Naravno. Glavni motiv vlasti za Linijski park je bio da se sa obala Save i Dunava kompletno uklone biciklisti i što je moguće više pešaka
koji nisu kupci, tj mušterije nekog tamošnjeg biznisa. Po njihovoj ideji
SVE Beogradske rečne obale treba pre svega iskoristiti isključivo kao prilaznu stazu za komercijalni prostor u prizemlju budućih ogromnih zgrada na obalama. Dakle reke i njihove obale zbog prirodne, spontane i očigledno masovne potrebe ljudi da ih posećuju, sasvim bukvalno treba pretvoriti u fabrika para. Sve ostale funkcije obala, rekreacione, ekološke, socijalne, prostor za decu, za druženja, nekomercijalna udruženja ljubitelja reka, kontakt sa pticama i drugim zivim svetom uz reku, itd, sve što ne puni nečije džepove se MORA maksimalno potisnuti dalje od reke, tako da ti ljudi u namerno uskom javnom obalskom prostoru ne smetaju mušterijama kafana i druge komercijale na obali. "Linijski park" je zamišljen da se što veći deo
takvih korisnika (koji ne troše pare) protera sa obale u unutrašnjost, u tobožnji "park", koji čak nije ni park.
Druga funkcija mu je da bude pristupna staza stanarima budućih obalskih zgrada sa njihove suprotne strane, one koja ne gleda na reku i žestoku komercijalu koja će se tamo nalaziti. Tako da čak ni ti stanari ne smetaju biznisu na obali. To je glavni motiv. SVE ostalo je sekundarno i usputno. Ako od "linijskog parka" (koji nije park) postoji i još neka druga korist, bože moj, utoliko bolje, ali je TAJ preostli deo njima sasvim nebitan, samo dobrodošli propagandni element i inspiracija za "zelene" reklamne rendere.
Da je sve ovo tačno jasno proizilazi iz nekoliko projekata javnih šetališta uz obalu na svim mestima gde su ona nedavno obnovljena ili se to tek planira, kao i iz zjapeće provalije između čitavog pristupa savremenog uređenju gradskog priobalja kod nas i u svetu. Ekološki dizajn tih obala, povezivanje svih gradskih parkova u povezanu, prirodno održivu celinu, kruženje vode, živog sveta i pre svega sasvim nove potrebe velikih gradova u vreme neshvatljive brzine klimatkih promena, rasta gradova i opšteg zagađenja, jednostavno više niko u svetu ne dovodi u sumnju. Gde god u velikom gradu prostor uz reku nije zauzet, nije privatno vlasništvo ili nije ograničen nekim nasleđenim istorijskim ili ambijentalnim principima, projektuju se nove, široke, izrazito zelene i ekološki inspiriane obale. A kod nas imaju problem čak i da ostave čistu širinu PROLAZA koji je veća od tri i po metra. Pa i to samo u početku ...
Jer kasnije, na Dorćolskoj obali, čisti prolaz je mestimično i samo JEDAN metar! To već postaje farsa. Pri čemu je UKUPNI javni deo obale u nivou koji se ne plavi i koji nije prodat privatnicima smanjen sa bednih
12,5 metara u Beogradu na vodi na još manjih
11 metara na Dorćolskoj obali. Za
SVE funkcije i nužne sadržaje obale reke,
dva miliona ljudi i sada već vrlo mogućih
TRI stepena GLOBALOG zagrevanja. Koje je u Evropi veće od globalnog proseka, a u Srbiji veće od tog u Evropi. A bog zna koliko će od svega toga biti toplije u centru Beograda. Pogotovo sa izgrađenim neprekidnim betonskim zidom od visokih zgrada duž svih obala. Umesto niskih koje su urbanisti ranije predvideli. Čisto da nas u ostatku grada dodatno ne "iritira" bilo kakvo strujanje vazduha na budućih 40 stepeni. Pri tome mi ovde sasvim ozbiljno pričaju o tome kako je strašno korisno imati prodavnice i kockarnice čiji se crni zidovi ogledaju u reci, i da su to lične preference o kojima se ne diskutuje.
Ovde je prolaz JEDAN metar !
A ovako je čak i kod savremnih naslednika Osmanlija, da ne idemo na zapad. Ili još gore, u nove, bukvalno od početka dizanirane gradove u Kini.