Beograd
„gost redakcije“: Dragan Đilas, kandidat za gradonačelnika
Najvažniji je evropski Beograd
Autor: L. Gedošević,I. Mišković | 26.04.2008 - 00:02
Najveći problem centralnih gradskih opština je saobraćaj, dok je u rubnim delovima grada to infrastruktura. U glavnom gradu je ostalo još 20 odsto ulica koje nisu asfaltirane i osvetljene, a to je nešto možemo, i moramo, da rešimo tokom naredne četiri godine, kaže Dragan Đilas kandidat koalicije „Za evropski Beograd - Boris Tadic“.
Oko najbitnijih tema uglavnom se slažu svi kandidati za gradonačelnika. Šta u takvoj situaciji Vi možete da izdvojite kao ono na osnovu čega bi Beograđani glasali za Vas?
Svi obećavaju. Voleo bih da se glasači odlučuju na osnovu toga šta je taj neko u dosadašnjem životu uradio. To je jedina garancija.
Izvesno je da će na gradskom nivou posle izbora morati da se napravi neka koalicija. Koje su opcije za koaliciju „Za evropski Beograd“ prihvatljive?
Svi koji su za proevropsku viziju su dobrodošli. Možemo sarađivati sa svima koji dele našu ideju Beograda kao evropske metropole. Do sada je vlast u gradu činila DS, DSS i G17 plus, i to je dobro funkcionisalo. Međutim, sada je tu i LDP, i oni mogu da budu deo tima koji će voditi ovaj grad.
Analitičari ocenjuju da, s obzirom da se i lokalni i parlamentarni izbori održavaju istovremeno, to može da unese izvesnu zabunu kod birača koji se ponašaju kao da će biti drugog kruga. Koliko to može da utiče na izborni rezultat?
Ljudi nisu svesni da nema drugog kruga i da moraju da budu realni prilikom glasanja. Jasno je da će gradonačelnik biti ili Vučić ili ja. Nije dobro što su spojeni lokalni i parlamentarni jer će ljudi imati problem da izađu na izbore i realno ocene kako se radilo u Beogradu. Dešavaće se da birači mešaju Hag, Kosovo i visoku politiku sa lokalnim izborima tako da će stranke, koje nemaju dobre kandidate na lokalnom nivou, sigurno da profitiraju.
Da li ste zadovoljni novim rešenjima koja je doneo Zakon o glavnom gradu?
Žao mi je što se gradonačelnik po ovom Zakonu ne bira neposredno. Međutim, Zakon je predvideo da gradonačelnik može da ima pomoćnike za pet ključnih oblasti u gradu. Ukoliko budem izabran, tako ću i uraditi. Tako smo rešili i problem obilaznice oko Beograda. Jedan čovek je zadužen samo za taj posao, svakodnevno je tamo, vodi računa o tome šta se dešava, i non-stop me obaveštava kako napreduju radovi. Tako bih uradio i, na primer, za izgradnju mostova u Beogradu. Odredio bih čoveka koji će samo time da se bavi, da znam svakog dana dokle se stiglo i koliko se uradilo. Isti princip bih primenio i za problem kanalizacije, a jednog čoveka bih odredio da prima pozive građana koji nazovu i kažu da ima problem sa korupcijom. I gradonačelnik, i oni sa kojima direktno sarađuje, treba da su stalno na terenu, u kontaktu sa građanima, da istrpe kad im ljudi nešto negativno kažu...
Da li Vas pogađaju kritike koje se čuju vezano za izgradnju mosta preko Ade Ciganlije, da je mogao da bude jeftiniji ili da su za isti novac mogla da budu izgrađena dva? Kada bi moglo da se počne sa izgradnjom i ostalih mostova koje ste pominjali?
Ako Nikola Hajdin, najveći stručnjak za mostove, kaže da je to rešenje najbolje, onda je to tako. Most bi bio jeftiniji da je išao posred Ade Ciganlije, ali to nije rešenje. Za most preko Ade Huje japanska vlada treba da obezbedi kredit, a njihova procena je da bi taj most koštao oko 207 miliona evra. Za metro i drumski most na nivou Nemanjine već imamo projekat koji je uradio CIP, dok projekat za most od Borče do Zemuna počinjemo da radimo. Ta dva mosta počećemo da gradimo tokom mog mandata. Most Borča-Zemun bitan je i za realizaciju projekta „Treci Beograd“ koji se odnosi na levu obalu Dunava.
Koliko je realna izgradnja metroa u Beogradu?
Postoje planovi za metro ali je još uvek dilema da li praviti „laki“ ili „teški“ metro. Jedino nije dilema da će ceo sistem metroa biti ispod zemlje. Ako se pravi „laki“ metro treba kopati odozgo, što zahteva rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, što je ogroman problem i usporiće čitav proces.
Zbog toga se zalažem za izgradnju pravog metroa. Inače, izgradnjom i tunela ispod Beograda možemo da rešimo problem saobraćaja.
Kakav je Vaš stav po pitanju formiranja novih opština u Beogradu, s obzirom da već postoji nekoliko takvih inicijativa?
Svuda gde većina građana želi da neko područje bude opština, ja ću to podržati. To je demokratija i, ako postoji jasno iskazana želja, rešićemo je. Ipak, treba biti svestan i da, ako želite opštinu, mora da postoji i zgrada, i administracija, kao i da sve to dosta košta. Kaluđerica, leva obala Dunava i Železnik imaju realne izglede. Nelogično je da u Beogradu imate opštine od po 200.000 stanovnika, dok druge imaju po 50.000. Uz jasne kriterijume i uslove koje bi trebalo da ispunjavaju, i referendum na kome bi građani potvrdili da žele opštinu, to je sasvim izvodljivo.
Šta je najveći propust dosadašnje vlasti u Beogradu?
Ja sam ponosan na to kako je Nenad Bogdanović vodio Beograd. Neke stvari smo mogli brže da uradimo, neke probleme da rešavamo prečicama, kreativno da tumačimo zakon kada je to u interesu Beograđana. Ne kažem da ga kršimo, već kreativno tumačimo. Mora da se kaže šta je prioritet, i ajde onda da nađemo način da to uradimo.
Beograd - lokomotiva razvoja Srbije
Prema rečima Dragana Đilasa, glavni grad treba da bude lokomotiva razvoja Srbije.
- Što bude bolje Beogradu biće bolje i ostatku Srbije, a drugi gradovi bi trebalo da se ugledaju na njega. Međutim, Beograd nije kao i svaki drugi grad u zemlji. Ipak, ovde živi dva miliona stanovnika i zato se ne može tretirati kao grad u kome živi 50.000 ljudi - kaže Đilas.
Nisam čekao izbore da odem u Peti park
Svi kandidati za gradonačelnika, na poziv građana, obišli su Peti park na Zvezdari. Zašto Vi to niste učinili?
Ne idem u Peti park jer sam tamo išao pre dve godine, kad nije bilo političke kampanje, a organizovao sam i pregovore sa firmom koja je tu dobila dozvolu za gradnju. Zajedno smo došli do stava da na tom mestu ne može da se gradi i da treba da tražimo novo rešenje. Kada su svi bežali od tog problema, ja sam išao tamo i tražio rešenje. Peti park, ili problem oko parkiranja u Ulici vojvode Stepe na Voždovcu u blizini „Vera“, primeri su da tamo gde se 90 odsto ljudi složi da hoće nešto zajedno, onda moramo da sednemo i uradimo ono što im treba. Današnji kandidati su pre dve godine možda znali za problem Petog parka, ali nisu išli tamo jer nije bilo izbora i kandidature. Kako sam se ja bavio tim problemom može se proveriti kod građana koje sam obilazio, doveo im predsednika Tadića...
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=39584
Dakle dilema je rešena, čovek hoće da gradi teški metro.
