Autor: L.G. - S.P. | 19.04.2008 - 08:44
Građani i vlast treba da sarađuju
Umesto da bude „lepi beli grad“, Beograd je, nažalost, godinama unazad prljav, siv i ružan. Kad se okreči neka fasada, ona toliko zablješti u okolnom sivilu da bode oči. Obale reka, tog blaga koje niko u okruženju nema, više su ruglo nego mesta za uživanje.
Napori da se grad, potpuno zapušten tokom deprimirajućih 90-tih, okreči, a ulice i parkovi urede, izgledaju nedovoljni.
U Beogradu postoje stotine divljih deponija. „Gradska čistoća“ ne može da stigne da očisti ono što mi uspemo da isprljamo: od ulica do parkova i obala reka. Psećeg izmeta i dalje ima po ulicama, naročito u centru grada, iako su postavljene korpe sa kesama za tu svrhu. „Blic“ je pitao kandidate za gradonačelnika šta misle da se može uraditi da Beograd bude čistiji grad?
VUČIĆ: VIŠE INSPEKTORA I VEĆE KAZNE
Aleksandar Vučić, kandidat za gradonačelnika SRS, kaže da nikome iz aktuelne gradske vlasti nije stalo da brine o tome kako Beograd izgleda.
- Učiniću sve da se poveća broj inspektora, kao i da se značajno povećaju kazne za bacanje otpada u gradu. Ne smemo da dozvolimo da umesto parkova u Beogradu niču divlje deponije. Kad god budem imao vremena, lično ću obilaziti grad i ukazivati na ovaj, veliki, problem. Gradonačelnik mora da voli svoj grad, ali i ljudi moraju da imaju mnogo više poštovanja prema svojim komšijama - kaže Vučić.
Prema njegovim rečima, ovo je situacija koja se mora promeniti i to treba da učine svi zajedno, i vlast i građani.
OBRADOVIĆ: ZAJEDNO REŠAVAMO PROBLEM
Sličnog mišljenja je i kandidat koalicije SPS - PUPS - JS za gradonačelnika Beograda Žarko Obradović. On smatra da Beograd može biti lepši i čistiji samo pod uslovom da istovremeno i grad i građani učestvuju u poslu uređenja grada.
- Grad ovaj problem treba da reši uređenjem centralne deponije, povećanjem tehničke opremljenosti i kvaliteta komunalnih preduzeća koja brinu o čistoći grada, povećanjem nivoa kulture o načinu života o velikom gradu, kažnjavanjem svih onih koji odlažu smeće na mestima koja za to nisu predviđena. Sa svoje strane, građani treba ličnim primerom da pokažu da i oni brinu o izgledu svog grada, svoje ljubimce treba da paze i, kao u svetu, da vode računa i o njihovom ponašanju - ističe Obradović.
On smatra da je potrebno vratiti stare, ali lepe akcije poput „najlepša zgrada“, „najčistija ulica“, „najuređeniji prostor“, sa nagradama za pobednike.
- Afirmacija ovakvih primera je, pored edukacije, i vid podizanja kulture življenja u velikom gradu. U edukaciji posebnu pažnju treba posvetiti deci - kaže Obradović.
ĐILAS:URADILO SE DOSTA, MORA JOŠ VIŠE
Kandidat koalicije „Za evropski Beograd - Boris Tadić“ Dragan Đilas smatra da postoje stvari za koje je zadužena uprava grada, i da je ona u tom smislu učinila značajan napredak, ali postoje stvari koje se tiču i nas samih, odnosno kulture ponašanja.
- Ljudi moraju da preuzmu i deo sopstvene odgovornosti za čistocu grada i za to kako on izgleda. Ja sam ponosan na uspeh koji je postignut kroz projekat „Popravimo zajedno“ u okviru koga je, zajedničkim naporom Grada i Beorađana, popravljeno hiljade fasada, liftova i krovova. Organizovali smo službu za odnošenje šuta po ekonomskim cenama, kako bi pomogli onim surađanima koji su se upustili u renoviranja. Za JKP „Gradska čistoća“ nabavljeno je 250 novih kamiona, a postavljeno je i 18.000 novih kontejnera - kaže Đilas.
On objašnjava i da je u toku akcija u kojoj će Beograd, za pešačke zone i zelene površine, dobiti još 1.000 kanti specijalizovanih za izmet pasa.
- Uredili smo veliki deo šetališta kraj reka, i u tom pravcu nastavljamo i dalje. Dakle, uradilo se dosta, ali će morati da se uradi još više - ističe Đilas
SRBLJANOVIĆ: UVESTI PRIVATNI KAPITAL
Biljana Srbljanović, kandidat za gradonačelnika LDP, kaže da svako vodi računa i sređuje svoje dvorište, kao i da bi privatizacija gradskog zemljišta delimično mogla da reši neke od ovih problema.
- Kada privatni kapital „uđe“ i u čistoću, a tu ne mislim samo na privatizaciju komunalnog preduzeća, situacija će se drastično popraviti. Zamislite privatno preduzeće koje ima ugovor sa Gradom da održava čistoću, recimo, opštine Stari grad. Raskid ugovora zbog lošeg rada, i novi tender, značiće bankrot za to preduzeće. Da ne pominjenjem da bi pored toga što bi Grad bio čistiji, građane to drastično manje koštalo nego sada. Dakle, rešenje je privatno-javno partnerstvo i konkurencija - naglašava Srbljanovićeva.
POPOVIĆ: NEOPHODNA EKOLOŠKA POLICIJA
Kandidat koalicije DSS - NS Aleksandar Popović kaže da su mu, kao bivšem ministru ekologije, problemi, ali i moguća rešenja, odlično poznata.
- Izgradnja najmanje jedne sanitarne deponije, sanacija smetlišta u Vinči, uz mere za podsticanje reciklaže komunalnog otpada, samo su neka od njih. Tu je i obilaznica oko grada kojom bi se gotovo ceo saobraćaj EU, do Turske i Bliskog istoka, koji sad ide preko Beograda, preusmerio van grada. Formiranje Fonda za zaštitu životne sredine i gradske ekološke policije je neophodno. Nažalost, svuda u svetu, pa i kod nas, odgovorno ponašanje se najefikasnije „uči“ strogim kaznama za prekršioce. Pri tome, pre svega mislim na kazne za sve one koji bez ikakvog prečišćavanja ispuštaju vodu u Savu i Dunav - kaže Popović
On ističe da Grad mora da preuzme inicijativu, i počne da se brine o otpadnim vodama koje se ispuštaju u reke.
Rigorozne kazne za one koji prljaju
Dragan Đilas smatra da kad Beograđanima bude omogućeno da žive u zaista čistom gradu tek onda će moći, preko komunalne policije, da se počne sa rigoroznim kažnjavanjem onih koji prljaju Beograd, i koji su velika manjina.
Beogradski duh
„Raširenu praksi da se đubre baca kroz prozore, svetlarnike i haustore mogu rešiti samo drakonske kazne i vraćanje „beogradskog duha“, odnosno normalnog i civilizovanog ponašanja. Deo tog duha nekada je bilo i osećenje stida i sramote pred komšijama“, smatra Biljana Srbljanović.
