekta Courtyard by Marriott Belgrade City Center Hotel.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
brankotrkulja-4.jpg


Kako ste se odlučili na saradnju sa Marriott korporacijom i na kojim osnovama se gradi vaše partnerstvo?

PSP FARMAN je načinio, svakako, hrabar korak ulaskom u pomenute investicije u teskim vremenima ekonomske krize kroz koju prolazi, gotovo, ceo svet, a posebno region u kome se nalazimo. Ta hrabrost, bazirana na dobro osmišljenim poslovnim planovima, jeste odlika uspešnih korporacija. Potvrdu toga nalazimo i u činjenici da nas u ovim projektima prate neke od najvećih komercijalnih banaka u regionu. Da nije reč o dobro osmišljenim projektima, budite sigurni da ne bismo dobili podršku tradicionalno opreznog i konzervativnog bankarskog sektora.

Beogradu, a posebno starom delu grada, strogom centru na desnoj obali reke, odavno nedostaje hotel izgrađen, opremljen i vođen po standardima vodećih svetskih hotelskih operatera. Marriott je prepoznao izuzetan potencijal lokacije našeg objekta, u strogom centru, na Trgu Republike, pored Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Ne može se zamisliti bolja lokacija za ulazak na novo tržište, kao što je za Marriott tržište Srbije.

Pre donošenja odluke o operateru našeg hotela, razgovarali smo sa svim vodećim hotelskim operaterima u svetu. Izbor je pao na Marriott iz više razloga: prepoznatljivost brenda, jaka marketinška i podrška izuzetno razvijenog i efikasnog rezervacionog sistema što će znatno doprineti skraćenju perioda uvođenja našeg hotela na tržište. Taj inicijalni period rada je uvek najkritičniji za nove hotele. Ne treba zaboraviti ni izuzetnu kooperativnost i efikasnost regionalnog predstavnika Marriott-a gospodina Ivice Čačića, koji je sada postavljen na mesto potpredsednika Marriott-a za EMEA region.

Odnos sa Marriott-om je definisan ugovorom o upravljanju hotelom. Kada završimo rekonstrukciju objekta u skladu sa tehničkim standardima brenda “Courtyard by Marriott”, objekat predajemo Marriott-u na upravljanje. Marriott se stara o svim aspektima rada hotela, počev od odabira kadrova, njihove obuke, do dnevnog vođenja hotela. Za to dobijaju svoju proviziju iz ostvarenih rezultata poslovanja. PFB Properties je vlasnik hotela i stara se o investicionom održavanju istog. Ugovor o upravljanju hotelom je potpisan sa inicijalnim rokom važenja od 30 godina.

Gospodine Trkulja, da li nam možete nešto više reći o svojoj ulozi u realizaciji prvog Merriott hotela u Beogradu?

Dolaskom u PSP Farman grupaciju krajem 2010. godine, od predsednika gospodina Branislava Grujića, dobio sam odrešene ruke u odabiru i vođenju pregovora sa hotelskim operaterima. U toku novembra i decembra 2010, sa timom mladih i ambicioznih stručnjaka PSP Farmana, spremili smo poslovni plan i na osnovu njega obezbedili kreditnu podršku Eurobanke. Do kraja marta 2011. vodio sam pregovore sa svim vodećim hotelskim operaterima: Hyatt, Accor, Hilton, Marriott, da bi se krajem marta opredelili za Marriott. Proces usaglašavanja ugovora sa ovakvim organizacijama je mukotrpan i traje dugo, delom zbog složenosti materije, uslovljene prirodom posla i dugoročnošću (ugovori o upravljanju hotelima sa vodećim svetskim hotelskim operaterima se potpisiju na rok ne kraći od 20 godina), delom zbog administrativnog ustrojstva ovih organizacija koje su organizovane i deluju na globalnom tržištu. Set od ukupno 6 ugovora potpisali smo sa Marriott-om 5. decembra 2011. I u toku pregovora, kao i u periodu posle potpisivanja ugovora, koordiniram aktivnosti na izradi projektne dokumentacije, na izradi projekta enterijera (za projektanta enterijera izabrali smo uglednu nemačku firmu sa bogatim iskustvom u radu sa Marriott-om Peter Silling and Associates) i na rešavanju administrativnih i organizacionih pitanja. Izrada projektne dokumentacije u našem projektnom birou je privedena kraju. Ovih dana očekujemo građevinsku dozvolu za početak radova na rekonstrukciji. Ustanovli smo oglednu sobu, kompletno opremeljenu i potvrdili je sa Marriott-om. Formiran je inženjerski tim koji će rukovoditi radovima na rekonstrukciji. U toku je sprovođenje tendera i odabir podizvođača.

Na kojoj lokaciji će biti buduči Courtyard by Marriott Belgrade City Center Hotel?

To je objekat na uglu ulica Vase Čarapica i Dositejeve, bivša poslovna zgrada Jugodrva.
Kada počinjete izgradnju hotela i kada će on dočekati svoje prve goste?

Rekonstrukcija pocinje 1. aprila, a hotel će otvoriti svoja vrata prvim gostima godinu dana kasnije.

Na koji način će se upravljati ovim gradskim hotelom i kakvog sastava će biti menadžment?

Marriott preuzima upravljanje hotelom na osnovu potpisanih ugovora. Šest meseci pred otvaranje hotela, kreće odabir saradnika i njihova obuka. Kada je reč o ovakvim aranžmanima, operater, Marriott u našem slučaju, imenuje generalnog direktora hotela. Pored njega, Marriott postavlja i svog finansijskog direktora. Generalni drektor, onda, okuplja svoj tim. Ukoliko na lokalnom tržištu postoji odgovarajuća ponuda kvalifikovane radne snage, zapošljavaju se naši, domaći kadrovi. Hoteli ovog tipa, osim generalnog i finansijskog direktora, imaju jos 5 do 6 menadžera koji rukovode odgovarajućim sektorima. Sve ove pozicije, nadam se, biće popunjene našim iskusnim ljudima.

Kako bi opisali vladajuće trendove u svetu hotelijerstva? Da li ima nekih novih stavova i stremljenja u kategoriji kojoj pripada budući Marriott hotel u Beogradu?

U periodu od 2008. godine, globalna ekonomska kriza je svakako ostavila trag u sektoru hotelijerstva. Osnovne tendencije su orijentisane ka smanjivanju operativnih troškova, uz nastojanje da se zadrži profitabilnost. Prihodi u tom periodu su smanjeni. Hoteli ovog tipa, gradski, orijentisani pretežno ka poslovnim gostima, nivoa 4 zvezdice, redizajnirali su svoje tehničke standarde u pravcu smanjivanja operativnih troškova. Pri tome se vodi računa da se ne naruši komfor gostiju. Površina tipske sobe, na primer, smanjena je sa 25 m2 na 22 m2. Vizuelno i funkcionalno, međutim, gost neće osetiti tu razliku, jer je redizajniran nameštaj, kupatilo je odvojeno od sobe delom staklenom pregradom, poslovni gost ima izvanredan radni sto koji može da pomera po površini sobe, udobna fotelja mu omogućava puni komfor kancelarije, TV ekran je velicine 42”. Gost u sobi ima na raspolaganju mali frižider, ali to nije klasičan mini bar. Uz recepciju hotela, gostu je na raposlaganju 24 časa dnevno mali “convenient shop”, gde on kupuje šta mu je potrebno, nosi u sobu i čuva u frižideru. Time su, na primer, smanjeni troškovi servisiranja mini barova po sobama, koji su za hotelijere uvek predstavljali veliki problem, a gost i dalje ima pun komfor, pri čemu sadržaj mini bara sam ustanovljava i prilagođava svojim potrebama.

Šta nam možete reći o arhitektonskom rešenju fasade za novi Marriott hotel?

Gospodin Miomir Lužajić, odgovorni projektant, već je poznat po hrabrim i efektnim arhitektonskim rešenjima. Njegov je projekat bivše robne kuće “Srbijateks” na Terazijama, između zgrade starog Protokola i bloka zgrada naslonjenih na hotel “Moskva”. Ovo ce biti još jedan futuristički projekat fasade. U mnogim svetskim metropolama imate izvedene fasade sa ovim konceptom, s tim što se na našem objektu obezbeđuje dodatna funkcionalnost ovakvog rešenja – obezbeđuje se privatnost gostima čije su sobe orijentisane ka Ulici Vase Čarapića, a fasada delimično rešava i vrlo ozbiljan problem mogućeg pregrevanja objekta, budući da je orijentisan u pravcu jugo-zapada i da je reč o velikim staklenim površinama. Time se obezbeđuje i ušteda električne energije.

Da li su dosledno primenjivani svi estetski standardi u projektu za hotele slične veličine Marriott korporacije?

Estetski standardi nisu vezani za veličinu, već za kategoriju, odnosno brend hotela. U dogovoru sa Marriott-om i projektantima enterijera, estetski standardi koji će biti primenjeni na našem hotelu značajno ce biti unapređeni u odnosu na standarde predmetnog brenda “Courtyard by Marriott”. Ovo naročito važi za javne prostore: recepciju, lobi, restoran, kafe bar, klub, salu za sastanke. Dogovor je baziran na činjenici da ovakva, centralna gradska lokacija, u istorijskom jezgru grada, uz Narodno pozorište i Narodni muzej zaslužuje maksimalan komfor za svoje goste. Očekujemo da ce naši sugrađani naći novi prijatan kutak u centru grada gde će moći da se opuste i uživaju u vrhunskom ambijentu i ponudi hrane i pića.

Koje prednosti će krasiti ovaj objekat? Da li će ovaj hotel pripadati grupi pametnih i energetski efikasnih objekata?

Da, na ovom projektu ce biti primenjeni najsavremeniji materijali i najnovija tehnoloska resenja u cilju obezbedjenja energetske efikasnosti. Objekat ce, u skladu sa nasim novo-ustanovljenim propisima, imati zeleni pasoš. Što se tiče komfora gostiju, najnoviji standardi ce biti primenjeni, ukljucujuci wi-fi tehnologiju u celom objektu, autonomni informacioni sistem u vidu “informacione table” koja je zaštitni znak ovog brenda i koja se nalazi u zoni repcepcije, kao i u svakoj sobi, preko TV ekrana, itd.

Da li ćete krov hotela pretvoriti u zelenu baštu?

Na žalost, ne. Za to ne postoje ni urbanistički, ni tehnički uslovi. Što se tiče urbanističkih uslova, u ovoj gradskoj zoni važe najstroža pravila i mi se ne možemo kretati van postojećih gabarita objekta. Zbog toga smo prinuđeni da deo opreme postavimo na krov, gde se ona i do sada, za stari objekat, nalazila.

Kada počinje obuka kadrova i koliko zaposlenih će biti potrebno da bi hotel besprekorno funkcionisao?

Obuka počinje oko 6 meseci pre otvaranja hotela. Sto se tiče broja zaposlenih, za ovakve hotele postoje razvijeni standardi i, zavisno od razvijenosti lokalnog tržišta, odnosno raspoloživosti kvalifikovane radne snage sa iskustvom, cene radne snage, opredeljuju se koeficijenti tipa “broj zaposlenih: broj soba”. Za naš beogradski hotel očekujem da će taj koeficijent biti oko 0,6. To znaci, 0,6 zaposlenih po “ključu”, to jest sobi. S obzirom na to da će naš hotel imati 114 soba, to znači da će u njemu raditi oko 70 zaposlenih.

Svake godine se povećava broj stranaca koji dolaze u Beograd. Može se reći da je naš glavni grad idealna citybreak destinacija. Do sada poznati hotelski lanci nisu pronalazili interes da započnu rad u našoj zemlji. Po Vašem mišljenju, koji je razlog što Beograd nema više hotela?

Da, Beograd postaje sve značajnija destinacija i u segmentu koji pominjete. Imajući i taj segment potencijalnog tržišta u vidu, naš hotel je idealno pozicioniran. Iskustveno, glavni problem ovakvih hotela, orijentisanih ka poslovnoj klijenteli, u strogom centru grada, jeste – kako popuniti smeštajne kapacitete tokom vikenda i praznika, kao i tokom “niske”, letnje sezone. U istorijskom centru grada mi računamo i na turiste koji, svakako, prepoznaju “Marriott” kao brend.
Interes hotelskih lanaca, kako ih nazivate, zavisi od nivoa investicione aktivnosti na opredeljenom tržištu. Vrlo retko vodeći hotelski operateri ulažu sopstvena sredstva u nove objekte. Njihove aktivnosti se svode na “management” ugovore sa investitorima, kao u našem slučaju, ili na franšizne ugovore sa investitorima. Ako je nedostatak sredstava na našem tržištu jedan od razloga zbog kojih nemamo poznate hotelske lance, drugi razlog su naše predrasude. I danas je, među potencijalnim investitorima koji su spremni da ulažu svoja sredstva u hotelijerstvo, uvreženo mišljenje da im nisu potrebni skupi, strani brendovi. Po tom mišljenju, hotelijerstvo je relativno jednostavna delatnosti, sa pravilima koja su, manje-više, svima poznata.

Kako biste opisali Vaš lični koncept, gospodine Trkulja?

Pošten odnos prema radu. Svakom (korisnom) radu.

Na osnovu Vašeg bogatog iskustva, kako vidite budući razvoj hotelske industrije na teritoriji Srbije I Beograda kao njenog glavnog grada?

Srbija, a posebno Beograd, imaju značajan “prirodni” potencijal za razvoj turizma. Ne govorim samo o prirodnim lepotama, već i o kulturnom i istorijskom nasleđu. Da bi turizam postao značajna privredna grana, potrebna su velika investiciona ulaganja u infrastrukturu, kako saobraćajnu, tako i telekomunikacionu, kao i u prateće, uslužne delatnosti. Zatim, potrebno je ustanoviti novi sistem vrednosti baziran na gore pomenutom konceptu – pošten odnos prema radu. Ovaj koncept ima najdirektnije implikacije baš u uslužnim delatnostima, u koje ubrajam i hotelijerstvo. Za mene je “hotel management” zapravo upravljanje detaljima. Nema dobrog hotelskog menadžera koji nije sposoban da uočava i ispravlja detalje. Onaj koji to jeste, uspeće ovaj kncept da prenese i na svoje zaposlene i time će se kvalitet usluga u ovoj delatnosti poboljšati. Znači, kritična je uloga hotelskog menadžmenta. Mislim da u Srbiji ima potencijala za poboljšanja u ovoj oblasti.

Beograd je, tradicionalno, kosmopolitski grad. I u ovim teškim vremenima primetne su investicije u razvoj hotelske infrastukture grada. U poslednje vreme je niklo dosta malih, “butik” hotela, a u toku su i značajnije investicije, među koje ubrajam i našu. Dolaskom Hyatt-a na naše tržište, pre dvadesetak godina, počeli smo da dobijamo i kvalitetne kadrove u segmentu srednjeg menadžmenta, koji nam je, tradicionalno, nedostajao. S obzirom na opšte okolnosti, mislim da je Beograd na dobrom putu da dobije odgovarajuću hotelsku infrastrukturu kakva jednoj evropskoj prestonici ove veličine i potencijala i priliči. Bilo bi dobro kada bi se kvalitetan, obučen i iskustvom obogaćen kadar hotelskih menadžera iz Beograda raširio i po celoj Srbiji.

Izvor: Ego magazine
 
Ogledna soba novog hotela “Meriot” u Beogradu

Beograd dobija novi luksuzan hotel iz čuvenog svetskog hotelskog lanca „Marriot“ a “Expresmont” je imao čast i priliku da izvodi radove na tzv. “oglednoj sobi”. Pogledajte šta smo radili i kako će izgledati sobe u novom “Meriotu”:

4-660x300.png

8.png

7.png

6.png

5.png


Hotel Meriot Beograd nalaziće se u najstrožijem centru grada, tzv. „nultoj tački“, na Trgu republike u nekadašnjoj zgradi „Jugodrvo“ pored Narodnog pozorišta.

U ovaj projekat biće uloženo 25 miliona evra. Hotel će imati 110 soba, šest spratova i potkrovlje, kao i dva podzemna sprata koja će služiti kao garažni prostor. Hotel imati četiri zvezdice, i biće namenjen prevashodno tzv „biznis“ turistima.

Izvor: Expresmont
 
Marriott" čeka građevinsku dozvolu - Investitori ne odustaju od prvobitnog projekta hotela
Sreda, 08. 05. 2013.|14:49 | Izvor: eKapija


Izgradnja hotela "Marriott" u Beogradu krenuće odmah po dobijanju građevinske dozvole koju svakodnevno očekuju u "PFB Properties", saznaje "eKapija" u toj kompaniji.

Iako je ranije najavljeno da će radovi početi 1. aprila, rokovi su zbog čekanja "papira" pomereni.

- Gradska uprava kasni sa izdavanjem građevinske dozvole. Sve što je do nas smo uradili. Predali smo kompletnu dokumentaciju, sa svim potrebnim saglasnostima stručnih službi. Pre praznika smo uputili i zvaničan dopis sa urgencijom. Čekamo građevinsku dozvolu svaki dan – kaže u razgovoru za "eKapiju" Branko Trkulja, direktor "PFB Properties".

Investitor tog objekta sa četiri zvezdice očekuje da hotel ugosti prve posetioce za godinu dana od početka radova.

- Radovi se neće odvijati fazno. Od početka radova, predviđeno je da hotel bude otvoren u roku od 12 meseci. Uključujući i dve podzemne etaže, objekat će imati ukupno nešto manje od 7.000 m2. Vrednost investicije se procenjuje na oko 25 mil EUR, uključujući i vrednost nekretnine. Novac je delimično obezbedio vlasnik odnosno firma "PFB Properties", deo sredstava je nabavljen iz sistema "PSP-Farman Holding", a ostalo iz kredita koji je obezbeđen kod EFG Eurobanke – napominje Trkulja.





Novi beogradski hotel biće smešten u strogom centru, na Trgu Republike, pored Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, na uglu ulica Vase Čarapica i Dositejeve, u zgradi koja će biti rekonstruisana. Glavni izvođač je "PFB d.o.o", firma iz sistema "PSP-Farman Holdinga", a stručni nadzor će vršiti "Bexel".

Naš sagovornik kaže da su završeni tenderi za radove na rušenju delova betonske konstrukcije i ojačanju čelične konstrukcije objekta, dok će tenderi za podizvođače biti objavljivani sukcesivno odnosno prema napredovanju radova.

S obzirom na to da su neke arhitekte protestvovale zbog promene fasade nekadašnjeg objekta "Jugodrva", pitali smo sagovornika da li su ostali pri prvobitnom rešenju.

- Fasada će biti izmenjena u skladu sa našim prvobitnim rešenjem. Rešenje koje je primenio arhitekta Miomir Lužajić je u skladu sa najnovijim trendovima u arhitekturi. Objekte sa ovakvom fasadom se mogu videti u većini značajnijih svetski gradova. Svojevremeno, kada je projektovao fasadu "Srbijateksove" robne kuće na Terazijama, Lužajić je naišao na slične reakcije. Projekat je, u ono vreme, bio radikalan, ali uspešan. Kada su estetski standardi u pitanju, oni uvek izazivaju subjektivne reakcije, posebno kada se radi o uvođenju novih, avangardnih rešenja. U našem slučaju, ovakva fasada rešava, između ostalog, problem zaštite objekta od pregrevanja, budući da je objekat orijentisan prema jugo-zapadu. Time se postiže značajna ušteda energije i obezbeđuje bolji komfor gostiju.





Upravljanje hotelom

Hotel će imati 114 soba, restoran, kafe bar, klub, salu za sastanke i gimnastičku salu za goste hotela.

Objektom će upravljati kompanija "Marriott" u skladu sa standardima njihovog brenda "Courtyard by Marriott", a na osnovu dugoročnog ugovora o upravljanju hotelom koji je "PFB Properties" potpisao sa tom korporacijom.

Direktor "PFB Properties" objašnjava po čemu će se beogradski hotel razlikovati od ostalih objekata američkog lanca.

- U odnosu na standard brenda "Courtyard by Marriott", naš hotel će imati značajno unapređen enterijer i komfor javnih sadržaja hotela - ulazni hol, restoran, kafe bar, klub, budući da položaj hotela, u srcu istorijskog dela grada, to zaslužuje. U ovim sadržajima hotel ce biti orijentisan i prema lokalnim gostima, kojima ce pružiti pravu oazu za uživanje i opuštanje u centru grada.
 
Investitori ne odustaju od prvobitnog projekta hotela
sta ovo treba da znaci
 
cenzura":32xti2nc je napisao(la):
"Rešenje koje je primenio arhitekta Miomir Lužajić je u skladu sa najnovijim trendovima u arhitekturi. Objekte sa ovakvom fasadom se mogu videti u većini značajnijih svetski gradova."

Mozda je uvazeni arhitekta ucio sa slika iz predgradja pa pokusao to da kopira, ali ovo ne moze da bude zadnji krik mode ni u Azerbedzanu.

"...Kada su estetski standardi u pitanju, oni uvek izazivaju subjektivne reakcije, posebno kada se radi o uvođenju novih, avangardnih rešenja."

To je kada arhitekta postane politicar, a onaj u sluzbi sto odugovlaci sa dozvolom postane pokrovitelj estetike i borac za postovanje kulturnog lika naseg grada. Hvala ti neznani covece i samo tako istrajno protiv samozvanog umetnika.
 
После Веста 65, од ПСП Фармана сам очекивао да остане на архитектонском нивоу, што овим пројектом није успео.
 
Naša birokratija! Uvek FT1P :dil:

Nema dozvole, nema ni „Meriota“
B. CARANOVIĆ | 19. septembar 2013. 22:40 | Komentara: 0
Izgradnja prvog objekta čuvenog lanca "Meriot" trebalo je da počne još pre pola godine. Vlasnici ljuti na gradske vlasti. Žalili se Ministarstvu građevinarstva
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
bg-ZGRADA.jpg


PRE pola godine trebalo je da počne najavljivana izgradnja hotela "Meriot", u Vasinoj ulici, u neposrednoj blizini Narodnog pozorišta. Očekivalo se da će prvi objekat iz ovog lanca, na mestu nekadašnje centrale kompanije "Jugodrva" zasijati do kraja 2013. godine, da će radovi ići brzo, pošto se radi na već postojećoj građevini. Međutim, ovo je još jedan primer da su papirologija i birokratski lavirinti, usporili građevinski projekat.

Prema rečima Branka Trkulje, direktora firme "PFB propertis", u čijem je vlasništvu budući hotel, sistem izdavanja građevinskih dozvola u gradu ne funkcioniše. Zato se firma žalila drugostepenom organu, Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.

- Odugovlačenje sa građevinskom dozvolom primer je kako kao narod sami sebe saplićemo - kaže Trkulja. - Iako smo dobili lokacijsku dozvolu, koja podrazumeva tehnički projekat, gabaritnost i uslove, građevinska dozvola je trebalo da bude formalnost i izdata u roku od 15 dana. Međutim, to se oteglo, bez ikakavog razloga i smisla. Neprestano nam je Sekretarijat za urbanizam dokumentaciju koju predamo, vraćao sa novim nerealnim zahtevima.

Kako Trkulja kaže, jedan od zahteva je da šaht u Dositejevoj ulici, koji je postavljen pre oko tri decenije, bude izmešten i stavljen unutar nove zgrade. :?:

- Kada je šaht postavljen tu gde mu je sada mesto, postojale su sve dozvole i uslovi koji su to zahtevali, pa je sada suludo tražiti od nas da to izmenimo, a i nije moguće - kaže Trkulja. - Čudno je da nekome više odgovara da stoji to ruglo u strogom centru grada, kako trenutno izgleda zgrada, nego da vrlo brzo postane prelepi deo Beograda.

Firma "PFB propertis", koja je u vlasništvu "PSP Farman Beograd", pre oko pola godine, očekujući početak radova, ispraznila je objekat od zakupaca. Kako iz ove kuće kažu, ostali su bez ozbiljnih prihoda nedobijanjem građevinske dozvole.

U pitanju je investicija vredna 25 miliona evra, a očekuje se da će stotinak ljudi raditi u hotelu i oko njega. Objekat će imati prizemlje i sedam spratova, dva podzemna nivoa parkinga, konferencijsku salu, restoran, kafe-bar i klub. Raspolagaće sa 114 soba, lobijem i recepcijom u prizemlju, a na prvom spratu restoranom sa pogledom na trg, kafe-bar i klupski prostor, kao i salu za sastanke.

"MERIOT" ZAKUPAC NA 30 GODINA

KADA počnu, radovi bi trebalo da traju 12 meseci. Sa "Meriot" korporacijom je potpisan ugovor na 30 godina po kom se objekat predaje njima na upravljanje, po okončanju rekonstrukcije. U pitanju je jedan je od najvećih lanaca na svetu koji upravlja sa više od 3.600 objekata u 71 zemlji.

NOVA FASADA, BEZ DOZIĐIVANjA

STROGI urbanistički standardi u centralnoj gradskoj zoni uslovljavaju da objekat ostane u okviru postojećih gabarita. Ne može da bude doziđivanja, ali će se raditi ozbiljni zahvati unutar objekta. Fasada će biti kompletno nova, enterijer značajno unapređen.

GRAD: NEPOTPUNA DOKUMENTACIJA

IZ Grada kažu da su zahtev za građevinsku dozvolu odbacili pre dva meseca, kao nepotpun, jer investitor nije postupio prema nalogu i dopunio dokumentaciju. Na to se investitor žalio, a predmet je sa žalbom prosleđen kod drugostepenog organa, u Ministarstvu građevinarstva.

Izvor: Večernje novosti

Znači zlatna fasada sa crnom metalnom mrežicom je OK, ali šaht mora da se premešta :D
 
Ма класична опструкција, као она из доба продаје станова у Белвилу.
 
Kad je došlo vreme Velju da citiram :D

Ministar građevine Velimir Ilić najavio je da će novim zakonskim rešenjima koja su u pripremi investitori dobijati građevinsku dozvolu za mesec dana.

On je za "Politiku" rekao i da će se tražiti smene odgovornih gde ne bude tako, jer se uzalud menjaju i donose novi zakoni kada administracija po gradovima ostaje ista.

Opširnije na B92

Ja zaista ne vidim drugačiji način nego tako - ili dozvola na vreme ili otkaz. Znam da će mnogi reći da i investitori imaju svakakve ideje, aljkavu dokumentaciju i traže sve i svašta. Ali meni nije jasno da ti drndaš nekoga zbog nekakvog šahta, a da pri tom na sve strane niču odvratne, odvratne, odvratne zgrade i nadogradnje....
 
a nije im smetalo kad se kod narodnog pozorišta postavljao asfalt i menjale ploče.

stopiraju investiciju od 25 miliona eura.

nemam reči...


ako ćemo da pričamo o teorijama zavere verovatno delti smeta da ima konkurenciju jel im se uskoro otvara hotel.
 
Samo hoteli hoteli ,nego mislim da je saht samo izgovor nesto tu drugo nestima ,kakva li ce bitifasada
 
Да стварно, поред толико сотонске архитектуре, они праве проблем за шахт.....па то је толико лицемерно и јадно да ја немам речи. Очито је у питању намерна опструкција. Да ли неко није добио довољно пара у свој џеп или пак, хотел на том месту смета неком тајкунчићу, питање је за истражне органе.
 
Lepo si rekao: sotonska arhitektura. Uzela je maha.
 
Izvor: Beobuild.rs

"Marriott" dobio dozvolu

131207-MARRIOTT-02.jpg


Važni preduslovi za rekonstrukciju zgrade Jugodrva na Trgu Republike u moderan gradski hotel su ispunjeni nedavno. Radi se o poduhvatu od oko 25 miliona evra, koji će konačno iskoristiti potencijale ove vrhunske lokacije posle više godina zapuštenosti. Projekat je prošlog meseca konačno dobio građevinsku dozvolu, pa se početak radova može očekivati već u januaru. Mi smo tim povodom o projektu razgovarali sa Brankom Trkuljom, direktorom kompanije "PFB Properties".

Kako je doneta oduka da se ovaj ekskluzivni objekat Jugodrva kroz dalju rekonstrukciju i adaptaciju pretvori u hotelski objekat?

Lako. Postojeći objekat, poslovna zgrada Jugodrva, već duže vreme stoji neiskorišćen, zapušten. U strogom centru grada, takav objekat je i funkcionalno i estetski neprilagođen. Tehnologije i materijali korišćeni pri gradnji ovog objekta, pre 30-tak godina, prevaziđeni su. Objekat je energetski neefikasan i skup za održavanje. S’ druge strane, u strogom centru grada, nema hotela koji rade pod renomiranim, međunarodnim brendovima. Gradu, posebno delu grada na desnim obalama reka, nedostaju hotelski kapaciteti međunarodnog nivoa kvaliteta. Hoteli su vrlo atraktivni i za investitore i za banke od kojih se očekuje finansijska podrška, posebno u uslovima smanjene tražnje za poslovnim prostorom.


Proteklih godina je bilo dosta najava kada su hotelski lanci i franšize u pitanju. Kako je odluka pala baš na Marriott hotelski lanac? Imajući u vidu vrhunsku lokaciju objekta, šta vas je opredelilo za Courtyard by Marriot, a ne za Marriott Hotels, JW Marriott ili Ritz-Carlton kao luksuznije linije?

Pregovarali smo i sa nekoliko drugih vodećih hotelski operatera, ali je izbor pao na Marriott zbog brzine njihove reakcije i fleksibilnosti pokazane tokom pregovora. Veliki doprinos je dao i tadašnji regionalni predstavnik Marriotta, a danas podpredsednik Marriott korporacije, g-din Ivica Cačić, kome su prednosti lokacije bile odmah potpuno jasne, budući da odlično poznaje naš grad.Izbor brenda, Courtyard by Marriott, uslovljen je, pre svega, urbanističkim ograničenjima na predmetnoj lokaciji. Mi, naime, ne možemo da se krećemo izvan gabarita postojećeg objekta. Ne možemo da dograđujemo spratove, niti imamo prostora da se širimo. U postojeću “školjku” objekta smo uspeli da smestimo samo 115 soba koje zadovoljavaju tehničke standrade brenda, uz sve prateće sadržaje koje ovakav objekat mora da ima. Za hotele ove kategorije, sa četiri zvezdice, idealan kapacitet je oko 140 soba. Manjak smeštajnih kapaciteta biće nadoknađen boljim zauzećem istih, sto će nam omoguciti izuzetno atraktivna lokacija. Ovo uverenje delimo sa Marriott-om.Hoteli više kategorije, koje pominjete, zahtevaju veće smeštajne kapacitete, zbog povećanih tekućih troškova. Međutim, i kada bismo imali mogućnosti da povećamo kapacitet objekta, pitanje je da li bi hotel više kategorije bio idealno rešenje. U poslednjih pet godina, koliko traje globalna ekonomska kriza, hoteli tipa Courtyard by Marriott pokazali su se najuspešnijim i za investitore najisplatljivijim.


Arhitektonsko rešenje fasade je izazvalo dosta negativnih komentara dela stručne i šire javnosti. Da li ste razmatrali brojne kritike koje su upućene na usvojeno rešenje fasade?

Kada je reč o estetici, uvek se vodimo subjektivnim doživljajima. Nije nas iznenadila reakcija javnosti, pri čemu imamo u vidu i pozitivne reakcije. Reč je, svakako, o hrabrom i beskompromisnom arhitektonskom doživljaju, koji predstavlja snažan kontrast u odnosu na neposredno okruženje. Takav je, u svoje vreme, bio i postojeći objekat, pa smo se na njega navikli, a pojedinci, koji se sada suprotstavljaju novom rešenju, brane ga kao izuzetnu arhitektonsku tekovinu. Pogledajte velike evropske prestonice, od Pariza, Londona, pa nadalje. To su živa urbana tkiva u okviru kojih se stalno eksperimentiše, u okviru kojih se permanentno sukobljavaju staro i novo. To ih čini dinamičnim i atraktivnim. Beograd ne treba da zaostaje.


Šta nam možete reći o arhitektonskom rešenju fasade za novi Merriott hotel? Pored vizuelnog rešenja kakve su njene funkcionalne karakteristike?

Osim hrabrog iskoraka kada je reč o vizuelnom aspektu, ova fasada ima izuzetnu funkcionalnu vrednost. Objekat je, naime, orijentisan u pravcu jugo-zapad i sa staklenom fasadom bilo ga je, praktično, nemoguce ohladiti u toku većeg dela godine, pri čemu je utrošak energije bio ogroman. Primenom najsavremenijih termo-izolacionih materijala i zaštitnom maskom, ovaj problem će biti rešen. Kontroverzna maska ima i funkciju obezbeđenja privatnosti hotelskim gostima koji, u večernjim satima, neće morati da navlače teške zavese na prozore, već će moći da uživaju u atraktivnom pogledu na Trg, a da, pri tome, ne izazivaju pažnju prolaznika.


Kakvi problemi usporavaju izdavanje građevinske dozvole za ovaj projekat? Dokle se odmaklo sa pribavljanjem papira i da li je bilo dodatnih zahteva od nadležnih institucija?

Posle više od godinu dana čekanja na građevinsku dozvolu, konačno smo je dobili krajem septembra, a početkom novembra ista je postala i pravosnažna. Ne bih, ovom prilikom, ulazio u dublju analizu razloga za ovo kašnjenje, ali je ovo samo još jedan u nizu pirmera neefikasnosti administracije koja nas investitore izuzetno puno košta, a strane investitore odvraća od većeg angažovanja na našem tržištu. Krajnje je vreme da se nešto na tom planu učini u cilju pojednostavljenja procedure, smanjenja voluntarizma i poboljšanja efikasnosti rada administrativnih organa.


Znači moguće je dati bar okvirni rok za početak realizacije?

Početak radova se očekuje do kraja januara 2014.-e. U ovom trenutku čekamo samo našu banku, Eurobanku, da u ponovljenoj proceduri potvrdi kredit za projektno finansiranje, koji nam je već bio odobren, ali koji, zbog kašnjenja građevinske dozvole, nismo mogli da počnemo da koristimo u dogovorenim rokovima.


Pored izvodjačkog i projektantskog iskustva, PSP Farman se prvi put pojavljuje kao investitor u hotelijerstvu. Da li po uspešnom okončanju rekonstrukcije i otvaranju Marriott-a planirate dalji razvoj hotelskog biznisa i otvaranje još sličnih objekata?

U ulozi glavnog izvođača i projektanta PSP Farman je već realizovao niz hotelskih i sličnih objekata, od kojih su najznačajniji hotel SAS Radisson Olimpiyskiy i Hotel Intercontinental Tverskaya, oba u Moskvi. Na našem beogradskom projektu, korporacija se pojavljuje prvi put u ulozi investitora. Ovaj segment tržišta, hotelijerstvo, nas svakako interesuje i zauzima važno mesto u našim razvojnim planovima i na domaćem i na inostranom tržištu.
 
Ovaj projekat baš izaziva haos u mojoj glavi. S jedne strane ga se pribojavam, jer na rednerima izgleda žalosno, a s druge strane mu se nadam, jer ne mogu više da trpim prazne, napuštene i zapuštene zgrade i gradilišta po gradu. Poludeću
confused-smiley2.gif
 
Meni je draze da jos 10 godina stoji ovakva zgrada Jugodrvo, nego da tu dobijemo zgradu po uzoru na scenografiju grand parade ili zikine sarenice. Zaboga, zar i pored Narodnog pozorista???

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Kako im samo nije palo na pamet da se boje fasade bar malo uklope u okolinu?!
Pa zar je morala ona "maska" da bude te boje?
Imamo sa te strane Vasine zgrade čije su fasade svetlih boja,a sad će između njih već postojećeg "tamnog monstruma" da zameni drugi sa dodatnom skalamerijom! :bash:

A ogledna soba sa onom svetli hrast ivericom je sasvim ok ... za neki hotel sa 3 zvezdice!
 
Vrh