Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Namece se bitno pitanje - kako iskopati ostatke bedema, izvesti na svetslo dana, a da se u isto vreme zadrzi kej u svojoj visini, jer je on glavna zastita od poplave.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=788131#p788131:1v8h8p81 je napisao(la):
Arahne » 28 Oct 2020 11:58 am[/url]":1v8h8p81]
Ne može da se gradi automobilski tunel ispod trase Bulevara vojvode Bojovića, stoga što je tu predviđen kolektor, čiji je prečnik ukoliko me sećanje dobro služi, 6 metara.
Nisam mislio na tunel ispod Bulevara vojvode Bojovića nego ispod najviše, centralne zone Kalemegdanskog grebena. Tunel bi iz brda izašao negde oko raskrsnice Cara Dušana, Bulevara Vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška budući da će posle gradnje K-Distrikata zoološki vrt sasvim sigurno biti iseljen, i to brzo. Ulaz bi bio negde ovde

Ulaz u tunel i raskrsnica ispod Kalemegdana 1.jpg

Ovo je ionako previše skupo i kvalitetno mesto da bi ga zauzimala tramvajska okretnica (a tramvajska trasa će se uostalom i produžiti), pa kad se ukloni okretnica i benzinska pumpa koja ovde takođe nema šta da traži, otvara se prostor za radikalnu rekonstrukciju šire zone (crvena linija) raskrsnice Pariske i Karađorđeve ulice koja je ionako krajnje loše rešena, opasna, a tek će biti opterećena posle Beograda na Vodi, K-Distrikta i razvoja Dunavske obale. Tu možemo napraviti daleko kvalitetniju raskrsnicu i prostor oko nje, a u njenom okviru bi onda bio i ulaz u tunel. Mesta ima dovoljno. Pa i po visini. Recimo, nivo tla tramvajske okretnice je još bitno niži od trenutnog nivoa ulice i raskrsnice iznad njih. Ulaz u tunel može komotno da se ubaci baš ovde. Onda Bulevar Vojvode Bojovića postaje samo pešačko/servisna ulica bez ivičnjaka, u nivou parka, sa tramvajskom linijom pored nje. I tako smo istovremeno saobraćaja oslobodili i Zapadno Podgrađe i Donji Grad i daleko bolje rešili budući, DASTIČNO veći saobraćaj. Po cenu jednog ne preterano dugačkog tunela koji prolazi prostorom iznad koga nema zgrada i koji je dovoljno dubok da izbegnemo i podzemne instalacije i arheološke ostatke. Međutim sve je to realno tek u nekoj budućoj fazi uređenja. Sada se treba koncentrisati na Linijski park i kako ga pomiriti sa potrebom očuvanja, dalje rekonstrukcije i prezentacije donjeg dela Tvrđave.
 
Pitanje je samo da li bi tim tuenelom bili uništeni neki od laguma ispod Kalemegdana? Inače je ideja dobra.
 
Pećina za koju znamo je više u desno. A sumnjam da toliko duboko ima laguma, mada jeste moguće. Međutim veće šupljine u zemlji se sada već mogu otkriti geomagnetnim ili nekim drugim snimanjem.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=788146#p788146:4v1dsdtj je napisao(la):
Arahne » 28 Oct 2020 12:55 pm[/url]":4v1dsdtj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787733#p787733:4v1dsdtj je napisao(la):
Zuma » 27 Oct 2020 06:09 am[/url]":4v1dsdtj]Mogu samo ako odmah zatrpaju sve stare bedeme, pa onda upravo KROZ NJIH počnu da buše rupe za šipove uništavajući tako sve što je tu iz naše prošlosti stajalao stotinama godina. Na čemu će da stoje te njihove rampe, pasarele, stubovi, betonski zidovi i sve ostalo? Odmah ispod nivoa tla je, sem tvrđavskih bedema, samo blato i voda, jer je reka svega par metara dalje. To bez veoma dubokih i mnogobrojnih šipova neće moći. A to znači uništavanje zakopanih delova bedema, eventualnih zgrada ili drugih obalskih instalacija iz prethodnih vekova, sem ako SVUDA I TAČNO ne znaju gde je šta.

Evo jednog veoma vrednog dokumenta koji u visokoj rezoluciji daje mapu šta je sve do sada istraženo na teritoriji Beogradske tvrđave i parka Kalemgdan. Kao što vidite, o zoni koju pokriva linijski park se ne zna praktično NIŠTA. Ako krenu bez bar godinu dana prethodnih arheoloških istraživanja, sve što rade će raditi 100% na slepo. Kliknite na sliku za punu rezoluciju.

slika_2663_BT-arheoloska-karta-(zavrsna-verzija)-1.jpg
Sudeći prema geološkim istraživanjima iz 1930-ih i istraživanjima Marka Popovića, tle na kojom je trasa linijskog parka nastaje tokom XV veka, do tada je to bilo rečno korito. Stoga bi se u jednom manjem delu mogli očevkivati ostaci vojnog pristaništa, a većim delom ispod bastionih fortifikacija bi moglo postojati ostaci srednjevekovnog priobalnog bedema.
Arahne, tebe smo čekali :) Da li znaš od kada potiču gornji i donji delovi najnižeg dela obalskog bedema, ovi na slici? Izgleda da nisu iz istog perioda. Koliko se zna o njima i o čitavom obalskom bedemu? Po gornjoj slici arheoloških istraživanja, vrlo malo. Jedna sonda u širini od 1 metra (ako ne računamo Nebojša Kulu i okolni deo)? To je sve? Postoje li još stariji delovi bedema unutar njih?

file.php

file.php

IMG_5023_1.jpg

IMG_5032_1.jpg
 
Evo kako se čuva obalski bedem. Za ovo je trebalo vremena.

IMG_5034_1.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=788166#p788166:26q54mv2 je napisao(la):
Drakche » 28 Oct 2020 02:06 pm[/url]":26q54mv2]Namece se bitno pitanje - kako iskopati ostatke bedema, izvesti na svetslo dana, a da se u isto vreme zadrzi kej u svojoj visini, jer je on glavna zastita od poplave.
Tu postoje dva, verovatno razdvojena dela obalskog bedema. Ovaj niži i dalji deo bedema koji je i danas u vodi je jedan problem, a gornji, uvučeni deo bedema koji su Nemci tokom ubacivanja drugog koloseka oštetili je drugi.

Evo originalne Stojčićeve formulacije:

"Tu ćemo pokušati da izvedemo radove kako bi se odbranili od voda, jer kada su visoke vode, tu sve poplavi pa ćemo ovom intervencijom i to pokušati da razrešimo. "

Dakle samo zaštita od visokih voda koje prelaze kotu odbrane od poplava na nižem, spoljnom bedemu, ne od podzemnih voda, sem oko svakog ugroženog objekta posebno. To onda znači mobilno-staklena ograda na spoljnom bedemu do više kote kao na keju BNV-a, što u stvari neće mnogo pomoći jer su ovde češći uzrok plavljenja podzemne vode, a ne situacija kada voda pređe preko nasipa.
 
onaj deo u vodi je zapravo napravlejn negde devedesetih kako zastita dotadasnjih bedema.
 
@Zuma Bilo bi zanimljivo videti poprecni presek bedema kod Sava Kapije, gde se, barem otprilike, vidi sta sta je iznad, a sta ispod tla.
Nedavno otkopan, pa zatrpan bedem kod pasarele bi bio reprezentativan za tvrdjavu, ali reprezentativan je samo ako nije ispod povrsine i nije kolektor voda. A malo je i dockan, posto je park tu vec uredjen.
Bilo bi dobro videti neke predloge kroz rendere i skeceve - sta je moglo i sta se jos moze tu uraditi.

Ostatke bedema oko Donjeg Grada, sve do Kule Nebojse, je relativno lako rekonstruisati, jer su dobrim delom vec na povrsini.
 
Samo da ostave prostor az 4 trake u Dunavksoj na krivini kod Gaučosa i u prvom delu
 
Mislite da ovo može da se uradi za dve godine kako piše od 2021 do 2023?
 
Већи део где нису зидине и даље од обале могу веома брзо да заврше.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=788601#p788601:1at1zu56 je napisao(la):
trialin » Čet Okt 29, 2020 8:42 pm[/url]":1at1zu56]Jel razmontirana pruga na celoj trasi?

Naravno da nije.Verovao ili ne, pruga se i dalje u nekim delovima koristi...koriste se uglavnom vagoni za neko donosenje/odnosenje ili privremeno odlaganje materijala, dakle ne zadravaju se dugo, ali prugu koriste.

U celini je sklonjena samo kod BNV, Beton hale i duz Kalemegdana...na Dorcolu je samo delimicno uklonjena, ali jedna traka koja je povezana sa Lukom Beograd i Pancevackim mostom i dalje postoji.
 
Koliko sam shvatio, deo u zoni Kalemegdana krece tek kasnije, moguce da ce raditi arheoloska istrazivanja.
 
Ako se dobro secam u vesti Stojicica pre 10ak dana receno je bilo da ce prvo graditi celina 2, sto mi je bilo nelogicno jer ce ove godine biti zavrsena ( da kazemo "celina 0" ) deonica od Brankovog mosta, preko Beton Hale pa do restorana Bella Vista odakle treba da pocne uredjenje celine 1.
 
Čini mi se da imamo dve suprotne informacije. Ako sam dobro zapamtio, u jednom ranijem intervuju je usput spomenuto da na par mesta još treba rešiti i imovinske odnose, a zatim da na Savskom delu takvih problema nema, pa je izgledalo kao da je zaključak bio da će prvo radti taj deo. Međutim, ako je stvarno sada to mislio da kaže, sada je kao prvu fazu spomenuo deo od Beka pa nizvodno. Ovo drugo je naravno bolje jer ostavlja više vremena za arheološka istraživanja na Savskom delu bedema. A zatim bi na osnovu tih rezultata trebalo smisliti i način njihove prezentacije, što zbog nedovoljno mesta uopšte neće biti trivijalno. Onda se mora u skladu sa tim menjati projekt, pa tek ONDA na Savskom delu mogu početi radovi. Zbog toga je bitno bolje da se prvo radi Dunavski deo, kao što je sad rekao, uprkos tome što će postojati političko iskušenje da se prvo produži i tako obogati već započeta celina, tj nastavi već završeni deo obale od BNV-a preko Beton hale, pa dalje niz Savu. Doduše na Dunavskom delu je K-Distrikt pa verovatno postoji i pritisak da se prvo njima uredi sada zapušteni prostor koji im je direktno ispod prozora.
 
Sla\em se, treba urediti obalu i park od Distrikta 9 do 25. maja, prvo, jer ovaj deo od Beton hale do 25. maja je koliko-toliko pedestrian friendly.

Da pojasnim, Distrikt 9 je naselje ispod Pančevačkog mosta - jako podseća na naselje iz istoimenog filma.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=789698#p789698:2ymq2nkw je napisao(la):
Zuma » Pon Nov 02, 2020 9:01 pm[/url]":2ymq2nkw]Ako sam dobro zapamtio, u jednom ranijem intervuju je usput spomenuto da na par mesta još treba rešiti i imovinske odnose

Naravno, tu ima puno bivsih radnika Zeleznice, neki od njih zive u zgradi stanice Dunavska, a neki u onim udzericama malo dalje,duz pruge, iza pasarele. Ko zna kako ce se dogovoriti sa tim porodicama oko iseljenja, iako je sve u vlasnistvu Zeleznice, morace da im nadju smestaj, a to moze da traje...jer obicno neka od dve strane koci i odugovlaci ne bi li izvukla vise.
 
Spomenuo sam da bi ovaj dugački linijski park mogao biti dopunjen nekom vrstom moderne brodske linije koja bi funkcionisala kao dopuna gradskom saobraćaju. A to bi pogotovo ovde bilo značajno zbog nedovoljno mesta za druge vrste prevoza. Ispostavilo se da manji električni feriboti postoje već neko vreme i postaju sve popularniji. Zbog toga je Norveška sada prešla i na sledeći korak: autonomni mali feriboti kojima upravlja računar.

Norway pioneered electric ferries. Now it's making them self-driving
https://edition.cnn.com/travel/article/ ... index.html

With medieval origins and a quaint, colorful port, the low-rise Norwegian city of Trondheim doesn't look very futuristic. But the former Viking capital is making waves with a pioneering transport initiative: a zero-emissions, self-driving electric ferry.

The small, autonomous ferry, which launches next year, works "like an elevator" says Erik Dyrkoren, CEO of Zeabuz, the company building and operating the boat.

Passengers on each side of the canal that separates the port and city center can press a button to call the boat to their side. The boat charges while it waits at the dock, fits up to 12 passengers as well as bicycles, and takes less than 60 seconds to make the crossing -- saving pedestrians a 15-minute walk.

Around the globe, more cities are turning to waterways for public transport. Bangkok plans to have 30 new electric ferries in service by next year along with 5,000 electric water taxis; New York's ferry system is expanding to all five boroughs; and in July, Uber announced it will launch boat taxis along the River Thames in London. It's a good way to optimize existing space, says Susanna Hall Kihl, an expert in waterborne transport and founder of Vattenbussen, a research and advocacy organization for urban waterways.

Companies including Reaktor in Finland, SeaBubbles in France, and Roboat in the Netherlands are also testing the waters with autonomous ferries, and hoping to entice passengers to opt for water transport over land.

http%3A%2F%2Fcdn.cnn.com%2Fcnnnext%2Fdam%2Fassets%2F200904114411-zeabuz-norway-ferries-dock-render-restricted.jpg
 
Увек ме је интересовало да ли постоји начин да се модификују овакви модели да могу да се прикаче на постојећу контактну мрежу ако наиђу на њу, ефективно један део пута сурфујући на њој - тиме повећавајући раздаљину коју могу да пређу без пуњења.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=789731#p789731:15yt4j22 je napisao(la):
ivchonny » 02 Nov 2020 23:12[/url]":15yt4j22]Sla\em se, treba urediti obalu i park od Distrikta 9 do 25. maja, prvo, jer ovaj deo od Beton hale do 25. maja je koliko-toliko pedestrian friendly.

Da pojasnim, Distrikt 9 je naselje ispod Pančevačkog mosta - jako podseća na naselje iz istoimenog filma.

Генерално да се споји онај пљувометар шеталишта на Ади Хуји са остатком, са све пешачко-бициклистичким мостом преко улаза у луку
 
Vrh