Da, u tome je i suština. Ideja vladajuće ekipe je da praktično SVE gradske obale promene korisnike. Ona će ili bukvalno biti privatna imovina, ili na korišćenju onima koje oni tu nasele (pošto plate, naravno). A čak i tamo gde je nešto namenjeno kao neka vrsta usluge građanima, to će i svaki taj, ovaj put privremni korisnik, morati da plati (stolica u kafani ...). Drugim rečima, vlast vidi svako zemljište, a pogotovo najbolje, kao DIREKTNI izvor svog prihoda, tj oni kompletnu našu obalu trajno
prodaju (isto kao i izvore vode, hrane, elektrane, telekomunikacije, rudnike ...). Ono što bi međutim u normalnoj državi trebalo da bude, jeste da vlast sebe izdržava od poreza (a ne od rasprodaje zemlje, tj porodičnog imanja), dakle da vlast zarađuje od onoga što građani ZARADE, POŠTO im vlast obezbedi najbolje moguće uslove za život i veću produktivnost. Što pre svega znači da građani imaju kvaliteno javno zemljište, dobre ulice, zdravu sredinu za život i rekreaciju, mesto gde njihova deca mogu da slobodno da rastu a da ne postnu psihijatijski slučajevi sa pištoljima, itd.
Ovako bi trebalo da bude, međutim naše vlasti imaju klasični neoliberalistički koncept u kome vi nemate prava ni na šta, iako plaćate porez, niti je išta državno, naše, ili zajedničko, sem onoga što njima treba (recimo više policije). Ideja je da sve što u gradu vredi
dodatno košta (preko poreza koji ste već platili), i da to mogu da priušte samo imućni. Vi nemate prava čak ni na vidik. Celom Savskom amfiteatru i svim gradskim brdima u njegovom zaleđu vidik na reku i na ravnice Novog Beograda je prosto oduzet. Beograd na vodi je tako već počeo ograđivanje reke visokim zidom i rasprodaju "investitorima", a sada se to nastavlja i uzvodno i nizvodno. Sele novi sajam. Decenijski projekat vidikovca "Terazijska terasa" je zauvek onemogućen. Ušće Save u Dunav je prodato za K-distrikt, sada je i namena probalnog travnjaka kod Nebojšine kule izmenjena, nadzidali su bivšu fabriku Beko u tobože zaštićenoj zoni, ograđuju tvrđavu, bulevar Vojvode Bojovića u parku tvđave, na kostima Beograđana i bukvalno na gradu Despota Stefana, ne samo da se neće ukloniti nego će morati i da se proširi itd, itd. Ta politička filozofija znači drastično raslojavanje društva, ogromne razlike, raspad u nepomirljive klase, u mržnju, haos i ubijanje. Ne sećam se da nas je iko pitao u kom pravcu kao društvo želimo da idemo? Pa ko je to onda izabrao i kada? Ne mislim na sitnice kao što su pare, nego na to kako će Srbija izgledati sutra i da li ćemo se plašiti ko ide iza nas.
Understanding Neoliberalism as a System of Power